BokiTokiVoki

Zatim su ubačene zv. jedinice. Iz još jednog ugla.

A sada sve zajedno, oboreno na leđa.

Kreće se ka spajanju dve kutije... Zatim detalji spajanja dve kutije mašinskim šarafima.

Nastavak farbanja...

Eh, početak farbanja...

Zatim, naravno, ide osnovna boja. I sve kockice na gomili.... I sve zajedno nabacani u kraj sobe. Još jedna...

Bass kutija na šmirglanju i gitovanju (ko zna koliko krugova, barem 3 je bilo) A onda i slike grupnjaka: bass kutija, postolje, kutija mid-basa i visokotonca.

Isto to, ali nakon šmirglanja i obrade ivica. I na ovoj slici kutije držim u nežnom zagrljaju.

Kutija za mid-bass i visokotonac Lagano asimetrična pozicija visokotonca zbog ravnomerinije disperzije zvuka... Malo posla frezom, radi upuštanje jedinica u prednju ploču. Takođe bitno zbog bolje disperzije zvuka u interakciji sa prednjom pločom kutija.

A već pomenuto postolje, koje je jedini pristup unutrašnjosti kutije za bass, izgleda ovako U njemu se nalaze bass-reflex tuneli, ispod nožice sa podešavanjem visine, a na kraju će između tih tuba biti montirana i skretnica za bass sekciju: trafo induktivitet, kondenzatori i otpornici. (ostatak skretnice na drugoj lokaciji).

Sastavljanje sa bočnim stranicama je izledalo ovako A pogleda na unutrašnjost bass kutije (otvorenja donja strana gde će ići postolje) izgleda ovako

Izrada kutije za bass. Za niske frekvencije, kutija uvek treba da ima što veću čvrstinu, unutrašnja ojačanja, koji bi trebali kutiju da "umrtve" jer je na niskim frekvencijama energija veća.

Detalji montiranja bass jedinice na pregradnju tablu (dupla MDF ploča)

Dakle, krenulo je ovako Ideja je bila da se napravi dvosistemac, sa dodatkom basa samo za najniže frekvencije. Na slici je bass jedinica Monacor SPH-165 koja ima ulogu te bass ekstenzije. Dodatno, hteo sam da kutiju dizajniram tako da se taj bass praktično uopšte ne vidi. Zato se on nalazi unutar bass kutije, praktično između dve komore band-pass sistema rada.

Teme o skorašnjoj samogradnji zvučnika. Trebalo je smisliti ime, a pošto su i jedinice i kutije u crnoj boji, ime je >Black<

Zaboravio si link za celi text: http://www.audiofil.net/forum/forum_posts.asp?TID=13541 ...vredi sve pročitati.

Ko veruje u perpetum mobile.... Struja*vreme, za koliko se ta baterija potroši...?

Pravilno je površinu tj. prečnik za izračunavanje efektivne površine meriti od sredine vešanja. Konus x pomeraj nije realan u praksi jer postoje i gubici niz zakošenu površinu, pa je realnija projektovana (ravna) površina.

fino to izgleda.

Imam ja par potpuno novih Morel MDT-30S. http://www.europe-audio.com/Product.asp?Product_ID=3356 Naslednik: CAT308: http://www.europe-audio.com/Product.asp?Product_ID=7049 MDT-30S u parts-express: http://www.parts-express.com/pe/showdetl.cfm?partnumber=277-015 P.S. Radi orjentacije, to je otprilike u klasi Dynaudio D-28, ili Seas Excel T25CF001.

Ako prethodni post (#87) nije jasan, da pojednostavim.... Za SVAKU jedinicu treba drugačiji kabinet. Ne postoji jedna konstrukcija koja je 100% optimalna za jedinice iste veličine, npr. tipa 15". A ovde se još razmatra i "portovanje" na manje veličine jedinica. Jedinice imaju svoje T/S parametre i svoj odziv duž frekventnog opsega, svaka drugačiji, pa prema tome, zapremina kabineta, horna, ta zavesa, i drugi detalji konstrukcije kutije, drugačije utiču na svaki model zv. jedinice posebno.

Jel' valja to što sa tim Ekta?

Onaj ko ti je radio proračun za MLTL sve će ti lepo objasniti. Samo imaj strpljenja.

Pa, sad, nije ni da je lako. Mnogo toga mora da se uklopi, a kao što sam napisao u drugoj temi, dosta toga treba osmisliti unapred, da posle "čupanje" sa dodatnim kolima u skretnici ne bi bilo prekomplikovano. Koristi se: znanje, iskustvo, simulacije, razmišljanje, i to sve pre nabavke jedinica i pravljenja kabineta. Jedinice se biraju na osnovu cele zamišljene koncepcije, da i to tako da se svojim "na papiru" karakteristikama uklope u zamišljeni koncept. Onda, nakon nabavke jedinica, ide merenje T/S parametara, na osnovu kojih se izrađuje odgovarajuća kutija, zatim razna merenja freq. odziva (na tabli tzv. infinite baffle, pa u kutiji, itd.), impedance i faze. Onda se idu varijante skretnice koje se isprobavaju, i u toku toga se rade merenja sa tim raznim varijantama. Fina podešavanja na kraju podrazumevaju i skretnice, i kutiju (damping, BR tunel, itd.). U konkretnom slučaju je nabolje gađati reznu frekvenciju između basa i srednjetonca tako da se to uklopi sa širinom kutije i odgovarajućom skretnicom. Pad od baffle step-a je oko 3,5-4 dB i i to se gleda tako što od neke frekvencije koja zavisi od širine kutije imamo pad u odzivu prema nižim frekencijama nagiba 12 dB/oct. Pošto je pad oko 4 dB od početne tačke pada do "zaustavljanja" poniranja je oko 1/3 oktave. Dakle, ako pad kreće od 400 Hz (28,7 cm širina) završava se na oko 320 Hz. Tako da -3 dB za sečenje basa treba da bude ovde recimo na oko 380 Hz. Filter će praktično da ravna taj pad, na nivo kao što je prema nižim frekvencijama, a onda iznad 400 Hz da ga obori sa xx dB/oct. koliko je već red filtera. Zbog toga se kao merodavna ne uzima efikasnost bass jedinice u T/S parametrima, već treba uračunati i "rasipanje" od baffle step-a, što znači da nam treba bass jedinica koja je nekoliko dB efikasnija nego srednjetonac. To je najčešća greška kod onih koji se bave DIY kutijama. Tačka susreta odziva od basa i srednjeg treba da je na oko 5-6 dB down, pa to uzeti u obzir kada se proračunavaju tačke. ...i tako...Još konkretnije, taj Vifa bass će imati u kutiji i preko skretnice, u prostoru, realnih 84-84,5 dB eff., tako da bi srednjetonac morao otpornicima značajno da se priguši, da bi se nivelisao po SPL-u sa basom.

Mlogo je značajno. Zvuk se različito prostire "oko kutije" u zavisnosti oblika kutije, prvenstveno prednje ploče, i u zavisnosti od frekvencije zvuka.