Jump to content

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar


Preporučeni Komentari

59 minutes ago, Woland said:

Beograđani (i ne samo oni)

Neko iz upravo tog okruženja, ne mogu da se zakunem ko a ne bih se iznenadio da je upravo (čika) Aca to bio, tako mi se nekako javlja, je i rekao: Beograđanin je stanje svesti i duha a ne mesto rođenja jer smo svi mi, ovako ili onako, ovde došli odnekle (dobro, odnekud)... Naziv je sasvim nebitan... ;)

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

6 minutes ago, zika said:

Beograđanin je stanje svesti i duha

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani :)

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

14 minutes ago, Woland said:

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani :)

 

Tako sam ja bio Zadranin jednom i vežu me samo lijepe uspomene. I ljudi i mjesto. I u vojarni (kako se sada to zove) i van nje. L(j)epota je u očima posmatrača... ;)

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

24.02.2018. Narodno Pozorište Toša Jovanović Zrenjanin - Zrenjanin, tekst - Igor Štiks, režija Boris Liješević 

Bertold Breht, Ernesto (je živ) Gevara, Ludvig Fojerbah, KSM (Korumpirani Srpski Ministar), Dijego Armando Maradona, Karl Marks, TRA (Trans Rodna Aktivistkinja), Astor Pijacola, TST (Tipični Srpski Tajkun), Izabela Peron, Crveni General, PSI & OST (Prosečan Srpski Izdajnik i Običan Srpski Telohranitelj) i GRAD (Petrov? ma daj :P ).. sve je to (i još po nešto i po malo) moguće ako tekst piše Igor Štiks (Elijahova Stolica itd), a režira Boris Liješević (Hotel Slobodan Promet, Pijani itd), a na sceni odigra mlad ansambl Zrenjaninskog pozorišta..

Zrenjanin je angažovana predstava, koja se bavi iscrtavanjem mračne stvarnosti u nekada velikom industrijskom gradu.. u njoj su radnici (klasno neosvešteni), osim borbom za opstanak, više zabavljeni kladionicom nego eventualnim sindikalnim organizovanjem.. groteskno zvuče (nikad potrebnije) izrečene (i otpevane) parole iz doba socijalizma - Fabrike Radnicima! i mahanje crvenom zastavom sa haube Stojadina.. i, nekako nadrealno.. mlađi publikum, naravno ne zna nastavak Marksove jedanaeste teze o Fojerbahu, ona nije izrečena u celosti, već se Štiks zadržao na "tumačenju sveta", ne stvarajući iluziju o tome da se, a to nije lako, "radi o tome da se on izmeni".. bahatost, brutalnost i licemerje koje lagodno praktikuju KSM, TST, PSI i OST na sceni (a i van nje :) ), ne ostavljaju mesta iluziji da će se do promene sveta stići lako.. ali, niko nam ne može zabraniti da odmah, i sa punim pravom tražimo restituciju društvene svojine :)

NOVO-premijera.jpg

Liješevićeva režija je tečna, vešto je ukomponovao odlične songove (odavno na sceni nisam čuo bolje originalne songove), sa povremenim tumačenjem preskočenih događaja sa ivice pozornice, u najboljoj tradiciji Bertolda Brehta.. muziku je potpisala Jelena Popržan - minimalistički, samo glas i viola (na momente liči na violončelo), i to je učinila znalački, sa visokim osećajem za tekst i sa svojih nekoliko songova u mali džep spakovala celokupan opus Isidore Žebeljan sa njenim protežeom Draškom Draškom Adžićem, koji su danas neprikosnoveni (sic) u svetu muzike za pozorište.. msm Jelena Popržan:

do Zrenjanina se stiže lako, na pola je puta između Novog Sada i Beograda, ali onako, malo u šreh :) na ulasku u salu vas pozdrave srdačno, sa mekim č - dobro veče, dobro nam došli.. po neko dobije i ono - ko, nam ide, koo nam idee (bokte materin) :) a ta sala, u zgradi pozorišta, je najstarije pozorište u Srbiji, na istom je mestu od 1839.. i Begej je tamo di je bio, al' meščini nekako pregrađen, il' možda tripujem :) ima tamo i finih kafana u blizini: dvared makiJato, dvared kuvano vino i dvared ulaznice - 1100 dinara najnovijih, malo više nego garaža u Beogradu :)

 

 

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • 2 nedelje kasnije...

11.03.2018. Narodno Pozorište Beograd - Vilijam Šekspir - Ričard III, režija Snežana Trišić

zna li neko od Beograđana, čija je bre ta mala Trišićka? baš ju je krenulo - 17 predstava, Sterijina nagrada, dve velike produkcije, asistent na FDU.. ali, moram da rečem da je to - ničim (ama baš ničim) zasluženo.. mora biti da je neka zavičajno - klanovsko - političko - gejevska (precrtaj nepotrebno) varijanta, uz čiju pomoć lagano dobija poslove i nameštenja širom Majke Srbije i arči ono malo para što se izdvoji za kulturu, podskup pozorište.. sinoć je i tapkaroše ojadila: kupih na sajtu dve poslednje vezane karte (bilo ih je još dve - tri pojedinačne) u parteru.. očajni mučenik tapkaroš, skrhan saznanjem da je načisto pukao, nudio mi da menjam moje za njegove karte uz doplatu od 50 dinara - ispostavilo se da su moja mesta bolja od njegovih :) to i iskustvo sa njenom Decom Radosti, sa koje sam sredinom drugog čina prvi put u životu izašao sa predstave, me ispunilo crnom slutnjom.. ali jbg, mazohista sam.. leči se to znam, ali nekate - valja povremeno odgledati poneki shit (ma bullshit :) ), posle se lepo isprazniš, najebeš joj se i oca i majke li joj netalentovane, i ostalu joj rodbinu spomeneš uz žal što govno ne zatukoše blagovremeno, još dok je ko mala davila mačiće po kvartu.. i bude ti fino posle, nako pravednički :)

dakle, predstava je loša :)

vic6727.jpg

loša je zbog mnogo stvari, ali ne i zbog glumaca.. prvenstveno zbog stupidnih prekida radnje raznovrsnim naglašavanjima - lupanje štapom o pod (komada 1 do 5), predomišljanjem na koju stranu (pa se vrati) da se izađe sa scene, neadekvatnom muzičkom podlogom koja liči na EPP džingl (tip cipiripi), besmislenim pomeranjem kulisa (napred - nazad), stupidnim spuštanjem rešetke na scenu.. sve to je traaaajalo (bez preterivanja, na te gluposti je potrošeno sat vremena od ukupnih tri) i prekidalo radnju, seckalo, cepalo, otezalo, mučilo glumce (jel' treba dva ili tri puta da udarim štapom o pod?) i publiku, i postavljalo rediteljku u središte radnje.. ništa pozorišni pokret, niente igra, glumci raštrkani po prevelikoj dubini scene pogleda uperenih ka nebu, sa izraženim patosom deklamuju jbt.. čak je i ono poznato - Kraljevstvo za Konja, što ga je izgovorio Igor Đorđević, a bez njegove krivice, ostalo nekako praznjikavo

u vreme kad je Snjeguljica u dvorištu sahranjivala drugaricinog kanarinca, štono ga je udavila dok ova nije gledala, '86 je na Paliću bio Šekspir-Fest: 52 dana, 6 premijera KPGT i još toliko gostovanja, Tit Andronik Dušana Jovanovića, sa Radetom Šerbedžijom na motoru i na zidu smrti, to Trišićka nije mogla da vidi.. ali je mogla da pogleda Hamleta Aleksandra Popovskog Nebojše Glogovca, ukoliko nije bila zauzeta održavanjem svoje virtuelne ličnosti na internetu.. Šekspir međ Srbima se davno zapatio, Sima Pandurović ga je prevodio još onomad..

 

 

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

8 hours ago, sir Oliver said:

A tolke nagrade...:huh:

jesvala, nagrađivana.. Kovačeviću se nagrade dodeljuju po inerciji, ali posle Profesionalca nije napisao značajnu dramu.. Kumove sam gledao dok je Miki Manojlović učestvovao - msm predstava je gledljiva, publika je povremeno u delirijumu, ali priča je tanka, režija (Kovačevićeva) školski pravolinijska, predvidiva.. napravljena da zabavi publiku koja nema visoka očekivanja.. tezga.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

1 hour ago, Woland said:

jesvala, nagrađivana.. Kovačeviću se nagrade dodeljuju po inerciji, ali posle Profesionalca nije napisao značajnu dramu.. Kumove sam gledao dok je Miki Manojlović učestvovao - msm predstava je gledljiva, publika je povremeno u delirijumu, ali priča je tanka, režija (Kovačevićeva) školski pravolinijska, predvidiva.. napravljena da zabavi publiku koja nema visoka očekivanja.. tezga.

+1. :signhere:

Zbog ovakvih predstava sam i prestao ići u Zvezdara teatar.

Slika i prilika ovog današnjeg nesretnog vremena u Srbiji.

Te nove predstave u "Zvezdari" su štopovane na max. sat i po, a i posle 60 min. većem procentu auditorijuma naglo pada koncentracija, pa kreću da "krekeću" sms beep-ovi, učestaju nakašljavanja, meškoljenja . . .

A "Kumovi" kao predstava - ispod proseka. A da, gledah i ja sa M. Manojlovićem. I on je u tom celom kompotu bio takođe ispod proseka.

Tezga na kvadrat.

Što se Bograda tiče i pozorišne scene, JDP i probrano sa Atelje 212 koji se polako, ali sigurno vraća među žive posle više efemernih i prosečnih predstava.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

1 hour ago, Doktor said:

Što se Bograda tiče i pozorišne scene, JDP i probrano sa Atelje 212 koji se polako, ali sigurno vraća među žive posle više efemernih i prosečnih predstava.

ima i nekoliko predstava u Narodnom Pozorištu i u Bitef Teatru koje su odlične.. malo alternative u Reflektor Teatru (Crvena...), koja se izvodi u Centru za Kulturnu Dekontaminaciju, povremeno ponešto bude i u Vuku.. ali sve je to tanko u odnosu npr na (ipak) provincijsko Pozorište u Subotici, gde je osamdesetih bilo desetak premijera godišnje..

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

@Woland

pajz' sad' pa ovo, a vezano za Trišićku i pozorište u Subotici :

  " . . . Oд 2013. јe стaлнo зaпoслeнa рeдитeљкa субoтичкoг Нaрoднoг пoзoриштa дo 2015. кaдa пoстaјe aсистeнт нa Кaтeдри зa пoзoришну и рaдиo рeжију  . . . ".

http://www.fdu.edu.rs/osoba/snezana-trisic/1290

:)

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

danas sam sticajem okolnosti bio u pisanoj komunikaciji sa dobitnicom Sterijine nagrade za dramski tekst '81.. povukla se u svoj pseudonim kaže.. prodaje knjige na oglasima, istrgovasmo :unsure: ipak, bi joj drago što sam je prepoznao.. nije bilo teško - uskoro ćemo se svi koji traže nešto više od svakodnevnice lično poznavati.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

19.03.2018. 19:00 Újvidéki Színház - Laslo Vegel - Neoplanta, režija Andraš Urban 

Laslo Vegel je u podnaslov svog romana Neoplanta stavio i Obećana Zemlja.. Srpskim, Mađarskim, Jevrejskim, Bugarskim, Nemačkim i inim trgovcima se Novi Sad 1748, kada su status Slobodnog Grada otkupili od Austrougarske Carice Marije Terezije, za tada neverovatnih 80.000 forinti, Neoplanta takvim i činila.. Marija Terezija je dala neutralno ime gradu - na latinskom i slobodu da ga svaki narod zove svojim imenom.. tako je to i danas.. poslednjih sto godina istorije Grada, Vegel je napisao kroz priču kočijaša svom prijatelju, u predstavi nije bilo mesta za kočiju, niti za pripovedanje, Andraš urban je, u svom prepoznatljivom maniru, nepogrešivo izdvojio esenciju romana i prikazao ga kroz slike kolektivne pozorišne igre..

neoplatna1.jpg

učinio je to žestoko, ne štedeći baš nikog i ne ustručavajući se da prikaže i izgovori parole, grafite, proglase oslobodilaca svih boja i nijansi, sve do onih poslednjih koji su potpomognuti autobusima krcatih nacionalno opredeljenim botovima sa drugog kraja Republike, ispijali jogurt ispred Banovine uvereni u ispravnost svoje misije.. nije Urban štedeo ni "svoje", one koji su lomili led na Dunavu - oni nisu njegovi, već su zločinci koji povremeno pohode Neoplantu obučeni u različite uniforme..

Urban je za razliku od Vegela, sa ovom predstavom osvojio bitne Nacionalne nagrade.. Vegelu su nagrade uručivane u Mađarskoj, i to one najznačajnije.. bez obzira na to, uz Aleksandra Tišmu, Laslo Vegel je jedan od najboljih Vojvođanskih pisaca, pravi Novosađan, rođen u mom komšiluku, u Sent Tomašu, odavno doseljen u Obećanu Zemlju..

čkiljavo osvetljenje u holu Novosadskog Pozorišta (Újvidéki Színház), malter otpada sa tavanice, sala poslednji put okrečena za vladavine zloglasnih autonomaša, a u vestima tog dana 250K€ dato bratiji (ne rekoše da se iza njih krije Prvi Brat) iz Exita, za medijsku promociju Novog Sada kao Evropske Prestonice Kulture.. nešto dalje, dijagonalno od Merkatora, osvetljeno gradilište novog tržnog centra.. za krečenje pozorišta nema para :(

 

 

 

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

26.03.2018. 19:00 Újvidéki Színház - Danilo Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča, režija Aleksandar Popovski

kažu da je Kiš Grobnicu, napisao zbog svojih studenata levičara u Bordou, koji nisu verovali u postojanje Gulaga u SSSR.. Solženjicinov Arhipelag Gulag je bio objavljen, ali su ga studenti odbacili kao propagandno štivo.. Grobnica je po strukturi zbirka od 7 pripovedaka (svaka od njih je posvećena nekom od Kišovih prijatelja), ali one zapravo čine roman.. objavljivanjem Grobnice Kiš je zapao u probleme - Dragoljub Golubović, petparački novinar (istakao se kao "autor" Kremanskog Proročanstva kasnije), ga je po direktivi optužio za plagijat.. književni krugovi su to odbacili, Kiš se odbranio polemičkom knjigom Čas Anatomije i potom se preselio u Pariz da se više ne vrati.. Kišov otac je Mađarski Jevrejin i majka je rodom sa Cetinja, rođen je u Subotici, živeo u Mađarskoj, Novom Sadu, Cetinju, Beogradu, Parizu.. rodonačelnik je nečega što nazivaju Centralnoevropskom Književnošću..

Grobnicu je Kiš adaptirao za pozorište - Zeničko pozorište je imalo njegovu dozvolu i postavilo je predstavu, ali Slovensko Mladinsko Gledališče, u režiji Ljubiše Ristića je u njegovoj adaptaciji, bez blagoslova pisca, a uz prećutnu saglasnost Dušana Jovanovića postavilo Misu u A Molu - u stvari Grobnicu, onako kako ju je Ristić video.. i, paa što bi klinci rekli - iskidali :) mada i sa Misom je bilo problema - pobunio se Ruski Ambasador protiv njenog prikazivanja na Bitefu.. Mira Trailović je tada demonstrirala svoj integritet i partijskim strukturama rekla da smo još '48 Staljinu rekli Ne :)

kasnije se Grobnica izvodila bez većih problema, češće u inostranstvu nego kod nas, a za godišnjicu objavljivanja Ivica Buljan ju je postavio u koprodukcijskoj osovini Beograd - Zagreb - Ljubljana.. šteta što nije zaživela, ali koprodukcije takvih razmera su osuđene na kratak vek..

i kako sada, posle svega postaviti Grobnicu u XXI veku, danas se sve zna o Gulazima, Solženjicin je u lektirama, Šarlamov je objavio Priče sa Kolime.. ranije je bilo dovoljno pozabaviti se škakljivom temom, pre toga se prosto plasirala informacija, a danas, kada oko Gulaga nema žica i kada nije baš najjasnije ko je zatočenik, a ko tamničar, kako.. pa - može i danas

1303p1bt9b9grqh76g2gqu415hggj6.jpg

odlična, tečna i čvrsta režija Popovskog, sa dobrom adaptacijom teksta Erne Verebeša, uz magičan scenski pokret i koreografiju Iste Stepanov, malo dobre muzike, scenografije kojom dominira - pa Grobnica (liči na onu, znate čiju), gde glumci, svako po malo a i u grupi, strpljivo grade priču o Borisu Davidoviču Melamudu aka Bezrabotni, Jakov Mauzer, M. V. Zemljanikov, B. D. Novski, B. N. Dolski, Parabellum, Viktor Tverdohljebov, Proletarski, N. L. Davidovič.. a, taj nema gde nije stizao:

Boris_Davidovi%C4%8D_mapa.png

sjajna predstava Novosadskog Pozorišta, vidim da idu na turneju u inostranstvo sa njom.. postoji samo jedna i to loša kritika, RTV je zašlajmarila, onako usput i bez argumentacije, kao nemaštovitu.. lažu iz razloga koji su samo njima poznati.. predstava se igra na Mađarskom uz titlovan prevod.

 

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • 3 nedelje kasnije...

10.04.2018. 19:30 Hrvatsko Narodno Kazalište - Zagreb, Vilijem Šekspir- Kralj Lir, režija Januš Kica

jedan je Miki Manojlović :) uprkos (unatoč) Šekspiru, jeziku koji koliko god mu je blizak ipak nije onaj na kojem je svoj, ogromnoj pozornici HNK, radoznaloj neteatarskoj publici u zagrljaju mobilnih telefona (je on Srbin, al mu je baka Francuskinja, čuh to kao prostu konstataciju negde iza mene, pre početka :) ), previše dugom odsustvu sa dasaka koje život znače (95 ili 96 beše Carstvo Licemera od Bulgakova u JDP, verovatno njegov vrhunac na daskama..), prevelikim očekivanjima paa baš svih, uključujući i mene :) herojski se Miki izborio sa svima nama i sa sobom, i sa duhovima Kralja Lira na pozornici HNK, od Šovagovića do Šerbedžije.. mogao je on to i bolje, znam, video sam ga na delu onomad, ali - i ovo je sasvim dovoljno, bio veliki aplauz na kraju i dovoljno puta izrečeno bravo..

tre.jpg

uradio nas na iskustvo i autoritet :)

ali, nije naš Miki za sve kriv, i Šekspir je kriv: uvek nekakve dvorske spletke, melodramatski zapleti - rialiti program za malograđanski Londonski plebs, koji bi rado te plemiće uvaljao u blato, da vide oni kako je nama :) istina - svakojaka ljudska iskušenja su tu, lepo opisana, ali ne primenjiva u današnjici.. osim kad te rođena deca izdaju, kao Lira, ili... :) 

na kraju - predstava je bila dobra, ne vrhunska, ali dobra i Velika: režija je bila tečna, glumci na visini zadatka, muzika sjajna (Tamara Obrovac), scenografija oskudna, ali sasvim u kontekstu priče, scena.. jbt, smrz'o sam se kako dobro izgleda HNK, uff.. jedino je kraj bio nekako zbrzan i neubedljiv.. čitao sam danas kritike, pretežno su dobre.. moguće je gostovanje Kralja Lira u JDP, ali verujem da će se teško dolaziti do ulaznica..

posle 35 godina sam ponovo došao u Zagreb (ne računam hit and run dolaske u neku salu za sastanke iz koje sam bežao nazad, posle ispijanja pola bokala filteruše), bio u Gornjem gradu, Mimari, Meštrovićevom ateljeu, Katedrali, ispijao kavice po kafićima na Cvjetnom Trgu, čudio se (odvratnoj) novoj zgradi Muzičke Akademije i fenomenalno se proveo :) e to - fenomenalno je izrekla konobarica kad sam naručio smoothie sa narandžom i šargarepom (šargarepa - kak je to fenomenalno :D ), istovremeno i mene bacivši u nesvest svojim naglaskom koji tako retko imam priliku da čujem..

 

 

 

 

 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

1 hour ago, Woland said:

10.04.2018. 19:30 Hrvatsko Narodno Kazalište - Zagreb, Vilijem Šekspir- Kralj Lir, režija Januš Kica

jedan je Miki Manojlović :) uprkos (unatoč) Šekspiru, jeziku koji koliko god mu je blizak ipak nije onaj na kojem je svoj, ogromnoj pozornici HNK, radoznaloj neteatarskoj publici u zagrljaju mobilnih telefona (je on Srbin, al mu je baka Francuskinja, čuh to kao prostu konstataciju negde iza mene, pre početka :) ), previše dugom odsustvu sa dasaka koje život znače (95 ili 96 beše Carstvo Licemera od Bulgakova u JDP, verovatno njegov vrhunac na daskama..), prevelikim očekivanjima paa baš svih, uključujući i mene :) herojski se Miki izborio sa svima nama i sa sobom, i sa duhovima Kralja Lira na pozornici HNK, od Šovagovića do Šerbedžije.. mogao je on to i bolje, znam, video sam ga na delu onomad, ali - i ovo je sasvim dovoljno, bio veliki aplauz na kraju i dovoljno puta izrečeno bravo..

tre.jpg

uradio nas na iskustvo i autoritet :)

ali, nije naš Miki za sve kriv, i Šekspir je kriv: uvek nekakve dvorske spletke, melodramatski zapleti - rialiti program za malograđanski Londonski plebs, koji bi rado te plemiće uvaljao u blato, da vide oni kako je nama :) istina - svakojaka ljudska iskušenja su tu, lepo opisana, ali ne primenjiva u današnjici.. osim kad te rođena deca izdaju, kao Lira, ili... :) 

na kraju - predstava je bila dobra, ne vrhunska, ali dobra i Velika: režija je bila tečna, glumci na visini zadatka, muzika sjajna (Tamara Obrovac), scenografija oskudna, ali sasvim u kontekstu priče, scena.. jbt, smrz'o sam se kako dobro izgleda HNK, uff.. jedino je kraj bio nekako zbrzan i neubedljiv.. čitao sam danas kritike, pretežno su dobre.. moguće je gostovanje Kralja Lira u JDP, ali verujem da će se teško dolaziti do ulaznica..

posle 35 godina sam ponovo došao u Zagreb (ne računam hit and run dolaske u neku salu za sastanke iz koje sam bežao nazad, posle ispijanja pola bokala filteruše), bio u Gornjem gradu, Mimari, Meštrovićevom ateljeu, Katedrali, ispijao kavice po kafićima na Cvjetnom Trgu, čudio se (odvratnoj) novoj zgradi Muzičke Akademije i fenomenalno se proveo :) e to - fenomenalno je izrekla konobarica kad sam naručio smoothie sa narandžom i šargarepom (šargarepa - kak je to fenomenalno :D ), istovremeno i mene bacivši u nesvest svojim naglaskom koji tako retko imam priliku da čujem..

 

 

 

 

 

Baš super da si se dobro proveo u našem lijepom Zagrebu, a pogotovo u HNK.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Kad smo već kod HNK, 31.3. smo pohodili izvrsnu baletnu praizvedbu Austrijska Kraljica SISI. Jako dobra predstava sa izvrsnom glazbom Bedricha Smetane. Orkestar od HNK je inače dobar u izvedbama ovaj puta je bilo stvarno maestralno.

Kao što je i Woland napisao pozornica je grandiozna tako da se može postaviti stvarno raskošna scenografija i poprilično puno plesača odjednom tako da masovne plesne scene ostavljaju snažan utisak.

Glavni plesači su bili na nivou zadatka i vrlo lijepo su prenijeli zbivanja i spletkarenja oko kraljice. Bravo.

Pored izvrsne predstave i orkestra treba uvijek uživati u fantastičnom ambijentu kazališta koje je zaista posebno. 

Par slika koje nisu moje nego posuđene jer su sve predstave strogo zabranjene za slikanje i osoblje HNK-a strogo pazi i upozorava na svaki pokušaj.

Predstava SISI je moja apsolutna preporuka.

rpdxrrcydmewvrdtxbkj.jpeg

niwnwxpcpl07semub4f8.jpeg

rnf6ojuo2lbmrg1fcran.jpeg

z3y5rjea5fqd9sxct8rj.jpeg

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah
  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    • Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu
×
×
  • Kreiraj novo...