Lemić

"Svaki Cigo svoga konja fali", danas bila popisivačica, malo falilo da se izjasnim ko Rom.

Dugo me svrbeo novi DAC, Topping naravno, slučajno naleteh na povoljan izvor u Francuskoj, pa se poklopilo da dolaze svaje iz Geneve i sinoć dođe "spravica": Iako sam sa D10 prezadovoljan, posebno što je modifiokvan i unapređen, svrbeo već me jači model, čisto zbog digitalnog ulaza i mogućnosti kačenja CD plejera. Prvi pogled je bio malo skeptičan, veća kutija nego što je od D10, ali je sam uređaj manjih gabarita, malo sam ga gledao podsmešljivo dok sam sinoć čekao da se aklimitizuje u ambijentu. Onda drugar da instalira drajver i ajd. Na prvi ton se oseti razlika, prvo što mi je zapalo za uši je prostornost. Pokojni Sreja je imao jedan izraz, "sve je okruglo", ne u smislu oblog i mekog tona, već da je sve tu, nekako jezgrovito. Zvuk je sada još više 3D nego na D10, izašao je nešto više ka napred, a zvučnici kao izvori sa bokova su manje izraženi, praktično je slika osetno vernija i bliža nekom živom poimanju. Bas je dobio čvrstinu i bolju definiciju, na D10 je to malo premekano, ala recimo laudnes, visoki su približno isti, ali nekako bolje raspoređeni u prostoru, jasniji i bogatiji. Ceo moj sistem je inače podređen zauzdavanju agresivnosti koji Lotheri imaju u fabričkoj izvedbi, to je do kraja eliminisano intervencijom Branka BIN-a, ali je sve ukupno možda bilo previše tog umirivanja i falilo mi je na momente neke reskosti, E30 II je to uneo i to na vrlo suptilan način, da je zaključak, "to je to". Prvih dva sata slušanja je sinoć opravdalo kupovonu, u 22h gašenje i legao sam sa osećajem zadovoljstva i sa radovanjem novom danu, taj osećaj dugo nisam imao, što znači da me je uređajčić tako u žicu.

Da se i ja malo hvalnem, konačno odvojih kintu da zamenim u sistemu sve džekove, CMC posrebreni, uzeti kod Toce: Iiiii, nov DAC:

Ja imam već odvojeno napajanje za DAC, nego za sam PC sa 2 HDDa i AMD procesorom i integrisanom grafičkom. Ja sam dunđer i mora za takvog i pojašnjenje da bude, šire malo.

Kakvo, tj. koje odvojeno napajanje za klasičan PC. A za ovo ostalo, kuku meni.

Vladd, jel obe ploče koje si naveo, ispunjavju neveden kriterijum?

Nego pitanje, šta je to što utiče na kvalitet zvuka konkretno, jačina procesora, magistrala ploče, performance memorije i HDDA, pošto vidim da ljudi koriste starije modele PCa i koji su slabijih karakteristika, na šta staviti imperativ pri odabiru komponenti?

Nakon dve godine nedaća, opet ja, stekli su se uslovi za nov PC koji bi se koristio i za muziku i svakodnevnu upotrebu. Vladd je bio predložio finu ploču, al sad je ona već obajatila, pa molim za nov predlog, hvala.

Prevashodno ću da pitam.

Pa, dao bi da imam i da se razumem. Uređaj je slušan 7,8 godina, kad je ova tema nastala, kontrolisani su prvougrađeni elkosi, koji su verovatno bili ugrađeni kao polovni. Pre 2 godine su crkli, dal od povišenog napona il im došlo vreme, nem pojma, potom novi Ničikoni stradaju nakon 2 godine. Ostalih 10 ili 11, za male cevi, su bili u redu, menjani čisto da se inoviraju jer ni njima se nije znala istorija kad su prvi put ugrađeni. Probaću da nađem šemu napajanja, mada mislim da je standardna Ongakuova.

Ne znam o čemu pričate, kod mene su 5 elkosa za taj napon.

Nemam kud, ispao je toliki zbog manjih gubitaka u mrežnom trafou, koji iz to ima i bolju ispunu, pa još tankolimni. Trebalo je da bude na 950v inače. Jeste, do 600v je relativno lako praviti uređaj, već na kilovolt i više, nije šala uopšte. Listah oglase, napisa neko da od valjda 10 cevi, 4 bacio, tako da od Ivaila više ništa. Takođe mi je pre dve godine poslao 6 manjih elkosa većeg prečnika pa sam uzeo one korejske u Silkenu, sad mi krivo što i još nekih 5 ili 6 nisam sad zamenio. Kupim na oglas 2 cevi, navedeno EV al nisu, već samo OTK, vojna kontrola. Lepo rade al više ništa na poverenje i ala Ivailo, već gospodski u radnji.

1.050v, 5 elkosa od 470mf i 450v, za GM70.

Ma jasno, al Ničikoni nisu divljaci, novi, ajd, možda bajati, da Talijani toliko nadzvuče, to mi neverovatno. Šta bi bilo tek sa nekim još pismenijim. Sledeći GM70, ako budem pravio, sve ima bude papir u ulju, to navodno ne stari, al neko pametniji treba da iznese mišljenje.

Otprilike u ovo doba, pre dve godine, zamenjeni su svi elektroliti u napajanju visokog napona za sve cevi, za GM70 uzeti od Ivaila Ničikoni i to je unelo ozbiljan pomak u zvuku, jer se od predhodnih 5, jedan skroz naduo, ostali hmmm, ko zna koliko su i bili stari kad ih je Gosn Đoka ugradio. Tad je zaboden i par novih GM70 i podešene radne tačke. Pre par meseci, požalim se da mi nekako na nakoj numeri kopni zvuk, ajd reko, godine čine svoje i uši jednostavno stare, a i prošao sam operaciju. Pa onda počne da se javlja pucket povremeno, ajd opet, cevaš je to, upalo neko neki kineski mikser u zgradi, dok u nekom trenutku se nije desio kao pucanj, gasi pa pali amp, opet pucanj. Fala Bogu, Gosn Buca Maričić mi je prvi komšija od skora, uređaj na sto, jedan Ničikon naduvan skroz, drugi počeo da raste, izdržali su 2 godine svega, doduše, bili su izgleda izloženi grejanju jer nisam odigo šasiju od police. Pošaljem poruku Ivailu i Jelenku na Viber, ne odgovaraju, izlistam net, u Silkenu Talijinski kondiši Kendeil, pitam Šolaju, reče mi da Graf koristi njihove kondove, al ne zna koje, ma odem kupim i zamenim svih 5 komada. Usput zamenjen i Alpsov potenciometar koji je šušnuo, mada ga ne koristim, uređaj nikad nije zvučao ovako za sve vreme koliko ga imam, da mi neko reko da ti elkosi mogu tolki napredak da naprave, reko bi da je budala. Tih dana, drugar kod koga je moja nekadašnja Hiraga, tražio mi TVC preamp da čuje, ajd nek nosi al da mi iznese iz podruma Euridice, uređaj od 32 kila, line sa TFK e88cc. Sve to lepo radi, al prevrčući po kutijama koje mi je supruga "arhivirala", nađem par 6n23p, ne znajući uopšte da ih imam, zabodem ih i to toliko napuni zvuk da mi pala vilica, tako da definitovno shvatam zabludu podcenjivanja ruskih cevi koju sam imao, uprkos GM70. Nabavim i par vojno testiranih 6n23p, dodatno bogatsvo zvuka, juče nisam mogao da se nasluša ceo dan. E, sad ću probati da ubacim nešto umesto TFK 801s, koja važi za najbolju u toj grupi cevi, tako da u ampu budu sve ruske, ili ukrajinske lampe, ali ih oni nisu nikad pravili, nešto blizu bi možda mogla da bude 6n1p. Ima jedan Windham Hill - Sounds of Wood & Steel, disk koji sam mnogo voleo da slušam na Hiragi i Tanoyima i služio mi i kao test, pustim ga sinoć sa PCa, ma 5 dimenzija, mnogo sam zadovoljan. Očito je lampa živo stvorenje i uređaju omogućava beskrajnost, neobično je uživanje čuti razliku između dva para cevi.

Tačka. Onda, da idem na rastavn trafo po narudžbini, nekih 2.5-3Kv, ideje, predlozi,...možda da otvorim posebnu temu?

Bojim se da nisam baš skapiro Zen kaž nema i da ja autotrafo, a Vladd kaže da varjak ima, a kolko sam shvatio, ovaj od kude Niš ima varjak u sebi.

Nije poenta u stabilizaciji nego dal ovo ima rastavni trafo u sebi, pošto može povoljno a se nađe.

Počeše pre izvesnog vremena da se javljaju neke smetnjice i pucketanja, reko, pojačivač mora na kanal, međutim, ispostavilo se da filter iz naslova koji sam koristio je to pravio. Izbacivanjem se poboljšao zvuk, prosvetleo, prodetaljisao i dinamički popravo. Očigledno je nešto njemu vremenom popuštalo dok na kraju nije sasvim crklo. Oduvek sam bio skeptik prema ovakvim vrstama filtracije i nikad mi se zvučno nisu dopadale, posle ovoga, nkad više. Iščito sam temu ponovo, pošto sam duduk, nisam zakljčio jasno ša bi bilo dobro rešenje, osim generatora i jedino što mi se nameće je rastavni trafo od recimo 3Kv. Liutajući naokolo, natrčah na EI servo stabilizator napona, ali ne znam da li je to auto trafo ili ima izolocaini na ulazu. Nešto slično sam slušao kod pokojnog Laze Fozgena, samo cevno pokretanje motora i sa izolacionm trafoom, neki Simens i služio je za napajanje rezača viila, ne matrice. Molim za komentar?

E, hvala. Češljanje aluminijuma je ovde problem, a o eloksaži da ne govorim, to ako budu napravili a da bude kako treba, biće pun pogodak. Ja sam hteo tanjir od Mičela da preeloksiram u crno i nisam se usuđivao nikome da dam. Radionici Vinka Jelušića, gde su radile njegove dve poćerke, uzeo je neko ali nije radio tim kvalitetom. Na gramofonu mi je Mocart ručka, sve od aluminijuma elksirano kod njih, dad danas je zift crno, nema trunke ljubičastog ili pobledelog.

Pa imam vrh kupovni, poenta je da bude bolji, a to mora da se pravi, sakupilo se iskustvo i možda skupile dobre karte za ako nešto, a takođe su i zadnji moneti za tako nešto.

Ne nam ko je Igor Soulines. Pored što je zvučno dobar, jeste lep, jedini lepši je u nekoj crnoj izvedbi i sa tamnim pleksijem. Svrbi da izvršim neke modifikacije, al kad razmislim bolje, nameće se ideja da napravim potpuno nov gramofon, što mi je ideja još od mladih dana. Izrada poklopca je možda probni balon za tako nešto.

Hvala, skup gramofon, može i takav poklopac. Reče mi drugar da ima u Mlatišuminoj kod Vuka u Beogradu, al ne zna kako se zovu. Lično mi ne smeataju napukline, ali ako rešim da prodam gramonu, mora da bude čitav.

Videh temu pa da malo priložim. Duboka oštećenja i oštre brazgotine se prvo poravnaju "ciklinom", spcijalnim oštrim ravnim nožem, žilet za brijanje odlično može da posluži, potom se vrši matiranje i ravnanje sitnih ogrebotina. Sve ispod graulacije 800, pravi relativo duboke tragove i posle je potrebno dodatnog truda da se izgladi površina, 1.000 pa na dalje je bezbedno. Ja koristim vibracionu šlajfericu za ravnanje, tad može i ispod 600. Kod tih grubih granulacija se finoća povećava u što užem razmaku, znači 300, 320, 360, 400, 600, 800, 1.000, 1.200, pa 1.500 i po +500 do 3.000, potom idu diskovi na po hiljadu, ima ih mislim do 8.000, mada već posle 2-2.500 može da se pređe na pastu. Koristim kopiju roto Makite od 29€, sa jedno 8 čičak diskova različite finoće i dve paste, ali ne znam koje, sve kupovano u radnji za reparaciju automobila u Beogradu, Igorautomotive u Ustaničkoj u Beogradu, sve može da se dobije na gram i komad. Kod proste roto mašine se disk može izbaciti u stranu oko cm i tako se dobije ekscentrično brušenje, isti je efekat ako se ne dozvoli da mašina stoji u jednom mestu, to je inače pravilo pri bilo kom brušenju i poliranju.

Hteo bi za svoj Džirodek da napravim drugi poklopac, imao je jednu naprslinu od transporta, u međuvremenu dobio još neku, a možda bi izvršio i neke korekcije noseće ploče, čisto iz estetskih razloga. Ima li gde u Beogradu neko ko može da seče, savija, lepi pleksi i buši na tačne dimenzije?