D klasa koja ima topao ton - fikcija?

[Mikorist]

pre 1 sat, драган reče

nozice od lampe od volframa koji je odlican grejac, pa se lampa ubada u podnozje koje je od nekog gvozdja i sve to nije bitno i lepo zvuci.

 

Nožice na lampama mogu da budu od raznih metala i legura, a mogu da budu i presvučene drugim materijalom. Recimo, imaš pozlaćene kontakte. To ne znači da je cela nožica od zlata, nego da preko osnovnog metala imaš tanak sloj zlata. Isto tako, kontakti mogu da budu kalajisani.

To što je nešto pozlaćeno ne znači automatski da će zvuk da bude bolji. Pozlata prvenstveno služi da kontakt bude pouzdan i da metal manje pravi probleme sa korozijom. Nije zlato neki čarobni sastojak koji promeni zvuk čim ga staviš u uređaj.

Grejač u lampi (najčešće od volframa ili njegove legure) služi da zagreje katodu, koja onda emituje elektrone. To nije isto što i putanja audio-signala. Kod nekih lampi grejač i katoda jesu praktično ista stvar, ali to zavisi od tipa lampe.

Ako zameniš celu lampu drugom, možeš da dobiješ drugačiji zvuk jer lampe mogu da imaju različite električne karakteristike. Ali to nema veze sa pričom da će lampa bolje da svira zato što su joj nožice od nekog skupljeg metala ili su pozlaćene.

Znači, nije svaki metal u audio-uređaju bitan za zvuk, a skuplji materijal ne znači automatski bolji zvuk.

 

A ni vek trajanja nije merilo. Može lampa da se napravi da bude skoro neiništiva. Najbolji primer je Vojadžer 2. NASA je za njega koristila posebnu vakuumsku cev odnosno TWT. Ta cev je radila više od 45 godina 

[драган]

nisi znao da su nozice od volframa. od metala samo volfram ima isti faktor sirenja kao staklo na temparaturama. staklo bi puklo na bilo koji drugi metal zbog raslicitog faktora sirenja.

[Mikorist]

pre 7 minuta, драган reče

nisi znao da su nozice od volframa. od metala samo volfram ima isti faktor sirenja kao staklo na temparaturama. staklo bi puklo na bilo koji drugi metal zbog raslicitog faktora sirenja.

Brate, načuo si nešto o spoju metala i stakla, ali si od toga napravio pravilo koje ne postoji. Volfram se koristi za određene vrste stakla, ali nije jedini metal koji može da se hermetički spoji sa staklom. Postoje i platina, Dumet i Kovar, a materijal se bira prema vrsti stakla i potrebnom spoju. Ne postoji jedan metal koji jedini ima odgovarajući faktor termičkog širenja za svako staklo. Nije svako staklo isto, kao što ni svaka metalna nožica nije od istog materijala.Tako da nisi otkrio rupu u saksiji, samo si jednu tačnu stvar proširio u netačnu tvrdnju. A sad palim odavde.

[драган]

u svim starim dobrim lampama su nozice od volframa, , mozda neki novotarci prave neke nove

[драган]

pre 6 minuta, Mikorist reče

Tako da nisi otkrio rupu u saksiji, samo si jednu tačnu stvar proširio u netačnu tvrdnju. A sad palim odavde.

Nisam ja otkrio postoji stara literatura kako se prave lampe ima sve detaljno ne pravi se blesav.

[NIXIE]

Od čega se mogu napraviti nožice, zavisi samo od koeficijenata linearnog širenja primenjenog stakla i materijala za nožice lampi. Ako je razlika velika, pri grejanju se generišu naponi u staklu i nožicama koji dovode do razdvajanja spoja. Ko gvožđe i beton.

Izmenjeno pre 9 časa od NIXIE

[NIXIE]

Evo šta kaže omiljeni nam AI:

Najčešće korišćeni materijali za izradu nožica su:
• Kovar (Kovar): Ovo je najpopularnija legura u proizvodnji cevi. Sastoji se od gvožđa, nikla i kobalta. Njen koeficijent toplotnog širenja savršeno odgovara borosilikatnom (tvrdom) staklu.
• Dumet žica (Dumet wire): Koristi se uglavnom kod lampi sa mekim staklom. To je kompozitna žica koja ima jezgro od gvožđa i nikla (Invar) presvučeno spoljašnjim slojem bakra. Bakar obezbeđuje odličnu električnu provodljivost i dobro prijanja uz staklo.
• Molibden (Molybdenum): Koristi se kod specijalnih lampi visoke snage jer ima visoku tačku topljenja i odlično se spaja sa određenim vrstama stakla i keramike.
• Niklovane legure: Same iglice (pinovi) koje izlaze iz lampe i bodu se u podnožje često su napravljene od čvršćih legura nikla ili su presvučene niklom (nekada i zlatom ili srebrom) kako bi se sprečila korozija i obezbedio što bolji električni kontakt sa podnožjem (socket-om).
• Nožice (pinovi) na audio elektronskim lampama se uglavnom ne prave od čistog volframa (tungstena), već se od ovog metala u lampama izrađuju grejna vlakna (filamenti) i ponekad unutrašnje rešetke visoke stabilnosti. 

Lično ne nađoh nigde nikakav primer lampi sa nožicama o Volfrrama. Ako takve postoje, zamolio bih za neki link.

Izmenjeno pre 9 časa od NIXIE

[BANAT]

1 hour ago, Mikorist said:

A ni vek trajanja nije merilo. Može lampa da se napravi da bude skoro neiništiva. Najbolji primer je Vojadžer 2. NASA je za njega koristila posebnu vakuumsku cev odnosno TWT. Ta cev je radila više od 45 godina 

Verovatno da ta TWT lampa radi u nekom predprogramiranom ON-OFF rezimu a ne kontinualno da bi se tako produzio vek emisione katode ,

btw, kao stari TV mehanicar nalazio sam CRT color debelogrle ekrane Toshiba ugradjivanih u prve serije EI-NIS color TV koji su odlicno radili i imali vrlo dobru emisiju katoda i sliku posle 4 i kusur decenija , ali i ti stari TV nisu nikada radili 24/7 odnosno kontinualno ali su se svakako dobro naradili ,

jedno vreme padalo mi je na pamet da jedan takav vrlo dobro ocuvan ekran spakujem i posaljem nazad za Japan u Toshibu sa zahvalnicom za odlican kvalitet .

Izmenjeno pre 8 časa od BANAT

[Vix]

Kad je japanac napravio Toshibu, rekao je na srpskom: To-Shiba! 

[NIXIE]

Isto bih zamolio za link od tih podnožja za lampe  od gvožđa, da probam. 

[zerowaf]

pre 48 minuta, BANAT reče

jedno vreme padalo mi je na pamet da jedan takav vrlo dobro ocuvan ekran spakujem i posaljem nazad za Japan u Toshibu sa zahvalnicom za odlican kvalitet .

Ovo bi bila stvarno fora gesta! Podrzavam!

[zerowaf]

Nego, je li namjera raditi lampe u D klasi ili je nesto drugo po srijedi? 

[vbraca]

Da se malo vratimo D klasi.

Na izlazu se nalazi LC filter, a induktivnost je obicno namotana na feritu, zbog dimenzija. Kada bi tu stavili induktivnost bez jezgra, motanu debljom zicom kao za skretnice? Negde sam davno procitao o tome i autor je tvrdio da ima uticaja na zvuk.

[NIXIE]

Slušao sam davno neki TPA3255 što je neki Rus prodavao na velikom DIY forumu. To je baš dobro zvučalo, ali toga više nema. Nekima je uzeo pare, a nije isporučio module, bilo je i nekih crkavanja kondenzatora po pločici, uglavnom završena priča.

Viđao sam i to da stavljaju velike air coil kalemove na TPA3255. Rezultat je verovatno bolji od ovih na feritima, a ne znam dal ima stvarnog uticaja na zvuk. Ali će više da šire radio smetnje okolo, to je sigurno.

Izmenjeno pre 7 časa od NIXIE

[zerowaf]

pre 6 minuta, vbraca reče

Da se malo vratimo D klasi.

Na izlazu se nalazi LC filter, a induktivnost je obicno namotana na feritu, zbog dimenzija. Kada bi tu stavili induktivnost bez jezgra, motanu debljom zicom kao za skretnice? Negde sam davno procitao o tome i autor je tvrdio da ima uticaja na zvuk.

Prije ili poslije ce netko…vjerojatno neki buduci Sakuma, motati desetke kila zice i raditi LR filtere.  

[Mikorist]

Pre sat vremena, vbraca reče

Na izlazu se nalazi LC filter, a induktivnost je obicno namotana na feritu, zbog dimenzija. Kada bi tu stavili induktivnost bez jezgra, motanu debljom zicom kao za skretnice? Negde sam davno procitao o tome i autor je tvrdio da ima uticaja na zvuk.

Ako je ideja da se dobije dodatna nelinearnost koja bi eventualno gurala H2 naviše, onda je bez jezgra upravo suprotno od toga. U svakom slučaju, ovo ne može da se zaključi napamet. Mora da se proba i meri do besvesti. Ista klasa D, isto napajanje, isti kondenzator i opterećenje, pa samo promeniti izlaznu induktivnost: ferit, gvozdeno jezgro i vazdušna zavojnica. Onda FFT na istom nivou snage i vidi se šta se stvarno dešava sa H2, H3, H4 itd. Ako gvozdeno jezgro stvarno doda dominantan H2, onda imamo vrlo zanimljivu stvar. Ako samo napravi više svega, onda smo dobili distorziju, a ne lampu. 

Ako bih pravio eksperiment, išao bih baš sistematski:

vazduh......ferit.......gvožđe........nikl/niklova legura.....

I ista zavojnica, ista induktivnost koliko je moguće, isti Class D, isto opterećenje.

[Zen Mod]

ne moze prica napamet
mora da se zna koji front end se koristi u ampu, pa da se vidi na koji nacin se moze uticati na THD spectra

postoje nacini kako se to radi sa SE front end, a postoje nacini kako se to radi sa diferencijalnim stepenima

[petronius]

Kod D klase postoji još jedan problem, interni AD konverter

[Brijac]

Mojne tako zene, btl ce gi pogasi seceri

Posteno se nasmejah.

Sto veli zen, kod klase D, sekerisanje samo na FE. Izlazna matematika je da ubive ono sto su ljudi navikli da prepricavaju za klasu D, visokofrekventna nervoza koja smeta kod iste. 

27 minutes ago, petronius said:

Kod D klase postoji još jedan problem, interni AD konverter

Klasa D nije digitalno pojacalo, i nema interni AD konverter. 

[Ultimate]

pre 5 časa, Zen Mod reče

ne moze prica napamet
mora da se zna koji front end se koristi u ampu, pa da se vidi na koji nacin se moze uticati na THD spectra

postoje nacini kako se to radi sa SE front end, a postoje nacini kako se to radi sa diferencijalnim stepenima

Samo čist sinus iz analognog generatora koji ima izuzetno mali thd.Ili sa PC-a na 24bit i 192KHZ....Godinama sam eksperimentisao ove stvari.Ako je BTL ili diferencijalni ulaz zaboravite na H2.Nikakvi modeli od drugog materijala niti bilo šta ne utiče na harmonijski spektar.I moj model je BTL.Na sreću nemam diferencijalni par.Uradio sam ga tako da svaki i to apsolutno svaki pojedini parametar svake komponente mogu da kontrolišem i menjam.Ne pametujem,samo kažem da spasim od gubljenja vremena i energije ovu diskusiju.Uguravanje H2 sa lampom ili jfetom se već radi.Tvrdim da oni koji to promovišu prvo obmanu sebe pa onda tržište da bi napravili pare.

Kada na 10W čujem D klasu da otvara prostor u pravom smislu tada mogu da kažem to je to.Za one koji nisu imali čast da ovo osete opisću o čemu se radi.Kada slušate zvuk koji ima dominantan ili jako prisutan H2 bukvalno se orkestar formira pred slušaocem.Verovali ili ne.Nije samo stereo efekat.Cela percepcija zvuka je totalno drugačija.I izuzetno je relaksirajuće,pogotovu ako je muzika konvertovana na 432Hz.Izuzetna stvar.To u BTLu ne može nijedna klasa.Stari sistemi od japanaca mogu (poneki).Zato koštaju izuzetno i dan danas.Taknuo sam temu da možda vidimo da li je  negde neko potakao nešto tako u D klasi....istražio i sa AI i ovako ....nije niko do sada.

[NIXIE]

Ma D class je super. Za PA, za SUB, za AV risivere, za malecke audio uređaje, za sve i svašta.  Za HiFi isto, nisu svi ljubitelji zašećerenog zvuka starinske tehnologije koja greje sobu.

[Ultimate]

pre 2 minuta, Brijac reče

Klasa D nije digitalno pojacalo, i nema interni AD konverter. 

A šta je PWM sekcija u pojačalu?