Velicina kondenzatora u napajanju

[milovan1963]

Iskreno, ne znam da li je pravilno reci elektrolita...Ali nije bitno, imam nekoliko pitanja:-Da li je bolje 2 velika konda u napajanju ili vise manjih parova (naravno uz isti cap.) i zasto-Da li mogu staviti 2 x 22000uF 100v, umesto 2 x 18000 63v. Pojacalo 2x15w A klasa, ostatak do 2x100 AB.-Njegovi veliki kondovi stari gotovo 20g ali nisu promenili karakteristike (N. Chemicon), da li ih menjati ?-Sta dobijam ako bih stavio Epcos umesto njih?-Da li je isto Epcos i Epcos sikorel ?Eto to...

[HomeMadeAudioProject]

Iskreno, ne znam da li je pravilno reci elektrolita...Ali nije bitno, imam nekoliko pitanja:-Da li je bolje 2 velika konda u napajanju ili vise manjih parova (naravno uz isti cap.) i zasto-Da li mogu staviti 2 x 22000uF 100v, umesto 2 x 18000 63v. Pojacalo 2x15w A klasa, ostatak do 2x100 AB.-Njegovi veliki kondovi stari gotovo 20g ali nisu promenili karakteristike (N. Chemicon), da li ih menjati ?-Sta dobijam ako bih stavio Epcos umesto njih?-Da li je isto Epcos i Epcos sikorel ?Eto to...

Dobro je koristiti više manjih zbog cijene koštanja,a i prednosti su koliko se sjećam zbog nekog unutrašnjeg otpora kondezatora ako se ne varam-u svakom slučaju neka ti (nam) to pobliže objasni neko stručan. Možeš staviti kondezatore većeg kapaciteta i to je uvijek dobro po zvuk,nije mi jasno samo šta si htio reći sa "ostatak je 2x100AB"? Ako su ti kondezatori zadržali karakteristike zašto ih mijenjati-ja ne vidim razlog a ako neko vidi neka kaže da ne ostanem/o u zabludi!

[dvv]

Iskreno, ne znam da li je pravilno reci elektrolita...Ali nije bitno, imam nekoliko pitanja:-Da li je bolje 2 velika konda u napajanju ili vise manjih parova (naravno uz isti cap.) i zasto-Da li mogu staviti 2 x 22000uF 100v, umesto 2 x 18000 63v. Pojacalo 2x15w A klasa, ostatak do 2x100 AB.-Njegovi veliki kondovi stari gotovo 20g ali nisu promenili karakteristike (N. Chemicon), da li ih menjati ?-Sta dobijam ako bih stavio Epcos umesto njih?-Da li je isto Epcos i Epcos sikorel ?Eto to...

Ad 1. Najbolja je kombinacija velikih i malih. Pretpostavljajući isti tip, veliki će imati bolje filtriranje, ali će biti sporiji od istog takvog manjeg, koji će lošije filtrirari, ali će zato biti brži. Dobar par su, primera radi, paralelno povezani elektroliti od 10.000 uF i 4.700 uF.Ad 2. U principu možeš, ali zašto ići odmah na 100V ako se isto to može staviti sa 63V, kako i jeste u originalu? Na primer, BC Components ima baš takve, ja sam ih ugradio u moje Marantz-e. Ako se dobro sećam, 24 eura komad kod "Vremeplova".Ad 3. Nemoguće! Jednostavno nije moguće da elektrolit posle 20 godina ima iste osobine kao i kada je bio nov. Posle 20 godina, NIŠTA više nema iste osobine, bez obzira na početni kvalitet. Jesi li ih premerio? Napamet, ako ih premeriš, mislim da ćeš otkriti da je od 18.000 uF sada ostalo 10.000 uF u najboljem slučaju.Ad 4. Ako uspeš da nađeš propisnu Sikorl seriju, kada se osvestiš od cene, dobićeš mnogo. Ako na ovom svetu postoji bolji elektrolit od njega, ja ne znam za to. Samo pazi, ne govorim o onim malim snap-in modelima, nego o onom velikom mamutu koji košta preko 60 eura u Nemačkoj. Strava dobar elektrolit.Ad 5. Ne, Siemens i Sikorel nije ista stvar, bez obzira što potiču iz iste firme. Nekada je sve bilo jasno, a sada, nakon što su Sikorel i Panasonic ujedinili snage u jednu firmu, sve se zamutilo. Sikorel je bila udarna serija Siemens-a, sa specifikacijama koje niko drugi nikada nije objavio bilo gde. Na primer, jedna od njih je bila oko brzine, sa deklaracijom "Slew Rate better than 100 V/us". To je, za jedan elektrolit, paklena brzina - potraži, ali u specifikacijama Super De Luxe GT japanskih elektrolita, nigde je nećeš naći. A takvih navoda u Data Sheet-u ima kao pleve.Moj savet tebi je da budeš praktičan, ali bez kompromisa oko kvaliteta. Kupi one BC Components elektrolite, bićeš zadovoljan. Alternativno, tu su uvek Fischer+Tausche, sjajan odnos cena-kvalitet.

[Kuja]

Ad 3. Nemoguće! Jednostavno nije moguće da elektrolit posle 20 godina ima iste osobine kao i kada je bio nov. Posle 20 godina, NIŠTA više nema iste osobine, bez obzira na početni kvalitet. Jesi li ih premerio? Napamet, ako ih premeriš, mislim da ćeš otkriti da je od 18.000 uF sada ostalo 10.000 uF u najboljem slučaju.

Nedavno prilikom restauracije Mission Cyrus Two pojacala i PSX eksternog napajanja, izvadjena su sva cetiri velika slit foil elektrolita (15.000uF) i izmeren im je i kapacitet i ESR.Posto po svim parametrima nisu pokazali nikakva odstupanja (u okviru navedenih tolerancija) vraceni su u PSX na svoje radne zadatke.Pre ove akcije bio sam vec na ivici da narucim i kupim nove, ali mi je drugar koji mi je radio osvezavanje rekao da nema problema i da ce mi ih ugraditi, ali da cu baciti pare.Svi ostali manji elektroliti su zamenjeni, a na kraju se posle merenja ispostavilo da uopste nisu bili u losem stanju.Jedini stvarno problematicni su bili bordo ROE, kojima je bilo naprslo bakelitno telo.Pojacalo je staro 19 godina..

[milovan1963]

Ad 1. Najbolja je kombinacija velikih i malih. Pretpostavljajući isti tip, veliki će imati bolje filtriranje, ali će biti sporiji od istog takvog manjeg, koji će lošije filtrirari, ali će zato biti brži. Dobar par su, primera radi, paralelno povezani elektroliti od 10.000 uF i 4.700 uF.Ad 2. U principu možeš, ali zašto ići odmah na 100V ako se isto to može staviti sa 63V, kako i jeste u originalu? Na primer, BC Components ima baš takve, ja sam ih ugradio u moje Marantz-e. Ako se dobro sećam, 24 eura komad kod "Vremeplova".Ad 3. Nemoguće! Jednostavno nije moguće da elektrolit posle 20 godina ima iste osobine kao i kada je bio nov. Posle 20 godina, NIŠTA više nema iste osobine, bez obzira na početni kvalitet. Jesi li ih premerio? Napamet, ako ih premeriš, mislim da ćeš otkriti da je od 18.000 uF sada ostalo 10.000 uF u najboljem slučaju.Ad 4. Ako uspeš da nađeš propisnu Sikorl seriju, kada se osvestiš od cene, dobićeš mnogo. Ako na ovom svetu postoji bolji elektrolit od njega, ja ne znam za to. Samo pazi, ne govorim o onim malim snap-in modelima, nego o onom velikom mamutu koji košta preko 60 eura u Nemačkoj. Strava dobar elektrolit.Ad 5. Ne, Siemens i Sikorel nije ista stvar, bez obzira što potiču iz iste firme. Nekada je sve bilo jasno, a sada, nakon što su Sikorel i Panasonic ujedinili snage u jednu firmu, sve se zamutilo. Sikorel je bila udarna serija Siemens-a, sa specifikacijama koje niko drugi nikada nije objavio bilo gde. Na primer, jedna od njih je bila oko brzine, sa deklaracijom "Slew Rate better than 100 V/us". To je, za jedan elektrolit, paklena brzina - potraži, ali u specifikacijama Super De Luxe GT japanskih elektrolita, nigde je nećeš naći. A takvih navoda u Data Sheet-u ima kao pleve.Moj savet tebi je da budeš praktičan, ali bez kompromisa oko kvaliteta. Kupi one BC Components elektrolite, bićeš zadovoljan. Alternativno, tu su uvek Fischer+Tausche, sjajan odnos cena-kvalitet.

Svaka cast...Cekalo se, a na kraju je tvoj odgovor dosao k'o slag na tortu...Rekao si mi bas sve sto me zanima, i najverovatnije cu to i uraditi. Onih 100v je zato sto je samo taj Epcos u Farnelu bio dostupan. Inace ne zalim dati za dobar elektrolit, ako ce ispuniti moja ocekivanja- a ako se to desi onda verujem toj firmi bez pogovora...Npr. na izlaz preampa (ecc 82) sam stavio Ampohm poliester film- tesko nabavljivi i sve skuplji, zamenili inace dobre M. Supreme, razlika u zvuku je tolika u korist ovog prvog da je to za neverovati...Epilog- isti su stavljeni i u skretnice kutija. Znaci, idemo na BC Comp. a ako nekad naleti Sikorel, o tom potom...

[milovan1963]

Nedavno prilikom restauracije Mission Cyrus Two pojacala i PSX eksternog napajanja, izvadjena su sva cetiri velika slit foil elektrolita (15.000uF) i izmeren im je i kapacitet i ESR.Posto po svim parametrima nisu pokazali nikakva odstupanja (u okviru navedenih tolerancija) vraceni su u PSX na svoje radne zadatke.Pre ove akcije bio sam vec na ivici da narucim i kupim nove, ali mi je drugar koji mi je radio osvezavanje rekao da nema problema i da ce mi ih ugraditi, ali da cu baciti pare.Svi ostali manji elektroliti su zamenjeni, a na kraju se posle merenja ispostavilo da uopste nisu bili u losem stanju.Jedini stvarno problematicni su bili bordo ROE, kojima je bilo naprslo bakelitno telo.Pojacalo je staro 19 godina.

Interesantno,prosao si gotovo istu pricu kao i ja, s tim da sam ja drukcije odreagovao...Posle nekoliko meseci slusanja ucinilo mi se da Luxman malo mutno svira, svi elektroliti (mali i veliki) u 95-99% slucajeva ispravni,kolega kaze sve ok ,samo slusaj. Ali djavo ne da mira, i ja zamenim gotovo 30-ak malih na preamp sekciji, signalu i napajanju i to Nichicon sa Elna silmic 2. Rezultat ovog bezveze i nasumicnog rada je bio: oko 70 evra troska a pojacalo prosviralo nenormalno dobro...Sreca.To naravno nije preporuka, ali sam ja ostao vrlo zadovoljan dobijenim, ostase samo ta dva velika u napajanju neodradjena, iako su spolja kao novi.Racunam, kad su ostali uradjeni ,neka idu i oni ako nista ono zbog godina.

[dvv]

@kujaSlučajni izuzetak koji potvrđuje pravilo. Za ovako nešto, uzgred, nikada nisam ni čuo.U mojoj poruci se potkrala greška, nije 20 nego 30 godina. Prema pečatu unutar kutije, moj Marantz je napravljen 24 marta 1978, dakle pre 32 godine u trenutku kada je osvežavan, a imao je dva elektrolita Elna, 15.000uF/56V. Prilikom merenja, oba su se kretala oko 7.200 uF.Postoji još jedno moguće objašnjenje, a to je da je vlasnik tog Czrus-a držao uređaj uključen, dakle pod naponom, mnogo duže od proseka. Time se efektivni radni vek sveukupne elektronike veoma bitno produžava, jer izostaju za elektroniku pogubni trenutci uključivanja. U idealnom slučaju, mi ne bismo trebali uopšte da ikada isključujemo elektroniku, sigurno bi nam trajala bar duplo duže. Na žalost, to košta u ceni struje.

[Van Reitz]

Kad sam ja pre 27 godina pošao da služim vojni rok ostavio sam QUAD-a 405 uključenim. Uglavnom je i inače ostajao uključen. Kad sam pojačalo prodao posle 10 godina sve je bilo u besprekornom stanju uključujući i elektrolite (od ITT-a). Drugar koji je imao isto pojačalo iste starosti i nije ga često uključivao doživeo je da se elektroliti potklobuče i propadnu. U njegovom slučaju manje korišćenje je značilo kraći vek trajanja elektrolita. Poznato je da se elektroliti formiraju u fabrici i da bi imali optimalan vek trajanja treba da se što pre ugrade i da budu pod naponom što duže, najmanje da se dnevno uređaj uključuje po nekoliko sati. Elektrolitske tečnosti (kombinacija specijalnih vrsta alkohola sa dodacima) koji se koriste u izradi nikada nemaju besprekornu čistoću i ako kond nije pod naponom dolazi do rastvaranja ploča konda u elektrolit, smanjuje se vek trajanja i gubi kapacitivnost. Nažalost kod nas nije baš preporučljivo da se uređaji drže pod naponom neprekidno jer su česti prekidi u isporuci el. en. Ja sam imao slučajeve da nestane struje a onda stigne napon od 110V! Ja stvar rešavam tako što od prenaponskih udara štitim uređaje kombinacijom ekstra snažnog varistora i avalanš diode. Nikada nisam uređaje ostavljao neprekidno uključenim zbog "boljeg zvuka" već uvek samo zato što sam voleo da ih što manje izlažem inrush udarima. Inače je moje iskustvo da se kod neprekidnog držanja pod naponom zvuk uglavnom pomalo kvari, previše omekšava i malo se zamućuje. Verovatno je to zbog DC offset drifta u opampovima, ali to je već nova priča....

[dvv]

Kad sam ja pre 27 godina pošao da služim vojni rok ostavio sam QUAD-a 405 uključenim. Uglavnom je i inače ostajao uključen. Kad sam pojačalo prodao posle 10 godina sve je bilo u besprekornom stanju uključujući i elektrolite (od ITT-a). Drugar koji je imao isto pojačalo iste starosti i nije ga često uključivao doživeo je da se elektroliti potklobuče i propadnu. U njegovom slučaju manje korišćenje je značilo kraći vek trajanja elektrolita. Poznato je da se elektroliti formiraju u fabrici i da bi imali optimalan vek trajanja treba da se što pre ugrade i da budu pod naponom što duže, najmanje da se dnevno uređaj uključuje po nekoliko sati. Elektrolitske tečnosti (kombinacija specijalnih vrsta alkohola sa dodacima) koji se koriste u izradi nikada nemaju besprekornu čistoću i ako kond nije pod naponom dolazi do rastvaranja ploča konda u elektrolit, smanjuje se vek trajanja i gubi kapacitivnost.

Fabrike formiraju elektrolite? Koje, molim te? Koja to fabrika ima kapacitete i vreme da formira na milione elektrolita? Molim te, navedi bar dva primera, a da se ne radi o cenama proizvoda u petocifrenim brojkama eura ili dolara.Ja ih formira, da, čak sam napravio tablu za više elektrolita odjednom, ali ja sam mali, pa mi se može. Najgore što može da mi se desi je da mesečno prodam dva uadio uređaja, što sigurno nije neki problem. Ali, na tekućoj traci, gde 90% rade roboti?Neće da može.

Nažalost kod nas nije baš preporučljivo da se uređaji drže pod naponom neprekidno jer su česti prekidi u isporuci el. en. Ja sam imao slučajeve da nestane struje a onda stigne napon od 110V! Ja stvar rešavam tako što od prenaponskih udara štitim uređaje kombinacijom ekstra snažnog varistora i avalanš diode. Nikada nisam uređaje ostavljao neprekidno uključenim zbog "boljeg zvuka" već uvek samo zato što sam voleo da ih što manje izlažem inrush udarima. Inače je moje iskustvo da se kod neprekidnog držanja pod naponom zvuk uglavnom pomalo kvari, previše omekšava i malo se zamućuje. Verovatno je to zbog DC offset drifta u opampovima, ali to je već nova priča....

Ne znam gde ti živiš, ali očigledno imaš problem sa strujom. Moram da priznam da ja taj problem nemam. Kod mene je napon stalno 222 ... 225 VAC, veoma retko padne ispod 220, a nikada ispod 210 VAC (i to jako, jako retko). Nominalni napon u evropskoj mreži je 230 VAC +/- 5%, dakle 218,5 ... 241,5 V. Iz toga proizliazi da ti imaš baš tragično mali napon, pa bi mogao da snimiš sve to i tužiš sudu EP Srbije za nanete štete. I tu nema bežanja, uzećeš im pare, jer na svakom njihovom računu (kojih sigurno imaš u kući) lepo piše 220V. Oni tebe dakle pljačkaju i tu nema vrdanja. Sami to treba neka zver od advokata.Ono za op ampove je zanimljiva teorija, koju priznajem nikada ranije nisam čuo. Rado bih čuo malo više o tome, u nekoj drugoj temi, da zagađujemo ovu.A što se DC offset-a tiče, pa brate, to se zna kako se radi, ili AC sa veznim kondenzatorima, ili sa DC servo kolom. Običan LF 411 CN ima termički drift manji od 10 uV za godinu dana, a kada njega nacoluješ kako treba, nema tog DC offset-a većeg od 1 mV. Garantujem, to radim već 25 godina.

[dvv]

Interesantno,prosao si gotovo istu pricu kao i ja, s tim da sam ja drukcije odreagovao...Posle nekoliko meseci slusanja ucinilo mi se da Luxman malo mutno svira, svi elektroliti (mali i veliki) u 95-99% slucajeva ispravni,kolega kaze sve ok ,samo slusaj. Ali djavo ne da mira, i ja zamenim gotovo 30-ak malih na preamp sekciji, signalu i napajanju i to Nichicon sa Elna silmic 2. Rezultat ovog bezveze i nasumicnog rada je bio: oko 70 evra troska a pojacalo prosviralo nenormalno dobro...Sreca.To naravno nije preporuka, ali sam ja ostao vrlo zadovoljan dobijenim, ostase samo ta dva velika u napajanju neodradjena, iako su spolja kao novi.Racunam, kad su ostali uradjeni ,neka idu i oni ako nista ono zbog godina.

Sreća možda jedino utoliko što si ih ipak zamenio. Inače je to zdrava logika.Kapacitet elektrolita je samo jedan od čitavog spiska podataka o njima. Za dobar deo ni nema početnih podataka - na primer, koliki je gradijent promene napona (Voltage Slew Rate, ? V/uS), koliki je gradijent promene struje (Current Slew Rate, ? A/uS), unutrašnja otpornost, itd. Sve te osobine će se vremenom menjati i tu nema boga, zub vremena ne zaobilazi bilo koga ili bilo šta, samo je pitanje koliko. Prvo što u elektrolitima strada je upravo njihova brzina, koja polako degradira vremenom.Ko ima opremu i ne mrzi ga, neka proveri vrednosti elektrolita starog 10 godina u odnosu na specifikaciju koju mora da zadovolji pre nego što izađe iz fabrike. U većini podataka će biti promena nagore, a tačno koliko opet zavisi od niza elemenata. Ali, nema tog elektrolita, od bilo koga, za bilo koje pare, koji posle 10 godina rada ne degradira dovoljno da se zamenom odmah čuje razlika. Negde je to od kritičnog značaja, a negde nije, nisu svi jednako odgovorni za zvuk koji čujemo, ali ako ih imate na ulazu i u povratnoj sprezi, menjajte ih ne kasnije od 10 godina. Prvo što strada je brzina, drugo počinje da mu raste unutrašnja otpornost, i treće, počne da raste rezidualni induktivitet.Najzad, ne stare svi oni isto. Najbrže i najviše stare klasični elektroliti, folijski daleko sporije, a tantal i srebreni liskun gotovo da i ne stare. Najzad, višeslojni keramički praktično ni ne stare, degeneracija je ispod 0,1% godišnje, što i jeste razlog ozbiljnim cenama i teškoćama oko nabavke, jer nema boljih.

[Дане]

Vrlo me interesuje tema, pratim.

[dranix]

Dejane, pitanje za tebe.Da li ima smisla upotreba NiCd odn. NiMH na red u ispravljackoj bateriji kod recimo nekog pojacavaca u A klasi sa naponom recimo oko 20-tak volti po grani? U tom slucaju ih ne bi bilo na stotine. Velicine reda AA npr.Naravno, da u paraleli bude jos koji par elco-va.Da li si cuo da je to neko probao ili si ti?Znam deo tvoje istorije i aktivnosti vezanih za audio a i za drugo i nije slucajno sto ovo pitam bas tebe.Svestan sam ja svih pratecih problema ali je cinjenica da baterije imaju opako mali unutrasnji otpor i da zato mogu da daju ogromnu struju u momentu bez stucanja.Nadam se da nisam previse zagadio temu.

[BANAT]

Kad sam ja pre 27 godina pošao da služim vojni rok ostavio sam QUAD-a 405 uključenim. Uglavnom je i inače ostajao uključen. Kad sam pojačalo prodao posle 10 godina sve je bilo u besprekornom stanju uključujući i elektrolite (od ITT-a). Drugar koji je imao isto pojačalo iste starosti i nije ga često uključivao doživeo je da se elektroliti potklobuče i propadnu. U njegovom slučaju manje korišćenje je značilo kraći vek trajanja elektrolita. Poznato je da se elektroliti formiraju u fabrici i da bi imali optimalan vek trajanja treba da se što pre ugrade i da budu pod naponom što duže, najmanje da se dnevno uređaj uključuje po nekoliko sati. Elektrolitske tečnosti (kombinacija specijalnih vrsta alkohola sa dodacima) koji se koriste u izradi nikada nemaju besprekornu čistoću i ako kond nije pod naponom dolazi do rastvaranja ploča konda u elektrolit, smanjuje se vek trajanja i gubi kapacitivnost.

100 % Tacno ! Elektrolitskim kondenzatorima se najcesce mnogo skracuje radni vek kada su bez ukljucenog radnog napona nego kada su pod naponom pa makar se taj napon na njemu ukljucivao i povremeno ili samo periodicno . Cim je bilo koji elektroliski kond bez napona odmah pocinje njegov unutrasnji raspad i gubitak propisanih nominalnih svojstava .Tako da pri izboru bilo kog Elektrolita osim njegovog kvaliteta i brenda treba voditi racuna i o starosti istog . Poz

[dvv]

Dejane, pitanje za tebe.Da li ima smisla upotreba NiCd odn. NiMH na red u ispravljackoj bateriji kod recimo nekog pojacavaca u A klasi sa naponom recimo oko 20-tak volti po grani? U tom slucaju ih ne bi bilo na stotine. Velicine reda AA npr.Naravno, da u paraleli bude jos koji par elco-va.Da li si cuo da je to neko probao ili si ti?Znam deo tvoje istorije i aktivnosti vezanih za audio a i za drugo i nije slucajno sto ovo pitam bas tebe.Svestan sam ja svih pratecih problema ali je cinjenica da baterije imaju opako mali unutrasnji otpor i da zato mogu da daju ogromnu struju u momentu bez stucanja.Nadam se da nisam previse zagadio temu.

Prvo, nisam imao prilike da čujem tako nešto, sem u nekoliko predpojačavača. Moja impresija je bila da to ne nudi ništa novo u odnosu na stvarno dobro napravljeno napajanje, ali ovde je kljušna reč "impresija". Slušanje od čak i nekoliko sati ne može da obezbedi bilo šta više od impresije, da bih stvarno znao, moram to nešto da slušam bar 10 dana, i to kod mene, gde poznajem akustiku i imam sa čime da to uporedim.Drugo, sve što si rekao za baterije je tačno, ali si zaboravio ključni podatak da su one 3-4 puta SPORIJE od elektrolita. To ih čini nepoželjnim za velike potrošače, kao što su pojačavači snage, iako i dalje ostaju realno moguće rešenje za manje potrošače, recimo predpojačavače. A tu si i problemi sa nužno malim naponima, masom, problemom punjenja, itd. Doduše, mogu se koristiti i DC-AC konvertori, ali po meni, to upropašćava celu ideju jer prlja napon sa svim problemima konvertora. Kao i sve drugo, i oni mogu biti ovakvi ili onakvi, ali dok se složi neki stvarno dobar, odoše jako velike pare i mnogo prostora.Nagra koristi baterijsko napajanje, i nema sumnje da to jako dobro radi, ali pogledaj cenu.Moj lični stav je da ništa nije bolje od dobro spakovanog Shunt napajanja. Shunt mu dođe otprilike kao neko napajanje u čistoj klasi A, i sa njime nema šale. Ja ga koristim u dva moja modela pojačavača za slušalice/predpojačavača, i prezadovoljan sam. Onako lepo, zdravo se greje, jeste da traži propisne hladnjake (malo zezanja sa bušenjem rupa i montažom, ali ništa posebno strašno), ali brate, to radi samo tako, milina. Njegova mana je samo u tome što nije pogodno za velike potrošače, realtivno brzo postane kabasto. Njegova prednost je u brzini odziva - vreme reakcije je tačno nula. Bržeg nema.Ko ne veruje, neka sklopi onaj Shuntyy - ne verujem da ćete igde naći bolje, ono je toliko blizu savršenstvu da ja nemam reči. Autori su ovdašnji Admin Choky i moj kolega, saradnik i prijatelj Oliver Isailović, a ja im i ovom prilikom skidam kapu na tome što su ga bacili u javno vlasništvo i time ga učinili lako dostupnim svima. Svaka čast!Dobra alternativa Shunt napajanju je tzv. virtuelna baterija. Vrlo jednostavan i kompaktan sklop koji sjajno radi ako se sve dobro ugodi. Sve se vrti oko zenerke na gate-u nekog MOSFET-a, iza koga se opet nalazi jedan poveći elektrolit, plus eventualno još neke varijacije. Obzirom na veoma razumnu cenu IRF MOSFET-ova, čak i ekonomski gledano, to je odlično rešenje. Dodatna varijacija u sistemu može da bude ono što Admin Choky obožava, a to je predregulacija celog sistema na recimo +/- 24V, a onda lokalna regulacija na svakoj pločici na recimo +/- 15V, itd. Lično ne verujem da to doprinosi zvuku, ali to ostaje otvoreno pitanje. Sa druge strane, ideja da se koristi lokalna regulacija je, po meni, ispravna i dobra; sistem se pasivno isfiltrira velikodušnim elektrolitima, pa se onda lokalno stabiliše po pločicama. Time se preslušavanje svodi na gotovo nulu, ide u akademske brojke.Da ne gušim više, po meni, nikada ništa pametnije nećete uraditi za svoj audio nego da pojačavač snage stabilišete. Jeste skupo, nije lako za napraviti jer je to praktično drugi pojačavač snage, ali efekti mogu biti zaprepašćujući. Kao kada odjednom, ničim izazvan, neki tranzistorski pojačavač uleti u stado cevnih pojačavača sa čekićem. :-)))))))) Međutim, ovo je skroz van ove teme. Imam jedan zanimljiv rad izložen na jednom od AES konvencija na ovu temu. Ako nekoga zanima, neka mi se javi, nema problema da mu pošaljem tah PDF fajl. Ili, ako Admin tako želi, mogu ga poslati Admin-u, a on neka ga postavi ovde u neku Download sekciju, to je javni dokument, ako i niz drugih, recimo Hawksford-ovi radovi, riznica znanja iz koje bi mnogi od vas naučili štošta i koješta.

[Van Reitz]

Ja lepo video na fotografiji iz fabrike Fischer und Tausche da stoje brda velikih elektrolita za napajanja uključena debelim žicama na napon. Meni se čini da je to formiranje elektrolita. Njihove cene nisu naročito visoke, pa zaključujem da oni možda i nisu neki usamljen slučaj. Takođe, radi kompletnije informacije, treba reći da radni vek osim deklarisane temperature zavisi i od ripple currenta. Elektrolit može da greje ambijent (soba), mogu da ga dogrevaju okolne komponente (cevi, tranzistori, otpornici, zavojnice) a greje si on sam u radu usled struje mreškanja. Ipak on nije priključen baš na čisto jednosmerni napon nego je to jednosmerna pulsirajuća struja. Za ekloe iz Schukatove ponude imaju za svaki elko podaci o ESR i ripple current. Za strmine i slew rate nemaju ali to pitanje "brzine" nije toliko kritično za audio. Kad budem imao vremena otvoriću thread u odeljku Teorije i trikova na tu temu. Ipak sam ja, da parafraziram Arsena Dedića, na tastaturi "dvoprstaš". Ja nisam dovoljno bogat da kupujem mnogo skupe elektrolite, nikada nisam kupio ni Nippon Chemicon, ni Nichicon, ni Elnu, ni DNM slit foil. Ja samo kupujem "run of the mill" iz Schukatove ponude gde piše Kemet Arcotronics, a obično su označeni Jamicon ili Capxon. Nisu nigde zakazali, pogotovu ne katastrofalno. Zvuk? Teško je to kvantifikovati, pogotovu što mnoge jeftine visokoserijske komponente znaju ponekad da zazvuče bolje od skupih. Nisam ja protiv kupovine dobrih komponenti, daleko od toga. Ali za DIY je to najčešće "overdone".Renomirane fabrike ponekad izbace užasno slabe serije na tržište. To je bio slučaj i sa Nichiconom. Znam da su pre nekoliko godina renomirani svetski proizvođači kompjutera, poput Dell-a, kupovali u Kini od fiktivnih firmi kondenzatore u kojima nije ni bilo elektrolitske tečnosti, i to zarad uštede koja se meri delom centa po komadu, pa su posle to demantovali kad se videlo da uređaju zakazuju. Nije ni robna marka neka apsolutna garancija. S druge strane ima u Kini i izvanrednih proizvođača za koje mi ni ne znamo.

[dvv]

100 % Tacno ! Elektrolitskim kondenzatorima se najcesce mnogo skracuje radni vek kada su bez ukljucenog radnog napona nego kada su pod naponom pa makar se taj napon na njemu ukljucivao i povremeno ili samo periodicno . Cim je bilo koji elektroliski kond bez napona odmah pocinje njegov unutrasnji raspad i gubitak propisanih nominalnih svojstava .Tako da pri izboru bilo kog Elektrolita osim njegovog kvaliteta i brenda treba voditi racuna i o starosti istog . Poz

Dobro, nije sve baš tako dramatično, ne ide preko noći. Imajmo u vidu da je današnji Low ESR elektrolit neuporedivo bolji od svoga dedice od pre 30 godina. Ako sednete da merite današnje elektrolite, recimo Jamico (koga većina smatra "shit" elektrolitom i firmom), verujem da ćete se jako iznenaditi koliko su dobri i apsolutno, a kamo li u odnosu na one od ranije. Koliko su trajni ne znam, ali onako odoka, verujem da su trajniji od starijih predaka.Lek za mnogo toga jeste formiranje elektrolita. Za one koji ne znaju šta je to, odmah da kažem, ništa posebno komplikovano. Jeste malo zametno na ličnom nivou, ali verujte, vredi truda, bar dugoročno.Treba vam jedan mali sklop, koji ima dva regulatora, 7805 i 7815, svaki sa jednim malo jačim trazistorom koji je dobro hlađen, recimo BD 139. Elektrolit se prvo POLAKO (tj. recimo 1...2 minuta) napuni na +5V i ostavi na tom naponu desetak minuta. Potom se uz pomoć otpornika veće snage (bar 5W) isprazni, pa se cela procedura ponovi na +15V. I to je to. Ali, posle tog tretmana, pismeno ću garantovati da će taj elektrolit da traje bar 33% duže od drugog istog tipa koji nije bio formiran.

[dvv]

*van ReitzJa ne znam šta si ti video, ali znam da velike fabrike to u principu ne rade. Dozvoljavam da će uvek biti serija nekih posebnih elektrolita kod kojih će i to biti urađeno, iako ja ne znam ni za jednu. To je jednostavno preskupo za velikoserijske proizvode. To što si ti video na slici lako može biti poligon za kontrolu kvaliteta, kada po principu slučajnog uzorka izvade xx komada iz tekuće serije i bace ih na inkviziciju.Nikada ne zaboravi onu staru izreku - pretpostavka je majka svi z*j*ba! Oko toga da i nominalno jeftini elektroliti iz popularnih klasa umeju da iznenade, potpuno se slažem. Kao i sa time da proizvodi veoma poznatih i cenjenih firmi umeju lepo da podbace, čak toliko da se kupac oseti prevarenim.Ne slažem se sa tobom da DIY osoba prebacuje kupovinom dobrih elektrolita. To je problem ekonomije i ničega više. Isti ti čuveni Elna, Nichicon, itd elektroliti nisu ništa posebno skupi recimo u SAD. Sa druge strane, Evropa je ta koja nabija cene, i to ludački. Japanski elektroliti su u Evropi dosta retki, i samim tim, dosta skupi. Ali, potpuno isto važi i za američke proizvode - na primer, AD 826 AN u Evropi ume da košta i 20 eura komad, a na sajtu AD-a ih plaćaš US$ 2,79, što sa poštarinom, carinom i PDV-om izađe oko 3 eura. Pa ti vidi šta se isplati.Istina, to pretpostavlja da znaš za dobre izvore delova po dobrim cenama, ali tu je Internet da te podrži. I pitaj, neko će već znati.

[milovan1963]

Ja lepo video na fotografiji iz fabrike Fischer und Tausche da stoje brda velikih elektrolita za napajanja uključena debelim žicama na napon. Meni se čini da je to formiranje elektrolita. Njihove cene nisu naročito visoke, pa zaključujem da oni možda i nisu neki usamljen slučaj. Takođe, radi kompletnije informacije, treba reći da radni vek osim deklarisane temperature zavisi i od ripple currenta. Elektrolit može da greje ambijent (soba), mogu da ga dogrevaju okolne komponente (cevi, tranzistori, otpornici, zavojnice) a greje si on sam u radu usled struje mreškanja. Ipak on nije priključen baš na čisto jednosmerni napon nego je to jednosmerna pulsirajuća struja. Za ekloe iz Schukatove ponude imaju za svaki elko podaci o ESR i ripple current. Za strmine i slew rate nemaju ali to pitanje "brzine" nije toliko kritično za audio. Kad budem imao vremena otvoriću thread u odeljku Teorije i trikova na tu temu. Ipak sam ja, da parafraziram Arsena Dedića, na tastaturi "dvoprstaš". Ja nisam dovoljno bogat da kupujem mnogo skupe elektrolite, nikada nisam kupio ni Nippon Chemicon, ni Nichicon, ni Elnu, ni DNM slit foil. Ja samo kupujem "run of the mill" iz Schukatove ponude gde piše Kemet Arcotronics, a obično su označeni Jamicon ili Capxon. Nisu nigde zakazali, pogotovu ne katastrofalno. Zvuk? Teško je to kvantifikovati, pogotovu što mnoge jeftine visokoserijske komponente znaju ponekad da zazvuče bolje od skupih. Nisam ja protiv kupovine dobrih komponenti, daleko od toga. Ali za DIY je to najčešće "overdone".Renomirane fabrike ponekad izbace užasno slabe serije na tržište. To je bio slučaj i sa Nichiconom. Znam da su pre nekoliko godina renomirani svetski proizvođači kompjutera, poput Dell-a, kupovali u Kini od fiktivnih firmi kondenzatore u kojima nije ni bilo elektrolitske tečnosti, i to zarad uštede koja se meri delom centa po komadu, pa su posle to demantovali kad se videlo da uređaju zakazuju. Nije ni robna marka neka apsolutna garancija. S druge strane ima u Kini i izvanrednih proizvođača za koje mi ni ne znamo.

Vidi prijatelju, u nekim slucajevima nije potrebno biti bogat da bi kupio dobre elektrolite, i ne samo njih za neveliki novac...Trebaju ti i dobre inf. Igrom slucaja i sam imam Quad 405 vec 25 god- naravno DIY, pre 1god. resim ga osveziti novim elektrolitima (u njemu bili Philips i neki italijanski). Kupim Capsicon sve, mislim oko 16 kom. ako se ne varam. Posle posla zvuk s...e. Kostali 10 din komad. Vratim originale i slusam a u medjuvremenu pored ostalog narucim Elne (Partsconnexion) . Kostale su najveci broj 0,6-1,6$. Mislim da su samo 4 bile po3 $. Verovao ti ili ne,kad se to stavilo, moras dobro otvoriti usi da bi cuo da pored njega Luxman L540 svira 20% bolje, a skuplji je 10x...Prema tome, po meni takvo ulaganje je najproduktinije i najpametnije, naravno ako preferiras zvuk, a ne i izgled .Sto se tice DIY-a, naravno da je cilj -sto jeftinije,a sto kvalitetnije. Medjutim ima i skupog DIY-a, nedavno sam naisao na projekt preamp-a lampasa ime mu je Dragon u koga je ugradjen sam vrh od kvalitetnih komp. da ih ne nabrajam, zao mi je sto to nisam linkovao, ali sam zapamtio da je proglasen za diy preamp godine( mislim 2009, eventualno 2010) i naravno cena shodno tome-3900e.Kao sto ti rece dvv stvar ekonomije svakog od nas...

[Van Reitz]

Ok. Gde savetujete da se kupe neki dobri elektroliti, kao napr. Elna? Uopšte gde savetujete da se kupi kvalitetna pasiva i aktiva po povoljnim cenama. Ali da može da se plati Visa Virtuon karticom. Kao što verovatno znate kod nas nema PayPal. Po meni puno toga solidnog ima i u našim radnjama ali najmanje elektrolita. Tu niko ne drži nešto kvalitetno. dvv - Da li su oni (Philips?) blokovi plave boje od 1uF/100V kod Silkena zaista polikarbonat? To se ne proizvodi već dugo, mada može ponegde da se nađe. Ali i ako su poliester za 6,90 dinara/kom (na 100 kom) nije loša nabavka. (Volim kako je Hafler pravio jednostavan ali efektan preamp za samogradnju sa opampovima model DH100: sprega na ulazu 1uF polikarbonat a na izlazu 2,2uF polipropilen.) Ali nije nempoguće da je Silken negde iščačkao stari lager, možda je stvarno polikarbonat? dvv - A da li može za formiranje da se upotrebi standardan laboratorijski PSU sa promenljivim naponom? Da li je dovoljno da PSU bude sa LM317/337, do jednog ampera struje? Jednostavno 10 min na +5V, pražnjenje sa otpornikom, pa posle 10 min na +15.

[dranix]

Hvala ti Dejane na povezanom odgovoru.

[BANAT]

Dobro, nije sve baš tako dramatično, ne ide preko noći. Imajmo u vidu da je današnji Low ESR elektrolit neuporedivo bolji od svoga dedice od pre 30 godina. Ako sednete da merite današnje elektrolite, recimo Jamico (koga većina smatra "shit" elektrolitom i firmom), verujem da ćete se jako iznenaditi koliko su dobri i apsolutno, a kamo li u odnosu na one od ranije. Koliko su trajni ne znam, ali onako odoka, verujem da su trajniji od starijih predaka.Lek za mnogo toga jeste formiranje elektrolita. Za one koji ne znaju šta je to, odmah da kažem, ništa posebno komplikovano. Jeste malo zametno na ličnom nivou, ali verujte, vredi truda, bar dugoročno.Treba vam jedan mali sklop, koji ima dva regulatora, 7805 i 7815, svaki sa jednim malo jačim trazistorom koji je dobro hlađen, recimo BD 139. Elektrolit se prvo POLAKO (tj. recimo 1...2 minuta) napuni na +5V i ostavi na tom naponu desetak minuta. Potom se uz pomoć otpornika veće snage (bar 5W) isprazni, pa se cela procedura ponovi na +15V. I to je to. Ali, posle tog tretmana, pismeno ću garantovati da će taj elektrolit da traje bar 33% duže od drugog istog tipa koji nije bio formiran.

Naravno da se ununtrasnji raspad nekoriscenog Elektrolita (deteoracija , dekompozicija ) ne dogadja brzo tj preko noci ! za to treba ipak odredjeno duze vreme . Isto se slazem sa tobom da dugostojece nekoriscene Elko -ve treba ``oziveti `` na neki nacin , taj tvoj opisani metod nije los . Isto bih i napomenuo da direktno na zivotni vek Elka ima uticaja naglo strujno punjenje i naglo praznjenje istog , tako da kada su u pitanju SS Amp - vi sa Elko filterima ogromnog kapaciteta spregnuti sa strujno izuzetno jakim Mreznim Trafoima / SS ispravljacima treba Obavezno primeniti neki `` Soft Start `` sklop . Isto puno uticaja na radni vek ima i izbor nominalnog radnog napona Elka u odnosu na vrsni napon linije u koji je ukljucen , i taj radni napon Elka treba da bude bar za 1/3 veci od napona specificne `` linije`` u koju je ukljucen , i nikada ne na samoj granici ! Jamico(n) elektroliti jesu prosecnog kvaliteta i obicno dolaze iz Kine . isto vazi i za Elna elkove - nista posebno . Eto par tipova vezano za proveru i ocenu kvaliteta Elektrolitskih kondezatora iz moje dugododisnje TV Mehanicarske prakse gde otkaz elektrolitskih Kondo-va cini preko 80 % izazvanih kvarova u TV setovima: 1) - Proba sa omanjim stalnim magnetom : Kod manjih Elka sa radijalnim izvodima prineti stalan magnet pinovima (izvodima ) pa ako se ti pinovi zalepe za magnet znaci da su izvodi napravljeni od kalajisane gvozdene zice radi pojeftinjenja procesa proizvodnje i kao takve ih ne treba ugradivati Nigde jer su loseg kvaliteta bez obzira na napisani brend proizvodjaca . Jedan od pokazatelja dobrog Elka jeste i da su izvodi napravljeni od nemagnetske bakarne kalajisane ili posrebene zice ! (Bakar jeste plemenit i skup metal - gvozdje to nije )2 ) - Proba instrumentom - Za ozbiljnu probu Elka Ne upotrebljavam nikada digitalni istrument nego uvek Analogni instrument ! U tu svrhu uvek koristim stari Iskra unimer 3 mereci na odredjenom ohmskom podrucju ` curenje` Elka polarisuci isti u oba smera , pogotovu gledam sta se desava pri Inverzoj polarizaciji Elka - Dobri Elkovi imaju nemerljivo malo `` curenje `` cak i kada su Instrumentom inverzno polarisani ! 3 ) Neka moja iskustva vezana za ponudu kvalitetnih i dugotrajnih Elka na nasem realnom domacem trzistu : Ako bih pravio neku rang listu ponude i kvaliteta i postojanosti Elka to bi bilo ovako kada je dobar kvalitet u pitanju : Rubycon (Japan ) , Iskra (Kranj ) , Frolyt (Poland ), Panasonic (Japan ) , Siemens ( Germany ), Nichicon (Japan ) Samsung ( Korea ). Svi navedeni brendovi jesu vrlo dobrog do odlicnog kvaliteta - pogotovu `` Photoflash `` varijante istih kada su u pitanju Elkovi veceg kapaciteta namenjeni za filtreska kola linearnih ispravljaca za SS ili Tube Ampo - ve . Posebno bih hteo da istaknem neprevazidjen visok kvalitet Iskra Elektroliskih kondenzatora iza kojej stoji fabricka tajna u procesu proizvodnje istih koju je otkrila i primenila nekada davno u proizvodnji jedna njihova dugogodisnja zaposlena zena ( Inzinjer ) . Isto tako je nekada davno proizvodila vrhunske Elkove i nasa domaca EI - Nis fabrika . 4 ) Losi elektroliti - Mahom skoro svi koji dolaze iz Kine - Rec , Elyte , RubyOOn , Sham- Wa , itd , sa ovim elkovima nema pravljenja ozbilnog uredjaja pa ni Audio Hi - End -a ! 5 ) Vrh trenutne svetske ponude vrhunskog kvaliteta jeste Cornell Dubilier - USA - Avionics grade Capacitors , Nekada rezervisani samo za USAF Army elektronske Aplikacije a od skoro dostupni svima preko Mauzer kataloga , sa 50 god Garantovanog rada Elka ali i izuzetno visokih cena za iste : Cornell Dubilier - Ultra long life Capacitors

[dranix]

U vezi Silkena.Ako PISE da je polikarbonat onda budi siguran da to i jeste. Taj covek nije tipicni trgovac pa da pise svasta vec ing. el..Nomenklaturu ne pise niko drugi nego sam vlasnik koga slucajno poznajem odmalena.Ako te tacno zanima POZOVI ga telefonom i pitaj ili jos bolje odi kod njega i upoznaj se ako si iz BGD ili SV. U vecini slucajeva bas on licno i radi u radnji samo nema bas uvek vremena za pricu telefonom.Izmedju ostalog ima on svasta sto se danas teze nalazi.To je ujedno jedan od ljudi koji je zasluzan da se Quad 405 replika rasirila po bivsoj Jugi (mada je sema dosla iz nekog madjarskog casopisa prvi put).Takodje je to jedan od osnivaca ITC Electronics.