BokiTokiVoki

Ako je samo za audio: Dedicated comp (E-450) + dedicated karta za SPDIF out (PCI/e) + word clock karta (za sinhronizaciju sa DAC-om) ---> na DAC (SPDIF)Naravno, to košta. Ovo nabrojano bez DAC-a oko 600-800 €, kako se ko snađe. Onda nema smisla na to nabosti neki bezvezni DAC, već nešto što je zvučno (barem) u rangu Bryston BDA-1 ili Naim nDAC. Ako neko može u DIY varijanti da sklepa nešto tog ranga zvuka- sjajno.

Uglavnom zbog toga, s tim što treba obratiti pažnju da otpornici menjanju karakteristike kada su više opterećeni i kada se više greju.Iz tih razloga nije loše predviteti da max. snaga koja će prolaziti kroz njih ne bude preko 20-30% maximalne deklarisane snage otpornika.Npr. ako znamo da kroz naš visokotonac može bez skretnice da prođe max. 8 W (deklarisao proizvođač), a prigušenje u skretnici je 6 dB (ista disipacija na otporima kao potrošnja u visokotoncu) onda nije loše staviti oko 30-40 W otpornika, jer tada disipacija u otpornicima neće prelaziti 20-25% od njihove max. deklarisane snage.Kod nekih standardnih Hi-Fi kutija prigušenje visokotonca je karakteristično oko 2-4 dB, mada može da bude i više. Sa -4 dB je raspodela disipacije oko 60% u visokotoncu i oko 40% u otporu, a s obzirom da visokotonci mogu da izdrže oko 5 W onda je max. disipacija u otporu 3-3,5 W i to najčešće kratkotrajno. Zato se najviše i koriste otpori od 10 W, jer je taj pik max. disipacije do 30%.

Bilo nekada davno u ITC-u. Sada ne znam, ali je moguće da ih kod nas niko zvanično ne prodaje. RTO-Hamburg je, mislim, samo trgovina, tj. firma registrovana u Nemačkoj za distribuciju jedinica koje se proizvode negde u Aziji. Najviše modela RTO jedinica su bile u stvari za autiće, relativno jeftine. Tih 2-3 modela sa membranom od kevlara su im najskuplje jedinice. Cena za GF-650 je bila red veličine oko 50 €/kom. GF-800 je možda za mrvicu prevelika i pretežak Mms za dvosistemac, ali ko zna, možda i može. Nisam je probao. Sa GF-650 sam radio jedan projekat dvosistemaca, pre više od 10 godina. Odlične jedinice za te novce, skoro bez konkurencije za tu sumu. Iznenađujuće kvalitetna izrada. Dobra osnova i za modifikacije.

Koristi GF-650. To je otprilike i jedino što valja od firme RTO.btw, firma Karan nema zvaničnih modela zvučnika. Bave se pojačalima i pretpojačalima.

I ti si primetio da se nešto zalepilo za grad, i izgleda kao da će ostati zalepljeno do sledećeg leta?

prophet, ovo mora da je telepatija.

Nije dogma, nego se na matične ploče stavljaju najjeftinija rešenja za konveziju signala iz I2S u S/PDIF, coax ili optički. To pogotovo važi za optiku. Potrebno je ubosti neku karticu koja je namenska i na kojoj je elektronika za konverziju signala odrađena kako treba, pa sa nje voditi S/PDIF, coax ili optički signal, s tim da se podrazumeva da DAC koji prima signal ima urađen reciver&pretvarač u I2S dobrog kvaliteta.Nije pitanje toga da je S/PDIF direkt sa compa tehnički neispravan u smislu da se čuju anomalije, već da "digitalne reči" tog dig. protokola neće biti jednako dobro formirane. Digitalni deo informacija ne znam, možda je identičan, ali se pogotovo odnosi na vremenske informacije koje su neprekidne i zbog kojih imamo razne vrste jittera. Zato i treba izbegavati previše konverzija I2S-a, pa je najlogičnije vrhunsko rešenje I2S compa u I2S DAC-a, jedno pored drugoga u istoj kutiji, a to su za sada custom rešenja koja su i pominjana u temi. Pitanje je da li ti imaš na čemu da čuješ te razlike. Kada neko isproba različite varijante reprodukcije sa CD-a puštenog preko CD playera, pa isti materijal sa compa kao transporta dovede SPDIF direkt sa matične ploče na CD player na SPDIF ulaz, pa isto to proba sa USB-a preko konvertera signala u SPDIF pa na digitalni ulaz CD playera, u svim tim kombinacijama bude manjih ili većih razlika u zvuku.

Valjda pevati opela, pa voziti Opela?

Pa naravno kada tako "hvata" filter i obara od 2x veće frekvecnije. Ako je sa 2 uF bilo na 10 kHz, onda sada sa 1 uF faća na 20 kHz, što je u praksi 6 dB prigušenje celog opsega visokog. To što ti je smetalo znači da se pre visoki dernjao preterano glasno u odnosu na niske i srednje frekvencije.

....ajoj, kao da ništa nisam pre napisao... :huh:Na tim pločama je konverzija u optički signal nešto najjeftinije i najbuđavije što im se našlo pri ruci, tako da je gore nego S/PDIF coax koji je dobijen kroz ALC8xx.Ako ćeš već da vučeš signal sa te ploče, bolje je USB, pa u neki DAC koji ima dobro odrađenu elektroniku za prijem i konverziju USB signala u I2S, ili ako DAC ima dobro urađenu konverziju S/PDIF-a, onda između ploče i DAC-a neki dobar konverter signala USB-->S/PDIF, kao što smo pominjali Teralink X2.

Kartu za transport digitalnog signala, ili si mislio na neku "besnu" sa DAC-om?

To je možda i najbolja varijanta koja kod nas može da se kupi za neki mali media player. Ako se ide na varijantu da se sa nje vuče USB signal prema DAC-u, onda je (uslovno) OK.Problem je što niko od nas ne zna kako se, na koji način i koliko dobro vrši konverzija I2S u USB signal na comp ploči. Pri tome i kroz USB kabel stižu svakakve computerske nepodopštine, čak i kada se odvoje napajačke linije USB-a. Verovatno, kada je klok u pitanju pomaže ako se koristi neki DAC koji ima asinhronu USB komunikaciju, kao što je M2Tech Young.

Po meni, varijanta koju je radio InSides je i malo komplikovana, a i ne znam koliko (ne)kvalitet nekih komponenti može da utiče na krajnji rezultat. Gnjavaža su i sampling rates kod EMU 1212m. Pitanje je i da li se tu i gde, u compu, radi neki resampling, i šta se sve dešava.Najjednostavnija varijanta sa najboljim rezultatima, po zdravoj logici, trebala bi da bude I2S u I2S DAC-a, ali:1. pošto I2S ne može da se vuče direkt sa izvora, a to bi bila najbolja varijanta, onda mora I2S da se konvertuje u neki format koji može da se vuče do DAC-a, pa se tu opet pretvara u I2S. Najbolji media playeri bi trebalo da budu dedicated custom comp (a to podrazumeva razvoj na nivou dedicated chipseta i matične), sa kojeg se direktno uzima I2S i u istoj kutiji na par cm je DAC kome se taj I2S sprovodi. Nema konverzija radi transporta. Pošto kompjuterska industrija nikada nije bila zainteresovana za ove stvari, mi i nemamo matične ploče koje su namenjene baš ovom poslu oko muzike, i radom sa izvornim digitalnim signalom.2. Pošto smo zaključili da nas kompjuteraši ne zarezuju u razvoju matičnih, treba videti u koji je to format najbolje konvertovati da bi se signal odveo do DAC-a. I to je upravo S/PDIF jer ćemo za vrhunske rezultate pribaviti DAC koji će u sebi imati klok koji će unazad određivati način slanja signala iz compa ka njemu.3. Preostaje da pronađemo i sklopimo najkvalitetniju varijantu konverzije I2S u S/PDIF i naravno odličan DAC sa klokom koji će raditi sinhronizaciju unazad prema compu.E sad, šta je nekome unutar budžeta, pa mu zato više odgovara je drugo pitanje. Pričamo o teorijski najboljim rešenjima.P.S. Postoje All-in-One rešenja kod nekoliko proizvođača tipa Linn, Weiss, itd., ali naravno, to je razvijano samostalno, full custom elektronika, brandirano je i preskupo.

Najbolja varijanta je da se vuče S/PDIF sa compa. Kvaka je što comp treba da zadovoljava nekoliko uslova da bi se to moglo nazvati vrhunskim.1. matična ploča koja je extra kvaliteta i ima dekoder za pretvaranje I2S u S/PDIF by Analog Device. Kao što je poznato na skoro svim pločama je ALC8xx (Realtek).2. veoma dobro napajanje, npr. Seasonic: ili fanless od 400 W ili SS-620GM3. Odgovarajuće kućište koje će moći da se izdampira, ali i koje je malo prostranije i da ima neku makar manju cirkulaciju vazduha a bez dodatnih ventilatora. To može da se postigne odgovarajućim oblikom kućišta, i odgovarajućim rasporedom komponenti u kućištu.4. Procesor treba da je odgovarajući, a to znači neki noviji u 32 nm, male potrošnje. Takt treba da je dovoljan za navedene potrebe, a opet ne prevelik zbog grejanja. Na njega treba nakačiti veeeliki pasivni cooler.5. kvalitetnija RAM memorija, a za kao storage sa koga se pušta muzika SSD. Kao mass storage treba koristiti neki veliki disk (2 TB) koji se samo prikači na eSATA kada treba izmeniti sadržaj SSD-a.

Imam i Pioneer. što? Jel' neka akcija: imaš kuću, vrati stan?

Bruto težina i ne može da se izmeri, jer je brutalna.

Ja to pričam godinama. Reko' da ljudima uštedim vreme, ali ne vredi.I redni RLC (paralelno spojeni R, L i C) za peglanje freq. odziva, ali ne volim ni kolo za baffle step kompenzaciju, već gledam da primenim druge metode koje će da pojednostave skretnicu u smislu rednjih elemenata na basu i/ili mid-basu. Ne znam kako na kraju zvuče one vratolomije kod Troelsa koje su na nekim njegovim skretnicama redno spojene na bass/mid-bass.

Moj preamp je (verovatno) teži od tog trećeg. Nisam još merio. Javim kada izmerim netto težinu.

Možda, ako bude išla i Ivana Žigon.

odmotaj, namotaj,....odmotaj, namotaj,.... gaggi, jel' ti to ne radi grejanje?

približno odnos namotaja na kvadrat.Primer. Da bi se od 0,6 mH dobilo 0,4 mH treba da se skine oko 20% namotaja.

Imam 1.000.000 ideja....i sve vode u sigurnu propast.

Dosta faktora kod zvučnih jedinica se razlikuje zavisno od snage koja se provuče kroz njih, ali i drugih parametara. Zato i treba meriti, i to u više varijanti po raznim osnovama:1. različita snaga (merenje odziva, merenje izobličenja, waterfall,...)2. variranje po horizontalnom uglu3. variranje po vertikalnom uglu4. različite razdaljine: u bliskom polju, mid-field, far-field, merenje po mogućnosti i out-door da se vidi šta je stvarni odziv jedinica, a šta je cirkuski dodatak prostorije i predmeta u njoj.

Ja sam to okačio da biste videli i break-upove membrane u frekv. odzivu (prvi break-up na 400-500 Hz), kao i off-axis koji kreće da beži od 500 Hz.

Upravo to. Kako će to zvučati iznad 500 Hz, kada je boja, količina detalja i transparentnost u pitanju.Pošto se čakija zezn'o i stavio naslov High-End, onda isterujem mak na konac sa ocenom da će odlično raditi u području 45-500 Hz.