BokiTokiVoki

Fino radi od 45-500 Hz. Evo ti link za pdf: http://www.jblpro.com/pages/pub/components/2226.pdf

Sve zavisi od visokotonca. Izmereni freq. odziv nije merodavan za to koliko nisko a i dalje dobro može da svira neki visokotonac. Treba meriti distorziju na području 1-2,5 kHz. Npr. Vifa XT25 ima odličan odziv sve do 1 kHz ali u realnosti bi trebalo da je min. frekv. sečenja 2,5 kHz sa 12 dB/oct. ili 2 kHz sa 24 dB/oct. Treba imati i waterfall da se vidi gde se signal vremenski produžava. A poseban problem je distorzija na većoj snazi (pri jačim impulsima), i koliki hod može da napravi membrana na nekoj nižoj frekvenciji.

U vazduhu se računaju kao kopnene. Ne vidim logiku? Zašto ne postoji posebna vazdušna milja?

Ako nisu identične jedinice, onda treba i nova skretnica. Pitanje je da li je dobra skretnica i za te jedinice za koje je rađena. Svašta se kači na net.

IHA-HA, ugasio si ga. Nema ti druge, nego da se ispraviš, i priznaš da je nula jedan neprirodan broj.Policajac objašnjava svom sinu negativne brojeve, i navodi mu plastičan primer:Vidiš sine, ako u autobusu imaš 4 putnika i na stanici ih izađe 6, onda na stanicu posle treba da ih uđe dvoje, da bi autobus bio bez putnika .

Odgovor je jednostavan i kratak - nisam radio sa K-horn i/ili ATS.

Ja napisao ranije za tip kutije. Samo nisam pisao o veličini kutije. Ako postoje neka relevantna (i skorija) merenja freq. odziva i T/S parametara razrađene jedinice, davaj.

Kako, kada u oznaci ima 16/50/6? Ovo poslednje bi trebalo da je nom. impedanca. A i sax je za taj model dao T/S parametre u kojima je Re=6,9 Ohma.Da li su te jedinice merene? Makar unimerom izmeri Re.

Auuu, tebi se još dosta pogoršalo od kada sam ja bio poslednji put. ...bokte, koliko lavora. Kako svira taj zeleni?

Zamišljam kako iz lavora izlazi glas Patricie B., i usta veličine onih u plavoga kita, kako se nadvijaju nad uplašenog gosta_audiofila...

:msn-rofl:Vidim, pečenje rakije je gotovo....

Gde postoji volja, postoji i način. Svi moji uređaji (pojačalo, CD, tjuner) su gađani na ebay-u pa dovučeni u različitim varijantama još 1999/2000. godine kada ovde niko nije znao ni za internet a ne za ebay. Kada bih ti napisao kako je koji uređaj stigao do mene, ne bi verovao, naročito za CD player.

Ne biste vi ništa napravili da ja nisam vodio komunikaciju sa proizvođačem na englesko_kineskom.

..što ukazuje da su mi vijuge na rezervi, i danas slabo šta razumem, čak i kod prosto_proširenih rečenica.

VIdim da vam je nekolicini baš dosadno. Daj link za tvoj opis zvuka nekog sistema.P.S. Ja ne pišem recenzije za neki časopis ili sajt, pa da moj post mora nekoga da dotakne, ili da to mora da bude opširan i slikovit prikaz nekog sistema.

Pa sad, ne znam da li se tu nešto može učiniti... Kao što si rekao - zaglibio si.

Post #132, ali dobro je podsetiti se.

Kao bass u paru sa Alpair 7 može i neka hifi jedinica od 8" (4 Ohma). Taj Alpair 7 ima eff. 84 dB. Za kućnu upotrebu je bolje uzeti neku manju bass jedinicu labavijeg kretnog sistema. I spakuje se pasivna varijanta: bass + FR sa rezom u području 200-300 Hz.

hologram

Fina jedinica za dvosistemac ta SWR300. Ja bih to ubacio u kompresiju sa varioventom, tj. možda i varijantu BR-a sa višom frekv. BR tjuninga (Fb) gde bi moglo da se podešava niskotonsko područje sa varijantama: 1. potpuno otvoren tunel; 2. u tunelu sunđer male gustine; 3. u tunelu sunđer veće gustine: 4. potpuno zatvoren tunel. Tako se dobije raličit oblik freq. odziva na najnižim frekvencijama od najećeg SPL-a za varijantu 1. do nižeg SPL-a u varijanti 4. Izabere šta najbolje odgovara u određenoj prostoriji.Naravno, išao bi i odgovarajući visokotonac slične efikasnosti kao i bass, i rez u zoni oko 2 kHz, ili malo niže. Xmax jeste samo oko +/-1,6 mm ali sa tolikom membranom i efikasnosti i višom Fb tj. Fc frekv. ti hodovi sa nekoliko Watti snage ne bi ni bili preko Xmax-a.

Možda da probaš da pročitaš ceo post? Pretpostavljam da nisi ni stigao do tog dela, pa evo tih par rečenica posebno izdvojenih.

dynaudio

Prostorija je baš velika, oko 70 m2. Urađen je akustički tretman sa padovima (tablama) na zidu iza sistema, kao i sa bass trapovima u ćoškovima. I to radi posao. Bar ja nisam primetio neke izrazite pikove u niskotonskom području. Sedanje je na oko 3,5 m od zvučnika. Sistem uglavnom popuni prostor glasnoćom. Ono što je meni falilo na većim glasnoćama je slam i udarac koji bi trebao da se oseća telom na najnižim frekvencijama. Često sam se ustajao da vidim koliko se bass jedinice pomeraju na većoj glasnoći kada treba da odsviraju neki nizak ton, i to nisu ni blizu hodovi koje sam očekivao. Tako je i zvučalo. Malo tanko na najnižim frekvencijama, pri većoj glasnoći. Pri manjim glasnoćama to nije izraženo, pa to ide na konto tzv. kompresije kod bass jedinica na većim snagama. Rekoh da nije lako popuniti toliku prostoriju na freq. podučju 30-80 Hz sa zvučnicima koji imaju manje bass jedinice. Zato je gornji bass odličan, bez obzira na položaj pota.Srednji i visoki su odlični, i tu zaista nema nekih izrazitih mana. Jedino je primetno da zvučnici u kompletnom opsegu sviraju malo tamnije na baš niskoj glasnoći. Čim se malo odvrne pot, zvuk u celom opsegu je malo detaljniji i prozračniji. Kod vrlo glasnog slušanja srednjetonsko područje, naročito gornji-srednji su malo više in-front.Ceo sistem lepo zvuči, sa solidno tačnim ocrtavanjem veličine instrumenata, prezentacijom prirodne boje instrumenata i glasa i dobrim pozicionisanjem u prostoru. Ipak, donekle nejednako zavisno od glasnoće. Sistem je najblistaviji pri srednjoj glasnoći.Možda nekome čudno zvuči, ali bi u 70 m2 ovim zvučnicima za pomenute najniže frekvencije pripomogla neka 2 opaka aktivna subwoofera sa 15-icama. Verovatno bi koštali kao 1/2 celog sistema. Previsoko sam podigao lestvicu, pogotovo za najniže frekvencije, ali šta da se radi, to sam ja. :)P.S. Količina novca koju treba istovariti da se dobrim zvukom popuni veeelika prostorija naglo se povećava sa veličinom prostorije. Ja viziju svoje idealne buduće slušaonice ograničavam na samo 5x8,1 m i visinu 3,1 m.

Odličan bass za novce koliko košta. Za u bass-reflex trosistemsku kutiju.

Kako ćeš znati koji je predlog pametan, a koji i ne toliko? Kako ćeš odabrati?Rambo Amadeus je stalno bio glavna zvezda u društvu. Mogao je svakoga nadgovoriti. Za sebe je govorio da je najpametniji u Svemiru, i da nije sreo pametnijeg čoveka. Pre nekoliko godina je dao intervju, gde je rekao da se grdno zeznuo, i objasnio: Uvek sam u svakoj prilici video da mi niko ne može pameću parirati. Toliko sam bio govorljiv i prepametan, željan dokazivanja, da u stvari nisam primećivao ljude pametnije od sebe. Njih ima, štaviše prilično, ali ih ja u toj euforiji nisam uočavao. Da sam više slušao šta imaju i drugi da kažu, čuo bih veliki broj izvrsnih stvari,i tada bih uvideo da u stvari i nisam pametan, koliko sam za sebe smatrao da jesam.Ja neke stvari ne mogu promeniti. U takvim situacijama, niti neki moji predlozi jednostavno nemaju svrhu. Stvari se odvijaju drugim tokom. Ostaje mi samo da čekam, i vidim šta da li se u budućnosti došlo do nečeg drugačijeg, boljeg. Ne boljeg jednog tehničkog rešenja, već znanja i načina razmišljanja. A onda stiže i dobro rešenje (ili neograničen broj), kao logičan rezultat dostignutog nivoa.