Koja

Šta će ti tolika efikasnost u sobi od 22 kvadrata? TeŠko da ćeŠ moći da ih teraŠ punom snagom zbog komŠija. A ako koristiŠ slabo pojačalo, opet ne valja, previŠe kruta veŠanja, neke membrane su i teŠke itd.Bolje su ti neke Hi-Fi jedinice.Zatim, skretnica je posred regiona gde je uvo najosetljivije, a oba drajvera tu ulaze u područje gde daju loŠ zvuk zbog breakupa. Trebalo bi dodati i srednjetonac.

Meni sony ES isto pucketa, ali to se nije desavalo oduvek, nego zadnjih 4-5 meseci. Probao sam još 2 pojačala na isti šteker u zidu i nema nikakvih problema. Merio sasm DC na izlazu i sve je potpuno normalnoMislim da mi je komp prikačen na istu granu, i klima ali ona je stalno ugašena.

Lepo je to bilo sviralo Ne sećam se baš sistema tada ali se dobro sećam Dynaudia i pogotovu prostorije koja je idealna za slušanje Vidim da je sada došao i "normalan" TV ;)Još jednom hvala za onaj zaboravljeni novčanik.Ja sam se brzo ratosiljao onih Cervin Vegi, kao što si i predvideo, i bacio se na proučavanje i izradu zvučnika, pa sad slušam svojih ruku delo :)Na žalost Sony ES je posle 2-3 meseca počeo da "pucketa", odnosno samo jedno vrlo kratko pucketanje jednom u pola sata, u proseku. Sem toga svira super. Kad to dođe na red i kad naučim nešto o pojačalima videću šta mu je.

Zeone, napravili danas ćale i ja napajanje po onoj tvojoj šemi, prvo je davalo ~40V izlaz, onda ga opteretismo sa otpornikom 1kOhm mislim, međutim odmah po opterećenju daje tipa 5V, e posle toga je davalo ~30V bez opterećenja... izgleda da LM317 stvarno ne može da podnese te napone.Sutra kupujem elemente za ono sa prvog linka kog sam bio postovao, sa tranzistorima, pa pravimo za neki dan kad bude vremena.

Hmmm, da nisam ja možda od tebe kupio Sony TA-F530 ES?

Ima onih prestigio 7" android tableta za 100+ eur, to je savrseno za tu namenu, naravno kome se daje 100 evra za daljinski

A to sve utiče na zvuk - kako tačno?

Na toj slici ne da mi je poznat samo srednjetonac, nego i 2x Visaton AL200 E boki, živa enciklopedijo, čitaš me ko knjigu Čim sam bio video odziv, da znaš da prvo što mi je palo na pamet je: ovde treba odma kalem na 500 Hz, i to oko 3 db/o, znači mora kalem redno, pa otpornik paralelno na kalem U pravu si, merio sam odziv i ravan je do 6-7 KHz, međutim delovao je savršeno bez peakova, potpuno ravan. Ali opet, mikrofon je vrlo buđjav, nisam još napravio phantom power za behringer. Ja sam mislio da ga sečem na 3 kHz uz SS D2608/913000 jeftin discovery visokotonac, ako bih sekao niže onda bi tu legao SS D3004/660000 illuminator visokotonac odlično. Na žalost ovde je i qms vrlo velik, jel to znači da nije dobro dampiran? Evo ih lepo specifikacije da mogu da se vide parametri: Download File - 142.2 Kb

Ne razumem, zbog čega?

Semi exponential Neoflex cone, coated fabric surroundZnači vešanja su premazano platno. Na žalost vešanje je vrlo kruto, cms je 0,266 mm/NMagnet je monstruozan

Pošto je ceo podforum zvučnici polumrtav, ajde malo da oživimo i njega i temu: Focal Audiom 7 A2, nekorišćeni, bili u kutiji ko zna koliko godina (decenija) U pitanju su 17cm čisti srednjetonci. Upotrebljivi 200-3000 Hz Dobijeni u delimičnoj razmeni. Služiće kao osnova za budući referentni trosistemac, koji neće skoro zbog nedostatka para Prvo sam mislio da tu idu neki SS ili Seas, ali izgleda da je i ovo vrlo upotrebljivo. Prva merenja buđavim mikrofonom su me oduševila, breakup membrane praktično ne postoji, a merenje daje tako ravne rezultate da octave smoothing nije ni potreban. Ne mislim linearno po frekvenciji, to će morati da se ravna skretnicom mada nije problem, nego baš na ono sitno oscilovanje gore dole kad se mere frekvencije. Naravno ništa to ne vredi dok se kršten mikrofon ne baci u pogon

Promašio si poentu. Ne može to tako da se poredi. Nije isti master. Ovaj 16/44 je original a 24/96 je remaster. Ako ćemo iskreno, bolje zvuči original :)A pored toga trebalo bi bar izjednačiti levels, doduše to je lako u foobaruEdit: sad sam i ja izjednačio levels, izgleda da je ipak isti master tako da je moja greška.

1. Zeone, u tvojoj šemi za napajanje koja je sada kandidat za pravljenje, ima onaj jedan stabilizator napona koji treba da odradi 48V. Malo sam razmatrao sa ćaletom šta i kako, i njemu je čudno to što koliko on zna ni jedan od tih fabričkih stabilizatora ne radi na više od valjda 37V, tako su deklarisani. Ne znam da li sam se lepo izrazio, ali čudi se što je stabilizator korišćen da daje 48V kad nije predviđen da može da radi tako nešto. 2. Zeone, da li može da se stavi 2x33V AC trafo na ulaz u tvojoj šemi? Znači 66V 3. Dvoumim se između ove dve šeme kada je u pitanju sam phantom power, tj ona dva uparena otpornika i kond: prva šema: http://sound.westhost.com/p96-f2.gif druga šema: http://www.tangible-...r/p48_xlr1a.JPG Te šeme su sa ova dva linka, koja sam dao ranije: http://sound.westhos...m/project96.htm http://www.tangible-...er_connect.html Ono što mene buni je sledeće: pravio bih ovu prvu jer ima više zaštita, međutim ovi kondovi i redni otpornici se ponašaju u suštini kao skretnica. Za otpor mikrofona od preko 1000 oma, ako je verovati specifikaciji, kond se ponaša kao lowpass filter na, ako sam dobro izračunao, oko 7 Hz. Pretpostavljam da onda mogu da stavim i malo manju ili veću vrednost kondenzatora? Uz tako veliki otpor ni ovaj redni otpornik od 10 oma neće uneti nikakvu primetnu promenu, ali da su otpornosti sličnog reda veličine uneo bi ne samo atenuaciju nego bi malo i napravio kosinu na izlaznom grafiku SPLa. Dakle, pitanje je: Da li je potpuno bezbedno osloniti se na tu specifikaciju da je pri radu otpor mikrofona preko 1000 oma?

Blagodarim za drugu

Auuu, hvala puno, mada ja ne znam šta ovde da gledam, pošto se ne razumem puno u pojačala.P.S. Zeone nisam zaboravio onaj poziv da vidimo šta je u pitanju, mada vidiš da mi se ne žuri a i sad je pojačalce kod brata

Uzajmio sam bratu gainclone dok on ne sredi njegovo pojacalo. On je izmerio DC napone na izlazu i na jednom kanalu je 2mV, međutim na drugom je 2.8V...Da li je to možda razlog brujanju tj da je otišla neka elektronika?

Ajde da ja ipak pokušam da objasnim to na drugi način:Teorema kaže da, ukoliko u tom zvuku postoje neki "skriveni" detalji koji se izgube semplivanjem, ti detalji moraju biti veće frekvencije od polovine frekvencije odabiranja. U našem slučaju, svi skriveni detalji izgubljeni odabiranjem na 44 kHz su veće frekvencije od 22 kHz. Jasno je da ih ne možemo čuti niti se mikrofoni prave tako da ih mogu snimiti, niti se zvučnici prave tako da ih mogu reprodukovati.

Lepo izgleda ta tabelica.Ako te ne mrzi da se drndaš sa Nemačkim, probaj i BoxSim.

Kakve veze ima mp3 sa semplovanjem? Mp3 je potpuno druga stvar, to je drugi signal, nije orginal, iz signala su obrisani mnogi detalji koji su po psihoakustici gotovo nečujni. Plus lowpass filter, joint stereo (tj praktično spajanje visokih frekvencija u mono) itd.Ok, nisam u pravu, čuju se skriveni detalji sa povećanjem sempling ratea, a čika Shannon je Duško Dugouško i teorija informacija je izmišljena da bi neke čike imale novu katedru i titule, a sav tehnološki napredak u zadnjih 50 godina je slučajan

Nisi u pravu, Nikvistova teorema kaže da je dupli sempling rate dovoljan da bi se potpuno rekonstruisao signal.Postoje potpuni matematički modeli koji se bave ovom problematikom i tema je, Što se toga tiče, potpuno zaključena.Mislim, hoću jednostavno da kažem da veći sempling rate ne donosi apsolutno nikakvu preciznost, ili kako si rekao, prirodnost. Prosto, ne donosi.

)))))))))))))))))Ok, imamo sad nekoliko mikrofona, pa možemo da izvlačimo prosek Moram da vidim i gde je ovaj moj B-5 u odnosu na vaše ECM

Ne volim taj forum jer tamo subjektivizam cveta.Ali vidim da je već bilo reči o ovome što je dobro i da je već ispričano sve :)Možda je bilo i u ovoj temi, nisam čitao sve, ili sam čitao pre nekoliko meseci, ne sećam se. Nego mi je čisto palo na pamet pošto sam na faxu imao dosta teorije informacija pa se setih.

E ljudi, moram samo da se osvrnem na jednu stvar, koju vidim da ovde malo ko zna. Vezana je za frekvenciju semplovanja, odnosno tih 44 vs 96 kHz. U pitanjuje Nikvistova teorema:http://en.wikipedia.org/wiki/Nyquist–Shannon_sampling_theoremIf a function x(t) contains no frequencies higher than B hertz, it is completely determined by giving its ordinates at a series of points spaced 1/(2B) seconds apart.Što će reći, ako audio zapis nema frekvencije veće od 20 kHz, onda je on potpuno određen sa 40 kHz semplovanjem. Većina nas naravno ne čuje preko 16-17 kHz pa je semplovanje od nekih 35 kHz dovoljno. A mi koristimo 44 kHz standard Što je i viŠe nego dovoljno. Tako da, 96 kHz je čisto prodavanje magle tj marketing.Što se 16 vs 24 bita tiče, u to uopŠte nisam upućen tako da ne bih komentarisao.

To je tačno, ali tako može da se desi da npr visokotonac bude glasniji ili tishi 2-3 decibela, što je ipak značajna razlika. Treba se malo osloniti i na specifikaciju proizvođača, mada ih i oni mere svi različitim metodama.