sstrsat

Kako predvidivo, bil san siguran da ces upravo nesto ovako napisat.A o kurvama koje nam dovode na platformu bi ti mogal puno toga ispricat ali....... ti to ne zelis znat Pametan decko, vidil je kuda bi ga odveli tatini savjeti.Ali prekinimo vise ovu sapunicu. Znas jako dobro koliko si usral davanjem onakvih savjeta pocetnicima ali ti ego ili ca god vec ne dozvoljavaju da to priznas. Samom sebi prvenstveno

I trafo ima primar prikljucen na gradsku mrezu, kazes? Hvala na izuzetno korisnoj informaciji, nisam znal da se to tamo prikljucuje.Btw, jesi li i svog sina savitoval da se gre ucit elektroniku na uredjajima koji rade na naponima koji mogu bit smrtonosni?

Ajde Sipi, nemojmo se sad igrat semantickih igara i vadit iz konteksta ovi ili oni pasus.Da li bis mirno spaval da znas da je nekog pocetnika koje te je poslusal "da se triba prvo bavit cijevima" ubije struja? Ja ne bin.... Zamisli da ti vlastito dite poslusa tvoj savjet i da strada......Igranje sa visokim naponom nije za pocetnika koji ne zna kolike napone moze ocekivat na kojim tockama uredjaja i to je pocetak i kraj svega.

Ni u kojem slucaju. Pocetnik generalno ne zna na kojoj tocki ampa moze bit prisutan visoki napon a tu se greske mogu platit ne spaljenim komponentama nego zivotom. Cijevi jesu, jako pojednostavljeno receno, robusne (mada je to jako relativno jer ima puno situacija kad mogu bit u trenutku unistene) ali ljudsko tilo nije razvilo imunost na visoki napon i nece prezivit udarac iz npr elka nabijenog na 800V. Zato te molim da ne dajes pocetnicima takve savjete koji ih mogu vrlo lako odnit u grob. Svidjalo se tebi to ili ne, bas niskonaponski poluvodicki uredjaji su ono na cemu se pocetnik triba ucit. To ca ce spalit ponesto tranzistora koji ne kostaju gotovo nista je beznacajno.

Daleko vecu korist od eventualnih preporuka ces imat ako zaviris u application note od npr Nationalovog datasheeta za LM1084. Tamo ces nac sve informacije o tome i naucit daleko vise nego da ti ja sad kazen koje vridnosti ja obicno stavljan. To malo truda da procias ca tamo pise ce ti se, viruj mi, visestruko isplatit.317 sluzi svrhi u podosta aplikacija ali je ustvari po performansama prilicno low rank stabilizator. Pogotovo danas kad nikad nisi siguran jesi li dobil fake. Ni original ni nec narocito a kod fakea mozes ocekivat raspon performansi od do.... insalah

1084 naprimjer. I briga te kolika ce bit struja potrosaca.Malo proseci po LT, National i slicnim stranicama. Ima toga koliko oces

Ajde pogledaj malo bolje ca taj Q6 ovdi dela.On i triba bit zakocen u normalnom radu jer tada ne sluzi doslovno nicemu a uloga mu je samo da prilikom paljenja stabilizator lakse prostarta. Takvi serijski stabilizatori kojima se signal za pojacalo greske uzima sa njihovog izlaza znaju imat teskoca sa startanjem pa se zato na puno njihovih shema vidi da je u paralelu sa serijskim tranzistorom stavljen otpornik koji olaksava start. Bez tog otpornika neki takvi stabilizatori uopce nece ni startat.Ali kako taj otpornik donekle rusi performanse stabilizatora onda su ovdi Sonny-jevi inzenjeri lukavo izveli (i neka se neki usudi rec da nisu znali znanje) ovakav nacin startanja koji ce svoje obavit i cim je postal nepotriban ce se automatski ugasit tako da nece ni na koji nacin uticat na performanse stabilizatora.Zahvaljujuci tom Q6 je i minimalna struja curenja kroz serijski tranzistor dovoljna da stabilizator prostarta a nakon starta se proracunati radni rezim automatski uspostavlja. Najbolji savjet ti je da ne uopce gubis vrime oko izrade diskretnih stabilizatora. Sa danasnjim izborom i serijskih i shunt regulatora stvarno nima smisla ovako nec ic delat. Osim ca te konstrukcije zahtivaju puno komponenti, nije iskljucena pojava nestabilnosti u vidu eventualnih samooscilacija ako se npr zajebe nesto u layuotu ili upotribe nekvalitetni elki. Moras imat na umu da je stabilizator ka ca je npr ovi Sonny zapravo sustav sa povratnom vezom di pojacalo greske moze imat (i najcesce i ima) vrlo veliko pojacanje pa kod njega triba razmatrat i neke stvari koje se u domeni DC-a zanemaruju.A ono ca ti mislis napajat sa ovim (kakav line stage i slicno) ima stvarno vrlo malo zahtive po pitanju napajanja tako su za takve aplikacije integrirani regulatori i vise nego dobri

Iako je mjerenje kako je prikazano na tekstu iz linka principjelno dobro zamisljeno, tocnost dobivenih rezultata je malo upitna. Razlog tome je ca ampermetar ovdi mjeri srednju vridnost pulzirajuce struje koja tece kroz prigusnicu (a ta je opet ovisna o njezinom induktivitetu) i zbog toga je dosta problematicno ocjenjivanje pri kojoj struji prigusnica gre u saturaciju.Puno bolje i tocnije je ta mjerenja izvest u nekom niskonaponskom krugu di bi iznad prigusnice bil varijabilni CCS. Na prigusnicu bi tribalo dovest neki AC signal male amplitude (moze i 50Hz iz nekog niskonaponskog trafa) a na otporniku ispod prigusnice ocitat nivo i onda na bazi tog nivoa, poznate vridnosti mjernog otpornika i nivoa na ulazu izracunat njezin induktivitet. Je da bi tu tribal skop jer pokazivanje AC voltmetra (standardni DMM) pri malim nivoima moze bit jako upitno. Varijabilni CCS bi omogucil da se prigusnicu provuce od nulte struje pa sve do zasicenja i vrlo tocno izracuna induktivitet za bilo koju vridnost DC struje koja tece kroz nju.Necu rec da je nacin iz linka neupotribljiv ali on je u principu namjenjen za pristup di je prigusnica namjenjena da bude prvi element filtera ispravljaca i di se odredjivanjem induktiviteta i strujnih mogucnosti prigusnice vrsi odredjena manipulacija naponom na izlazu i na taj nacin dobivaju donekle regulaciona svojstva ispravljaca. Samo ca taj pristup principu ne vodi previse racuna o rippleu. Taj pristup je bil cesto koristen od radioamatera za napajanje izlaznih stupnjeva predajnika koji su delali u klasi B ili C.Tako da je za "standardne" ispravljace di je prvi element filtera uglavnom uvik elko bolje koristit pristup sa varijabilnim CCS-om

Ma shema toga se vrlo lako skine promatranjem spojeva u uredjaju. Ne mogu virovat da u Podgorici nima bas nikoga ki bi ti mogal pomoc, pa ni to selendra od dvi i pol kuce. Ako vec nikoga osobno ne poznas, obidji malo TV servise i tamo di vidis da radi netko stariji (50+), provaj ga pitat da li bi ti pogledal. Velika je virovatnost da TV serviser te zivotne dobi ima barem osnovna znanja o lampama.Nekog velikog rizika za stavljanje ECC83 omisto ove lampe koja je sada u stabilizatoru ne bi smilo bit. jako je velika virovatnost daje stabilizaor i dimenzioniran da bas ECC83 dela u njemu.Pojacalo greske je podsklop stabilizatora koji na bazi reference i nivoa napona na izlazu odredjuje koliko ce pobudit serijsku cijev u stabilizatoru da bi se odrzal proracunati nivo napona.Ripple ti je ono ca se narodski kaze brum, znaci varijacija napona (u ritmu punjenja i praznjenja filterskih elki) na izlazu ispravljaca / stabilizatora. Kod upotribe stabilizatora tribal bi bit u mV okviru

Odredjeni parametri i karakteristike (performanse) stabilizatora bi dozivili odredjene promjene. Da li na losije ili na bolje, tesko je rec bez uvida u shemu i vridnosti komponenti.Generalno gledano, ako je sklop dimenzioniran da dela sa ECC83 (ka pojacalm greske) onda je logicno ocekovat da bi stavljanje ECC82 koja ima manje pojacanje dovelo do pojave nec veceg ripplea na izlazu spravljaca. Ali kazem opet, bez uvida u shemu i vridnosti komponenti to je samo projekcija moguceg scenarija

Ne bi uopce bilo lose da ti netko to malo pregleda i premjeri neke stvari. A dosta toga mozes i sam (Oprez - visoki napon) premjerit pa time ujedno stec i neka iskustva koja bi ti i kasnije dobro dosla. Pomalo, uz pomoc datasheetova lampi, da se puno toga na taj nacin naucit a i porjesavat eventualne probleme

Nima ti to veze jedno sa drugim. Stabilizator visokog napona je jedna stvar a krug grijanja sasvim druga. Tome da lampe razlicito svitle je najcesce banalni uzrok, oksidacija ili sporkica na kontaktima podnozja onih koje slabije svitle i to se uglavnom rjesava nekoliko puta lampu van i unutra uz malo ciscenja pinova lampi i kontakta podnozja izopropanol alkoholom.Moze doduse bit i nec gore ali to je manje virovatno. Npr ostecenje mreznog trafa (mada bi se eventualno poviseni napon grijanja tribal odrazit na sve lampe)Moze bit i greska od pocetka. Ima konstrukcija di neki vezu sva grijanja u seriju pa ako netko stavi npr poneku lampu od nekog drugog proizvodjaca dsi se da takva ima donekle razlicitu struju grijanja pa se desavaju razliciti padovi napona na grijacima.Provaj se prisitit je li takvo stanje oduvik ili se mozda nedavno to pojaviloNista, ocisti to sa alkoholom a ako i dalje bude isto tribat ce voltmetrom provjerit napone grijanja na podnozjima lampi

A da MC preamp storis sa dvi 6C33 u kaskodi, bil bi vizualno jos impresivniji. A ki zna, mozda bi zbog visoke strmine 6C33 bil i malosuman. Kako virovatno nikada nije bila isprobana u takvoj upotribi, mozda ne triba unaprid iskljucit odredjena iznenadjenja

Tema je zbilja na diyaudio.com postigla izuzetan interes. Od ukupno 24 posta su samo 20 postova od autora teme a cak su 4 posta od cak 2 forumasa tamo.Ah ti ameri, uvik navaljuju u ogromnom broju

Ako si dobil (platil) VT4C sa Wehrmachtovim logom onda te je neki dobro osisal :msn-rofl:Uvalija ti neku kinesku jeftinjacu sa frisko printanim logom.

Ma ca ni ono neki dan bilo govora da je ECC88 samo za pussies? :buehehe: Najeba si kad te rokeri pocnu lupat gitarama

Ajde lipo, drago mi je da se gitaristima svidila ta mala spravica

Za 33 oma je moja greska, skroz sam smetnul s uma da su tu Ge tranzistori sa pragom otvaranja ispod 0,2V a ne Si sa 0,6V tako da tih 33 oma moze ostat. Tako da zanemari ono ca san u prethodnom postu napisal o tome.Medjutim, za one otpornike si napravil gresku time ca si ih obrnuto nacrtal. 2,2K ti triba ic prema +32V a 10K prema masi.Tocno je da se njihovim vridnostima odredjuje pojacanje sklopa ali uni ujedni i postavljaju DC radnu tocku na potribnu vridnost. A sam proracun pojacanja (ono bi racunski bilo isto bez obzira kiji je otpornik gori a koji doli) ne bi nista znacil kad bi pogresno okretanje otpornika utiralo tranzistor u saturaciju di ne bi imal nikakvog pojacanja.Zamini polozaje tim dvima vridnostima (10K i 2,2K) i to je to

Ma otkud si izvukal te vridnosti otpornika(10K i 22K u polarizaciji ulaza i 33 oma u CCS-u, one poboldane vridnosti u shemi)? Sa tim vridnostima bi ti ulazni tranzistor bil u potpunom zasicenju tako da bi izmedju kolektora i emitera bilo odokativno nekih 50-ak mV a kroz CCS bi ti sa tih 33 oma teklo 18mA struje. Usporeedi ih malo sa vridnostima na prvoj stranici teme

Buuu, D3a je samo za prave muskarcine. A pussies mogu koristih (skoro) svaku lampu mada sa oderedjenim vadljivim poteskocama ako je odabrana lampa GM100

Za pussy-je, kazes?Anubise, koliko si RIAA preampa napravil sa ECC88 a koliko sa D3a ili sa 5842?Naime, ovakve bombasticne izjave su tipicne za nekoga ki nije nikad slozil neki uredjaj ali naravno, pricat o tome koja lampa je "bolja" od koje je najlakse.Ca ako ti ja kazem da je ECC88 odlicna lampa za RIAA stupnjeve? Oces li me pobit nekim tehnickim argumentima ili me proglasit za pussy? Jedva cekan da cujen, zivo me zanima koji pristup odgovoru ces izabrat.To da je D3a bolja od ECC88 mogal si saznat iz mojih tekstova po forumima i iz tekstova onih ostalih (malobrojnih) koji ka i ja koriste D3a. Je, D3a je bolja mada to nikako znaci da je ECC88 losa jer ce i sa njom onaj ki pozna problematiku ostvarit odlicne konstrukcije.Ja cu ovdi bit ipak pristojniji od tebe pa necu red da D3a nije za pussy-je nego da nije za neiskusne. D3a je za onoga ki ju zna kako triba upotribit dok za one koji to ne znaju izleti prema D3a obicno zavrse u skladu sa njihovim poznavanjem D3a.Zato se nemoj razbacivat ovakvim izjavama (koje su btw i prilicno uvridljive) jer moras poist jos jako puno palente da steknes neku predodzbu o tome koja cijev ca moze.

Ako ti se ne svidja previse matematike, potrazi knjigu "Tranzistorska audiopojacala" od Jelakovica. U njoj je koristen stvarno minimum matematike (samo 4 osnovne operacije) i na izuzetno pristupacan nacin je opisano prakticno sve ca je bitno da se shvati rad pojacala.Ta knjiga je izdanje "Tehnicke knjige" iz Zagreba negdi krajem 70-ih godina a virovatno ju se jos uvik moze nac po antikvarijatima na podrucju cile bivse Yu

Pa valjda ti je jasno da naponski prag od 0,2 i od 0,6V nije isto i da ce tu tribat promjene. Ali kako si upro da koristis bas tu shemu onda trazi od njega da ti to prepravi. Ja nimam ni najmanje volje prepravljat lose sheme ka ca je ova jer tu bi jedina prava prepravka bila drukcija shema

Odgovor na to pitanje je nemoguce dat u okviru jednog ili vise postova. Potribno je tu dosta predznanja da se shvati zac ft od 1MHz (ka ca imaju AD161 / 162) nije dovoljna. Referiranje na to dokle ljudsko uho cuje samo stvara krive zakljucke.To bi ti prakticno i zorno pokazalo slaganje nekog ampa sa AD161 / 162 u izlazu i njihova zamjena sa nekim Si tranzistorima daleko veceg ft-a nakon ca amp prodela. Jedino je problem ca ih se ne moze bas skroz direktno zaminit i odredjene manje preinake bi tu bile neophodne.

Pigy, ja san ti pokusal u ovoj temi na malo indirektni nacin rec da se okanes coravog posla i da zaboravis na ta AD govna u izlazu ali izgleda da to moran rec i direktno. Sa njima se jednostavno ne moze napravit dobro pojacalo jer su im vlastita ogranicenja prevelika.O ovoj shemi san vec rekal ca o njoj mislin ali bez obzira ca se ulazno driverski dio moze napravit sa Si tranzistorima koji nimaju tih ogranicenja i sa itekako boljom topologijom na kraju ostaju ti jadni AD161 / 162 i to je granica koja se u toj koncepciji ne moze prijec. A to da idem potpisivat shemu necega za ca unaprid znam koliko ce bit ograniceno u performansama mi ne pada na pamet.Zato ti jos jednom kazem da je bolje da to zaboravis. Mogu shvatit da te radoznalost vuce jer je ta fama oko Ge tranzistora izgleda uvatila poprilicno maha ali stvai stoje ovako kako san ti ih iznil