Lemić

Da dodam malo, danas sam bio po prvi put na HI-FI sajmu kod nas, greška u koracima, prvo kod goga znam da uvek zvuči, pa posle sve bi ga. Bilo je  izloženog da sam se prekrstivši zapitao kako ih nije sramota da tako nešto uopšte mogu da donesu, tako da YT kako ga sad ja doživljavam je High End.
Nego, da ne oživjavam još jednu zamrlu temu, imam problem, ne mogu da dobijem stabilnu sliku na radnom monitoru, pvremeno kao da pada u sleep mod, guram ga sa 15m HDMI kablom koji je širmovan i ima ferite na oba kraja, ide jedna strana preko adaptera na DVI ulaz, kad zakačim na laptop, sve je uredno, dal može da integrisana grafika nema snage il je oslabila, 11-to godina?

Nova tastatura pa još nisam naviko,  " odnosu". Što se tiče loženja, znaš odlično šta imam i od kada još, iz prošlog veka, mislim prvenstveno na gramofon. Na žalost, nemam iluzija, nemam novaca za ploče, a ni za diskove, da ubeđujem sebe da PGP, Jugoton, Suzi,... vinil zvuči dobro, jednako kao i gro vinila, tek 180+gr ploče zvuče kako bi ja hteo, kao i direkt kat, sve skupe i preskupe, a ne nalazim da šum i pucketanje čini šarm, tih nekoliko primeraka je bešumno i to se smatra vrhunskim dostignućem u analognom domenu, na žalost nedostižno i suženog izbora, mada sada dosta produkcija  radi dvojna izdanja, no, ne bi bila oba bubrega dovoljna. Tako da zaludna priča, deljenje  moje impresije je čisto kolegijalno, u smislu da za mnogo malo para može da se dobije prihvatljivo audio zadovoljenje uz istovremeno gotovo neograničan izbor muzike, dugo nisam skidao ništa a imam preko tera i po losles materijala koji će se sada trijažirati pa idem dalje. Kad sam rešio da zakačim PC, nakon spoznaje komfora i zaključka o minimalnom pragu kaliteta zvuka, potražio sam naokolo šta mogu da dobijem od DAC-ova, kad sam čuo krajnje prijateljske cene, jdnostavno sam odbio i da čujem, a čitajući komentare po netu napravio izbor i nisam pogrešio, a takođe ne smatram da je iko grešan što sluša ili ima nešto što ja recimo nikad ne bi.

Stigli operacioni, još jedno veliko hala,  koverta bila skroz odlepljena, da se zna i to. Konačno preslušavam što se sakupilo, raznorazni materijali, snimci i produkcije, definitivno nema nečega što bi me odbijalo, ne postoji neki predominantni karakter zvuka u bilo kom delu spektra, vrlo jasna različitost od snimka do snimka uz izražavanje doza emocija koje muzičari uvek unose dok muziciraju. Digitalija je iluzija u adnosu na analogni prenos, no, ova spravica vrlo lepo laže u smislu verodostojnosti, zaista je nadmašeno očekivanje u svakom pogledu, jednostavno pobuđuje žeđ sa slušanjem, čak i za povećanjem glasnosti što mi nije inače svojstveno.
Sad će bude malo kabloblesavljenje, pa redom, al svakako u razumnom okviru i uz pomoć "stare garde", sve mora bude DIY, to se uvek pokazalo zvučno naj bolje. 

Mislim da  nije bio problem u pojačalu nego nešto sa ručicom ili glavom, kako je išla ka kraju ploče (poslednja stvar sa te strane ) čuo se prizvuk kao da nešto nije dobro podešeno ili je ploča oštećena, ne znam šta je tačno, ali bilo je čudno.
Bilo je lošije nego prošle godine, recimo KII je svirao bezlično, kao da su puštali mp3.
Većina je imala zvuk gde su bas, srednji i visoki odvojeni, bez bilo kakve 3D prezentacije.
Glasovi čudni, negde povučeni, 9negde vrište. Zvuk bez balansa u tonalitetu sve zvuči nelinearno.
Zato se pitam da li prezenteri opreme imaju dovoljno osećaja za ono što prodaju, ili se oslanjaju na ime i izgled.  I piton kablove, naročito mrzim one ljubičaste i roze.

YT unazad jedno 2 godine je osetno popravio kvalitet zvuka i slike, a takođe mu se diskotka uvećava, može da se vidi i čuje ono što verovatno nikad nebih, recimo ova numera čiji singl se uek vrteo na žurkama i obavezna je bila jedna ploča u rezervi, lepo je videti nekad i sad, istorija:
Zato vredi YT i uz malo truda, mislim na PC DAC kao izvor, je vrlo prihvatljivo, a ima niz svirki koje ne postoje ili nisu dostupne,  za ovo sam davo 5 ćevapa, ko mi nađe na torentu.
 

Da dodam malo, danas sam bio po prvi put na HI-FI sajmu kod nas, greška u koracima, prvo kod goga znam da uvek zvuči, pa posle sve bi ga. Bilo je  izloženog da sam se prekrstivši zapitao kako ih nije sramota da tako nešto uopšte mogu da donesu, tako da YT kako ga sad ja doživljavam je High End.
Nego, da ne oživjavam još jednu zamrlu temu, imam problem, ne mogu da dobijem stabilnu sliku na radnom monitoru, pvremeno kao da pada u sleep mod, guram ga sa 15m HDMI kablom koji je širmovan i ima ferite na oba kraja, ide jedna strana preko adaptera na DVI ulaz, kad zakačim na laptop, sve je uredno, dal može da integrisana grafika nema snage il je oslabila, 11-to godina?

YT unazad jedno 2 godine je osetno popravio kvalitet zvuka i slike, a takođe mu se diskotka uvećava, može da se vidi i čuje ono što verovatno nikad nebih, recimo ova numera čiji singl se uek vrteo na žurkama i obavezna je bila jedna ploča u rezervi, lepo je videti nekad i sad, istorija:
Zato vredi YT i uz malo truda, mislim na PC DAC kao izvor, je vrlo prihvatljivo, a ima niz svirki koje ne postoje ili nisu dostupne,  za ovo sam davo 5 ćevapa, ko mi nađe na torentu.
 

Ha, treba prvo na Win 10 da se sviknem, počevši od ikone i naziva "My Computer", sad je "This PC". Naravno, a što se tiče žice, tu  ne zarezujem mnogo, biće neki diy, čim nađem kako to uopšte izgleda, totalni početnik u PC "HI-FI"-ju. Šalim se malo, odlično zvuči, bez neke teskobe, ili težine, ne pritiska ništa, klen što nisam ranije ovo uradio. Dakić će vrlo brzo na kanal, samo da iščitam malo, novi drugi elkosi i adekvatno napajanje za početak.

Uključen Topping D10, instaliran nov Win 10 na konfiguraciju staru 10 godina, AIMP sa ASIO drajverom, iznenađujuće kao dobro zvuči, puna rezolucija između snimaka, bez digitalne agresije koju Lauteri nemilosrdno razotkriva, donje lage izlaze da ne znam ni ja otkud,  voliminoznost kroz ceo spektar, dinamika zavidna, obilje tačnih detalja, ...

Opet me je malo uhvatila hifi groznica, pa se sporadično pojavim. Sila Boga ne moli, posle niza godina privrženosti CD plejeru, sutra bi trebao da uvrstim PC u sistem, nakon prošlonedeljne probe po prvi put u ličnom sistemu. Naravno, prvo oduševljenje prođe odmah i razmišljanje kreće u pravcu poboljšanja do nekog željenog i razumnog nivoa. 
Prviukao me je trafo u nazivu teme, a svojvremeno sam bio u prvim redovima kada se takv sklop omasovio u SE pojačivačima, prvi preamp sa njim je Šolaja konstruiso pod mojim pritiskom, a dok nije došao do čuvenog TVC-a, malte ne smo došli do svađe, a i prva LCR RIAA je takođe napravljena na moje uporno navaljivanje. U tom nekom periodu sam usput naprvio trafo za CD, 1:1 i to je zaista činkovito.
Pre destak godina, Peđa Rogić je bio u velikom usponu u domenu digitalije, tada je već izašao iz čuvenog i zvučno odličnog Aja DAC-a i krenuo Model One, dobrim delom je taj uređaj uobličen na osnovu mojih ušiju i sugestija, mislim da je bilo možda i prvo ozbiljno slušanje trafoa na izlazu iz CD-a. Model One je vanserijski DAC, bez čipova u analognom delu, a trafo na izlazu je 1:1 ili 1:0,9, nebitno.
Moje idejno pitanje njemu tada je bilo, da se izbaci sve iza TDA 1541 i ubaci trafo za I/V konverziju koji će imati dovoljno i pojačanje, potreban bi bio odnos 1:10 i to je bio problem, u to vreme nešto nije bilo takvih trafuljaka niti uopšte nešto tema po netu, razdružismo se banalno i to ostade tako. Videh u temi da ima nekoliko uređaja sa ovakvom konfiguracijom, što me je pozitivno iznenadilo. Jeste trafo kompleksan sklop, ali nije nemoguć, nešto slično već odavno postoji kod MC gramofonskih glava i za to imam neku kreaciju koja je perfektno zvučala iako namotano prosto da ne može prostačkije, kakav god bio kompromis bio štetan, ukupni rezultat sa trafoom je uvek dobar ako je iole korektno napravljen.
Ako mi se definitivno dopadne PC kao izvor, sasvim sigurno će nekog pomaka biti, vidim da PRC uređaji daju već  dobar zvuk kao gotovi, a kolko sam zaključio, osnova im je kvalitetno postavljena što omogućava nadogradnju u smislu o kom je i ova tema. Imam motalicu i sklon sam pednatnom radu, pa ako se sklope želje, rad sam da se angažujem i priključim.

Nema.
Ovaj moj primerak CD 3 nije isao, niti je bio u planu da ide do Lampizatora, niti da mu se rade bilo kakve kerefeke sa gornjeg linka.
Za razliku od toga, primerak koji je u mom posedu od 1990 god. je imao srece da gostuje kod Vraca iz Baca, tamo pregledan, pretresen i tvikovan. Posle povratka u moj sistem je smestio na klupu za rezervne igrace Audial The Model DAC, kao i Shiga klon.
Eno obe djunte, odlozene na suvo, tamno mesto iliti orman. Sto ono kazu - 'leba ne jedu. 
A CD 3 ima ponovo funkciju usviravanja audio sistema nekih dobrih 50 min. i to je max. Posle toga, narafski, idu vinili.
Naravno, umesto CD 3, moze da tih prvih 50 min. odradi i A 76.
Zakljucak : hvala @Zen Mod na rejuvenaciji i novom zivotu koji si udahnuo mojem voljenom CD plejeru. 
 

^
Ja se (ponovo) vratio na Cambridge Audio CD 3. 
Dakle, 16 bit x 16 oversampling - na mesto ubiva sve ostalo u vezi digitalije do xyz k+ evara. 
Nema dalje. 
 

Pa nije, ali zato stoji i dalje ona tvrdnja da ubiva sve na mrtvo od dacova. 
Dakle . . .  nema dalje. 

E, njih da čujem, pa da mrem

Još od ovog posta sam hteo da ti se obratim jer je jedno vešanje supruga probušila, slovce nisam zucnuo jer sam očekivao neminovno, jesenas progledo drugi drajver, praktično su stari već 15 godina bili. Hdeoh sam još lane, sad ima setova za reparaciju i levo desno, odnesoh  čoveku da ih izrenovira, kad čuda neviđena, raspali se i centratori. No, imaše čovek pored vešanja i centore, dva tipa, jedan kao originalni a drugi nešto mekši, ja bi kao drugi, on kao tvrđi, uradi ih ekspresno i po iskustvu je ugradio te mekanije. Savršeno urađena oba drajvera, nacentrirani kalemovi na tačnu startnu poziciju i naravno koncentričog zazora, besprekorni na oko, čik da neko vidi da su reparirani. Pravo oduševljenje je kad sam ih čuo, osetno poboljšanje u donjem spektru, volumenu, da je naprosto začuđujuće koliko velika slika sad izlazi, a tipična Lauterovska dreka koju nisam ni nešto pa imao sa GM-om, sad je, ajd neprimetna, možda i više nego što sam navikao. Prošle sezone sam nabudžio pojačivač, tj. Buca Maričić,  ali tek sad je to došlo do izražaja. Kompliment od mene vrlo retko i teško, al ovaj put od sveg srca Branku Kašikoviću koga sam sada i  sreo i saznao za njega, ne znam kako mi je promakao jer sve koji se bave zvučnicima uglavnom znam još od davnina. Hvala mu ikako je naravno usluga plaćena.

 

 

 


Skroman klip snimljen mobilonim telefonom, ne znam ni da li je kvazi stereo:
 
 

Još od ovog posta sam hteo da ti se obratim jer je jedno vešanje supruga probušila, slovce nisam zucnuo jer sam očekivao neminovno, jesenas progledo drugi drajver, praktično su stari već 15 godina bili. Hdeoh sam još lane, sad ima setova za reparaciju i levo desno, odnesoh  čoveku da ih izrenovira, kad čuda neviđena, raspali se i centratori. No, imaše čovek pored vešanja i centore, dva tipa, jedan kao originalni a drugi nešto mekši, ja bi kao drugi, on kao tvrđi, uradi ih ekspresno i po iskustvu je ugradio te mekanije. Savršeno urađena oba drajvera, nacentrirani kalemovi na tačnu startnu poziciju i naravno koncentričog zazora, besprekorni na oko, čik da neko vidi da su reparirani. Pravo oduševljenje je kad sam ih čuo, osetno poboljšanje u donjem spektru, volumenu, da je naprosto začuđujuće koliko velika slika sad izlazi, a tipična Lauterovska dreka koju nisam ni nešto pa imao sa GM-om, sad je, ajd neprimetna, možda i više nego što sam navikao. Prošle sezone sam nabudžio pojačivač, tj. Buca Maričić,  ali tek sad je to došlo do izražaja. Kompliment od mene vrlo retko i teško, al ovaj put od sveg srca Branku Kašikoviću koga sam sada i  sreo i saznao za njega, ne znam kako mi je promakao jer sve koji se bave zvučnicima uglavnom znam još od davnina. Hvala mu ikako je naravno usluga plaćena.

 

 

 


Skroman klip snimljen mobilonim telefonom, ne znam ni da li je kvazi stereo:
 
 

Jesu male brzine ali dugotrajne, plus radijalni pritisak jer je žiroskopska sila stabilnosti mala upravo zbog tolickih obrtaja, rambl neizbežan a mast istiskujuća. Gusto ulje to sve ublažuje, a donjem osloncu kakav god da je oblika, prija molibden. Graftna mast nije uopšte zašta se misli, ja je ne koristim od pitaj Boga od kada, može da bude ordinarna tovatna mast, kolomaz, sa umešanim crnilom pa da se smatra dobrom a nije, sem toga, podložna je vremenom zgrušavanju i tad je pogubna. Kako god, mast ne ide na sinter bronzane ležajeve, navedenioni činioci su samo odlažući.
Fuchs i Silkolene, konkretno Titan Supergear 85w140, tebi za tvoju klimu 80w90 za diferencijal, za menjač pola pola bi bilo sasvim dovoljno, plus LM gear oil aditiv 2% zamešan predhodno u ulje.

Vidim ja vrlo dobro i ono što nije napisano, Korato ima moje zaista duboko poštovanje za profesionalizam i to još od samog početka, al ništa više, svojvremeno  sam i slušao Tanoje u kućnom izdanju kod jednog od njih, možda i pre nego sam uzeo zvučnike.
Pomenuo si Lotara, većina ga je smatrala trgovcem sa ružnim epitetima koji takve ljude bije, nikad nisam nikakav trnage frange imao osim što sam prevashodno zavaljujući tebi mogao da izaberem neki disk ili vinil nakon odslušavanja. On je bio muzičar, rok solista, a sa druge strane je imao enormno brojno poznavanje hifi uređaja i umeo je da spozna potrebu i ukus klijenata i vrlo uspešno je uspevao da im skocka sistem ili nadomesti neadekvatnu komponentu i time ih usrećivao, mnogi su ljudi godinama gradili i uznapređivali svoje sisteme zavaljujući njemu i njegovim sugestijama na osnovu poznavanja i muzike  uređaja, novac je kolateralan. Brana Hodalić je vrh poznavanja zvučnika, jako dobro opšte tehnički podkovan, bavio se i još uvek, aktivno duhovnm muzikom i ume da prepozna emociju u izvođenju. Sa jedne strane zna šta treba da dobije, sa druge, kako i sa čim, a uz korekciju  između egzaktnih parametara i subjektivne percepcije, kompromisna ravnoteža je uvek zlatna sredina. O tom undergrondu govorim jer takvih osoba je uvek malo i teško im je pristupiti u toj nekoj dubini, da se pije kafa i rakija može uvek. Uvek se nameće po mom shvatanju cinično pitanje, zašto um ala Hodalić nije uspeo mereno po nekim uslovno prizemnim kriterijumima, odgovor je vrlo prost, ni Tesla nije uspeo ovde. Ispričaću činjenicu za Bradača, kao vrhunski inženjer primljen je u Tandberg koji je tada bio jedna od vodećih svetskih hifi firmi i u nekom trenutku je izvršio modifikaciju nekog zvučnika i postavio ga u  demo salon u Beogradu sa dobrom namerom za firmu a ne sebe, momentalno je dobio otkaz i nastavio samostalno karijeru konstruktora sa uvažavanjem. Zanimljivo je da je od Gospodina Sugana dobio na poklon drvenog Kuetsua iko je Viktor hteo da kupi glavu, ne znam kako je uopšte čuo za Bradača i na osnovu čega ga je toliko udostojio jer tada se komunikacija odvijala golubovima pismonošama, mislim da je Viktor poslao neki članak u Audio Amater koji je objavljen.
(Baš mi prija ovih dana ovo forumsko zanimanje, da neće zima da bude duga i ladna, ne znam dal se cepaju drva, pa se spremamo da prezimimo.)
 

Vidim ja vrlo dobro i ono što nije napisano, Korato ima moje zaista duboko poštovanje za profesionalizam i to još od samog početka, al ništa više, svojvremeno  sam i slušao Tanoje u kućnom izdanju kod jednog od njih, možda i pre nego sam uzeo zvučnike.
Pomenuo si Lotara, većina ga je smatrala trgovcem sa ružnim epitetima koji takve ljude bije, nikad nisam nikakav trnage frange imao osim što sam prevashodno zavaljujući tebi mogao da izaberem neki disk ili vinil nakon odslušavanja. On je bio muzičar, rok solista, a sa druge strane je imao enormno brojno poznavanje hifi uređaja i umeo je da spozna potrebu i ukus klijenata i vrlo uspešno je uspevao da im skocka sistem ili nadomesti neadekvatnu komponentu i time ih usrećivao, mnogi su ljudi godinama gradili i uznapređivali svoje sisteme zavaljujući njemu i njegovim sugestijama na osnovu poznavanja i muzike  uređaja, novac je kolateralan. Brana Hodalić je vrh poznavanja zvučnika, jako dobro opšte tehnički podkovan, bavio se i još uvek, aktivno duhovnm muzikom i ume da prepozna emociju u izvođenju. Sa jedne strane zna šta treba da dobije, sa druge, kako i sa čim, a uz korekciju  između egzaktnih parametara i subjektivne percepcije, kompromisna ravnoteža je uvek zlatna sredina. O tom undergrondu govorim jer takvih osoba je uvek malo i teško im je pristupiti u toj nekoj dubini, da se pije kafa i rakija može uvek. Uvek se nameće po mom shvatanju cinično pitanje, zašto um ala Hodalić nije uspeo mereno po nekim uslovno prizemnim kriterijumima, odgovor je vrlo prost, ni Tesla nije uspeo ovde. Ispričaću činjenicu za Bradača, kao vrhunski inženjer primljen je u Tandberg koji je tada bio jedna od vodećih svetskih hifi firmi i u nekom trenutku je izvršio modifikaciju nekog zvučnika i postavio ga u  demo salon u Beogradu sa dobrom namerom za firmu a ne sebe, momentalno je dobio otkaz i nastavio samostalno karijeru konstruktora sa uvažavanjem. Zanimljivo je da je od Gospodina Sugana dobio na poklon drvenog Kuetsua iko je Viktor hteo da kupi glavu, ne znam kako je uopšte čuo za Bradača i na osnovu čega ga je toliko udostojio jer tada se komunikacija odvijala golubovima pismonošama, mislim da je Viktor poslao neki članak u Audio Amater koji je objavljen.
(Baš mi prija ovih dana ovo forumsko zanimanje, da neće zima da bude duga i ladna, ne znam dal se cepaju drva, pa se spremamo da prezimimo.)
 

Vidim ja vrlo dobro i ono što nije napisano, Korato ima moje zaista duboko poštovanje za profesionalizam i to još od samog početka, al ništa više, svojvremeno  sam i slušao Tanoje u kućnom izdanju kod jednog od njih, možda i pre nego sam uzeo zvučnike.
Pomenuo si Lotara, većina ga je smatrala trgovcem sa ružnim epitetima koji takve ljude bije, nikad nisam nikakav trnage frange imao osim što sam prevashodno zavaljujući tebi mogao da izaberem neki disk ili vinil nakon odslušavanja. On je bio muzičar, rok solista, a sa druge strane je imao enormno brojno poznavanje hifi uređaja i umeo je da spozna potrebu i ukus klijenata i vrlo uspešno je uspevao da im skocka sistem ili nadomesti neadekvatnu komponentu i time ih usrećivao, mnogi su ljudi godinama gradili i uznapređivali svoje sisteme zavaljujući njemu i njegovim sugestijama na osnovu poznavanja i muzike  uređaja, novac je kolateralan. Brana Hodalić je vrh poznavanja zvučnika, jako dobro opšte tehnički podkovan, bavio se i još uvek, aktivno duhovnm muzikom i ume da prepozna emociju u izvođenju. Sa jedne strane zna šta treba da dobije, sa druge, kako i sa čim, a uz korekciju  između egzaktnih parametara i subjektivne percepcije, kompromisna ravnoteža je uvek zlatna sredina. O tom undergrondu govorim jer takvih osoba je uvek malo i teško im je pristupiti u toj nekoj dubini, da se pije kafa i rakija može uvek. Uvek se nameće po mom shvatanju cinično pitanje, zašto um ala Hodalić nije uspeo mereno po nekim uslovno prizemnim kriterijumima, odgovor je vrlo prost, ni Tesla nije uspeo ovde. Ispričaću činjenicu za Bradača, kao vrhunski inženjer primljen je u Tandberg koji je tada bio jedna od vodećih svetskih hifi firmi i u nekom trenutku je izvršio modifikaciju nekog zvučnika i postavio ga u  demo salon u Beogradu sa dobrom namerom za firmu a ne sebe, momentalno je dobio otkaz i nastavio samostalno karijeru konstruktora sa uvažavanjem. Zanimljivo je da je od Gospodina Sugana dobio na poklon drvenog Kuetsua iko je Viktor hteo da kupi glavu, ne znam kako je uopšte čuo za Bradača i na osnovu čega ga je toliko udostojio jer tada se komunikacija odvijala golubovima pismonošama, mislim da je Viktor poslao neki članak u Audio Amater koji je objavljen.
(Baš mi prija ovih dana ovo forumsko zanimanje, da neće zima da bude duga i ladna, ne znam dal se cepaju drva, pa se spremamo da prezimimo.)
 

Da, nisam ni ja prepostavljao da će 4,5 inčni televizorski zvučnk da zameni tada reinkarniranu 15-ticu, Tanoj je tih godina bio špic zvučnik baš u WR-u. Jednostavno je FR izvor više prijao nekom mom opredeljenje u smislu ukusa i osetljivosti na fazne pomake uprkos nespornim nedostacima po pitanju basa, ali tek me  je Lauterova magičnost navela da trajno otuđim Tanoja.
 
Da, mističnost je vrlo intrigantna i lepa, kao mehos pod stare dane, BMW Boksera, ne firam svoje forica kako iz motorcikla izvučem više performansi u svim aspektima, na  stranu neke baš specifičnosti. Iz drajvera je izvučeno više fikasnosti za 0,5db zahvaljujući pomenutom trijumviratu, nešto niža rezonanca i dublji ravan opseg, dok je skretnica praktično kao eliminisana i to zahvaljujući mojoj navalentnosti i Branimirovom razumevanju i mene i problematike, jednostavno je našao rezultat gde ga inače ne bi tražio. Membrana od 15 cola mora da ima lom ako  se pusti da titra visoko, jasno se vidi na voblingu iako zvučno ne smeta. HPD 385 ima prilično jaka ukrućenja membrane, za razliku od GM koji ih uopšte nema, ali nisu dovoljna i da bi prigušio brejkap nisam hteo  da tretiram membranu uobičajenim krutim premazima i otežavam je još više, uz to, bilo je vizuenog šareniša usled starosti što mi je više smetalo nego čujnost, pa sam se setio čuvenog članka  "Dr. Bone doctor" i lepo nastrugao grafitni prah od obične drvene olovke i utrljao ga, em na oko vrlo lep izled em su se ton i zvučna slika popravili da je bilo zaista milo i slatko za slušanje, citiraću reč dragog ali pokojnog prjatelja Lotketa kada ih je čuo u punom izadanju, "pitko". To je  bio jedan od tretmana, a naravno, motor coili su tačno postavljeni jer je to moguće kod HPD-a uraditi i oba drajvera praktično ujednačena po tim karakteristikama. WR prednja horna je 400hz ako se dobro sećam, ne znam kako je sečena skretica ali je vrlo moguće da je nisko prigušen bas zbog  tandrkanja membrane a taj opseg odsvirava visokotonac preko njenog konusa koji jeste produžetak visokotske hornice uz drveni deo kabineta koji to još pospešuje, ono što smo mi, tj. trojka, uradili je suprotno i to složivši se slušnim rezultatom koji je potpuno suprotan izmerenim karakteristikama gde krlje samo izleću ali veoma uskih frekventnih pikova koji ne bodu uši pa ko šiša osciloskop. Ko hoće da se bavi izradom WR-a, mislim da bi trebalo  da obrati pažnju na nešto od ovga što sam izneo bez obzira što je akustičko pojačanje kratke horne malo.    

Da, nisam ni ja prepostavljao da će 4,5 inčni televizorski zvučnk da zameni tada reinkarniranu 15-ticu, Tanoj je tih godina bio špic zvučnik baš u WR-u. Jednostavno je FR izvor više prijao nekom mom opredeljenje u smislu ukusa i osetljivosti na fazne pomake uprkos nespornim nedostacima po pitanju basa, ali tek me  je Lauterova magičnost navela da trajno otuđim Tanoja.
 
Da, mističnost je vrlo intrigantna i lepa, kao mehos pod stare dane, BMW Boksera, ne firam svoje forica kako iz motorcikla izvučem više performansi u svim aspektima, na  stranu neke baš specifičnosti. Iz drajvera je izvučeno više fikasnosti za 0,5db zahvaljujući pomenutom trijumviratu, nešto niža rezonanca i dublji ravan opseg, dok je skretnica praktično kao eliminisana i to zahvaljujući mojoj navalentnosti i Branimirovom razumevanju i mene i problematike, jednostavno je našao rezultat gde ga inače ne bi tražio. Membrana od 15 cola mora da ima lom ako  se pusti da titra visoko, jasno se vidi na voblingu iako zvučno ne smeta. HPD 385 ima prilično jaka ukrućenja membrane, za razliku od GM koji ih uopšte nema, ali nisu dovoljna i da bi prigušio brejkap nisam hteo  da tretiram membranu uobičajenim krutim premazima i otežavam je još više, uz to, bilo je vizuenog šareniša usled starosti što mi je više smetalo nego čujnost, pa sam se setio čuvenog članka  "Dr. Bone doctor" i lepo nastrugao grafitni prah od obične drvene olovke i utrljao ga, em na oko vrlo lep izled em su se ton i zvučna slika popravili da je bilo zaista milo i slatko za slušanje, citiraću reč dragog ali pokojnog prjatelja Lotketa kada ih je čuo u punom izadanju, "pitko". To je  bio jedan od tretmana, a naravno, motor coili su tačno postavljeni jer je to moguće kod HPD-a uraditi i oba drajvera praktično ujednačena po tim karakteristikama. WR prednja horna je 400hz ako se dobro sećam, ne znam kako je sečena skretica ali je vrlo moguće da je nisko prigušen bas zbog  tandrkanja membrane a taj opseg odsvirava visokotonac preko njenog konusa koji jeste produžetak visokotske hornice uz drveni deo kabineta koji to još pospešuje, ono što smo mi, tj. trojka, uradili je suprotno i to složivši se slušnim rezultatom koji je potpuno suprotan izmerenim karakteristikama gde krlje samo izleću ali veoma uskih frekventnih pikova koji ne bodu uši pa ko šiša osciloskop. Ko hoće da se bavi izradom WR-a, mislim da bi trebalo  da obrati pažnju na nešto od ovga što sam izneo bez obzira što je akustičko pojačanje kratke horne malo.    

Da, nisam ni ja prepostavljao da će 4,5 inčni televizorski zvučnk da zameni tada reinkarniranu 15-ticu, Tanoj je tih godina bio špic zvučnik baš u WR-u. Jednostavno je FR izvor više prijao nekom mom opredeljenje u smislu ukusa i osetljivosti na fazne pomake uprkos nespornim nedostacima po pitanju basa, ali tek me  je Lauterova magičnost navela da trajno otuđim Tanoja.
 
Da, mističnost je vrlo intrigantna i lepa, kao mehos pod stare dane, BMW Boksera, ne firam svoje forica kako iz motorcikla izvučem više performansi u svim aspektima, na  stranu neke baš specifičnosti. Iz drajvera je izvučeno više fikasnosti za 0,5db zahvaljujući pomenutom trijumviratu, nešto niža rezonanca i dublji ravan opseg, dok je skretnica praktično kao eliminisana i to zahvaljujući mojoj navalentnosti i Branimirovom razumevanju i mene i problematike, jednostavno je našao rezultat gde ga inače ne bi tražio. Membrana od 15 cola mora da ima lom ako  se pusti da titra visoko, jasno se vidi na voblingu iako zvučno ne smeta. HPD 385 ima prilično jaka ukrućenja membrane, za razliku od GM koji ih uopšte nema, ali nisu dovoljna i da bi prigušio brejkap nisam hteo  da tretiram membranu uobičajenim krutim premazima i otežavam je još više, uz to, bilo je vizuenog šareniša usled starosti što mi je više smetalo nego čujnost, pa sam se setio čuvenog članka  "Dr. Bone doctor" i lepo nastrugao grafitni prah od obične drvene olovke i utrljao ga, em na oko vrlo lep izled em su se ton i zvučna slika popravili da je bilo zaista milo i slatko za slušanje, citiraću reč dragog ali pokojnog prjatelja Lotketa kada ih je čuo u punom izadanju, "pitko". To je  bio jedan od tretmana, a naravno, motor coili su tačno postavljeni jer je to moguće kod HPD-a uraditi i oba drajvera praktično ujednačena po tim karakteristikama. WR prednja horna je 400hz ako se dobro sećam, ne znam kako je sečena skretica ali je vrlo moguće da je nisko prigušen bas zbog  tandrkanja membrane a taj opseg odsvirava visokotonac preko njenog konusa koji jeste produžetak visokotske hornice uz drveni deo kabineta koji to još pospešuje, ono što smo mi, tj. trojka, uradili je suprotno i to složivši se slušnim rezultatom koji je potpuno suprotan izmerenim karakteristikama gde krlje samo izleću ali veoma uskih frekventnih pikova koji ne bodu uši pa ko šiša osciloskop. Ko hoće da se bavi izradom WR-a, mislim da bi trebalo  da obrati pažnju na nešto od ovga što sam izneo bez obzira što je akustičko pojačanje kratke horne malo.    

,pa i nije neko iskustvo  pošto nisu napravljeni, a zašto nisu zaista ne znam, pogotovu što ih moj   pomenuti drugar stolar nije sebi uradio a karijeru je odpočeo kao momčić upravo radeći kabinete za Tanoje krajem sedamdesetih koji su se tad mogli kupiti u kitu. Ardena se napravio ni sam ne zna broja i po praviu su svirali bolje nego originalne kutije, tada je standard omogućavao da se kupi svako zadovoljstvo. Inače je verovatno napravio hiljade kabineta i sad kad uđem u radionicu ili kuću uvek se motaju neki zvučnici bilo za izradu bilo za prepravku, a sam je u nekom trenutku slušao 4 Tanoja, da ne pričam o moru drugih za razliku od mene koji sam vremenom gradio i sužavao ukus i kriterijum i tu sam de sam. Zanimljivo je da sada ima par BIB-ovih kabineta sa prčom od drajvera, sad je tek skapirao magiju FR zvuka smatrajući male membrane čirevima, al ne znam oće li se zadržati mada je već prošlo skoro 2 godine kako ih sluša uz još 2 para potpuno različitih zvučnika, a uveo me je i u muziku i hifi i naučio drvodeljstvu a čistom slučajnošću sam mu utrpo te kabinete i bas mi je drago da ih sluša i to doživljavam kao neko svoje uzvraćanje za sve što je učinio za mene.
Ma pusti Doktora, on ima zamrznute snove, hladna klima na Ontariu.                                                                                        
Da, posle Bradača, Hodalić je po mom mišljenju bio tada jedini kompletni pznavalac zvučnika bez prvrženosti bilo kom stilu, odnosno konstrukciji, znajući jako dobro prednosti i mane svakog principa rada drajvera i velika je šteta što nije ostvario neki projekat, mada se njegov uticaj prelio u mnoge na neki način. Zahvaljujući prvenstveno njemu i njegovoj ličnoj dobroti i spremnosti da se upustio u bilo koji problem, izašao je u susret mom navaljivanju da se pozabavi Tanojima i mislim da je to prva i jedina modifikacija uopšte po mom saznanju. Danima smo mi voblovali, slušali, rčunali, i proveli ko zna koliko sati razgovarajući, u stvari, ja zapitkivao lupajući sve i svašta a on razložno objašnjavao, al  na kraju je taj koncept Tanoja zaista bio neuporediv, zato je i dugo čuvan sve dok kod Ecija nisam čuo Lautera.
 
Nema načem, mada mislim da danas je jako teško doći do vrednosti uprks netu koji onda nije postojao i za sve je bilo potrebno lično poznanstvo i prijateljstvo. 
Buba je naj prodavaniji auto u istoriji i tako će da ostane, projktovana u aerodinamičnom tunelu, inženjerski, zanatski i tehnološki je školsko remek delo, ceo automobil nema ni jednu jednu feder šajbnu niti tredloker i to govori o izuzetnosti kreacije. Bila su dva brata koja su ih restaurirali, nadživljeni je nastavio al bio prevarant, tako da sam započeti projekat kod njega odradio sam ali u nekom trenutku mi se smučilo i prodao sam bud zašto pri kraju i dao kamaru dokumentacije, fala al nikad više.
Obratite se Eciju, on je izradio par WR zaista beskopromisno u svakom pogledu, ja sa ove vremenske distance ne mogu mnogo da kažem, sećam se da smo danima predkrajali šper i uopšte nemam prestavu za koje vreme mogu da se izrade. Osim spoljašnosti, ima niz detalja koji se ne vide a utiču na zvuk, od običnog načina spajanja pa do furniranja. Recimo, naj bolje je na feder i nut, znači bez dodatnih veznih elemenata ala tipla ili keksić, tutkalo umesto belog lepka itd. i to zaista iziskuje puno zanatske veštine. Furnirane jeste zahtevno al ne nešto naročito ali je značajno kao konačan izgled i za to se svi hvataju pri vrednovanju. Efektnije je kabinete oblžiti punim drvetom i onda je završna forma puno nagašenija i vešt stolar mže da učini kabinet kao da je izrađen od jedno komada drveta, moj drugar često primenjuje takav način izrade što omogućava poseban dizajn i verovato lepšu refleksiju zvuka jer nema tankog staklastog sloja furnira. Ima tu mali milion caka i kad je u pitanju složen i veliki kabinet gotovo da nije moguće primeniti ih osim ako budžet nije limitaran, zato  pojedini zvučnici i koštaju papreno.

,pa i nije neko iskustvo  pošto nisu napravljeni, a zašto nisu zaista ne znam, pogotovu što ih moj   pomenuti drugar stolar nije sebi uradio a karijeru je odpočeo kao momčić upravo radeći kabinete za Tanoje krajem sedamdesetih koji su se tad mogli kupiti u kitu. Ardena se napravio ni sam ne zna broja i po praviu su svirali bolje nego originalne kutije, tada je standard omogućavao da se kupi svako zadovoljstvo. Inače je verovatno napravio hiljade kabineta i sad kad uđem u radionicu ili kuću uvek se motaju neki zvučnici bilo za izradu bilo za prepravku, a sam je u nekom trenutku slušao 4 Tanoja, da ne pričam o moru drugih za razliku od mene koji sam vremenom gradio i sužavao ukus i kriterijum i tu sam de sam. Zanimljivo je da sada ima par BIB-ovih kabineta sa prčom od drajvera, sad je tek skapirao magiju FR zvuka smatrajući male membrane čirevima, al ne znam oće li se zadržati mada je već prošlo skoro 2 godine kako ih sluša uz još 2 para potpuno različitih zvučnika, a uveo me je i u muziku i hifi i naučio drvodeljstvu a čistom slučajnošću sam mu utrpo te kabinete i bas mi je drago da ih sluša i to doživljavam kao neko svoje uzvraćanje za sve što je učinio za mene.
Ma pusti Doktora, on ima zamrznute snove, hladna klima na Ontariu.                                                                                        
Da, posle Bradača, Hodalić je po mom mišljenju bio tada jedini kompletni pznavalac zvučnika bez prvrženosti bilo kom stilu, odnosno konstrukciji, znajući jako dobro prednosti i mane svakog principa rada drajvera i velika je šteta što nije ostvario neki projekat, mada se njegov uticaj prelio u mnoge na neki način. Zahvaljujući prvenstveno njemu i njegovoj ličnoj dobroti i spremnosti da se upustio u bilo koji problem, izašao je u susret mom navaljivanju da se pozabavi Tanojima i mislim da je to prva i jedina modifikacija uopšte po mom saznanju. Danima smo mi voblovali, slušali, rčunali, i proveli ko zna koliko sati razgovarajući, u stvari, ja zapitkivao lupajući sve i svašta a on razložno objašnjavao, al  na kraju je taj koncept Tanoja zaista bio neuporediv, zato je i dugo čuvan sve dok kod Ecija nisam čuo Lautera.
 
Nema načem, mada mislim da danas je jako teško doći do vrednosti uprks netu koji onda nije postojao i za sve je bilo potrebno lično poznanstvo i prijateljstvo. 
Buba je naj prodavaniji auto u istoriji i tako će da ostane, projktovana u aerodinamičnom tunelu, inženjerski, zanatski i tehnološki je školsko remek delo, ceo automobil nema ni jednu jednu feder šajbnu niti tredloker i to govori o izuzetnosti kreacije. Bila su dva brata koja su ih restaurirali, nadživljeni je nastavio al bio prevarant, tako da sam započeti projekat kod njega odradio sam ali u nekom trenutku mi se smučilo i prodao sam bud zašto pri kraju i dao kamaru dokumentacije, fala al nikad više.
Obratite se Eciju, on je izradio par WR zaista beskopromisno u svakom pogledu, ja sa ove vremenske distance ne mogu mnogo da kažem, sećam se da smo danima predkrajali šper i uopšte nemam prestavu za koje vreme mogu da se izrade. Osim spoljašnosti, ima niz detalja koji se ne vide a utiču na zvuk, od običnog načina spajanja pa do furniranja. Recimo, naj bolje je na feder i nut, znači bez dodatnih veznih elemenata ala tipla ili keksić, tutkalo umesto belog lepka itd. i to zaista iziskuje puno zanatske veštine. Furnirane jeste zahtevno al ne nešto naročito ali je značajno kao konačan izgled i za to se svi hvataju pri vrednovanju. Efektnije je kabinete oblžiti punim drvetom i onda je završna forma puno nagašenija i vešt stolar mže da učini kabinet kao da je izrađen od jedno komada drveta, moj drugar često primenjuje takav način izrade što omogućava poseban dizajn i verovato lepšu refleksiju zvuka jer nema tankog staklastog sloja furnira. Ima tu mali milion caka i kad je u pitanju složen i veliki kabinet gotovo da nije moguće primeniti ih osim ako budžet nije limitaran, zato  pojedini zvučnici i koštaju papreno.