sstrsat

Ajde ako ni problem neka netko prilipi tu shemu sa digilandera direktno. Server mi ne da otvorit tu stranicu

OK bane, arbeit macht frei. Pocinje.....

Bane, ovi japanac (ka i ostali koji su ti pretpostavljan zapeli za oko) mozda moze a mozda i ne moze. Ili da recen ovako, za prvi stupanj uvjetno moze ako se smanji struja kolektora. Uvjetno zato ca jako puno ovisi o tolerancijama strujnog pojacanja ostalih tranzistora u liniji. To znaci da ako ostali stupnjevi imaju premali hfe onda prvi stupanj nece moc ostvarit potribnu neizoblicenu amplitudu signala na svom izlazu. A kako kod Ge tranzistora tolerancije hfe znaju bit povelike onda ti ne moren garantirat uspjeh sa tim tranzistorom. Necu doduse rec ni da bas nikako ne bi moglo. A da bi se ustanovilo da li moze ili ne moze tribalo bi prvo slozit driverski i izlazni stupanj pa na osnovu izmjerene struje baze driverskog tranzistora donit odluku.Ali mi nec ni jasno: Ako se dobro sican, odluku za AF118 smo donili ne samo na osnovu njegovih parametara nego i zbog mogucnosti nabave iz lokalnog izvora http://www.mgelectronic.rs/ a sad navodis da ga moras narucivat izvana. Sad je na tebi da izaberes, oces li cekat AF118 ili ces ic na taj nacin da prvo slozis driver i izlaz (pretpostavljan da za to imas sve komponente) pa na osnovu struje baze drivera vidit moze li 2SA341 ipak uc u igru ili ne. Ustvari, kad razmislin, ovo je mozda i najispravniji put. Ako i dojde do toga da ces morat cekat AF118, imat ces vecinu posla obavljeno. A ja san danas dosal na platformu pa mores racunat da me misec dana imas na raspolaganju za pomoc

Bane, to o sumu alloy-drift tranzistora je generalno tocno ali samo generalno. Ovdi te je virujen uplasil dosta neprecizan tekst (audio circuits...). Autor tog teksta nije navel da li pri "audio circuits" misli na upotribu u preampu ili izlaznom ampu. Kod preampa koji dela sa malim signalima na ulazu je pitanje suma itekako znacajno ali ovdi di je ulazna ositljivost cca 1 Veff pitanje suma je uglavnom samo akademsko. Kroz sva ova desetlica nisan naletil na tranzistor ciji bi sum predstavljal problem pri tom nivou ulaznog signala, od najstarijih Ge do najnovijih Si. Istina, kod tih starih Ge tranzistora nima govora o bilo kakvoj uniformnosti karakteristika po pitanju suma pa se tako moze naletit na poneki koji izrazito jako sumi ali se isto tako moze naletit i na gotovo besuman. Ali kako san vec navel, to bi bilo od interesa da se dela o preampu. AF118 nisan nikad koristil ali nima razloga da on ovdi predstavlja problem u vezi suma s obzirom na nivo ulaznog signala. Moj prvi prijedlog je istina bil AFY14 (koga san davnih godina koristil) ali kako si navel da imas problema sa njegovom nabavom i da ti je puno lakse nac AF118 onda smo posli na njega. Jesi ih vec narucil?

Okani se vise toga da meni pripisujes zamjene teza i pogledaj ca sam pises. Ne sporin ti da se tebi osobno svidja zvuk starih Ge pojacala ali to je iskljucivo tvoj osobni ukus o kome niman namjeru diskutirat.Ali nemoj branit neobranljivo. Sa transformatorom to niki od te ekipe koja je ka testirala nije isproval. A shodno tome moren stavit ruku va vatru da ni sa cijevnim ampom taj driver ni nikada isprovan. Probavali ste i ti i ostali sa Si pojacalima, barem kako tvrdis. A je li ki malo analiziral sheme tih pojacala sa kojima je probavano? Mozes li garantirat da tako niskoimpedantni teret ni dovel do aktiviranja kakve prekostrujne zastite Si ampa? A ako krivulja impedancije pada na nekim frekvencijama debelo ispod 1 oma onda ce virovatno i snagator od 500W imat velikih proglema za pogonit ga tako da ni on nece moc storit puno bez pomoci transformatora. Je li konstruktor zvucnika dal graf impedancije? Mada sam taj graf ne moze puno rec kako ce zvucnik "zvucat" on je ipak neophodan da bi se uopce moglo odredit va kojim uvjetima ce se vrsit testiranje. Bez svih tih predvjeta koje ti ponavljan iz posta u post nima objektivnog testa. Ali izgleda da to nekima (tebi) ni vazno. Bitno je da su njima njihove usi rekle da su polustoljetna Ge pojacala nec najbolje i da tu svaka prica prestaje. I da svi drugi moraju virovat va to. Sveto pismo, bice.... Da se razumimo, nisan apriori protiv Ge pojacala. Jer da jesan siguro ne bin isal banetu pomoc da mu uspije koncept njegovog ampa. I sa Ge tranzistorima i njihovim objektivno inferiornijim osobinama se moze jako puno izvuc ako se pravilno pristupi problemu. Tako da se onome ki voli Ge prizvuk taj prizvuk ne ukine a da istovremeno dobije itekako visoku kvalitetu. I mislin da je to upravo ono ca bane oce dobit iz svog SE koncepta. I dobit ce. A uz dodatak transformatora (ako bude zelil) nec bit nikakve prepreke da spoji i taj niskoimpedantni driver na amp Ali sam itekako protiv proglasavanjatih starih kvazikomplementarnih kanti koje koriste neke AD149 ili slicno va izlazu (i drivaju ih sa AC187 / 188 ili AD161 / 162) za nec apsolutno najbolje. Takve stvari nimaju ca trazit kad se govori o realnoj reprodukciji zvuka, svidjalo se to tebi ili ne. Ponovit cu da se taj zvuk tebi moze osobno svidjat i da niman nis protiv toga da ti se svidja ali iman jako protiv da se to proglasava za jedini moguci ili najbolji koncept.

Nima nikakove zamine teza, realnost je takva kakva je. A ako je ti ne mozes ili ne zelis prihvatit, to je samo tvoj problem.A mogu mislit koliko su ti testovi bili ozbiljni i koliko je iza njih (ka osnovni preduvjet) stajalo poznavanje problema pogona izrazito niskoimpendantnog tereta. Proglasavat da polustoljetna Ge pojacala (Za koja je upitno da li dojdu uopce i do 15kHz) imaju realniji zvuk od Si (ili bilo cega drugoga) govori samo o elementarnom nepoznavanju nekih stvari. I nemoj mi potezat argument da ti cujes da je to bolje. Tako je i moja pokojna nona cula da nam vistice i vukodlaki nocu dolaze doma i suskaju po kuhinji. Isto ka da neki ulije naftu va Ferrarija pa se cudi kad mu stane iza prvog zavoja. Ima koliko god oces pojacala koja su u stanju gonit takov teret, ca komercijalnih, ca diy. Snagatori koji daju parsto W i u stanju su isporucit 10, 20 i vise ampera ce ga bez problema gonit. Svakako ne toliko kvalitetno ka dobro pojacalo umjerene snage + prilagodni trafo ali i svakako bolje od raznih Ge Molotova, Ge Philipsa i slicnih stvariA ti znaci "znas" da trafo nije dobro rjesenje? Bilo bi zanimljivo saznat na osnovu kojih argumenata to tvrdis. Ca se tice tehnicke strane, u prijasnjim postovima sam ti objasnil zac je trafo u ovom specificnom slucaju daleko najbolje rjesenje. A sad cu potegnut tvoj argument. Iz svega ca si napisal moze se zakljucit da ti "cujes" da polustoljetna Ge pojacala "bolje" i "realnije" zvuce i da uredjaje triba ocjenjivat samo po sluhu. A transformator (koji nisi nikad cul sa tim driverima) unaprid odbacujes ka nec ca ne valja. I usput mene optuzujes za zaminu teza, ha. Ca je u pitanju? Strah da ce trafo razbit sve tvoje brizljivo stvarane iluzije? OK, najteze se risit vlastitih zabluda. A dobrog zvuka nima ako se ka osnovni uvjet ne postuju temeljni zakoni fizike i elektrotehnike. Sve ostalo (izbor komponenti itd) je samo nadgradnja ali ako osnovne stvari nisu postavljene kako triba onda sve zavrsava va mistifikacijama tipa "ja to cujem" i slicnima

To nisan znal. Ca su stvari stvrno bile dosle dotle da je nastupil totalni razlaz?Odredjeno nerazumivanje izmedjyu diyera i konzumenata postoji svagdi ali forumske rasprave bas zato i sluze da se iznesu razlicita misljenja da se o njima prodiskutira. I naravno da svatko ima pravo na svoj dozivljaj zvuka pa tako ni ja necu negirat sleepyju da ima pravo bit odusevljen sa takvim sistemom.Ali kako je diy crv vavik nemiran, onda mislin da je potpuno shvatljivo zac ukazujem na neke objektivne manjkavosti cilog koncepta. Poznata stvar, to se pogotovo manifestira kod FR zvucnika (interno dobro prigusenih) i triodnih SE pojacala di sam nec veci izlazni otpor pojacala diluje ka otpornik u seriji sa zvucnikom i poboljsava odziv na nizim oktavama. Ali na racun ukupne efikasnosti. Taj otpornik ustvari slabi signal koji se dovodi zvucniku. To slabljenje je ovisno od frekvencije i najvece je tamo di je impedancija zvucnika najniza a najmanje tamo di ona raste. A kako impedancija raste priblizavanjem reznantnoj frekvenciji zvucnika onda je vidljivo da se odaziv u basovima (inace najslabija tocka FR zvucnika) itekako poboljsava. Ali kako rekoh na racun ukupne efikasnosti i za koliko dB se dobije poravnanje na nizim frekvencijama, za toliko dB pada ukupna efikasnost zvucnika. Kod vecine FR zvucnika taj pristup daje dobre, pa cak i odlicne rezultate.Ali ni primjenljiv bas za svaki zvucnik. Kod zvucnika koji su slabije interno priguseni i koji pitaju veci damping faktor pojacala ovaj pristup moze itekako pogorsat stvar

Kontradikcije? Va mom ili va tvom pisanju? Da te podsjetim ca si napisal va predzadmjem postu:".imamo šklopocije stare gotovo pola veka koje rade kako rade i Molotova kao za sada jedino DIY rešenje za za male omaže..." Va jednom postu kazes da nikad nisi cul tog Molotova a va drugom ga proglasavas za jedino rjesenje. Na osnovu cega? Rekal ti je netko ? A ja bas ne vidin di san va kontradikciji. Rekal san adekvatno pojacalo. A pod tim sam mislil ili na pojacalo bas kreirano za rad sa ovako niskim impedancijama (a tu siguro be spada kvazikomplementarni stupanj koga pogone AD161 / 162) i da su mu ostale karakteristike i mogucnosti onakve kakve se ocekuju od jednog kvalitetnog pojacala. Od frekventnog opsega nadalje.... Ili na standardno (4 ili 8 oma) kvalitetno pojacalo uz upotribu prilagodnog transformatora. I jedna i druga solucija mogu izvuc puni potencijal iz ovog niskoomskog drivera a razlika je va tomu ca je transformatorska varijanta daleko jeftinija i prakticno trenutno dostupna. Plus ca nudi i vecu kvalitetu od namjenskog niskoomskog pojacala. Toroidni trafo sa tako malo zavoja ce ovdi sa lakocom poc ispod 20Hz a sa gornje strane ce se va najmanju ruku protegnut do nekoliko stotina kHz, ako ne i do MHz. Ako je taj driver stvarno tako dobar kako tvrdis (i to verificira test sa transformatorom i kvalitetnim 8 omskim pojacalom) ja cu bit prvi koji ce ga ic potrazit i stavit ga na svog OTLa. A ca mislis da san storil OTLa zato ca san ljubitelj transformatora? Pa valjda je odgovor jasan. Ali u ovom specificnom slucaju ne bin imal nikakovih zadrski da stavin trafo izmedju OTLa i tog zvucnika. Naravno ako bi taj zvucnik nadmasil moje modificirane Fostexe Samo o njemu ovisi oce li prihvatit sugestije. A uvjeti leze pred vratima, bez nekih financijskih i pogotovo bez tehnickih preprekaI moren rec da me jako cudi da netko vec ni takve probe storil jer kako san shvatil, prica o tom driveru se vuce vec godinama (ja sam tek nedavno saznal). Malo mi je neozbiljno na sva usta hvalit zvucnik koji, koliko vidin, nije nikad ni bil va prilici da u adekvatnom okruzenju pokaze ca moze. Ili ne moze, svejedno. Ovako je sve jako nedoreceno

Ono ca ti zoves "puko teoretisanje" je realnost utemeljena na fiziki. Sve drugo je tvoje uvjeravanje samoga sebe. Na volju ti, ako se tebi svidja bas takov zvuk uzivaj u njemu.Ali nemoj stvarat nekakve mistifikacije oko nekih (nepostojecih) nadnaravnih osobina germanija i predstavljat svoje usi ka ultimativni instrument koji je pobidil i zakone fizike. Ako opis Molotova koji si citiral odgovara stvarnosti onda su cinjenice takve kakve san ti navel. I ne moze ih prominit nikakav tvoj subjektivni utisak. A uostalom, zar se ni vec ponesto ljudi javilo sa razocaravajucim utiscima o cilom tom konceptu? Rekal san vec u pocetku da necu iznosit nikakvo misljenje o zvucnim mogucnostima tog zvucnika jer ga nisan cul. Ali cu itekako rec o stvarima koje se ticu njegove impedancije i interakciji toga sa pojacalom. I opet cu ponovit da smatram da taj zvucnik nije nikada isprovan sa adekvatnim pojacalom pa je samim time bespredmetno zakljucivat o njegovim ogromnim ili mizernim dometima. A taj Molotov, ako je opis istinit, nije nikakovo rjesenje. Jedino pravo diy rjesenje bi tu bilo upotriba transformatora i koristenje nekog kvalitetnog ampa predvidjenog za normalnih 4 ili 8 oma. Tek onda bi se mogal dat neki sud samom zvucniku. I potribni transformator se moze storit za jedno popodne va dnevnm boravku. Triba toroid jezgra za nekih 200 do 300 W i nesto malo deblje zice. Zbog vrlo niskoomskog okruzenja je i broj zavoja mali tako da ga ni nikakov problem rukom namotat. A mali broj zavoja garantira i vise nego odlicnu frekventnu karakteristiku Jeftino, jednostavno i brzo sklopivo. Ako imas hrabrosti provaj tako nec pa onda iznesi misljenje o Molotovu. Po mogucnosti iskreno...

O shemi koja ni objavljena je dosta tesko diskutirat ali da ipak provan iz ovog vrlo sturog teksta (gorannavi)izvuc neke zakljucke o tom Molotovu. Interesantno, navodi se da su izoblicenja 0,1% na teretu od 0,1 oma ali se ne navodi pri kojim to velikim strujama. Vec sam takav nacin navodjenja budi veliku sumnju u rezultate mjerenja a mozda jos vecu sumnju u to da li su mjerenja uopce provedena.Iz ovog razloga: Kako je u dalnjem tekstu navedeno da Molotov dela sa jednostrukim napajanjem, onda je jedini nacin dovodjenja signala na potrosac preko velikog elka. A taj bi ovdi moral bit stvarno velik, najmanje nekih 150000 uF da bi cili audio opseg prosal kroz njega. I to uz pretpostavku da mu je ESR barem za red velicine manji od impedancije tereta, znaci ne veci od nekih 0,01 oma. Koji to elko ima u stvarnosti tako mali ESR? Nijedan, a ni paralelno vezivanje vise manjih elka tesko da ce spustit ESR na 10-ak ili vise puta manju vridnost od impedancije tereta (0,1 oma). Ipak zivimo va realnom svitu Znaci klasicni kvazikomplementarni spoj va kojem AD161 / 162 pogone izlazne PNP snagatore. Sa svim problemima koje donosi inherentna asimetrija i neminovnost uvodjenja jake globalne povratne veze. Klasa A je svakako OK ali ni ona sama po sebi ne moze izvuc neka cuda iz kvazikomplementarne topologije. Frekventna karakteristika i strujnog i naponskog pojacanja prvenstveno ovisi o topoloskim detaljima (nacinu i vrsti pobude itd...). A da bi bila dobra prvenstveni uslov je biranje tranzistora sa cim manjim parazitnim kapacitetima i sa visokom tranzitnom frekvencijom, neovisno jesu li Ge ili Si. Spektralno mjerenje suma je potpuno irelevantan podatak kada je ric o izlaznim pojacalima. To da li je frekventna raspodila suma do navedenih 90kHz ravna ili neravna ne govori apsolutno nista o ponasanju i kvaliteti izlaznog pojacala. Ovako izgleda donekle impresivno manje iskusnima. Samo, ako se netko oce pohvalit dobrim frekventnim odzivom pojacala daleko izvan audio opsega, taj ce izmirit i objavit full power bandwith karakteristiku. I to u obadva moda, i open loop i closed loop. Da se zapitan zac to ovdi ni objavljeno nego se navodi irelevantan podatak o spektralnoj raspodilii suma Zakljucke neka svatko sam donese

A cuj, ako iz toga izvodis neke zakljucke o vecoj otpornosti Ge tranzistora u odnosu na Si moren ti samo rec da si va zabludi. Pogledaj malo sheme iz tog doba i osim te spomenute vridnosti elka vidices da je jos puno stvari bilo razlicito. Generalno vrlo slabi pobudni stupnjevi u Ge ampovima nisu mogli ni izbliza dat pobude koliko je tribalo pa samim tim nisu ni neke ekstremno velike struje mogle potec kroz izlazne tranzistore. Plus isto generalno gledano poddimenzionirani ispravljaci. Itd, itd...Ono ca ti pokusavan rec je to da ni Ge ni Si tehnologija nisu tu presudne za krepavanje ili prezivljavanje ampa vec cila topologija i par tih sritnih faktora (kreiranih uglavnom ekonomskim razlozima) koji su pomogli Ge ampovima. A ako ti zelis virovat u to ca si zamislil, slobodnoI ni jedan od tih ampova nije niti najmanje pogodan za te teske terete, bez obzira da li je izveden sa Ge ili Si tranzistorima. Jednostavno nisu kreirani za takav teret.Ocjenjivanje zvucnih dometa nekog zvucnika koji je pogonjen potpuno neadekvatnim ampom nima bas puno smisla (ako ima uopce imalo...)Vidin da apriori odbijas pomisao o trafu a on bi ti ovdi bil najjednostavniji, najjeftiniji a vrlo moguce i najbolji put. Na nekim stvarima i pasivni element ka ca je trafo moze imat itekakve prednosti pred aktivnim sklopovima

To ca nijedno ni oteglo papke nima veze ni sa Ge ni sa Si tehnologijom nego najvirovatnije sa time ca su gotovo sva pojacala iz tog doba imala elko na izlazu. Pogotovo ona sa Ge tranzistorima. A u to vrime se u principu ni stavljal elko veci od 1000uF, ako i toliko. A tako mali elko je u kombinacija sa vrlo malom impedancijom zvucnika formiral visokopropusni filter koji je rezal dolnje oktave koje nose najveci dio energije i naravno zahtjevaju najvise od snage koju pojacalo moze dat. Tako da je na tim frekvencija amp vidil puno vecu impedanciju od tih nazivnih 1 oma. Vislje oktave di su amplitude signala puno manje nisu trazile previse struje pa je amp prezivil.Ali da takvom ampu stavis za izlazni elko nekih 15000 do 20000 uF (ca bi realno bilo potribno za impedanciju 1 oma), jesi li siguran da bi prezivil ?Vrlo virovatno bi pokleknul ili sam amp ili njegov ispravljac. Bez obzira jesu li va njemu Ge ili Si tranzistori.

Amper, volti, wati, omi ... Ma ako taj zvucnik ima stvarno impedanciju manju od 1 om onda je jedino pravo rjesenje prilagodni trafo izmedju njega i (bilo kojeg) ampa. Sve drugo je i skuplje i kompleksnije a najcesce i losije

A ako je tako, onda dobro. Zanemari onda glupost koju san napisal. Ma ne triba ni 30 mA u pobudi. Pa svi znaju da se mosfeti pobudjuju samo naponom i da je sasvim dovoljan jedan BC107 sa 0,1mA kolektorske struje da bi pogonil KW mosfet

Stvarno ce bit cudo od ampa. Gonit sa 30 mA u pobudi kapacitet od 8,8 nF je stvarno ubod. A vec na 50 kHz kapacitivni otpor iznosi nekih 360 oma. Al ce tranzijenti doc do izrazaja, mos mislit. To cudo je namjenjeno za motor invertore di dela sam u manjim invertorima ili ka driver za izlazne IGBT u vecim invertorima.

Beskorisna komponenta za audio. Ca mu vridi sva ta disipacija kad njegov ulazni kapacitet predstavlja stravican teret za pobudu. Al bi mu frekventni opseg bil sirok, bil bi idealan par ugljenom mikrofonu Taj je za motor drive invertore i tu ce dobro obavit posal

Ma da bi blog na nec licil triba podosta toga napisat. Mozda jednom kad uvatin volje

A u vrazju mater, moral san 06/03 uplatit za obnovu domene. Bit ce da se gospoda strogo drze datuma i da su ga ugasili dok ne uplatin. Jeba i mozak posli pedesete kad zaboravin takove stvari. Risit cu to sutra ili preksutra

A jeba jedan ban A misto se zove Krasno

I ne mora bit tako. Sama prigusnica ima svoj otpor. Taj otpor + jos jedan vanjski otpornik va seriji s njom pojede visak napona. I jos jedna izuzetna korist se dobije sa takvin spojem. Hiti oko na moj site di ces nac da to koristin va svom OTLu i razlog zac.Ali kako izvedba i cijena prigusnice za toliku struju nisu bas igra, zasad je bolje da bane ne komplicira zivot sa time. Jer to bi osim izrade same prigusnice ovdi podrazumivalo i znatnu promjenu va shemi. Zbog odrzavanja koliko toliko konstantne struje kroz izlazni tranzistor

Ma valjda nas nece ubit zbog jednog posta offtopica. Posto preksutra gren doma sa platforme i misec dana cu bit vrlo malo prisutan na forumima, zasad je necu otvarat ali ni nemoguce da je kroz misec dana otvorin.Tako da ne gremo bas skroz u offtopic jer je i ova tema vrlo zanimljiva, pustimo to za posli. Samo cu rec da ce bit sredinom petog miseca izlozeni sirem krugu jer je vec uveliko va toku organizacija "Triode festivala" u jednom malom mistu na Velebitu (ima opsirna tema na audiofil.net). A kako ce to bit otvorena manifestacija, i svaki iz vasih krajeva koga to zanima i ima mogucnosti doc je dobrodosal. Valjda necu zbog ovomalo "reklamiranja" tog dogadjaja popusit ban

Je bane, ne triba zurit i sve ce sist na svoje misto. A ca se tice rusa va CCSu, on je tu zato da cili amp bude Ge. Naravno da bi i hrpa Si bipolarnih ili mosfeta mogla besprijekorno obavit tu funkciju ali san bil uvjeren da ce ti se ovako vise svidjat. Njegovo izoliranje od hladnjaka ne bi smil bit neki veliki problem. Liskun za ispod njega mozes lako adaptirat od standardnog liskuna za TO3 tranzistore a na metalnom prstenu ki ga drzi samo malo prosiri rupice tako da kroz njih mogu proc izolacione podloske koja se standardno koriste kod TO3 ili TO220 kucista. Vide ce ic kroz njih i nece bit nikakove opasnosti da ti kuciste rusa dotakne hladnjak. Eventualnu upotribu plasticnih vida ne preporucan, one dosta brzo popuste a to bi dovelo do pregrijavanja tranzistora.Virujen da je procedura koju san ti napisal dovoljna da ga i sam uspjesno pustis va pogon ali ako na bilo kojem koraku ositis nesigurnost ili predosjecaj da bi nec moglo poc lose onda sacekaj tih misec dana dok se ne vratin na platformu.

Sa aspekta fizike nima nikakvih ni za ni protiv zac bi zvucnik od 1 oma impedancije bil bolji ili losiji od 4 / 8 omskog zvucnika. Interakcija zavojnice sa magnetom je sa strane samog bakra uglavnom odredjena brojem Amperzavoja a taj broj finalno izajde vrlo slican i za 1 oma sa vecom strujom i sa 8 oma sa manjom strujom. A ni u masi (tezini) same zavojnice nece bit bas nekih razlika.Sama voice coil je i tako najmanji dio u prici o zvucnicima. Puno vise sve ovisi o materijalu membrane, njenoj krutosti, kvaliteti ovjesa, magnetu ........Zavojnicu je lako optimizirat ali ove cisto mehanicke stvari nije ni najmanje. Tako da se samom niskoimpedantnom zavojnicom tesko mogu ostvarit neki revolucionarni pomaci u kvaliteti zvucnika.Kako nisan nikad imal prilike cut toliko niskoimpedantni zvucnik, necu se upustat va spekulacije o zvucnim dometima ali fizika uvik ostaje fizika.A sa strane ampa, takov zvucnik moze predstavljat vrlo nezgodni teret i moze se desit da ce ga amp tesko kontrolirat.Ali nezavisno od svega, takov zvucnik ni va nikakvoj vezi sa Ge ili Si izvedbom pojacala. Ima na lopate komponenti koje su u stanju osigurat njegove strujne zahtjeve (IGBT, power mosfet, bipolar itd) a da im pri tome naponska saturacija bude jednako niska ili i niza nego kod Ge tranzistora. 5, 10 ili 20 ampera je ustvari smisan zahtjev sa aspekta strujnih mogucnosti danasnjih komponenti. A uz dodatak dodatnog izlaznog transformatora moze ga gonit i svako cijevno pojacalo. I pri tome je najlipse da je kod tog dodatnog trafa izuzetno lako postic ekstremno visoku kvalitetu. Zahvaljujuci tome ca je to izrazito niskoimpedantni trafo i povrh toga nima nikakove DC predmagnetizacije kroz njega. U svakom slucaju trafo koji ni najmanje ne degradira postojece karakteristike i mogucnosti cijevnog ampa

Ne gubis ti vrime, sve mi se vidi. I kako ce komponente izgleda doc vec za desetak dana, nec mi govori da ces se odma uvatit lemilice. A kako u tom periodu ja necu bit na platformi nego doma (u utorak bizin odavdi) i vrlo malo cu se lovit kompjutera onda cu ti odma napisat neke upute po kojima bis tribal ic.Na shemi san stavil korekcije / smanjenja vridnosti nekih komponenata (emiterski otpornici va driveru i predriveru; otpornik va krugu zenerice). Ovo san storil ka prvo zato ca ce teret bit 4 oma a ka drugo ca ce koristenje AF118 umisto AFY14 to omogucit. To bi tribalo pokrit sve normalne tolerancije strujnog pojacanja upotribljenih tranzistora i jedino va slucaju ekstremno velikih tolerancija ce ih tribat jos malo smanjivat. Vec ce se pokazat prilikom pustanja u pogon koje mora bit parcijalno i to ovako:Pospajaj sve RC komponente ali od poluvodica stavi samo prvi tranzistor (T1). Izmjeri napon na njegovom kolektoru i sa potom od 10K podesi da bude priblizno 16V (polovica napajanja). Ubaci drugi tranzistor i privremeno stavi u paralelu sa emiterskih 3,9K jos jedan otpornik iste vridnosti pa izmjeri napon na njegovom emiteru. Tribal bi bit za nekih 0,2V visi nego na kolektoru T1 pa po potribi korigiraj potom. Sad izbaci tih dodatnih 3,9K i ubaci treci tranzistor. I njegovom emiterskom otporniku od 220 oma privremeno spoji u paralelu jos jednoga od 220 oma. Vidi napon na njegovom emiteru koji bi tribal bit visi za 0,2V nego na emiteru T2 i po potribi podesi potom.Kad si to postigal izbaci tih dodatnih 220 oma i spoji izlazni tranzistor T4 ali T5 i zenerice (CCS sklop) jos nemoj ubacivat nego umisto njega stavi privremeno otpornik od nekih 6 oma (od emitera izlaznog tranzistora prema + napajanju). Taj otpornik ce trosit nekih 40W pa mora bit sastavljen od kombinacije visokovatnih otpornika. Tocna omska vridnost ni bitna, ovih 6 oma je za nekih 2,6A struje kroz izlazni tranzistor. Odstupanje od +/- 20% zasad ni bitno. Sad stori (predzadnju) korekciju pota tako da na emiteru izlaznog tranzistora imas tocno polovicu napajanja (16V). Provaj malo minjat vridnost tih 6 oma skidanjem ili dodavanje nekog od tih paralelnih visokovatnih otpornika i kontroliraj napon na emiteru. Nikakove znacajnije promjene ne bi smilo bit. Ako je to u redu kreni na vecu promjenu tih otpornika (isprovaj i sa 4 i sa 8 oma vridnosti) i kontroliraj da li je napon na emiteru jos uvik stabilan. Ako je u svim tim uvjetima ostal stabilan onda se sa vrlo velikom virovatnosti moze uzet da je sklop miran i da ne pokazuje sklonost samooscilacijama. Ali ako ti se pojavi kakvo vece setanje napona (recimo varijacija veca od mekoh 1 do 2V prema gori ili prema doli) onda su ili tolerancije njegovog strujnog pojacanja prevelike ili sklop oscilira. Ako dojde do takvog nezeljenog slucaja (mada je mogucnost izuzetno mala) onda prekini testove i sacekaj da se vratin na platformu jer ce va tom slucaju tribat storit odredjena mjerenja i provjere. Kazem, virovatnost za taj nezeljeni scenarij je izuzetno mala ali ako se kojom nesricom desi nemoj poc glavom kroz zid i reskirat unistenje tranzistora. Sve je to relativno lako rjesivo i ne triba te zabrinjavat.Ali ako sve projde normalno (kako i ocekujen) onda mozes poc na prvi slusni test (jos uvik bez CCSa). Spoji zvucnik, dopelji signal i vidi kako to svira. Snaga ce naravno zasad bit prilicno mala, svega kvarat od maksimalno moguce, zbog otpornika umisto CCSa. Mada bi ako je zvucnik dovoljno efikasan i tih nekih 3W tribalo itekako grmit. Ajmo pretpostavit da je sve to prodelalo kako triba i da si zadovoljan kvalitetom zvuka pa mozemo poc na zavrsni korak. Ubacivanje CCSa i dobivanje pune izlazne snage. CCS je ovdi formiran od tranzistora T5, otpornika od 150 oma, zenerice i Ge diode. U shemi san napisal "Ge zener" mada niman ni najmanju ideju di ces nac Ge zenericu. Potraga za njom ostaje ka opcija ali da ne gubis vrime, ubaci standardnu Si zenericu od 3,3V / 5W. Virujen da ces ovdi lako prihvatit to malo Si zagadjenje jer ona dinamicki ne dela apsolutno nista. Za signal je premostena elkom od 1000uF i blokom od 100nF pa je sa aspekta signala niti nima va sklopu. Ona samo osigurava staticke uvjete. Sa tih 3,3V ce ti otpornik oznacen sa R imat vridnost od 1,3 oma i najbolje ga je slozit od 3 paralelna visokovatna otpornika 3,9 oma. Kako ce se na njemu razvijat nekih 8W disipacije onda ti preporucan da 3,9 oma otpornici budu za snagu od po 17W svaki (standardna vridnost). Ovo iz razloga da se ne pregrijavaju i da ne dolazi do velike promine njihovog otpora u ovisnosti od temperature. Ovo je bitno jer otpor tih otpornika direktno odredjuje struju kroz CCS.I sad kad je CCS ubacen, amp bi tribal razvit punu snagu. Naravno prvo provjeri napon na emiteru izlaznog tranzistora i ako se postavil na 16V ili vrlo blizu toga pusti amp nekih pol ure ili uru da se dobro zgrije i termicki stabilizira pa po potribi stori fino podesavanje pota da na izlazu imas tocno 16V. Za sva ta mjerenja referentan tocka ti je masa ampa.I finalno, spoji zvucnike, odvrni i uzivaj. A ako jednom u buducnosti budes zazelil vise snage poc cemo na povecanje struje kroz CCS i izlazni tranzistor. Ali zasad neka bude ovako i virujen da ce snage bit i vise nego dovoljno.I jos neke konstrukcione napomene. Zenerica ne smi bit izlozena velikim temperaturnim prominamai zato bi ju bilo najbolje montirat tako da je stegnuta kakvom obujmicom na vlastiti mali hladnjak. A za razliku od nje, Ge dioda mora pratit temperaturne promjene na CCS tranzistru pa nju triba ternicki vezat sa njime. I ta dioda ne smi bit ona mala signalnog tipa nego triba uzet ispravljacku Ge diodu predvidjenu za najmanje 0,5A. Na otporniku 150 oma u krugu CCSa se disipira nekih 5W tako da on triba birnajmanje 10-vatniNa otporniku 220 oma u emiteru T3 se disipira nekih 1,2W pa on triba bit za najmanje 2 a jos bolje za 5W.Prva dva tranzistora nisu blizu svojih maksimalnih vridnosti disipacije ali kako delaju va toploj okoloni mozda se pokaze potriba da se na njih stave mali hladnjaciIspravljac za ovo stvarno mora bit vrlo kvalitetan jer u samom ampu nima nikakvog rasprezanja medju stupnjevimaA na tome da gres po gore navedenj proceduri pustanja va pogon cu inzistiratKorigirana shema:

OK bane, neka gre tih 32V. To ce po potribi omogucit i dobivanje daleko vece izlazne snage ali uz podosta povecanu disipaciju pa ce i hladnjaci morat bit adekvatni. Ali sve va svoje vrime. Za sada neka gre sa tih 32V i strujom mirovanja od 2,6A ca ce omogucit dobivanje cca 12W snage. Ako se posli pokaze da malo fali, povecat cemo. Rezerve va amplitudi izlazng napona ima.No za sada neka gre ovako. Mozda ce bit neke manje korekcije vridnosti nekih elemenata u shemi jer san ja isal od pretpostavke o 8-omskom teretu a on ce bit 4 oma. Eventualnu potribu za time cu sutra razmotrit i javit. Ako si nasal di ima AF118, nemoj se puno premisljat nego ga zemi odma. Svi parametri su na njegovoj strani u odnosu na AFY14, i napon i struja i snaga i tranzitna frekvencija. A najvazniji je parametar da je dobavljiv.Izmedju AL102 i AL112 ni velika razlika. AL102 ima 4 MHz a AL112 ima 3 MHz (razlike u maksimalnom dozvoljenom naponu su potpuno nebitne za ovaj amp). A kako je razlika va cijeni skoro 4 puta onda uzmi AL112. Ako te jednom va buducnosti bude jeskala radoznalost da vidis razliku izmedju 102 i 112 onda ces razmisljat o njegovoj nabavi. Ovako odoka, zvucna razlika moze bit samo izrazito minimalna (ako je uopce bude) pa ako se moze jeftinije proc, zac ne. Pogotovo ako ga mores direktno kupit dvi ulice od sebe