sstrsat

Taj zvucnik je upravo tipican sirokopojasni driverTo ca je neko na slikama "mjerenja" u temi iz linka (post 228) zalipil sliku koja ka pokazuje usporedbu ponasanja originalne i modificirane jedinice stavil graf promine faze umisto SPL grafa ne da govori nego na sav glas vice koliko se tilo prikrit neospornu cinjenicu da je to tipicni full ranger. Jasno, psihologija, netko neiskusan ce pogledat zalipljenu sliku grafa modificirane jedinice i ostat ce fasciniran onim gornjim grafom pa ce zapravo previdit da uoci da je to graf faze a ne graf SPL-a. Dodajmo tome da se je na grafovima originalne jedinice prikazan SPL graf koji vrlo jasno pokazuje pad na nizim frekvencijama i neiskusan ce pod tim utiskom ostat zapanjen izgledom grafa modificirane jedinice i u najvecem broju slucajeva nece ni pogledat da na livoj strani grafa pise "Phase".Cista manipulacija, ciljana na to da neiskusne i naivne u nesto uvjeri.Naravno, SPL graf objavljen u iducem postu (229) otkriva ono ca je otpocetka valjda svima jasno. To da se tu radi o tipicnom ponasanju tipicne full range jedinice di se jasno vidi pad na nizim frekvencijama.Sve to su naravno slusno potvrdili utisci jednog clana ovog foruma (i mnogih drugih) koji je jos u vrime kad je ta prica pocela imal prilike to poslusat i utiske je napisal. Necu ga sad imenovat a nije nemoguce da ce se javit u temu. Oni koji prate ovakve forume na podrucju bivse juge ce se virovatno sitit di i kad je to objavljeno.Sad, ako netko zeli zivit u ovakvim i onakvim uvjerenjima, njegova stvar. Mogal si je slusat i deset puta duze, problem je u tome da ti jednostavno ne zelis prihvatit neke cinjenice koje bi tom driveru omogucile da radi u najoptimalnijem okruzenju. Tako si i mene pilal po mozgu kroz PM u valjda ocekivanju da ces od mene dobit potvrdu da je shema koju si mi slal (ova ista koju si ovdi zalipil) upravo ono pravo ca triba tom zvucniku. Naravno, takvu potvrdu nisi dobil i nisi je ni mogal dobit. Ni od mene ni od bilo koga drugoga koji zna barem osnovne stvari o ponasanju takvih jedinica.Ali kako san rekal, svatko ima pravo na svoje veselje. Ako si ti zadovoljan kako to tebi svira, meni je jako drago zbog toga. Jedino nemoj ic uviravat ljude koji ovo citaju da je to optimalan amp za te zvucnike. On to nije

Hvala na ukazivanju na cinjenicu kako je sve osim supervodika otpornik, bit ce da ona nikom drugom ni bila poznata, mos mislit. Samo, topla voda je odavno otkrivena i spominjanje supervodika u kontekstu ovakve teme je vise nego besmisleno i sluzi samo u pokusaju vlastitog opravdanja za nesto ca se izvalilo a da se uopce ni o tome razmisljalo. Konkretno naravno mislin na izjavu da je dodavanje otpornika u seriju sa sirokopojasnim zvucnikom losa ideja.Ta ideja je sve samo ne losa i zapravo je jako dobra. To je jasno svakome ki hiti oko na ona dva osnovna grafa koji opisuju zvucnik (SPL i impendancija u ovisnosti od frekvencije). Zrtvovanje dila efikasnosti na srednjetonskom i visokotonskom podrucju (koje ionako tipicni sirokopojasni zvucnik ima u izobilju) je zanemarljiva zrtva u odnosu na dobitak u niskotonskom podrucju. I ta "zrtva" postaje tim vise zanemarljiva cim je efikasnost (ositljivost) zvucnika veca. Na koliko ono ositljivosti je deklariran zvucnik o kome je ric u ovoj temi?Ki god je imal imalo iskustva sa full range zvucnikom taj jako dobro zna da su teoretske postavke o potribi ubacivanja serijskog otpornika koje su definirane uvidom u grafove nasle apsolutnu potvrdu u praksi. A serijski otpornik naravno moze bit i sam izlazni otpor ampa.Zvucnik o kome je ovdi ric nije po svojim fizikalnim svojstvima nista drugo nego tipicni full ranger sa svim njegovim ogranicenjima, bez obzira na to kakva je zavojnica u njemu i kolika je njegova "nominalna" impendancija. Ti konstrukcioni detalji (i eventualno zbog njih dobivena puno veca efikasnost) ne minjaju nista u nacinu na koji ce on pratit tipican tok grafa promine impendancije i SPL-a u ovisnosti od frekvencije.Zato Sipi, ajde se ostavi demagogije oko supervodika i slicnih stvari koja ne sluzi nicemu nego pokusaju da se opravdas za brzopleto izrecenu izjavu. Zna i on to jako dobro ali iz nekih samo njemu poznatih razloga to ne zeli prihvatit. Kontekst je u puno slucajeva jako tesko odvojit od teme. Pogotovo ovdi di se govori o full range zvucnicima kod kojh se bas na tom detalju oko serijskog otpornika teorija i praksa izuzetno lipo podudaraju. Naravno da nije nikakav problem napravit takvo pojacalo i ono moze bit izvedeno na jako puno nacina. A i poprilicna cijena takvog pojacala (ako govorimo o kvalitetnom pojacalu) je valjda svima sama po sebi razumljiva. Tu samo pojacalo u uzem smislu predstavlja zapravo manji dio price i teziste je na kvalitetnom ispravljacu. A to kosta

Da....... kad bi zvucnik bil otpornik...... onda bi ta matematika funkcionirala.Samo ca je zvucnik jako daleko od toga da ga se moze aproksimirat otpornikom

Ma i da propadnu (donekle i mogu, zavisno od puno faktora), nije tragedija. Lampi ima i bit ce ih siguro barem jos 50 godina. Ki ce i potrosit sve ono ca su Rusi nastancali :buehehe:Ali imas pravo, ne triba zurit a izrada ampa ce doc na red. A cak mozes ic i tako da za pocetak projdes sa nekim li-la trafom a da naknadno ugradis dobar trafo. Puno naravno zavisi da li zelis nekom takvom gradnjom doc do amp kojim ces godinama bit zadovoljan ili zelis samo slozit nesto u svrhu ucenja. Ako je ovo drugo onda ni neki topoloski detalji na shemi nisu previse vazni ali ako je prvo onda vridi razmotrit potencijalne sheme po kojima mislis delat tako da i driverska i ispravljacka sekcija ampa budu kako tribaju bit. Iskreno receno, sheme koje si postal nisan bas ni stigal pogledat ali provat cu ovih dana.Ako ti je potribna i ako ju zelis moja pomoc za konkretizirat nec od toga, moc cu ti je pravo pruzit tek nakon zavrsetka Triode Festivala u 5. misecu. Recimo da san do tada malo tanji u vrimenu jer sam se nasal umjesan u nekoliko projekata za to

Babaroga ili ne, jako ti preporucan da ga dobro prozvaces ako mislis sam delat nesto po pitanu izlaznih trafi.A kako se bavis sportom koji zahtiva izuzetnu samodisciplinu onda imas itekakve temelje (mada ih mozda ni sam nisi svistan) da se "prisilis" i to proucis. Nazalost, nima nacina da se tako opsezan materijal sintetizira u 2 ili 3 posta.Ne bi bilo puno koristi da ja sad potrosin dvi tri ure i napisen kilometarski post koji bi s obzirom na obimnost materijala i dalje bil tek zagrebanje po povrsini. Da se posluzin analogijom iz tvog sporta, to bi bilo isto ka da bi ti pokusal nekoga za dvi ure ucinit majstorom borilackih vistina. Neke stepenice se jednostavno ne mogu preskocit.Naravno, potribni trafo koji bi omogucil da punu snagu dobijes i na najnizim frekvencijama ti moze netko izracunat ali viruj mi da je pristup u kome osim izrade sprave nesto i naucis jedini pravi pristup svemu ovome. Detalji i eventualne nejasnoce na koje se moze naic na tako obilnim stranicama ka ca su od tog starog klokana Turnera se uvik mogu u temama prodiskutirat.Sad, ako ti je cilj samo da napravis circlotrona bez obzira kakve ces rezultate dobit onda slobodno zanemari ovo ca san rekal i o zracnom rasporu i o potribi ulaganja odredjenog truda. U tom slucaju zemi prvi trafo koji najdes (i najobicniji mrezni trafo sa odvojenim primarima i sekundarima od npr 110 + 110V / 24 + 24V ce tu delat) ali time nisi dobil nista veliko

Ma nes, ne boj se. A uostalom, jesi valjda i neki nindja pa te ne triba bit strah Ovo ca san napisal o potribi zracnog raspora je bilo da ti ukazem da ne bis smil podcinit trafo. I da ako vec gres na konstrukciju koja moze poprilicno toga pruzit da se potrudis da njezine potencijalne mogucnosti ne ostanu samo potencijalne.

Da, svakako, ako cemo za kriterij razlocnosti uzet broj zavoja trafa za jednu i drugu topologiju onda je razlika u tome jako velika.Ali.... to je uvjetovano vanjskim krugom i prvenstveno razlicitom impendantnom okruzenju koje trafo "vidi". Nazalost, mnogi misle da je circlotron spoj nesto ka carobni stapic koji je zahtive za trafom ako ne skroz skinul onda debelo smanjil. I je, smanjil ih je u nekim aspektima (npr mogucnost autotrafo izvedbe zbog puno manjeg rasipnog induktiviteta daje itekako bolje ponasanje na visim frekvencijama itd) ali se nikako ne smi zaboravit da ponasnje trafa samog za sebe (bez obzira da li je to trafo ili autotrafo) ostaje isto ka i kod PP trafa i da isti zakoni elektromagnetike vaze u pogledu krivulje magnetiziranja kod obadva trafa.A za mene ozbiljno razmatranje izlaznog trafa polazi od krivulje magnetiziranja i ona je alfa i omega svega kad se razmatraju trafi. I tu fizikalno nima razlike izmedju trafa za circlotron i trafa za klasicni PP. Ljude obicno zavara to ca u circlotronu mogu stavit (auto)trafo sa manjim primarnim induktivitetom nego u klasicnom PP ampu i budu toliko zadovoljni sa tim da je motanje jednostavnije i sa manje zavoja da ni ne razmisljaju o nicemu dalje. A manji induktivitet znaci i manji induktivni otpor.... i kako je jos davno neki Georg Simon Ohm povezal napon, struju i otpor nekim zakonitostima.... svakome ki imalo razmislja ce taj nizi induktivni otpor rec neke stvari vezano za B-H krivulju. Naravno, stvari su jos puno slozenije i ovo je samo malo zagrebavanje po povrsini onoga ca se tu odvija.Zac ovo navodim? Siguro ne zato da bih obeshrabril nekoga ki oce napravit circlotron nego bas zato ca smatran da u topologiji koja (ako je naravno dobro izvedena) moze dat vrlo znacajne prednosti u odnosu na klasicni PP triba itekakovu paznju posvetit trafu. Zali boze truda oko izrade circlotrona ako ce se njegov trafo shvatit ka "piece of cake" koga ce svatko sa lakocom risit. Skroz besmisleno je ic na topologiju koja moze dat puno a onda od toga "puno" realizirat malo zato ca se na osnovu nekih crteza potcinilo izlazni trafo i pomislilo da on ne trazi nikakvu paznjuTako da kad san u proslom postu navel potribu za zracnim rasporom kod trafa za PP (i circlotrona, to se valjda samo po sebi podrazumiva), imal san u vidu kvalitetni trafo a ne nesto namotano odoka tako da kao "radi". Iznedu radi i "radi" razlike mogu bit jako velike.Valjda je iz ovoga jasno zac smatram da je odredjeni zracni raspor neophodan i u PP trafuSpominjanje toga kako se kod prilagodbe OTL-a na ponesto razliciti teret od onoga za koga je proracunat (mada time OTL zapravo automatski prestaje bit OTL) je potpuno izvan konteksta ove teme i ako je tribalo sluzit "dokazivanju" kako eto i toroid moze poc bez zracnog raspora je potpuno neprimjenljivo za circlotron sa par komada EL34 (ili cega slicnoga) kakav se u ovoj temi razmatra.U tim OTL prilagodbama se radi o izrazito niskoimpendantnom okruzenju je vrlo lako sa relativno malo zavoja postic induktivitet visestruko veci od potribnog tako da je i na najnizim frekvencijama struja kroz induktivitet dovoljno mala i bez nekog znacajnijeg uticaja na krivulju magnetiziranja. Zato tu barem teoretski moze proc toroid koji je inace vrlo ositljiv na "diranje" njegove B-H krivulje. Ipak, da li tu u praksi ima prednost toroid ili EI trafo ovisi jako o simetriji kad govorimo o "tipicnom" OTL-u recimo circlotron tipa koji nima DC odvajanja na izlazu. Nesto se bas ne bin kladil da ce tipicne 6AS7 u tipicnom OTL-u odrzat toliki nivo simetrije da nimalo ne afektiraju toroid.Ali da se vratimo na temu, svakome ki se misli uvatit motanja izlaznog rafa bin itekako preporucil da prije toga jako dobro prozvace (obimni) materijal o tome na www.turneraudio.com.au stranicama.

Da... dok se govori o low end trafima (razglasni i slicno). Ali malo kvalitetniji PP trafo isto pita zracni raspor, doduse puno manji nego kod SE trafa ali da je ipak tu. Iz vise razloga, od same uvik prisutne barem male asimetrije medju cijevima i namotajima do najboljih mogucih osobina na najnizim frekvencijama.Nije jezgra toliko pametna da zna da li je oko nje uspostavljen protok DC struje kroz omski otpor namotaja ili AC struje kroz induktivitet. A ta AC struja je tim veca cim je manji induktivitet i cim su nize frekvencije. Neka se niki ne tjesi sa time da je to reaktivna (jalova) struja kroz induktivitet, njezin uticaj na krivulju magnetiziranja (B-H) je isti ka i uticaj DC struje. Upravo je koristenje manjih jezgri i izostavljanje zracnih raspora na PP trafu (zbog kojih bi jezgra tribala bit barem malo veca) velikim dilom odgovorno za prisutnost onog nazalost prilicno rasprostranjenog misljenja da su "cijevi tanke u basu". I za to ca proizvodjaci obicno karakteristike trafa (cesto naoko impresivne) daju najcesce pri samo 1W snage

Dunavko, mislin da nije problem o mom kompjuteru (prije u tvom) jer ovdi ima dosta postova na cirilici i svi do jednoga mi se otvaraju sa normalnom velicinom fonta. Tako se i tvoj drugi post u ovoj temi otvoril sa normalnom velicinom ali je prvi post sa izrazito malim slovima.Sa citanjem cirilice niman nikakvih problema ali tekst na ruskom jeziku mi bas i nije lako pratit. Ne samo meni nego virujen i svima onima koji se ne sluze sa njime. A kak ovo nije jezicni forum di sudjeluju zainteresirani za ucenje ruskog jezika nego forum okrenut elektroniki onda ti logika da "je bolje da korisnici treniraju ruski jezik" ni najmanje ne drzi vodu.Naravno da je znanje bilo kojeg jezika korisna stvar ali stanje je takvo kakvo je i dosta malo ljudi izvan Rusije se sluzi ruskim jezikom. Svidjalo se to tebi (ili bilo kom drugom) ili ne, danas je engleski jedini jezik koji je u opcoj upotribi u cilom svitu (barem dok ga kineski ne istisne)Ali ako ne zelis prevest te ruske tekstove prije postanja, tvoja odluka. Steta, jer si time potencijalno vrlo zanimljivu temu osudil na to da se u njoj umisto zanimljive tehnicke diskusije potezu benastoce tipa "koje se pojacalo koristi u engleskoj kraljevskoj kuci"Razmisljal san da ti ovaj odgovor napisen ne na engleskom (sa kojim se vecina sluzi) nego na talijanskom ali sam od toga ipak odustal jer smatran da je skroz bez veze koristit jezik koji malo korisnika razumi.

A da si se umisto koristenja google translatora malo potrudil (kad vec vladas ruskim jezikom) i prevel one ruske tekstove pa ih postal sa normalnom velicinom slova onda bi se u ovoj temi virovatno raspravljalo o lampama a ne o nekim sasvim desetim stvarima ka ca je npr (u praksi nemoguce) prisustvo ruskih pojacala u engleskoj kraljevskoj kuci.

Tocno.A ki je imal dodira sa Englezima i barem donekle pozna njihov nacin razmisljanja taj zna da nima ni teoretske sanse da u engleskoj kraljevskoj kuci bude ista (barem od prestiznih stvari) a da nije napravljeno u Engleskoj. Pogotovo nima sanse da se tamo najde neki ruski elektronski uredjaj pa makar bil i 100 puta kvalitetniji od nekog engleskog uredjaja.

A dasta nego bufferAli vrlo cudno vezan, tako da je on ovdi i integralni dio kruga povratne veze. Tako da osim toga ca bi pojacanje cilog sklopa samo po sebi bilo varijabilno u ovisnosti od izlaznog signala pa bi se tu u odredjenoj mjeri dobila neka forma ili kompresije ili ekspanzije (niman nimalo volje detaljno analizirat da vidin ca od ta dva), bilo bi jako zavisno od parametara Vfeta (a oni su sve samo ne sa uskim tolerancijama).Da ne govorin da bi takvo izvodjenje povratne veze bilo vrlo opasan izlet u vrlo moguce nestabilnosti. Pogotovo ca ovdi neinvertirani izlaz nije direktno na masi (nego je onih 500 oma pota stavljeno da bi se valjda reguliral offset). LM3886 i inace vrlo lako zaoscilira a ovdi bi mogucnosti za nastanak oscilacija bile jos i vece.Ma stvarno covik dojde do toga da kaze da bi bilo dobro da na netu postoji cenzura koja bi rezala ovakve benastoce. Ca je to, necija bolesna psiholoska potriba da bude pod svaku cijenu "originalan"?????Mogu se kladit u bilo ca da taj koji je ovo objavil nije to nikad napravil. Svakome ki je teskom mukom mozda uspil doc do ponekog primjerka 2SK79 ne bi ni u ludilu palo na pamet da ga rasipa na benastoce nego bi ga cuval za nesto di bi njegove triodne karakteristike bile bitne. Ovo je "kreiral" neki ki je nacul nesto o Vfetovima ali zapravo o sklopovima zna jako malo. Problem je ca net omogucuje i takvim cukunima da javno objavljuju. Di su ona stara dobra vremena kad su sheme objavljivali samo ljudi koji su jako dobro znali o cemu govore.......

Oni jesu prakticno u svim parametrima "the same" osim ca je K79 disipativno jaci (750mW u odnosu na 470mW kod K63) ali to je zapravo potpuno nebitno za tipicne aplikacije.A u jednom parametru su 100% jednaki bez imalo odstupanja. Nabavljivost = nulaJe da se "2SK63" pojavi povremeno na ebayu po cijenama od cca 10-ak $ po komadu ali dvi narudzbe koje su realizirane su donile neke skroz nepoznate male mosfete koji ce mozda bit upotribljivi za nesto (ne bas previse virovatno) ali ce o njihovoj upotribljivosti zadnju ric dat mjerenje parametara i snimanje grafova. U svakom slucaju, nimaju nikakve veze sa ni 2SK63 (iako uredno nose tu oznaku) ni sa triodnim karakteristikama.

Mislin, bez ljutnje, ali ic trazit prakticno nenabavljivi Vfet da bi ga se koristilo sa LM3886????Vidija san svakakvih besmislica u audiu ali ova spada u sam vrh. Sad, ako netko misli da ce triodne karakteristike Vfeta dignit amp sa LM3886 na neki veci nivo od onoga u koji on spada, taj je u teskoj zabludi. Ali dobro, svatko ima pravo na svoje veselje.Iskreno receno, mislil san da ti triba za popravak Sony ampa

Nazalost, odgovor te nece razveselit. Nima nista slicno a ni lako nabavljivo. 2SK79 je mali signalni VFET (SIT) iz Sony produkcije koji je, barem koliko znam, bil koristen samo u pokojem modelu Sony pojacala i nigdi drugdi.Ti mali Vfetovi su nazalost skroz istrijebljene zivotinje i virovatno je jedini nacin za doc do ponekoga strpljivo cekat da se na ebayu pojavi neko od tih par Sony pojacala u kojima je koristen (ako ga se bas zeli imat). Nas nekoliko smo vec dugo vrimena u potrazi za Vfetovima i uspili smo uz puno truda nac nesto snagatorskih Vfetova ali ovih malih signalnih niti jednog jedinog. A potraga je po cilom svitu (ovi moj offshore posal mi je ipak dal puno poznanstava sirom svita) i sve do sada nijedan od tih malih Vfetova nije nigdi izronil.Tako da si (ako se radi o popravku uredjaja di je 2SK79 krepal) najvirovatnije osudjen na odredjene preinake za ubacit nesto bipolarno ili mozda neki Jfet (mada i oni pomalo postaju sve rijedji). A ako planiras neku konstrukciju sa K79, bolje to zaboravi. Ako nije tajna, za ca od te dvi stvari ti triba?

A je, nasla bi se pokoja lampica va tom preampu. Cisti minimalizam :buehehe: Poanta je u tome da topoloski minimalizam i kvantitativni minimalizam uopce ne moraju bit isto. Najcesce i nisu

Ovdi triba ic nekim logickim redom. Takve kvarove bi netko iskusan brzo risil ali neiskusan mora ic korak po korak. Tu se najvirovatnije radi o jednoj od ove dvi mogucnosti: ili je nestalo napajanja ulaznih stupnjeva (mogice je pregaranje nekog otpornika u filterskim lancima rasprezanja ili moguci kvar sklopa oko ECL82 za koju se moze logicki predpostavit da dela ka stabilizator napona za ulazne stupnjeve) ili je doslo do prekida u nekom veznom kondu. Kako se ipak cuje donekle bruma i suma onda pretpostavka da je kvar u ulaznim stupnjevima prilicno drzi vodu. Mada ne mora bit bas u ulazu, mogal je nagorit i otpornik (najcesve zajednicki za obadvi cijevi) u krugu drugih resetki izlaznih EL503. Eventualno pregaranje kojeg otpornika je u velikom broju slucajeva izazvano elkom koji je otega papke od starosti Cesto u starijim uredjajima "kvar" zna bit uzrokovan sporkim ili oksidiranim kontaktima podnozja ili nogica cijevi a to se u principu rjesava ciscenjem sa izopropanol alkoholom. A ni hladne lemove se ne smi iskljucit ka moguce uzroke, ipak to ima ki zna koliko godina. Ovdi bi se brzo doslo do mista kvara onom najjednostavnijom dijagnostikom da se pocevsi od ulaza prema izlazu prstom dodiruju resetke cijevi i slusa brujanje koje se mora javit kod ispravnih stupnjeva. Ali to je dijagnosticka metoda koju nikako ne preporucam pocetniku jer se u pojacalu nalaze vrlo opasni naponi. Tako da ces morat ic onim sporijim putem a to je mjerenje napona na elektrodama cijevi. Najpametnije bi bilo da tabelarno upises sve DC napone na svim elektrodama cijevi (osim grijanja). Vizualnu kontrolu da li se sve lampe griju si valjda storil. Na ECC83 bis tribal upisat napone na nogicama 1,2,3,6,7,8 : na EL503 na nogicama 1, 2, 3, 9 a na ECL82 za pocetak na nogicama 2 i 6. Ako uspijes izvrsit ta mjerenja, moc ce se sa puno sigurnosti ustanovit da li je kvar u lancu napajanja ili u signalnom lancu (npr prekid u kakvom veznom kondu. A provjeri i jednu jako banalnu stvar. Obicno u gitarskim pojacalima ulazni jack ima kratkospojni kontakt koji drzi ulaz kratkospojen dok se gitara ne ukljuci (prevencija protiv bruma na nekoristenim ulazima). Ako ti je ostal kratkospojen neces na izlazu dobit nista bez obzira ca je mozda sve drugo u ampu ispravno. I da jos jednom podsitin - Visoki napon, greske se koji put placaju zivotom

Jednostavnost da ali do odredjene granice. Pretjerivanje u pojednostavljivanju itekako gre na stetu finalnih rezultata. Ja cu ti ukratko rec ca mislin. Kad netko napise da koristi ECC88 u MC ulazu i da pri ulaznom signalu od 0.15mV postize odnos signala i suma od 64dB (iako je zapravo rekal da postize 76dB pri ulazu od 0,6mV to daje vrlo respektabilnih 64dB pri 0,15mV na ulazu), nimam vise potribe dalje citat. Sve je rekal. I previseSa ECC88 se to ne postize ni uz pomoc Davida Coperfielda i Mandrakea zajedno. Tih 0,15mV ulazne ositljivosti je nedostizno i cijevima koje generiraju daleko manji sum od ECC88 (EC8020, D3a, 437 itd). I sa njima bi sum bil previse izrazen pri samo 0,15mV na ulazu. Granica upotribe najniskosumnijih cijevi u MC ulazu je na otprilike 0,3mV ulaznog signala mada je i tu sum vrlo primjetan i prihvatljivost mu ponajvise ovisi je li vlasnik preampa to spreman tolerirat. Zapravo tek na negdi vise od 0,6mV ili 0,7mV se moze rec da najniskosumnije cijevi imaju zadovoljavajuce nizak iznos suma.Ispod toga je podrucje step up trafa i malosumnih fetova sa time da i fetovima upotribljivost zavrsava na nekih 0,15mV na ulazu.Zvucnice koje daju manje od toga (neke daju i ispod 0,08mV) su osudjene na brak sa step up trafom.Ovdi je zapravo primjenjen jedan trik (ubi postovanje prema kupcu) u vidu toga da je ukupno pojacanje preampa manje od potribnog pa tako sum ne dolazi do punig izrazaja ali se ni ne postize puna izlazna snaga. Tih deklariranih 64dB totalnog gaina u cilom lancu od MC ulaza do izlaza preampa znaci da bi deklarirana ositljivost od 0,15mV dala na izlazu iz preampa svega 240mV. Koliko je to daleko od najcesce i najstandardnije ositljivosti izlaznog ampa (1V tipicno), moze svatko lako izracunat.Puno korisnika koji nisu tehnicki potkovani ce manju glasnocu pripisivat ovako i onako snimljenoj ploci i nece se usudit ni pomislit da su ispali zrtve prijevare. Bit ce usput zadovoljni ca im phono preamp ka "vrlo malo sumi". A da se usude dodat najobicniji dodatni line stage koji bi izlaz iz ovog preampa digal na standardnih 1V imali bi priliku vidit koliko im preamp "malo sumi". Nisan bas siguran da se ne bi sitili konstruktorove familije

Moze se o takvim stvarima dosta rec ali je realnost takva da za taj sklop nima smisla ic na lampe. Na tom mistu je puno logicnija upotriba brzog video opampa.Moren rec da se slazem sa Zenom oko ovoga ca je napisal o tom Fikusu (mater mu je ocito bila vidovita kad ga je tako nazvala)Ali da ipak kazen koju o tom njegovom kitu. Kako navodi da su u kompletu dijelova samo jedan kond za izlaz i jedan za ulaz onda je ocito da je tu koristen ili elementarni spoj zajednicke katode ili slidila. Ni previse bitno, u obadva slucaja imamo slabljenje a ne pojacanje cak i u slucaju ako je obadvi sekcije cijevi vezal paralelno. Tu je "pojacanje" negdi izmedju 0.35 i 0,5 puta u slucaju paralelno vezanih sekcija cijevi a ako je koristil samo jednu sekciju onda je jos i manje. To ne mora ali i moze bit veliki problem ako se na ulaz dovodi SPDIF signal manje amplitude pa nije nemoguce da ga u nekim slucajevima DIR chip iza uopce ne prepozna.Potribni frekventni opseg za stvarno kvalitetan prijenos SPDIF signala triba bit i vise od 50MHZ-a a ne bi me zacudilo da je i tu nesto zajebal pa da se takav opseg ne postize. Iako je svakome ki nesto zna o RF tehniki tesko napravit zajeb po tom pitanju kad se radi o vrlo niskoimpendantnim sklopovima, nepostojanje malih keramickih kondenzatora potribnih za RF blokiranje u spisku dilova me navodi na virovatno tocnu pomisal da on u svojoj Fikusnoj glavi nima bas neku predodzbu o tome.A nima on izgleda ni neku predodzbu o propisnim terminiranju 75 omskih linija. Da bi se to izvelo kako triba mora bit izlazni otpor samog aktivnog elementa kontroliran kako triba a to u slucaju koristenja ruskih trioda i njihovih velikih tolerancija nije bas jako kontrolirano. Pametnije bi mu bilo da je, ako je vec na silu til taj sklop izvest sa cijevima, uzel neku pentodu velike strmine ciji unutrasni otpor bi bil za par redova velicine od 75-omskog otpornika kad vec ni isal na cijevi kod kojih se moze ocekivat velika konzistentnost parametara (npr EC8020, D3a- moze i u triodnom spoju itd)Ovi njegov kit je ono ca bi se moglo nazvat guranje cijevi na silu u sklopove di one nece donit nikakve prednosti. A ovdi unose i nedostatke.U tom SPDIF izlaznom stupnju kome je osnovna funkcija da osigura konstantni izlazni otpor od 75 oma i da ne unosi nepotribno slabljenje je brzi video opamp nesumnjivo najbolja komponenta.Ja jesan zaljubljenik va lampe ali me uvik na lagano bljuvanje tira kad vidin di ih raznorazni fikusi gredu gurat

A ca ti je jadna bukva kriva , dobro je to drvo

A cuj, svojevremeno je neki Georg Simon Ohm povezal struju napon i otpor sa tamo nekom matematikom. Tocno je da je jacina struje ono ca je opasno ali taj davno pokojni covik je jako puno toga objasnil onom jednostavnom matematickom relacijom. Sad, ako netko misli da stuja i napon nimaju nikakve medjusobne veze.......

Baterijske i niskonaponske cijevi. Pocevsi od onih "space charge" cijevi koje su delale na svega par volti (najcesce iz Wehrmachtovih zaliha) pa pomalo na D i K seriju cijevi koje su pitale 60 do 90V napajanja i obicno tek nakon toga na "standardene" cijevi i napone od 200 i vise volti.A sa druge strane, kako je tih niskonaponskih cijevi bilo ipak relativno malo, pocetnici su odma u pocecima dobijali savjete i upute od starijih u vezi opasnosti od visokog napona. Elektronika se onda ucila malo drukcije nego danas, stariji su prenosili znanje mladjima. Prilicno razlicita situacija nego ca je danas kad netko moze slozit i 10 i vise niskonaponskih poluvodickih konstrukcija a da je i dalje potpuno nesvistan opasnosti od visokog napona.

Upravo to je i bil cilj, da se pocetnici upozore na opasnost od visokog napona. Meni nije uopce bila namjera da ovo gre u trakavicu ali nekome mozda je.

Ne, nisam. Pa nisu svi tako pametni ka ti da bi mogli pratit tvoje velebne misliA u drugom dilu posta nikako ne uspjevas prikrit svoj prezir prema cijevima i stvarno je zapanjujuce kako i dalje smatras da to ljudi ne vide i da si se uvatija ove trakavice kako bi nekom (valjda samom sebi, kome drugome) nesto dokazal.

Dobro si rekal, svi su odavno shvatili.... da si u stanju davat takve opasne savjete pocetnicima zbog neke svoje iracionalne mrznje ili frustracije ili ne znan cega prema cijevima.I ne inputiraj mi da nisan procital ca si napisal ili da tribas crtat da bi ja ka nesto shvatil. Poantu onoga ca si pisal nisi uspil sakrtit, uostalom nije ti prvi put da sa omalovazavanjem govoris o cijevnim konstrukcijama. Taj dio price me zapravo uopce ne tangira, misli ti o cijevima i poluodicima ca god oces ali nisi prvi na koga sam po forumima isto ovako reagiral kad su pocetnicima davali savjete koji ih mogu kostat zivota. Vidis, na takvu vrstu "pametnih savjeta" sam alergican i na njih cu uvik ovako reagirat. Mozda je tebi mogucnost da netko strada od strujnog udara beznacajna ali meni nije. Da ti ta mogucnost nesto znaci vec bis odavno stal sa ovim besmislenim natezanjem Sa moje strane to uopce nije bil napad na tebe (ako to tako vidis to je tvoj problem) nego ukazivanje da se sa opasnim stvarima ne triba igrat a pogotovo se ne ic ucit na njima