Lemić

Ja sam se sa Hiragom od 20w sreo prvi put negde 85-te, otkačivši Krela 50 koji je u to vreme bio kao recimo kad bi neko danas imao F1 bolid, pa kud ćeš lepše i bolje, dobiti bolji zvuk za petinu para. U tovreme nije bilo neta i forumske razmene, u svega nekoliko časopisa u svetu se moglo pročitati povremeno nešto upotrebljivo a doći do tih novina nije bilo lako a o gotovim uređajima da ne govorim, nije bilo slobodnog uvoza ničega. Njegov časpois je uvek imao nešto kvalitetno, svi radovi obnarodovani i relativno jednostavni za izradu a u radnji sve moglo da se kupi, meni je recimo stjuart iz voza doneo kesicu. Pored nespornog kvaliteta svojih projekata Žan je pružio nešto mnogo više možda zahvaljujući svom multi kultrološkom francusko japanskom poreklu. Sve što je zamislio bilo je vrlo jasno a visokog kvaliteta, i toliko pojednostavljeno da je naprosto bilo mamac za diy i nadogranju pune sfere i mnogima je bio početak audio Odiseje. Ko se pridržavao njegovih postavki pri radu je na neki način stekao ispravan stav ili odnos, običnim kopiranjem ala ovog pojačivača se sticala reputacija i moglo prihodovati, ko je iole preskočio njegovu mericu je bio car. Priča o Hiragi je zanimala sve, evo i sada i tako će biti ko zna koliko još. Zahvaljujući tome se družilo i sticana su životna prijateljstva i poznanstva, Bradač je imao neki kontakt sa Žanom, znalo se da je moj primerak bio nešto posebno i zahvaljujući tome sam imao prilike da upoznam ugledne ljude koje verovatno ne bi i koji su sa poštovanjem ulazili u moju kuću i naučili me lepom odnosu i ophođenju. Šema ko šema, al Bradač je bio vrlo izričit apropo mojih sklonosti govorivši da samo mogu da pokvarim uređaj i zahvaljujući velikom verovanju u njegov um umem da se obuzdam i u nekim drugim oblastima dan danas jednako kako nisam petljao po uređaju ostavivši ga njegovim unikatom. Da, elkosi su imali redinke bajpasova ali sam ih pri nekom redovnom čišćenju kontakata uklonio probe radi i tako mi više prijalo ušima. Nisam elektroničar pa osim elementarnih stvari ne znam ništa ali ljudi ala Vladd, da ne pominjem ostale, izuzetno tačno komentarišu pa ko se bavi diy nek obrati pažnju uvek.

Hiraga je imao 3 konstrukcije, Monster il Nemesis, koji je mogao da se napaja olovnim akumulatorom, što je inače odličan izvor, Ampli od 20 vati sa 6 elkosa po 68.000 i Ampli 30w koji je imao zelene i crne tranzistore, viši napon napajanja i elektrolite od 300.000 mf, ukupno 1,5 farada, kao gotov uređaj je koštao 5.500 DM a kao komplet kit možda i punih 3.500, a mogli su svi delovi da se kupe pojedinačno i mislim da nije bilo razlike među njima. Pojačivač je školski, minimizovan i DC, zato svaki radi dobro bez obzira na diy varijacije. Moj uređaj je urađen uz uvažavanje Hiragine filozofije i nekih izmena koje je uradio Bradač bez remećenja originalnog koncepta i za svaki detalj sam tražio Viktorovo aminovanje. Uzeti su svi tranzistori u Parizu kao i trimer ali druge vrednosti, pločice su urađene ovde sa boljim vodovima, umesto tantala su ugrađeni polipropileni i stavljeni metal oksid otpornici. Sve je kupljeno u priličnoj količini i postignuta je gotovo apsolutna uparenost u svemu, osim tranzistora koji su bili u odličnoj maloj toleranciji. Svi delići pre ugradnje formatizovani i očišćeni Kramolinom i slemljeno je izgledalo kao da je sklapano mašinski identično. Kad je uređaj bio konačan, pločice ponovo očišćene i premazane prirodnim lakom i heremetizovane. Naručeni su čuveni pazinski torusi za Bradača a ne mene, mislim po 800W, naknadnom promenom na dva potpuno odvojena mono bloka je napon bio povišen i samim tim dobijeno više snage. Morali su da se nađu jaki prekidači sa dvostrukim prekidanjem koji su vezani samo na jednu granu i vodilo se računa o fazi na utičnici. P filter je po originalu, vremenom je otpornik sa dodatim hladnjakom zamenjen adekvatnom prigušnicom i to je bilo čujno. Svi vodovi su od debelog čistog bakra i spajanje je rađeno švajsovanjem a ne lemljenem. Centralna tačke mase je bitna i valja da bude kako ju je Hiraga postavio, nije masa svuda ista. Bradač je uvek insistirao da svi izlazni tranzistori budu na istoj površini zbog temperaturnog uravnoteženja, zato su hladnjaci vezani direktno na zadnju stranicu šasije. U to vreme nije bilo velikih hladnjaka i mirna struja nije mogla preko 1,1A pa su stavljeni dodatni, Viktor je hteo da izgura 1,7; 1,8A ali mislim da je ostalo 1,6 uz temperaturu blizu 80°C mereno tik ispod trnazistora. Celokupna kutija je precizno isečena i savijana, bakarisana zbog RF smetnji po zahrevu Bradača i potom plastifikovana. Uređaj nikad nije brujao niti oscilovao, Kaneda originalna jeste, samo beli šum niskog intenziteta. Bradač je uradio unikatnu modifikaciju, nešto na samom izlazu, nešto oko povratne sprege uz mogućnost podešavanja ali nisam našao nikad za potrebno i omogućio je da se DC napon i mirna struja mogu nezavisno podešavati što u originalu nije bilo moguće. DC se natrimovao nakon 24 sata rada i nikad nije odstupao više. Preslušao sam zaista niz Hiraga, drugar ih se i napravio u kemrcijalne svrhe, nijedna nije bolja, sve lošije u manjoj ili većoj meri, mislim da su sve sa pločicama bile sa originalnom šemom. Rađena je proba kapaciteta elektrolita jer su oni i skupi i problematični, tek sa 200.000mf uređaj počinje da zvuči korektno. Probana su i aktivna napajanja i to tek ne zvuči dobro i od tada to ne volim u bilo kojoj varijanti. Početno su ugrađeni oni filterčići na utičnici dosta snažni, po preporuci Gosn Dabića su izbačeni i to se čulo. Zanimljivo je i da je uređaj zvučao bolje bez poklopca što je iziskivalo mukotrpno čišćenje prašine. Iako jak i težak četrdesetak kila, tranzistorac, osetno poboljšanje je sa plivajućim vazdušnim jastukom, jednostavno se dobije cevni karkter zvuka i otuda cela polica sa takvim oslanjanjem. Uređaj i dan danas radi kod drugara kako treba, nikad nije pravio probleme, pehove pregorevanja tranzistora sam ja činio poredivši te zvučnike, te kablove, te gluposti, nisam hteo da stavim nikakvu protekciju jer to degradira, na kraju su svi rezervni tranzistori spucani al nađeni još bolji od originala. Ovakav tip pojačivača će uvek biti aktuelan i izazov za diy, ovo je moje sećanje jedne duge epohe života uopšte.

Da, veliki problem su dobri elektroliti u adekvatnom naponu, ja sam imao jedan kraći, ko štula bio, i u nekom trenutku se izujem i naručim 12 komada novih, čekao sam da se prozvedu i muški sam ih platio, ali se tonski isplatilo, dubina, moć i prefinjenost. Ja ni dan danas ne znam, il se ne sećam više, koji su tranzistori u originalu, poslednji koji su ugrađeni i bolje zvuče od Hiraginih iz devedesetih su selekcionisani, mereni u upareni od nekih pedesetak parova. Smeška, prodavala jedna prodavnica tranzistore, kad se pozovu i pita da li umaju uparene, odgovor je daaa, a dobije se par komplemtarnih tranzistora vezanih bakarnom žicom. Rekoh, iz špijunskih resursa sam svojvremeno više trandži preslušavao, jedan tranzistor beše jedno 3 puta gabaritniji od francuskog, al jok, tek ovaj sadašnji je nadsvirao originalne, dobio je drugar par rezervnih.

Zdravo i veselo tebi i svima u Novoj. Da te malo podsetim https://www.diyaudio.rs/topic/8307-apex-ax-11/?do=findComment&comment=269757 i da dodam, radio je odlično jedan trnazistorac samo sa jednim tranzistorom baziran na Hiraginom projektu, rad Miroslava Petrovića, možda je imao i izlazni trafo, ali je bio male snage i to se osećalo na Tanojima koje sam tada imao. Praktično je Ajon, il kako se već zove, prvi pojačivač koji je nadsvirao moju Hiragu u kombinaciji sa Lauderom, doduše slušan svega nekoliko sati što je bilo sasvim dovoljno. Nekoliko pojačivača sa 211 su bila nedorasla Hiragi, jedan čak vrlo loš i nije mu pomoglo prepravljanje ni sa drugim odličnim pred cevima i prešemiranjem. Tek je primerak sa cevkom RCA 211 bio tonski slušljiviji ali sa nekako teškim i uvek posličnim basom koje te cevi inače imaju karkterno, jeste taj bas bio voluminozniji u odnosu na Hiragu što me je iznenadilo, ali sve ostalo nije bilo dovoljno i ubedljivo za prevagu, a sem toga, obećao sam tada drugaru taj pojačivač i prepustio sam mu ga. GM 70 je po mom kriterijum i ukusu, a i po mišljenju ljudi koje uvažavam, nešto posebno i Lauteri jako lepo zvuče, po mnogo čemu atipično od očekivanog za FR drajver. No, nije svaki GM 70 pojačivač toliko dobar, nisam slušao ali prihvatam preneto iskustvo bar sa dva pojačala sa tom lampom. Preamp je TVC Šolaja, čuvena SE Euridice od preko 30kg čeka naslonjena uza zid ispod zavese verovatno reciklažu, ima previše gvožđa i bakra i na kilo vredi više nego što bi mogla da bude neka drugarska cena. Sigurno sam pristrasan kad su mi drugari u pitanju, ali Šolajin TVC zvuči mnogo lepše od mase drugih koje smo slušali, a čulo se sve što je od znčaja. Da, dva i te kako ozbiljna 2a3 pojačivača sam imao prilike da slušam kod sebe, jedan ko turpija a dugi, Šolajin, osim izuzetno lepog tona malo šta za poređenje sa GM-om. To je enigmatočno, zvučnik visoke osetljivosti bi trebao da se zadovolji sa vatom ili par, međutim, ni odličan 300b sa nekih 7 vati nije zvučao kako treba, jednostavno gubi dah i ne oseća se neka snaga ili voluminoznost, energetsko prezentovanje, čak i pri tihom slušanju. Zvučnici tipski FR su po pravilu suvi, malih kretnih masa i ne inertni i samim tim bez samoodsviravanja, reprodukuju samo kolko ih mili signal pokrene, zato im je potrebna neka mikro dinamička pokretljivost koju nema svaki pojačivač i zvuk tada bude sterilno rezolutan bez bogato izraženog tona i to smeta ušima. Moja Hiraga je imala bez malo punih i čistih 40 vati, GM 70 sada ima nekih 13 mereno, ma ne mogu da se porede tek u ovom nekom segmentu gde se radi o mikro strujama. Davno sam slušavao VT4C sa Tanojima, Nestorovićima i sličnim moćnim zvučnicima, mislim da SE pojačivač nema neku naročitu prednost u takvom uparivanju, možda čak i manu zbog ograničene snage, sem toga, čistunstvo izvora ni nema smisla kad se koloriše kroz više drajvera i komponenti u samoj skretnici ma kog kvaliteta. Po mom mišljenju, simplističku postavku SE+FR uz sve mane i prednosti, ne treba ukrštati i mešati sa ostalim postavkama. Zvučnik po meni je primaran i sve ostalo se podređuje njemu da bi se iz njegove ne savršenosti isteralo što više, pa šta ko izabere. Nisam nadobudan i sklon samoreferisanju, al prelaskom na FR pre x godina, jednostavno sam izgubio želju da slušam naokolo, kad kurtozano moram, obično se okrenem leđima il sednem u stranu skroz i držim jezik za zubima, zato i izbegavam družbe i dešavanja što je pa pogrešan stav.

Lemić je doneo "malu" Hiragu, od 20w, skockanu u kutiji od šper ploče i koja jebolje zvučala od čuvenog Krela KSA50 sa vrlo malim serijskim brojem. Pomenuta Grid ekipa je preko noći uz pomoć još dvojice ceo uređaj razlemila i slemila i skinula šemu, to sam tek godinama kasnije saznao, a sutradan sam im dao stranicu iz časopisa, džabe su pekli ruke, toliko o njima. Ne, nisam se zahebao, nisam od onih koji gomilaju stvari robujući im, jeste moj rični rad i cela ideja dual mono uređaja u standardnom formatu rek-a, teška preko 40kg sa kapacitetom od skoro 2 farada, bešumna i bez oscilovanja. Mogla je da gura sve tipove zvučnika uključujući i Apože Duete, istina ne sa mogućnošću da pravi galamu da se prozori ljuljaju, sa tipski sličnim SMG-ijima je za moju suprugu naj lepše zvučalo. Jeste odolevala mnogim pojačivačima sve dok nije nokdaunirana sa Lauderima naspram SE Ajona sa Babuškama i konačno nakautirana sa SE GM 70 koji zvuči praktično kao nadograđena Hiraga, moj komentar je bio, ovo je što sam tražio čitav život, a nisam znao šta tražim dok nisam čuo. Otišla je dobrom drugaru za isto takvu cenu, nije mi žao naravno, želeo sam prevashodno da uvučem drugara u audio priču, ne znam još uvek da li sam uspeo u tome, sporo ide, da ne kažem da tavori, a sem toga, sadašnji slušalac mi je dao motor bez da smo se znali uopšte, a to se ne zaboravlja. Da, Vladd, naslušao sam se raznoraznih verzija, mnogi pojačivači su se prekrštavali u Hirage iako osim dva tranzistora po kanalu malo šta su imali zajedničko. Jesu drugojačije zvučale, ne baš loše, mada zaista, moj unikat izrađen po fabričkom klišeu uz sugestije i modifikacije Viktorta Bradača je bio nešto posebno, po mnogim vlasnicima tih drugih izrada, bolje. Zanimljivo je da sam jednom prilikom sa drugarom izmenjao nekoliko parova tranzistora koji su po karakteristikama bili bolji i snažniji od ošmirglanih originala, ni jedan nije bolje zvučao sveobuhvatno, tek je Miroslav Petrović uspeo da nađe lepše tranzistore i oni su sada u uređaju. (Tražio sam neku osobu pa videh da imam "pravo na repliku".)

Ček,ček, meni 50%, ja sam prvi počeo, barem ovde.

Ma neeee, ne posećujem taj forum uopšte, tek nedavno i to izuzetno. Hifilizam je u suštini iluzija i samim tim je sve i dozvoljeno i moguće, pa nisu retki takvi likovi, mada smo svi malo na "svoju ruku". Biće tema kad sam se već uvukao u priču, pa da ne ofujemo ovde.

Ne kapiram te, al nema ni veze, ni mene mnogi.

Baš jako malo sam zaticao sisteme u nekoj pristojnoj polici a da nije ala kredenac ili neki TV stočić, doduše ne krećem se godinama unazad na slušanje pa se možda promenio odnos. Jutros sam malo prelistao neku arhivu, biće temica bazirana na files forumu čim mi dune.

Veruj ti meni, u manjini si. Ajd kad mi naiđe inspiracija, nemam ovog časa jasno čvrst koncept zašta bi se opredelio iz raznoraznih prepreka a ne volim da pričam na prazno.

Da, ne vidim ih ni ja, isto tako ne vidim ni na bjbikers.com dok ih drugi vide, očigledno je "gazda" files foruma samoinicijativno i blokirao teme i sklonio slike. Imam ih neku količinu pa ako te zanima da otvorimo zasebnu temu. Polica je diy negde još s početka devedesetih, kopija dizajna talijanskog Tarđetija, izvorno je planiran pesak ispod svakog uređaja ali nikad nisam probao, već je ubačen pneumatik ispod svake komponente po uzoru na neku američku policu. Godinama razmišljam o izradi novog reka sa drugojačijim rešenjem vibracija i ne od gvožđa, al ko i za masu nekih ideja, nemam jednostavno vremena, noćas sam do jutra netovao iako imam sakupljeno dosta štiva. Soba i polica su još dve komponente sistema šta god ko mislio.

Švajser je kompliment, masjstor zavarivač, dok je šloser to što jest. ako misliš na Džirodek, ručka jeste spregnuta sa tanjirom i zajedno pliva. Pa očigledno pričaš bez i razumevanja i ličnog iskustva, a na kraju krajeva nije ni potrebno da se iznose lični skepticizmi, ništa predloženo i osvedočeno nije obavezujuće, pusti druge da slušaju kako smatraju.

Razmišljao sam potaknut tvojim dobrim komentarom. Mislim da nije moguće napraviti male pneumatske nožice punjene gasom, premali mogući prostor i otišla bi rezonanca verovatno visoko u čujni opseg. A vazdušno oslanjanje i dekuplovanje svih komponenti sam uradio ravno pre 20, prezentovano http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/11396-audio-polica/ . Sama gramofonska galerija ima štucne: preko kojih je usidrena u pečeni pesak i nema direktan kontakt sa policom: na tacnu ide gumeni šlauf tek malo naduvan vazduhom i sa malo utočenog ulja čisto zbog očuvanja materijala, mada je došlo do poroznosti i mora da se menja: preko naleže drvena ukrasna platforma bez da dodiruje metalnu podlogu: i na kraju gramofon. Šlauf se pozicionira tako da platforma sa gramofonom u slušnoj poziciji, sa podignutim poklopcem, bude pod libelu kolko se može, a putem nožica na samoj bazi tanjir dovede u radnu ravan: ...................................... @InSides- Nemam pojma kako izgledaju pomenuta rešenja, ono sa gumicama je napravio neki Šveđanin u paketu modifikacije za Žirodeka. Sve se to da napraviti diy al kad sam bolje razmislio, lakše mi da napravim gramofon po svom ćefu a ovaj da prodam, da mogu Maxon motor da nađem povoljno, davno bi zabrazdio.

Da, čak šta više, izvinjavam se, "ignoriso" sam prozivku do nekog trenutka, da si znao, ranije bi intervenisao. No, nije loše da se iz diskusije izvuku neki zaključici, ne bitno ko je u pravu, čisto kao način rezonovanja o nekoj problematici koja je dosta široka i složena. ------------------------------------------ Ne znam da li sam kačio, ovo je podesiva nožica sa 3 gumena prstena umesto opruge za Žirodek, u hidraulici bi to bio vrh a lako se napravi diy:

Ti znaš da ja nisam zlonameran, pa tako i shvati moje "bezobraziluke". A koliko je glava izmenjano nije ni čudo da se ne sećam tačno, al znam da si kumiro barem jednu glavu.

Baš tako čak i kad su u pitanju Oraklove opruge. Skoro sam nao svoj idejni crtež nožice sa orugom ali inkapsulirane u cilindar sa uljem i sa dodatim stakovima, šajbnama za pretakanje, pojednostavljenim kako se nalaze u amortizerima, "dobro" si mi dao ideju, imam azot koji koristim zarad sprečavanja penušanja ulja.

Blanko izvinjenje, pa ga upisuj kad god ti treba. Kad se pojavila WTA ručka i klonovi, pa zanš li kolika je bila rasprostranjenost MC krutih glave, mahom MM mekane i masa ih je prosviravala na ovakvim ručkama, uostalom, lično si okačio AKG-a sa neke ručke na ovu, koliko se sećam, sa zadovoljstvom na bolje, to bi trebalo da je merodavnije kao lično čuvenje nego šta bilo ko da kaže, a nisi bio jedini i prvi sa tako sličnom glavom. Meni je to dovoljno i onda, sad i za u buduće jer su mi MM glave i igle uopšte van interesovanja već odavno, koliko puta sam ti isticao da nisam sagovornik na tu temu i upućivao na istu adresu sa napomenom da kompatibilnost ne zavisi od principa indukcije, MM Deca je tvrđa od mog Kuestsa koji je MC i pogodovalo bi joj još kruća ručka. Ponavljam, kompatibilnost kod ovakvog tipa pivota zavisi i od gustine ulja, koja je donja, meka, granica, ne znam nit me pa intersuje. Analogno punjenju srednje gustog ulja, sve glave koje sam ti montirao su se uklapale, da li idealno ili ne, to već bez pobe ne mogu da sudim, to samo Profa može da presudi sa velikom verovatnoćom, a lično nisam nalazio ni zamerke ni anomalije. Ovo št što se poslednji put desilo da neće da trkuje glava, pored već više puta dispoziconiranja zbog banalnog čišćenja, može da bude i moj neki kiks, jer sa istom glavom i izvornom iglom je bilo duži period bez greške.

Ma opruga je nus rešenje, gurtne su kako treba, masa ko masa, nekad i kontra produktivna. Igla treba da lebdi a ploča da se vrti u bestežinskom stanju, nepostojeći ideal.

Jel može izvinjenja ala kard. Fizička težina glave nema veze sa krutošću same igle, kantilevera, primer Deke, laka a tvrda po obe ose. Jeličić ručka spada u lake i meke za razliku od Orlandićeve kopije. A tvrdoća u smislu kompatibilnosti se određuje preko gustine ulja, gušće daje efekat krute, a retko suprotno. Naravno da sama fizička težina mase i dužina kraka, cevke, ima uticaja, gde je tačna granica, ne znam. Rađena je i tanja cevka upravo za meke MM glave ali je Iva to napustio i unificirao ovakvu kakvu jeste, a kompatibilnost rešio sa tri različite gradacije ulja, zaboravio si da je tvoj Kum morao da sipa naj ređe da bi mu proradio onaj AKG koji si i ti imao. Moj Kuetsu je krut i imam medasto ulje pa se nikad nisam bavio eksperimentisanjem, a rekao sam ti da bi mogli da probamo kod tebe jer predpostavljam da je srednja gustina nalivena i da samo probom može da se odredi, uostalom, raspitivao si se o mogućnosti nabavke. Naravno da Žarko iskustvenim montiranjem x broja glava jedini može da pruži verodostojnu informaciju o rasponu kompatibilnosti do kritične granice, osim načelnog, moj limit je usmeren na krute igle, moguće je da sam netačan iz tog razloga, ali svako sam te upoznao sa tom problematikom, makar indikativno. To što ti je Profa rekao smatraj tačnim, nije mali broj puta da sam te za baš dobre odgovore upućivao na njega, mene nikad nije sram da kažem da ne znam, a mnogo sam i naučio od Žareta.

Ne sežem toliko daleko. Bavim se motorciklima čije vešanje je vrlo značajno, pogotovu prednjeg kraja i pokojkni Laza Fozgen je napravio nosač glave po uzoru na to. Sad se jasno zna kako izgleda deformacija opruge i strogo se vodi računa o pozicioniranju pri ugradnji na motor, bar se ja pridržavam te anomalije. Sabijene opruge teže da smaknu u stranu teret, a razvučena ga pa vuku ka rezultujćem nekom centru, dobro projketovane su smera ka težištu i vrlo malo gramofona akcentira taj čionioc.

Ovo si ti napisao, a ne ja. Naravno da jesam, pa? Šta je tu ružno, što sam zaključio na osnovu postavljenih slika u tematskom celokupnom sistemu, znajući da imaš želju za drugim gramofonom. Pošto ti znači, javno se izvinjavam zbog svoje umešanosti i navoda. Naravno da je nepotrebno to što jeste, bar se u tome slažemo i razumemo posle toliko godina.

Ne bavim se špekulacijama bilo koje vrste, i ja sam jedan od skromnijih učesnika u izradi i svojeručnom sklapanju Jeličić ručke, ima nekoliko detalja usvojenih mojom sugestijom, a da si me uputio na nekog doktora i da razumem, na Žarka Ristića svakako ne, a to što ti je on objasnio je samo delić o poznavanju gramofona i pomenute ručke, nedovoljno da bi bilo razumljivo. Meni je uvek drago šta god da sebi čovek izbere jer ga to čini srećnim, nebitno što mislim suprotno, tako da me u krajnjoj liniji ni ne zanima ni šta ni na čemu slušaš, bitno je da si ti zadovoljan, bez mog ikakvog koristoljublja uvek bilo i biće. Samo mi je krivo što si mene našao kao razlog i opravdanje da batališ Jeličićevu ručku zbog par sati pomeranja termina iz objektivno opravdanih razloga. Ne, ne razumem pišanje po koprivama kao ni o čemu se zapravo radi, no, nije ni potrebno.

Da, zaboravih iako sam ga seciro i slušo. Torens je radio za njih taj model koliko znam i upečatljivo se vidi sličnost koja se plaćala barem duplo kolko se sećam, mada je uglađeniji na oko što nije bitno zvučno. Međutim, Lin je prvi ozbiljno pristupio parenju komponenti celog sistema, i čitavu slavu je taj gramofon dobio kao kompakt gotov uređaj, odlična ručka Itok i MC glava Asak na kojoj sam čuo jedan od naj lepših basova i to sve zajedno je dobro zvučeće i bez razmišljanja o kompatibilnosti komplijansi i rezonanci svake stvari ponaosob. To je poenta cele priče i u odnosu na jeftini Thorens i one njihove ručkice sa Stentonima je car. Zbog tog idejnog principa jako cenim tu firmu, Lin Izobarik takođe spada u nekoliko zapamćenih zvučnika po bas reprodukciji i bez malo da je tačno da samo sa njihovim pojačivačem zvuči naj bolje.

Nisam fetišista, iako razumem, brandoman i idolopoklonik. Thorens 12x jeste kao kompakt model odličan, al za neko poboljšanje su bolji jednostavniji modeli. Iz Thorensa sam izašao neko 85-te, šeste godine i prešao na Žirodek uzevši ga od drugara i prvog vlasnika, tada i stavljam Jeličićevu ručku, ne sećam se ni svog Torensa BC 160, kog sam video pre neku godinu u tuđem posedu, a kamoli ostalih modela. Thorens ima naopako vešanje, izuzimam kasnije rešenje sa gibnjevima kolko se sećam, TD 3xx. Subšasija sabija opruge umesto da ih isteže, težište je više a same opruge pri sabijanju se vitopere i teže da se izbace u stranu i praktično dolazi do titranja ansambla po horizontalnoj osi. Terećenjem tanjira kao primarnom modifikacijom ka snižavanju rezonance, opruge se sabijaju što više i moment smicanja umanji, tako da se uveliko eliminiše ta pojava nestabilnosti. Sledeći problem je što opruga pri sabijanju akumulira energiju koju teži stalno da emituje kao povratni izbačaj, kod istezanja je ta pojava znatno manja i pitomija. Osim Thorensa, ne mogu da se setim ima li drugih gramofona sa tim rešenjem, svi su ovešani na opruge, ali uprkos tome, Torens jako lepo zvuči, košta skromno, jedino mnogima izgleda rogobatno. Bio je jedan primerak, ne sećam se modela, koji je pretvoren u kabriolet, nema kućište, svojvremeno mi je bio ponuđen na poklon al ga nisam prihvatio i to je vrlo i lepo, zanimljivo i neobično rešenje. Uradio ga je Profa, pomenuti Žarko Ristić sa kojim drugujem gotovo 4 decenije i među nama nema tajni, tako da Doktorova opaska o pojašnjenju Jeličić ručke, ili bilo čega je blago rečeno smešna. Znam da mnogi, uključujući i Doktora, vrlo negativno konotiraju Žarka Ristića, mi imamo drugojačiji odnos, ekstremno pozitivan. Sa idlerom nemam iskustva, jesam držao u ruci, ono što znam je da je uvek prisutan šum trenja prenosnih koturova i mikro vibracija usled zazora u ležajevima istih, a i oscilacije samog motora su izražajnije kroz direktniji prenos nego što je kaiš. Ne mogu da sudim o kvalitetu reprodukcije, ali tehnički, dobar belt bi trebao da ima manje neželjenosti, al u praksi ne mora tako da bude samo po sebi, sve zavisi od konkretnog rešenja. Dugo sam van hifi sfere, ove zime me nešto i zasvrbelo a i mnoštvo drugara iniciralo pokušavajući pod stare dane da nadoknade propušteno. Nameće mi se zaključak da se priča vratila skroz u prošlost. Diskutujemo o Jeličić ručki, Thorensu, pre neki dan sam sa zaprepašćenjem video zvučnike od niškog HSR-a 48 kao pomoćni par uz mnogooo ozbiljan sistem, Mekintoš pojačivač međ ostalima, bavimo se stvarima kojih jednostavno više nema i kojima je mesto u muzeju. O kakvom kvalitetu ili samoproglašenim referencama se radi kad je sve staro pod epitetom vintage, tehnički neispravno, pa nijedan elektrolit, ili bar neki, nije posle toliko godina starosti u nazivnom potencijalu. Kad pričamo o gramofonu, jel ko gleda potrošenost samog ležaja, jel ko menja ulje čiji je vek vrlo limitiran osim kod posebnih. Kod ručki su ležajevi od krucijalnog uticaja, sva priča o kompatibilnosti sa glavom kroz komplijansu koju spomenu Doktor, je besmislena, a o tehničkim parametrima i kvalitetu da ne pričamo. Ležaj ima svoj radni vek, neće da se pohaba ali ima uticaj sama atmosferija kroz oksidaciju samog metala i lepljenje masnih naslaga koje svaki životni prostor ima. Svaki otpor u ležajevima je kontra produktivan po zvuk, radi se o mikrogramima kad je ležaj nov, a pitaj Boga koliki je kad se koči usled neminovne prljavštine. Dosta ležajeva se nabija u ležišta preko neke meke gumene navlake radi dekuplovanja vibracija, guma se vremenom kruti i raspada i prenos vibracija ode na iglu. Mast za podmazivanje ima neki rok trajanja od 5 godina, specifične ala silikonska više, za ulje isto važi, a fluidni podmazivač vremenom pobegne sa mazajućih površina ako nema rotacije 360° i dolazi do rada na suvo, čak se i mast istisne kod ograničenog hoda kao što je u pivotu ručke. Po meni, svaka višedecenijska ručka bi trebala da se servisira pa da se priča o rezultatu. Davnih dana sam batalio kruto spojene ručke preko mikro lagera, danas ima ležajeva od polimera i keramike, ultra preciznih sa manjim otporom nego pre x godina. Jesu vintage stvari solidno i školski rađene, ali tehnički napredak je nesporan bez obzira što je u elektronici sve davno uspostavljeno. Sad se setih da sam video njišuće tegiće kao kontra teg i za korekciju antiskejting sile. Klatno kao takvo je vrlo nestabilno, minorna sila ga inicijalizuje a relativno sporo se vraća u ravnotežni položaj, kod ručke je stalno inicirano usled očitavajućeg titranja same igle i praktično se teg se klati u neartikulisanim smerovima i svojom masom ima povratni uticaj na ručku koji jede zvuk i unosi neki svoj. Dosta je čest kod kompenzacije klizne sile, mnogo bolje rešenje je tegić preko poluge. Držao sam nedavno u ruci kopiju Šredera, ne znam čija je izrada, antiskejting je dobro rešen, kod Jeličića je teoretski bolji ali u praksi nije i vrlo se nezgodno podešava jer utiče na ostale parametre, ali ko zna, nije problem uz malo pažnje i vremena. Čim ugrabim vremena, okačiću Šredra, možda i obe srpske kopije, u svakom slučaju zavređuje pažnju iako imam nedoumice po pitanju svrstavanja, u krutu spregu, koja se jasno čuje kao loša, ili mekanu ala sajlice. @Doktore-iz izloženog možeš da zaključiš zašto su neke ručke "stabilne" a neke ne, obrnuto proporcionalno zvučno, tebi razumljivo, mikro hirurg i mesar.

Ma Thorens je prvi pravi gramofon, sledeći korak je sam vrh, ostalo između je manje više estetika i ukus. Imao sam diy prerađenog po uzoru na Bradačev i po njegovim instrukcijama, tek tad je ozbiljan pogon. A ovo je prilčno davno urađen za drugara, pun orah sa Orlandićevom kopijom WTA i nekom glavicom