zocky

Da ne kvotujem bas ceo tekst..
 
Elem, kada pustis jedan uredjaj dva puta, on zvuci razlicito, cisto zog drugacijeg pritiska vazduha ili vlaznosti. I to znacajnije drugacije, nego kada se promeni tip komponente. Sa strane fizike prostiranja zvuka. Sa druge strane, zvuci drugacije posto je uvo nestabilni senzor, i zavisi od stanja organizma, a narocito ako je mozak opterecen nekim tekucim problemom..
 
Kada promenis komponentu postoji veliki bias, i to cesto snazniji, ako je psiha napunjena hvalospevima, i taj mehanizam je tesko racionalno savladati, a i nema neke potrebe, finale je zabava, i nije bitno sta sve doprinosi zabavi..
 
Sa druge strane, postoje projekti, merenja i predikcije, a zatim merenja verifikacije projekta. I zna se kakvu ce tendenciju zvuk da ima. Ako se izmeri dominantan treci harmonik, bice ostriji i neprijatan zvuk, sa dominantnim drugim, bice topliji. To se zna unapred, slusanje to samo moze da potvrdi. Sada postoje i simulacije sa vrlo visokom predikcijom desavanja, ali uz dosta ogranicenja, ili su basnoslovno skupi softveri, za visokom vernoscu simulacije procesa.
Znaci, nike ne "slusa" sa osciloskopom, vec proverava rad uredjaja i predvidja okvirni oblik zvuka, i ustanovljuje odredjene korelacije lepote zvuka i rada uredjaja. I te korelacije su najpozitivnije iskustvo, posto je moguce kontrolisano modelovanje zvuka. Bez efekata fizike zvuka u prostoru.
A kakav je finalni utisak, definisace prostor, vazduh i svaki slusni aparat ponaosob.
 
Stavljanjem otpornika brenda x umesto brenda y je vise poenta biasa slusnog aparata, nego efekata. Naravno, ako su komponente pribliznog kvaliteta, sa malim tehnickim razlikama.
Vishay je kupio Dale, a Nelson koristi Dale vec decenijama. Nelson se bavi audio dizajnom, a audio elektronika nije nesto znacajna, kao ni audio fizika, na svetskom nivou, da bi bilo neke revolucije ili napretka, kao u drugim oblastima tehnike. Hifi je mali deo velike industrije zabave, triziste na kojem i malisani uspevaju. Prosto je takva evolucija zbivanja.
I to sto Nelson koristi sada Vishay, ex Dale, to je koriscenje izrazito kvalitetnih, stabilnih, preciznih otpornika. Pre svega temperaturno stabilnih, sa malim dzonsonovim sumom, posto se nekako Nelson bavi podgrejanom A klasom. Pa jos sa malo komponenti, selektovanih, uvedenih u uske rezime, kriticnih na izvore suma i smetnje.
I tu je sve jasno. Problem je sto audiofili, a pre svega trovaci zmijskim uljima, pokusavaju da poture slusanje kao ultimativno univerzalno(iako je diskretan i intiman dogadjaj), iako je u svakoj prilici i svakoga dana u drugo vreme razlicit utisak, posto je to najlaksi nacin da se prosiri stado korisnika. Kada bi trebalo poznavanje tehnologije ili elektronike, ili tehnike merenja, trziste bi stalo na manje od 10% populacije. I tu je prost racun i sve jasno. I jedino je merenje univerzalno i svima od ravnopravne koristi.
I sad, nudi se receptura, da se ode na audio vasar, ili radnju, i u nekom prostoru slusa odabran ili natrimovan materijal da stvori utisak, kao ispoliran auto. I da se na osnovu tog jednokratnog utiska, skupo plati komponenta koja ce se odneti kuci, i danima slusati, usviravati i navikavati na zvuk..pa onda malo tvikovanja sa butik-bias komponentama, zarad "poboljsanja", pa opet osluskivnaje, navikavanje, samoubedjivanje, sticanje "iskustva", koje mozak ionako drzi u memoriji 15 min...pa je otvoren za sledece.
Jer, lakse je platiti nego uciti, lakse je verovati nego dokazivati, lakse je misliti da Nelson probava i da ne zna unapred sta mu treba, posto se ne poseduje svest da ista treba. Baca vudu magije i rasporedjuje komponente, valjda, onda osluskuje, onako mator, pa dodaje oduzima, stavlja zlato srebro i dijamante, ili mpingo ili kvantni Bybee, i uvek dobije jos bolji zvuk..
 
Ocito postoji svet iza ogledala, ali  nebitno je ko je sa koje strane..:D
Ne poturati Nelsonu, inzenjeru projektantu, vrlo uspesnom i svetski poznatom, audiofilske mantre i obrede.
 

Ja tebe razumem i tvoj pristup je tvoj pristup. Zasto je zabranjen drugaciji pristup?
Nekome je diy da zalemi par otpornika ili recimo popuni neku plocicu, zarad inteersantnosti i sticanja nekog iskustva, ili samo iz zabave. I to je ok i podrzavam.
Za mene to nije vise zabava.
I ja se prilagodjavam pomodnim trendovima, gledam sta se radi, kako i zasto, trazim nesto zanimljivo, da li je to za kritiku?
 
I da li ja sada treba da prihvatim neke tvrdnje koje naprosto nisu tacne, kao neku novu ideologiju, posto tehnika nije. Ne moram i ne zelim. Ali zelim da  i ukazem na neke bazicne propuste  i lutanja, da ne kazem prosto neistine..
Mislis li da bi bolje bilo da "propustim"komentar i da precutno napravim slaganje sa necim sa cimese ne slazem, da trubim u istu sviraljku iakomi se gadi? Da li je to posteno, i da li je to posten pristup.?
Svako ima prava da odluci sta ce da radi i sta ce da uci, ali da li to pravo treba da uskrati drugima, pa ako je neko odlucio da ga putanja elektrona ne zanima, zeli samo gotovu kockicu, da li je to razlog da se napada neko ko nije na istom putu.
 
Ja ne kudim niti hvalim Salasov 6V6 predpojacavac kao izradak, vec kritikujem metodologiju. Moze se napraviti auto sa tockovima od 5 metara, moze se ici kombanom na pijacu, i da li treba ili ne treba komentarisati takvu neracionalnost?
I taj pojacavac je divanjen preko 5 goidna, sa efektom dve lampe i 10 kila gvozdja(mogu da procenim tezine trafoa i zavojnica), i nekoliko stotina dolara u butik kondenzatorima. Sto je ok, neko voli i djindjuve, nebitno, ali nije imperativ da budu bas ti...i to je kao referentni izradak, koji ne sme da se ni komentarise, u svojoj bazicnosti, nepoznavanja sklopova.
 
I to ne sme da se komentarise i to na DIY forumu?
Kakve ja veze imam sa recimo tobom i inima na forumu, osim preko foruma, sta je to u mom misljenju sto je netacno? Kakvu sam ja to mantru narusio na svajserskom forumu, gde se ipak rade konkretne stvari i sada krece nepristojna diskusija, odnosno LICNA?
 
Tebe ne zanima elektronika, ja kazem ok tvoja stvar, ja kazem da mene zanimaelektronika i da su neki izradci poprilicno ofrlji, e TO ne moze, daj svoje resenje, resenje cega, sta to nije vec napravljeno, na koje sve nacine lampe nisu povezane, u poslednjih 70 godina? Kakve veze sada ima da li cu ja sebi sklepati neki preamp(a hocu), po knjiskim principima, bez magije i djusa?
 
I jos jedan detalj, mene ne zanima kako neka stvar zvuci, nekako unapred znam sta i kako treba da radi, vec kako je napravljena. Kao sto vise ne gledam koliko auto moze da razvije, kada ga kupujem, vec da li ima klimu, konfor, neki detalj oko vesanja, npr multilink, menjac mozda dsg, lep je i tiptronik,  ili specijalan diferencijal..i ako je to dobro odradjeno, i da mi se svidja, bice i brzine.. slikovito...  
 
P.S.
I svakog cu podrzati i pomoci, ako mu treba nesto oko ceprkanja ili ozbiljnog diy ili za neku popravku, u okvirima mojih resursa(nemam mundorfe, jbga  ), ali traziti da mi zabava bude identicna necijoj je malo blesavo..
I jos insistirati na licnim prepirkama, to je tek...
A navijamo za isti tim, u sustini..:)

1. Slažem se, evo kako sam ja to zamislio i realizovao:

2. Slažem se i sa ovim. Bilo je više verzija ovih pločica jer mi nije bilo teško da ispunjavam želje foruma, ja sam sebi odabrao ovu varijantu:
 
3. Moglo je, uz malo spretnosti izvodljivo je i na ovim pločicama.
4. Sa ovim kockastim grečevima vodovi nisu mogli biti kraći od ovog a po jedan kratkospojnik je ovde bila nužnost. Uz to je ostavljena mogućnost da se multipliciraju setovi kondenzatora u željnom broj tako što bi se pcb sekla iza grečeva (na slici označeno isprekidanom linijom) i nastavljao niz.
5. Da, pločica ovde jeste bila nužna zbog "snap-in" tipa kondova, u suprotnom ja to rešavam ovako:
 
 
6. Zadovoljstvo izrade je meni vrlo bitan momenat.  Širina vodova kod ove pcb je maksimalna moguća za date dimenzije i sa strteškim suženjima vodova da ne bi slučajno neka VF struja zaobišla kondenzatore.
7. 35u ili 70u u zavisnosti od namene pločice.
 

1. Slažem se, evo kako sam ja to zamislio i realizovao:

2. Slažem se i sa ovim. Bilo je više verzija ovih pločica jer mi nije bilo teško da ispunjavam želje foruma, ja sam sebi odabrao ovu varijantu:
 
3. Moglo je, uz malo spretnosti izvodljivo je i na ovim pločicama.
4. Sa ovim kockastim grečevima vodovi nisu mogli biti kraći od ovog a po jedan kratkospojnik je ovde bila nužnost. Uz to je ostavljena mogućnost da se multipliciraju setovi kondenzatora u željnom broj tako što bi se pcb sekla iza grečeva (na slici označeno isprekidanom linijom) i nastavljao niz.
5. Da, pločica ovde jeste bila nužna zbog "snap-in" tipa kondova, u suprotnom ja to rešavam ovako:
 
 
6. Zadovoljstvo izrade je meni vrlo bitan momenat.  Širina vodova kod ove pcb je maksimalna moguća za date dimenzije i sa strteškim suženjima vodova da ne bi slučajno neka VF struja zaobišla kondenzatore.
7. 35u ili 70u u zavisnosti od namene pločice.
 

Usudio bi se da malo prokomentarišem ovakva pitanja, koja su česta na ovakvim forumima. Ko ne voli filozofiranje nek ne čita.
- Na ovakve specijalizovane forume dolaze ljudi koji vole nešto duže vremena. To nije trenutna potreba, to je hobi i pasija koja ih dugo zaokuplja.
- Kako "vatra" traje godinama, ako ne i decenijama, za očekivati je da će ljudi u tom periodu otići "daleko" u pronalaženju opreme koja im najviše odgovara. Drugim rečima, uređaji koji su nižeg ranga su davno prevaziđeni. Ako neki novi član traži zvučnike cenovne klase od oko 150 eura, teško da će neki stari član znati šta bi valjalo kupiti trenutno jer se svi uglavnom bave nešto skupljom opremom.
- Novi "članovi" obitavaju u najvećoj meri dok ne dobiju savet šta da kupe i više ih nema. Ja tu ništa ne zameram novim članovima, to je po meni normalno, svuda je tako. Ovo samo konstatujem kao česta pojava, svakodnevna.
- Biću mala banalan, možda i malo preterano, ali ovakva pitanja su kao kad bi pitali profesionalnog reli vozača: da li da kupim Fiata ili Opela? Ljudi misle da ako on vozi dobra, brza, utegnuta kola da on zna i nešto o običnim putničkim.
- Ko realno ima para da menja audio opremu više puta godišnje pa da izvlači neke zaključke ko šta i kako radi? Da ih uparuje i da istražuje sa čim se slaže, i to još u Srbiji. Pre neku godinu sam nabasao na jednog australijanca koji na svom blogu samo daje recenziju rada DAC-ova. Bukvalno ih je preko 100 rezencirao. Ja bi recimo verovao više takvom nego nekom ko je poslušao par komada. Ali koliko takvih ima i u svetu?
- Ovo je sajt čiji fokus je prevashodno ručno rađena oprema, mada članovi znaju dosta i firmiranoj. Tako da je verovatnoća pronalaženja odgovora ovde nešto manja nego kod onih koji samo vrte firmirano. Mada sam mišljenja da je znanje o samoj audio tehnici daleko, daleko veća ovde nego kod brendomana.
- Suparnički sajt Hi-Files bi trebao da ima poseban odeljak pod nazivom "Oprema za početnike". Tu bi trebalo par "nezavinih" moderatora da daju recenzije takve opreme koju dobijaju od dilera na test probe. Nešto poput onog što radi What Hi Fi. Nažalost takvi sajtovi su apsolutna manipulacija i ja njima ništa ne verujem. Oni koji su sa nekim većim integritetom, poput Stereophile, se već ne bave početničkom opremom.
- Ja lično kad bi tražio savet za takve zvučnike, sem ovih sajtova, tražio bi savet i majstora koji se bave servisiranjem zvučnika. Posebno bi tražio one koji i prave i upgraduju zvučnike. Idealno bi bilo da je audiofil. Kroz njegove ruke su verovatno prolazili zvučnici i od 150 eura čisto zbog kvara. Recimo, pored mene radi kolega koji je prošle godine servisirao preko 500 TV aparata i monitora , pored njega sam saznao šta bi valjalo kupiti a šta ne.
 

III deo
Ovo je treća sesija (bez klasike). Opet smo u 2000 i 2010, stime da je spor ritam. Žanrovski je to ovako:
House, Deep House, Soulful House, Funk, Soul, Neo Soul, R & B, Contemporary R&B, Acid Jazz, Swing, Electronic, Broken Beat, Trip Hop, Downtempo, Easy Listening, Ambient, Ballad, Acoustic,…
Ostalo je još na serveru 10 sati pa se briše rock kompilacija, lounge stoji na serveru još 2 dana i 22 sata.
Kome se svidi neka pesma nek pogleda na discogs.com više o autoru. Ko želi da stalno dobija moje kompilacije, tako da ne promaši neku ili da me stalno cima, nek mi naznači u PP.
Ova sesija ima 479 pesme, odnosno 11,1GB. Skidaj direktno sa servera rar file (dole), nemoj preko torrenta ili zip file (desno). U prilogu imate sve pesme u ponudi.
02_house_r n b_sporo.xls

To.

Priča sa početka ove teme, koja je počela u proleće 2012., završena je ovih zimskih dana.  Tačnije, jedna polovona je dobila svoj konačan oblik... završen je linijski preamp sa 12B4A lampama.
Da podsetim, električna šema po kojoj je sklopljen preamp je ova:
 
 
 
Napajanje i prateći sklopovi se mogu videti ovde:
Napajanje 12b4a.pdf
 
Jedine slike završenog preampa koje imam su iz radionice jer je novi vlasnik istog bio prisutan u finišu sklapanja i morao je da žuri na put...
 
  
 
 
 
 
 
 
 
Da bih izbego sub-šasiju ili hrpu šrafova na gornjem poklopcu, sve je učvrćeno za dno kućišta....
 
 
 
 
 
 
Nekoliko slika iz procesa sklapanja uređaja:
 
 
 
 
 
 
 
 
Kućište je izrađeno od Al pločevine debljine 5mm, materijal je recikliran od starih invertora pa je bilo nekih ograničenja u dizajnu ali nakraju je sve ispalo vrlo lepo, fotografije nisu uspele da do kraja dočaraju kako to izgleda uživo.
U ovoj temi je pominjana i 6n30 lampa, verovatno će i ona biti upakovana u nečemu sličnom, trebalo bi da tu bude ubačen relejni atenuator čiji će procesor omogućiti postojanje nekih sporednih zezalica koje ne utiču na zvuk sprave ali je čine vizuelno interesantnom
Dimenzije kucista.pdf
Toliko u ovom navratu.
 
 
 
 

Priča sa početka ove teme, koja je počela u proleće 2012., završena je ovih zimskih dana.  Tačnije, jedna polovona je dobila svoj konačan oblik... završen je linijski preamp sa 12B4A lampama.
Da podsetim, električna šema po kojoj je sklopljen preamp je ova:
 
 
 
Napajanje i prateći sklopovi se mogu videti ovde:
Napajanje 12b4a.pdf
 
Jedine slike završenog preampa koje imam su iz radionice jer je novi vlasnik istog bio prisutan u finišu sklapanja i morao je da žuri na put...
 
  
 
 
 
 
 
 
 
Da bih izbego sub-šasiju ili hrpu šrafova na gornjem poklopcu, sve je učvrćeno za dno kućišta....
 
 
 
 
 
 
Nekoliko slika iz procesa sklapanja uređaja:
 
 
 
 
 
 
 
 
Kućište je izrađeno od Al pločevine debljine 5mm, materijal je recikliran od starih invertora pa je bilo nekih ograničenja u dizajnu ali nakraju je sve ispalo vrlo lepo, fotografije nisu uspele da do kraja dočaraju kako to izgleda uživo.
U ovoj temi je pominjana i 6n30 lampa, verovatno će i ona biti upakovana u nečemu sličnom, trebalo bi da tu bude ubačen relejni atenuator čiji će procesor omogućiti postojanje nekih sporednih zezalica koje ne utiču na zvuk sprave ali je čine vizuelno interesantnom
Dimenzije kucista.pdf
Toliko u ovom navratu.
 
 
 
 

Detalji u krupnijem planu:



Na slici iznad vidi se izvođenje signalne mase.
Malo je drugačije od standardnog, možda se iskusni diyeri neće složiti sa ovakvim pristupom ali ja mislim da je ovako najispravnije u ovom slučaju.
Obzirom da Aleph topologija nema standardnu "power" masu na pločici i da sve postojeće mase na njoj pripadaju "signalnoj", kada je napajanje zajedničko za oba kanala, vođenje mase ka levom i desnom kanalu iz CTM-a uz vodove napajanja stvorilo bi sa izvorom signala veliku petlju u masi koja bi u ovom slučaju obuhvatila filterske kondove, sklopove na zadnjoj strani ampa i ko zna šta sve van kutije interkonektima ka preampu i dalje ka samom izvoru signala (ako je preamp dual-mono konstrukcije). Petlja bi se bukvalno mogla meriti u metrima, površina bi joj bila ogromna i tu bi mogao da uleti svakakav indukovani šljam...
Vođenjem mase iz CTM-a jednim provodnikom do ulaznih konektora a odatle širmovanim kablovima ka ulazima kanala površina petlje je svedena na minimum i zatvorena u samoj kutiji ampa. Još jedna prednost je što signalni vodovi nisu paralelni sa ostatkom ožičenja pa je i time smanjena mogućnost za prodor smetnji u koristan signal.
Kod dual-mono koncepta ova priča ne važi, onda je sve standardno u ožičavanju.

Na ovoj slici se vidi CTM, odatle idu 4 provodnika, pored signalne mase dva su za "minus" pol zvučnika i jedan za uzemljenje napajanja koje je izvedeno preko spoja dveju anti-paralelnih dioda (1N5406) u paraleli sa NTC-om od 10E (žuto-zeleni provodnik). Iz tačke gde je vezan NTC za šasiju kreće provodnik ka pinu za uzemljenje na IEC konektoru. Kućište je na taj način uzemljeno samo iz te tačke.
Svi energetski vodovi su izvedeni provodnicima prečnika 2,5mm (4,5 kvadratna mm) i međusobno su jednakih dužina. Zbog njihove male dužine i krutosti kao i insistiranju na jednakim dužinama bila je neizbežna "šuma" koja se vidi na slici.
Evo i slike komponenti preko kojih je izvedeno uzemljenje napajanja ampa:


I za kraj ove ture izgled donje strane šasije; sivi kabl je dvožilni, širmovan, njime se napaja primar trafoa, širm je sa strane IEC-a vezan za pin uzemljenja. Žuto-zeleni provodnici su za slepi namotaj (šild) u trafou i već pomenuto uzemljenje šasije i crni četvorožilni koji povezuje ON/OFF taster sa pripadajućom elektronikom
Zbog velike težine trafoa morao sam da ubacim jedan "U" profil jer se onaj noseći lim preterano uvijao :


Kraj
uskoro...

Upravo tako, pogrešno sam skinuo taj deo šeme.
Evo korigovane šeme, kompletno je proverena i ispravna je u potpunosti.
 
 
 
Schematic Prints.pdf
 
 

Da nije negdus?

 
 

Balanced vs unbalanced... uskoro
 

 
 
  pozdrav za @Pchelac  
 

Balanced vs unbalanced... uskoro
 

 
 
  pozdrav za @Pchelac  
 

Jedna fina sprava ovih dana je zauzela udarno mesto na polici u "labu"  
 
 

 
 
Zahvaljujući Goshi, osciloskop je u tip-top stanju! 

Zahvaljujem svima na interesovanju, nabavka završena.
 
Može lokot.

Neće biti puno priče šta i kako oko ovog dac-a, čisto da se pohvalim uratkom.
Elem,AYA Peđe Rogića je već dobro poznat uređaj mnogim audiofilima, brendkoji se može sresti i van granica ove naše male domovine.
Ja sam prvi put slušao ayu avgusta 2009. Posle tog događaja bilo je izvesno da ću pre ilikasnije imati svoj primerak. Februara prošle godine moja dva drugara ija krenuli smo sa nabavkom materijala i to je trajalo skoro celu godinu.
Kakoje vreme odmicalo tako su se i neke moje ideje o krajnjem izgleduuređaja menjale, zadržana je suština aye II i na to dodata I2S konekcija,
evo krajnjeg rezultata:




Dva S/PDIF ulaza sa relejnim preklopom ispred trafoa, prijemnik je CS8414.
USB preko PCM2706
I2S via RS422
Svesno sam rizikovao da releom na spdif-u narušim impedansu ulaza jer će CD transport ići preko I2S a ova dva će služiti za DVD/BD plejer i IPTV. Obzirom da će mi na raspolaganju biti još bar dva slična dac-a (manje modifikovana od mog) moći ću da utvrdim da li se i koliko gubi nakvalitetu zvuka.
U startu je bila ideja da se naprave tri identična klona ali pošto svako od nas trojice ima svoje viđenje kako jedan DAC treba da izgledai šta da podržava od ulaza, meni nije bilo teško da ispunjavam "muzičkeželje" mojih drugara. Milan, naš dragi majstor za pcb's, posao većt radicionalno radi vrhunski tako da ni tu nije bilo problem, bilo gde drugde priprema bi nas koštala bar tri puta skuplje...
Sledeći klon je pre par dana pušten u rad kod mahera za razne namotaje- Gorana. On nije bio raspoložen da njegov uređaj u bilo čemu drastično odstupa od originala koji je slušao tako da je taj klon najpribližniji originalnom AYA II dac-u;



Goranova "klasika" poseduje standardne priključke - jedan S/PDIF i jedan USB.

Nisu kabasti ako je kućište dovoljno prostrano
 

 

 
 
 
6-kanalni, 24 koraka "ladder" atenuator.
 
@ Vlad Tepes, ne vidim sa slika koji su preklopnici tj. koliko koraka i kako su organizovani, izgledaju kao ovi moji.  Mogu lako da se kombinuju u ma kojoj varijanti, u prednjem delu kod "klik" mehanizma su graničnici koji određuju koliko će položaja imati preklopnik a sekcije se mogu dodavati po potrebi...

Dobra drama!

@zerowaf
 
verovatno si u pravu da copyright nije narušen, taj momentan i nije bio "okidač" da oživim ovu staru temu (sigurno će kroz vreme biti još sličnih provala), na stvar sam gledao iz ugla krajnjeg kupca koji ne znajući šta je ispod poklopca plati višestruko veći iznos za neki komad elektronike jer je na njemu logo nekog babaroga-brenda - složićeš se da nije baš mala stvar ako neku spravu od 300-400 €/$ lepo upakovanu platiš 10.000 €/$...
Da li je to "prevara" od strane te firme ili lični "zaheb" jer nije bilo nikakve prisile ... kako god, ostaje neki gorak ukus u ustima oko tih stvari.
 
Ovih dana servisiram jedan Musical Fidelity A5, amp čija je tržišna cena bila 2500$. Iz radoznalosti čemu služi 16 malih tranzistora ispred dva para izlaznih nacrtao sam električnu šemu sa pločice i razočarao se. Očekivao sam da vidim neki originalan detalj u topologiji a ispalo je da je reč o školskom primeru AB class ampa - 8 malih tranzistora je u funkciji zaštite izlaznog stepena od preopterećenja i preostalih 8 za sve ostalo što amp treba da ima da bi funkcionisao.
Sklop nije imun na kratak spoj na zvučničkim terminalima, svi izlazni tranzistori bukvalno eksplodiraju!
Korak dalje, sinoć gledam šta je u aktuelnoj ponudi MF-a, A5 nije tamo, njegov naslednik u klasi je sada 3000$... pronašao sam na net-u slike tog ampa (onda sam i naleteo na ispred pomenut copy/paste), fabrika je zamenila samo izlazne tranzistore jer se ovi iz starijeg ampa više ne proizvode i front kućišta jednostavnijim komadom aluminijuma....
 
Poenta ispred napisanog: živeo DIY

@zerowaf
 
verovatno si u pravu da copyright nije narušen, taj momentan i nije bio "okidač" da oživim ovu staru temu (sigurno će kroz vreme biti još sličnih provala), na stvar sam gledao iz ugla krajnjeg kupca koji ne znajući šta je ispod poklopca plati višestruko veći iznos za neki komad elektronike jer je na njemu logo nekog babaroga-brenda - složićeš se da nije baš mala stvar ako neku spravu od 300-400 €/$ lepo upakovanu platiš 10.000 €/$...
Da li je to "prevara" od strane te firme ili lični "zaheb" jer nije bilo nikakve prisile ... kako god, ostaje neki gorak ukus u ustima oko tih stvari.
 
Ovih dana servisiram jedan Musical Fidelity A5, amp čija je tržišna cena bila 2500$. Iz radoznalosti čemu služi 16 malih tranzistora ispred dva para izlaznih nacrtao sam električnu šemu sa pločice i razočarao se. Očekivao sam da vidim neki originalan detalj u topologiji a ispalo je da je reč o školskom primeru AB class ampa - 8 malih tranzistora je u funkciji zaštite izlaznog stepena od preopterećenja i preostalih 8 za sve ostalo što amp treba da ima da bi funkcionisao.
Sklop nije imun na kratak spoj na zvučničkim terminalima, svi izlazni tranzistori bukvalno eksplodiraju!
Korak dalje, sinoć gledam šta je u aktuelnoj ponudi MF-a, A5 nije tamo, njegov naslednik u klasi je sada 3000$... pronašao sam na net-u slike tog ampa (onda sam i naleteo na ispred pomenut copy/paste), fabrika je zamenila samo izlazne tranzistore jer se ovi iz starijeg ampa više ne proizvode i front kućišta jednostavnijim komadom aluminijuma....
 
Poenta ispred napisanog: živeo DIY

Prošle nedelje uspešno okončana gradnja F5 ampa za gos'n Raleta.
Pomenuti gospodin nije član našeg foruma ali voli kvalitetan zvuk, nabavio je sav materijal a ja sam to spojio u smislenu celinu
Kućište ampa je Hifi 2000, najveće iz njihove palete, nepotrebno veliko za F5 ali odlično ako jednom ustreba više snage u klasi A jer ovi hladnjaci bez problema disipiraju 300W (provereno na Aleph-u 5/ br.2).
Dual mono konstrukcija, dva torusa od 400VA sa odvojenim sekundarima, CRC filter sa 33mF i 0,47E plus motor run Icar Ecofill od 70uF u svakoj grani napajanja. Napon napajanja je +/-22Vdc (oko 1V se gubi na otporniku u filtru).
U izlazu su IRFP240/9240 biasirani na 1,8A što na hladnjaku (mereno naspram njih) stvara temperaturu od 25 C stepeni iznad ambientalne.
Pored soft-start sklopa ugrađena je DC zaštita ( dupli Welleman) i taster-sklop sa logikom koja prati stanje DC zaštite.
Evo foto galerije dotičnog F-a:











Na sledećoj slici je prikazan ON/OFF taster u STBY (levo) i ON poziciji - "standardni" svetleći taster prepravljen u dvobojni.
Mnogo sam ponosan na taj detalj, nisam ga vid'o nigde na diy spravama

Ume i da trepće kad je aktivna DC zaštita
Uskoro ću postaviti temu sa detaljima za ovu zezalicu.

Ovog leta je na tenane sklopljen i drugi F5.
Sada već davne 2008. beše F5 u modi te sam i ja početkom 2009. napravio "probni" primerak, uveseljavao me do leta te godine kada je sklopljen Aleph A5 a ovaj naprasno otišao u penziju.
Vremenom se na momente, tu i tamo, javljala ideja da lepo upakujem ovu malu "peticu" ali voljni momenat nikako da bude dovoljno jak da se to i desi, vazda' neki novi projekti... Prošlog leta, sasvim slučajno ponudih jednom ovdašnjem drugaru-audiofilu da ga posluša i uporedi sa njegovim Musical Fidelity A1 kog sam modifikovao po "Zen Mod receptu" ... ostade F5 kod drugara 4-5 meseci, baš mu se dopao i kao posledica tog događaja nastao je novi First Watt F5 klon.
 
Par detalja o elektronici ampa: dual mono koncept napajanja, torus 150VA, 4x33mF i po 50uF Icar Ecofill u svakoj grani, sa dva greca po kanalu, moje PSU V4 pločice. Izlazi su na Impulsovim pločicama - PRP i Mills otpornici, ZTX i FQA19N20/12P20 tranzistori.
 
Probni amp: 
 
 
 
 
Sva elektronika izuzev male pločice sa soft-start i taster logikom je već postojala (ovo sa slike iznad), "C" trafoi su u nekom  momentu zamenjeni torusima, ne sećam se više kada i zbog čega, trebalo je smisliti neko lepo kućište koje će se uklopiti u budžet ovog projekta (400 evra) i to je bio znak za start "grickanja" mog crva koji me tera da sve što radim uradim maksimalno koliko mogu ( fotke će objasniti na šta sam ovim mislio )
 
Galerija hronološkim redom:
 
 
 
Ovo je "sirovo" kućište, prvo šrafljenje posle ukrajanja delova. Nema zavarenih delova, sve je ušrafljeno, osim poklopaca sve je od aluminijuma - front 10mm, zadnja i "vezivne" ploče 5mm, "šasija" je debljine 3mm.
Sledeći korak je CNC obrada i eloksiranje, fotografije su OVDE.
 
Krajnji izgled sklopljenog kućišta:
 
 
 
Još fotki iz ove faze - OVDE.
 
Izrada ovog kućišta je baš potrajala jer sam morao da čekam na slobodne termine za CNC kod prijatelja, obrada je išla u tri navrata jer je zadnji deo graviran posle eloksiranja... nabavka crnih zavrtnja je posebna priča koju preskačem
Konačno sklapanje ampa je u odnosu na prethodne korake išlo relativno brzo:
 

 
 

 
 
Još tuce fotki u GALERIJI
 
Svako ko je kretao nešto da pravi od početka, iz gomilice sirovog materijala zna koliko rešavanje detalja odnosi vremena - draž je upravo u detaljima i fotografije ma koliko dobre bile ne mogu preneti taj "momenat" na putu do finiša:
 
 
 
 

 
 
Vredelo je, fino utrošeno slobodno vreme na zaista zabavan način... Detalji u makrou - OVDE
 
I za kraj, kako to svira... Odličan amp, lepo zvuči, ono u čemu ga je pre par godina potukao Aleph A5, srednje i visokotonsko područje, izgleda da je ubacivanjem motor run kondova u napajanju u priličnoj meri poboljšano. Nisam ga direktno poredio sa A5 jer je taj amp "zaglavio" kod ortaka dok ne popravim njegov nesretnim slučajem spaljen MF A5.
Bilo je direktnog poređenja sa Electrocompaniet ECI4 na Dynaudio Contour s1.4 zvučnicima a signal je dolazio sa McIntosh-a MCD201 ...
 

 
Evo još par sličica ovde.
 
Rezultat je sledeći:
- u poređenju F5 i Electrocompaniet-a preko njegovog integrisanog preampa (signal uzet sa pre out-a preko RCA kablova) nije bilo neke uočljive razlike u zvuku.
- u poređenju F5 u sklopu sa cevnim preampom (12B4A lampe) vs Electrocompaniet kao integralac, F5 je očigledno bolje zvučao.
 
Disclamer:
vlasnik sistema je imao na raspolaganju cevni preamp 10-ak dana, poredio je njegov zvuk sa zvukom preampa iz Electrocompaniet-a i zaključio da su razlike u zvuku vrlo male pa je zaključak da je F5 kao izlazni stepen bolji od ECI4 izlaznog stepena.
Generalno, domaćinov sistem sa prisutnim uređajima i kablovima koji su upotrebljeni (mnogo skupe neke žice!) zvuči vrlo lepo po svakom pitanju, da nisam ovoliko zagrižen za DIY bez problema bih sa tim zvukom mogao u audiofilsku penziju. Ubacivanje ovog F5 podržanog lampama u pre-sekciji bilo bi čujno unapređenje zvuka sistema - boja instrumenata odnosno kompletan zvuk je prirodniji, to je jednoglasan zaključak tročlanog panela posle nekih 4-5 sati preslušavanja različitih kombinacija u sistemu sa različitim muzičkim materijalom.
 
Primećeno je da na momente pri vrlo glasnom slušanju sistema F5-ici malo zafali energije da pojedine udare u bas području odsvira onako upečatljivo kako to radi na nekim normalnijim nivoima jačine zvuka ali to je posledica ograničenja koje pruža napon napajanja ampa odnosno izlazak iz zone deklarisane snage ampa.
Svestan sam koliko ovakva vrsta testa može da bude nemerodavna zbog nemogućnosti da se ispoštuju precizni uslovi koje bi pružio kvalitetan "slepi test" pred većim panelom i zbog toga ispred navedeno treba uzeti sa dozom rezerve. No, stoji da se ovaj F5 nije obrukao i to je sasvim dovoljno meni kao graditelju sprave i nadam se da će budućem vlasniku pružiti puno uživanja u slušanju muzike a verovatno će i vizuelni deo ove priče biti na prihvatljivom nivou
 
 

Ovog leta je na tenane sklopljen i drugi F5.
Sada već davne 2008. beše F5 u modi te sam i ja početkom 2009. napravio "probni" primerak, uveseljavao me do leta te godine kada je sklopljen Aleph A5 a ovaj naprasno otišao u penziju.
Vremenom se na momente, tu i tamo, javljala ideja da lepo upakujem ovu malu "peticu" ali voljni momenat nikako da bude dovoljno jak da se to i desi, vazda' neki novi projekti... Prošlog leta, sasvim slučajno ponudih jednom ovdašnjem drugaru-audiofilu da ga posluša i uporedi sa njegovim Musical Fidelity A1 kog sam modifikovao po "Zen Mod receptu" ... ostade F5 kod drugara 4-5 meseci, baš mu se dopao i kao posledica tog događaja nastao je novi First Watt F5 klon.
 
Par detalja o elektronici ampa: dual mono koncept napajanja, torus 150VA, 4x33mF i po 50uF Icar Ecofill u svakoj grani, sa dva greca po kanalu, moje PSU V4 pločice. Izlazi su na Impulsovim pločicama - PRP i Mills otpornici, ZTX i FQA19N20/12P20 tranzistori.
 
Probni amp: 
 
 
 
 
Sva elektronika izuzev male pločice sa soft-start i taster logikom je već postojala (ovo sa slike iznad), "C" trafoi su u nekom  momentu zamenjeni torusima, ne sećam se više kada i zbog čega, trebalo je smisliti neko lepo kućište koje će se uklopiti u budžet ovog projekta (400 evra) i to je bio znak za start "grickanja" mog crva koji me tera da sve što radim uradim maksimalno koliko mogu ( fotke će objasniti na šta sam ovim mislio )
 
Galerija hronološkim redom:
 
 
 
Ovo je "sirovo" kućište, prvo šrafljenje posle ukrajanja delova. Nema zavarenih delova, sve je ušrafljeno, osim poklopaca sve je od aluminijuma - front 10mm, zadnja i "vezivne" ploče 5mm, "šasija" je debljine 3mm.
Sledeći korak je CNC obrada i eloksiranje, fotografije su OVDE.
 
Krajnji izgled sklopljenog kućišta:
 
 
 
Još fotki iz ove faze - OVDE.
 
Izrada ovog kućišta je baš potrajala jer sam morao da čekam na slobodne termine za CNC kod prijatelja, obrada je išla u tri navrata jer je zadnji deo graviran posle eloksiranja... nabavka crnih zavrtnja je posebna priča koju preskačem
Konačno sklapanje ampa je u odnosu na prethodne korake išlo relativno brzo:
 

 
 

 
 
Još tuce fotki u GALERIJI
 
Svako ko je kretao nešto da pravi od početka, iz gomilice sirovog materijala zna koliko rešavanje detalja odnosi vremena - draž je upravo u detaljima i fotografije ma koliko dobre bile ne mogu preneti taj "momenat" na putu do finiša:
 
 
 
 

 
 
Vredelo je, fino utrošeno slobodno vreme na zaista zabavan način... Detalji u makrou - OVDE
 
I za kraj, kako to svira... Odličan amp, lepo zvuči, ono u čemu ga je pre par godina potukao Aleph A5, srednje i visokotonsko područje, izgleda da je ubacivanjem motor run kondova u napajanju u priličnoj meri poboljšano. Nisam ga direktno poredio sa A5 jer je taj amp "zaglavio" kod ortaka dok ne popravim njegov nesretnim slučajem spaljen MF A5.
Bilo je direktnog poređenja sa Electrocompaniet ECI4 na Dynaudio Contour s1.4 zvučnicima a signal je dolazio sa McIntosh-a MCD201 ...
 

 
Evo još par sličica ovde.
 
Rezultat je sledeći:
- u poređenju F5 i Electrocompaniet-a preko njegovog integrisanog preampa (signal uzet sa pre out-a preko RCA kablova) nije bilo neke uočljive razlike u zvuku.
- u poređenju F5 u sklopu sa cevnim preampom (12B4A lampe) vs Electrocompaniet kao integralac, F5 je očigledno bolje zvučao.
 
Disclamer:
vlasnik sistema je imao na raspolaganju cevni preamp 10-ak dana, poredio je njegov zvuk sa zvukom preampa iz Electrocompaniet-a i zaključio da su razlike u zvuku vrlo male pa je zaključak da je F5 kao izlazni stepen bolji od ECI4 izlaznog stepena.
Generalno, domaćinov sistem sa prisutnim uređajima i kablovima koji su upotrebljeni (mnogo skupe neke žice!) zvuči vrlo lepo po svakom pitanju, da nisam ovoliko zagrižen za DIY bez problema bih sa tim zvukom mogao u audiofilsku penziju. Ubacivanje ovog F5 podržanog lampama u pre-sekciji bilo bi čujno unapređenje zvuka sistema - boja instrumenata odnosno kompletan zvuk je prirodniji, to je jednoglasan zaključak tročlanog panela posle nekih 4-5 sati preslušavanja različitih kombinacija u sistemu sa različitim muzičkim materijalom.
 
Primećeno je da na momente pri vrlo glasnom slušanju sistema F5-ici malo zafali energije da pojedine udare u bas području odsvira onako upečatljivo kako to radi na nekim normalnijim nivoima jačine zvuka ali to je posledica ograničenja koje pruža napon napajanja ampa odnosno izlazak iz zone deklarisane snage ampa.
Svestan sam koliko ovakva vrsta testa može da bude nemerodavna zbog nemogućnosti da se ispoštuju precizni uslovi koje bi pružio kvalitetan "slepi test" pred većim panelom i zbog toga ispred navedeno treba uzeti sa dozom rezerve. No, stoji da se ovaj F5 nije obrukao i to je sasvim dovoljno meni kao graditelju sprave i nadam se da će budućem vlasniku pružiti puno uživanja u slušanju muzike a verovatno će i vizuelni deo ove priče biti na prihvatljivom nivou
 
 

Bovansko jezero u sutonu.
(Canon PowerShot A1100IS, škljocnuto iz reke)