dvv

Stojim ti na raspolaganju da uzmeš od mene i probaš pomenute modele H/K 6550 i Toshiba SB-45. H/K je osvežen kompletno pre manje od godinu dana, i dobio je ALPS Blue volume pot. Toshiba nije ni pipnuta, ne može biti u opriginalnijem stanju nego što jeste.
Pošto mi oni služe za rezervu, ništa praktično ne rade, pa nema potrebe za žurbom. Čak naprotiv, ja bih ti savetovao da sa svakim provedeš bar po 7-8 dana, onako polao, sefte, nema žurbe. To ti je rizik jedino u vezi potencijalne kupovine neček trećeg, koje može da se proda u međuvremenu, ali ja tu ne mogu ništa.

Poslušaj tog Ampina. Mene je svjevremeno ostavio mrtvim hladnim i lično ga nikada ne bih kupio, ali to je subjektivan stav, iako i sam posedujem relativno efikasne kutije sa 92 dB/1W/1m.
Ja bih ti savetovao malo ozbijnije sprave. Na primer, Toshiba (ili ponegde Aurex) SB-45, ide za €40-55, 2x40W/8 Oma, i povemeno se pojavi na KP. Jedna uspela varka, jeftin je pa ga ljudi podcenjuju, a kada ga puste kod kuće ne mogu čudom da se načude. Koncepcjski i topološki daleko iznad očekivanog za te pare, to svira kao sretno. Niko Toshiba tranzistore ne poznaje tako dobro kao sama Toshiba. Poslušaj Ampina pa kada ga upoznaš, javiu mi se pa pozajmi to malu Toshibu.
Ili razmisli o Harman/Kardon-u, ali isključivo o modelu 6550. Ima ga na KP za ispod €100, što ti taman ostavlja razliku za jedni upgrade koji radi staršno mnogo tebi u korist, a to je zamena Volume pota za ALPS Blue. Kada sam to uradio na mom primerku, nisam mogao da poverujem koliko je bolje zvučao, mada sam od ranije znao da je standardna boljka H/K uređaja da imaju očajno loše potenciometre sve do klase Citation, tek tu prelaze na ALPS i Noble potove. A kvalitet svirke je daleko iznad cenovne klase, takav zvuk se ne očekuje u toj klasi cene. Ako sumnjaš, pozajmi i njega pa se uveri i sam.
U svakom slučaju, ostaješ u zadatoj granici cene.

Slažem se sa logikom nemam previše ploča, nema logike da se otegnem jako mnogo. Ja imam oko 400 LP ili tu negde, pa sam se zadovoljio sa zvučnicom od recimo €200. To iz razloga jer mi je gramofon uopšte sporedni izvor zvuka, više onako za gušt, jer mi CD čitač ostaje prvi i glavni izvor, a njega ne bih menjao za bilo koji drugi koji sam ikada čuo, ne zato što je savršen jer nije, nego zato što su ljudi koji su ga projektovali napravili po meni savršen niz kompromisa, baš gde treba i kako treba.
 
Sem toga, najveći deo muzičkog materijala do koga mi je jako stalo sam kupio i u CD formatu, iako sam kao i većin bivših vlasnika magnetofona prodao njega i kupio jedan kasetofon, koji savršeno zadovoljava sve moje potrebe (Sony TC-K 808 ES), a zahvaljujući kombionaciji Dolgy C i HX Pro, sa metalnom kasetom može mirne duše da se nosi sa mnogim magnetofonima, jer su gubitci dinamike na visokim učestanostima (20 kHz) potpuno isti kao i magnetofon na 19 cm(s sa EE trakom. Sem toga, trake se danas teško nalaze, i papreno su skupe, dok kaseta ima mnogo više i po razumnijoj ceni. Ovo spominjem samo zato da podvučem da i dalje imam 100% mogućnosti da signal ostane u analognom domenu. To je, na neki način, zaokruživanje analogne koncepcije zvuka, snimak sa LP na kasetu.

Ne znam jer ne znam osobine niti zvučnice, niti ručice. Kod mog Duala, horizontalna komoplijansa je data data kao 40 um/nM, a za zvučnicu 20 um/mN, dok je apsolutna sposobnost praćenja (Tracking ability) zvučnice lateralno navedena kao 80 um, uz prtisak od 1.8 g (ili 18 mn) pri standardnih 315 Hz. Ortofon preporučuje ulaznu impedansu od 47k paralelno sa 150-300 pF, kod mene radi na 43K i oko 160 pF ukupno. Referetna elektronika Luxman C-03 predpojačavač, referentno pojačanjae Harman/Kardon PA 2400 (dklarisama brzin 120 V/uS, vrsna struja impulsa > 100A, dakle nema problema da isporuči sve što treba u bar 99,9% svih zvučnika na planeti, tj. elektronika nudi mnogo više od zvučnice, koja ostaje usko grlo jer je sistem ograničen njenim mogućnostima. Naravno, ima i boljih zvučnica i od Ortofon-a i od drugih, ali za bolje valja platiti i bitno veću cenu, što se meni već ne isplati.
 
O proeđenju sa drugim Ortofon zvučnicama koje imam, u odnosu na F15 Mk.III, poređenja nema, 2MBlue je kudikamo bolja, ali objektivno i oko 3 puta skuplja. U odnosu na LM20, ova 2MBlue je dalko tolerantnija na ulazne parametre, LM20 zahteva ne manje od 400 pF paralelnog kapaciteta, ili će početi da malo akcentuje visoke tonove i pride traži da ručica bude baš sa ekstra malom masom, što moja srećom jeste. Rezonansa sistema ručice i zvučnice je na idealnih 9,5 Hz sa smešno malom amplitudon od oko +2-3 dB, što se gotovo idealno poklapa sa funkcijom mog Subsonic filtera, koji je nežnih 6 dB/okt. na 18 Hz, što daje -9 dB na 9 Hz. Logično, problema sa rezonansom i negativnih delovanja na bas nema, što daje veoma čist i jasno definisan i kontrolisan bas (na primer, Billy Cobham "Quadratnt 4"). Imam mogućnost promene ulaznog kapaciteta, probao sam i uverio se da je svejedno da li koristim 100 ili 200 pF (ma šta valja dodati kapacitet veznog kabla i veznih tačaka).
 
U celini, smatram da je 2MBlue jednostavno dalje razrađena verzija stare LM20 zvučnice, u kojoj su sve vrline i neutralnost stare još malo doterane za još uvek Bože pomozi cenu. Detalja ima koliko ih ima na ploči, ali ostaje pitanje kakva elektronika to podržava. Nije sluačjno to što su se proizvođači trudili oko toga na predpojačavačima, trebalo je opravdati više cene.

Vlado, izvini ali gornji teks je očiglednojako ispod nivoa tvojih dosadašnjih dopisa. Tako gledano, "domaćI" DIYer realno ne postoji, jer svi delovi su mu iz uvoza napravljenog diljem belog sveta ali ni jedan odavde. Prema tome, svi domaći proizvođači su uvoznici i sklepatori, a onda isto to važi i za veliki deo američkih i drugih firmi, jer i one mahom koriste japanske delove, posebno poluprovodnika. Koliko delova unutar Siemens proizvoda, koji se slovi kao nemačka firma, je njihove proizvodnje? Ja ne znam, ali smem da se kladim da je minimalno ispod 50%
 
Razmisli. Osnovna logika DIY nije da sam napraviš poluprovodnike, otpronike i elektrolite, nego da uzmeš tuđe i povežeš ih tako da njihov zbir daje što više od prostoga sabiranja, odnosno da im ugradiš dodatnu vrednost.
 
I ti sigurno sve ovo dobro znaš - čemu onda prazne i besmislene poruke?

Vlado, izvini ali gornji teks je očiglednojako ispod nivoa tvojih dosadašnjih dopisa. Tako gledano, "domaćI" DIYer realno ne postoji, jer svi delovi su mu iz uvoza napravljenog diljem belog sveta ali ni jedan odavde. Prema tome, svi domaći proizvođači su uvoznici i sklepatori, a onda isto to važi i za veliki deo američkih i drugih firmi, jer i one mahom koriste japanske delove, posebno poluprovodnika. Koliko delova unutar Siemens proizvoda, koji se slovi kao nemačka firma, je njihove proizvodnje? Ja ne znam, ali smem da se kladim da je minimalno ispod 50%
 
Razmisli. Osnovna logika DIY nije da sam napraviš poluprovodnike, otpronike i elektrolite, nego da uzmeš tuđe i povežeš ih tako da njihov zbir daje što više od prostoga sabiranja, odnosno da im ugradiš dodatnu vrednost.
 
I ti sigurno sve ovo dobro znaš - čemu onda prazne i besmislene poruke?

Tu firmu (Alco) ne znam, ali šta ti misliš, koliko košta onaj lager koji se vidi? Što u neto materijalu, što u policama, što u prostoru? Pitam jer ovde se detinjasto misli da je to tek tako, ustaneš sabajle sa idejom da uđeš u obradu aluminijuma. Ja ga obožavam kao materijal, ali znam koliko je gadan i pogan, jer traži da svi alati budu namenski za aluminijum, nema zamene. I često su opisani specifikacijama koliko mogu da proteraju pre nego što počnu da krzaju ivice, itd. Čak i na količinu, obrada aluminijuma je višestruko skuplja po alatu or recimo lima.
 
A tu je ekonomska logika. Jedno je kada jedan pljusne pare pa uloži u ozbiljne kapacitete pa posle radi za sve, a drugo kada to svako radi za sebe. Jedan za sve po porudžbini je uvek jeftinije nego svako za sebe.
 
Milan Karan uvozi aluminijum (odnosno uvozi se za njega) iz Nemačke jer Beč je prva destinacija na kojoj je AlMG3 stvarno to, a ne bog te pit šta. Njemu je muka ono providno rpzorče na prednjoj masci, nu plaća nešto u stilu 70 ili 80 jer nju MORA da radi u Minhenu. Zašto toliko, pa uzmite ključ i pokujšajte da je zagrebete pa kada vidite koliko vam snage za to treba, biće vam jasno da je tu logika bila da ništa ne sme da se desi bez najmanje čekića i dosta zle namere. Slično je sa crnom elkosažom - industrija koristi eloksažu od 2 mikrona, a on koristi 20 mikrona, po sopstvenom izboru. Voli čovek da to bude rajno i ne žali da plati.
 
Nego, da ne zaborvim da pitam - kako se po vama rešava pitanje standarda poštovanja evropskih direktiva o električnoj bezbednosti? Ne zabravite da SVAKI carinik u EU ima pravo da od vas zatraži dokumenta o atestu prema EU praviliku u vezi električne bezbednosti, elektro-magnetnih zračenja koje uređaj proizvodi i koliko je sam osetljiv na njih, itd, itd, itd. Ako to ne posedujete, a napisali ste da je uređaj napravljen saglasno sa tim standardim, početna kazna je €40.000 a može i uz 2 godine zatvora, pa nagore, Sve je to lepo opisano u nekih 30-ak "listova", ukupno recimo oko 350 stranica. A ti certifikati se daju na osnovu atesta koji izdaju posle testiranja akreditovane laboratorije. Koliko znam, u Srbiji nema takve domaće laboratorij, ali ima gostujućih iz inostranstva, recimo TUV, koja uređaje šalje na testiranje u laboratoriju u Minhenu. Po ceni istoj kao i za Nemce, naravno. Do nedavno je važilo pravilo da ne morate da imate sve te certifikate ako se radi o prodaji direktno kupcu kao pojednicu, ali sada je ta razlika nestala, sada moraš pa moraš. Sem toga, ako slučajno ikada uđemo u EU, ta pravia će postati obavezna i po našem zakonu.

Nisu ovakve teme uniptile bilo šta, taj posao je obavia lična usjeta i neznanje. Uzmi samo pa saberi REALNE troškove otvaranja i održavanja jedne firme, pa se upitaj odakle treba da se pokriju ti troškovi. Mala firma koja radi manufakturno mesečno izbaci recimo 3 komada uređaja, a pošto mora da plati knjigovođu recimo €300 mesečno, onda je jasno da je svaki uređaj u startu opterećen sa €100 troška samo po tom osnovu.
 
Ako se dobro sećam, ti si postovao da dobro znaš kako rade firme u realnom okruženju, pa sada ti dopuni spisak davanja koje ta firma mora da izdvoji po osnovu zakona. Gde su tu troškovi razvoja, troškovi držanja lagera, doprinosi, pa PDV, itd. To su stavke koje DIY ljudi nemaju, što će reći da je njihova matemarika u startu manjkava. Pokaži mi jedog jedinog DIYera koji je u cenu onoga što je napravio uračunao prosečnu cenu radnog časa ili troškove razvoja (a to vreme je alternativno mogao da upotrebi za neku tezgu koja bi mu donela zaradu, pa makar kakvu).

Uz svo dužno i očigledno zasluženo poštovanje, DIY radovi, ma kako dobri bili, su najčešće unikati, dakle ne može ih sada poručiti neko iz inostranstva. Drugim rečima, oni su van ove teme ukoliko ne postoji mogućnost porudžbine od strane bilo koga, bilo odakle, a to zbog izvoza često podrazumeva i postojanje neke registrovane firme (ako se carinik zainati). Zato sam recimo izostavio firmu B&M jer više nije u mogućnosti da isporučuje modele koje ja smatram jako do izuzetno dobrim, i uopšte, ne znam njihov status.
 
Iz mog iskustva, KORATO je jedna od ređih firmi kod nas koja mirne duše može da stane rame uz rame mnogim čuvenijim firmama. Pre dosta godina, pošalju oni jedan primerak pred- i pojačavača snage u Francusku na testiranje za.TNT-audio internet magazin koji sam taman bio otvorio za naše proizvode sa testom Karana. I kako to već biva, desi se maler, pojačavač inače već zreo proizvod, otkaže. Rezultat - Kosta se baci u avion, ode u Francusku, pogleda šta je, nađe problem i popravi ga. To je retka posvećenost kojoj treba aplaudirati, mnoge daleko čuvenije i skuplje firme to ne bi tako rešavale, nego lepo vi ga pošaljite nazad, itd, itd. Uzgred, moja jedina veza sa Koratom je činjenica da sam od njih nedavno kuipio novu Ortofon glavu, a ranije van den Hul kablove. Inače se znamo mnoo duže nego što smo voljni da priznamo (30+ godina) i priznajem da sam već dugo vremena impresioniran njihovim načinom poslovanja, koji bih uvek ocenio sa 5 zvezdica samo zato što nema ocene od 6 zvezdica.

Uz svo dužno i očigledno zasluženo poštovanje, DIY radovi, ma kako dobri bili, su najčešće unikati, dakle ne može ih sada poručiti neko iz inostranstva. Drugim rečima, oni su van ove teme ukoliko ne postoji mogućnost porudžbine od strane bilo koga, bilo odakle, a to zbog izvoza često podrazumeva i postojanje neke registrovane firme (ako se carinik zainati). Zato sam recimo izostavio firmu B&M jer više nije u mogućnosti da isporučuje modele koje ja smatram jako do izuzetno dobrim, i uopšte, ne znam njihov status.
 
Iz mog iskustva, KORATO je jedna od ređih firmi kod nas koja mirne duše može da stane rame uz rame mnogim čuvenijim firmama. Pre dosta godina, pošalju oni jedan primerak pred- i pojačavača snage u Francusku na testiranje za.TNT-audio internet magazin koji sam taman bio otvorio za naše proizvode sa testom Karana. I kako to već biva, desi se maler, pojačavač inače već zreo proizvod, otkaže. Rezultat - Kosta se baci u avion, ode u Francusku, pogleda šta je, nađe problem i popravi ga. To je retka posvećenost kojoj treba aplaudirati, mnoge daleko čuvenije i skuplje firme to ne bi tako rešavale, nego lepo vi ga pošaljite nazad, itd, itd. Uzgred, moja jedina veza sa Koratom je činjenica da sam od njih nedavno kuipio novu Ortofon glavu, a ranije van den Hul kablove. Inače se znamo mnoo duže nego što smo voljni da priznamo (30+ godina) i priznajem da sam već dugo vremena impresioniran njihovim načinom poslovanja, koji bih uvek ocenio sa 5 zvezdica samo zato što nema ocene od 6 zvezdica.

ako se primeni zdrava logika, može se reći da je bolje imati i pocepane, nego nikakve gaće.. 

Stein, razumem te za ćerkicu, ja sam kroz sve to prošao. Sin diplomirao, pa odradio master, zaposlio se, sada živi odvojeno od nas, dakle prošao ceo ciklus. Sada ima punih 29 godina, od kojih nismo bili zajedno samo 264 dana, kada je bio sa dedom i babom na odmoru, ja na nekom putu, itd, pa opet imam utisak da sam negde zaturio par godinica. Uživaj u njoj dok je još sa tobom. To je neprocenjivo vreme.

Lazare, ne razumem problem? Zar je to zato što od masivnog bubnja (kakav nisam ni znao da postoji čak ne ni u taiko bubnjarskoj grupi) ja očekujem i masivan zvuk? Ne bih želeo da bude naduvan, ili masivno obojen, samo da bude veran? U situaciji u kojoj imam sistem koji to i te kako može? Šta tu sada ne valja? Ako ti je kojim slučajem malo verovatno da sobne kutije uiošte tako nešto mogu, izvoli dođi i lično se uveri, Bogu hvala kafe i soka uvek ima, pa biraj, volj' ti moje kutije, il' AR94, i one umeju da iznenade. A i zgodno sam ti lociran, nedaleko od mosta na Dunavu kojim prelaziš u dolasku.
 
A za zvuk trube, 100% ti verujem, mislim da je to normalno da čovek najbolje poznaje zvuk instrumenata sa kojima se druži i lično. Što se zvuka Karnegi hola tiče, moj utisak je bio da nije ništa posebno, oni pre idu na ličnosti koje mogu da dvedu na scenu. Najbolja akustika koju sam ikada u životu čuo je katedrala Sv. Pavla u Londonu i katedrala u Ulmu, tamo čuti zvuk njihovih klasičnih orgulja je stvarno doživljaj, presedeo sam tamo kao omađijan duže od dva sata slušajući jednog dedicu kao štimuje orgulje i posle malo svira da se uveri da je sve izbalansirano kako treba.

Sećam se jedne naslovne starnice nekog britanskog časopisa od pre par godina, na njoj 4 ili 5 integralaca sa cevima, svi iz Kalifornije, a u prva dva lepo se vidi po 7-8 EI lampi sa sve "Made in Yugoslavia" natpisima. Pa kako onda nije išlo?
 
Inače, nije nepoznat postupak zapadnih proizvođača da otkupe neku firmu samo da bi je ugasili kao neželjenu konkurenciju, tako je prošao "Tungsram" u Mađarskoj, kupljen danas, sutra ugašen, radnici svi otpušteni.
 
Ja sam inače bio u NIšu da bih se dogovio oko eventualne proizvodnje štampanih pločica. Vlasnik tog ogranka je tada bio neki naš čovek koji se tim poslom bavio 20+ godina u Francuskoj. Ovi domaći samoupravljači nisu hteli ni da razgovaraju za serije manje od 1.000 komada, pa sam otišao kod Tibora iz Subotice, koji je bio jako fleksibilan, Čak mi je nabavio vitroplast ua nanosom bakra od 70 mikrona. Na žalost, i to je sada postao problem.

Drugi masovan problem na KP je što svi do jednoga neće domaću robu, uz obrazloženje pa kako sutra da ga prodam? Toliko o ozbiljnosti kupaca. nije ga ni pošteno poslušao a već ga prodaje. O nivou tehničkog neznanja da i ne govorim, mrkli mrak, a šuma (KP) puna loavčkih priča, pa pogledajte samo prikačene priče, da nije tužno bilo bi smešno.

Shonne, koliko ti kapaciteta treba zavisi od toga koji kvalitet reprodukcije želiš da isteraš i kakve zahteve postavljaš prema pojačavaču u vezi sleketivnosti ili neselektivnosti izbora zvučnih kutija (da li od 8 ili od 4 Oma, koliko su reaktivne i kolko glasno hoćeš da ih pobudiš). U načelu, sve se vrti oko strujnih kapaciteta pojačavača, kako u trajnom, tako i u impulsnom režimu rada. I to se nagađa i ne lictira, to se proračunava.
 
Na primer, uzmimo da je tvoje napajanje +/- 55V. Uzmimo da želiš da budeš potpuno bezbedan da ne dođe do izgladnjivanja pojačavača strujom. Praksa je pokazala da nam treba 1...2 Džula energije za svakih disipiranih 10 W, u zavisnoti od toga koliko je teško (kompleksno) opterećenje. Treba ti samo osnovna formula:
 
1 Joule = [(V+ x V+) x C]:2, odnosno, ako uzmemo da je C=0.01 F i da je V+ = 55V, zamenom dobijamo
[(55 x 55) 0.01]/2 = [(3.025) 0.01)/2 = 15.125 Joula. Ako imaš jako čiste, mahom omske zvučnike, uzmi da je 1J = 10W, to ti je dosta za 150W snage. Ali ako su reaktivni, to može da bude i samo polovina te vrednosti.
 
I obrnuto, istom metodom u slučaju jako reaktivnih kutija od 4 Oma (AR 3A Improved, Yamaha NS-1000, neke Infinity kutije), i hoćeš idealno ponašanaje pojačavaka ko čistog naponskog izvora, treba to 200W/4 Oma, pa krajnja vrednost postaje potreba za 40 Đula energije, a za to ti treba 2x15.000uF po grani, odnosno 120.000 uF za ceo pojačavač, plus veći trafoi.
 
Dakle, verovatnoća je da su ti koji su hteli velike elektrolite imali prilično reaktivne kutije, koje su pride želeli dobro da ga poteraju. Malo je jadno kada pozoveš društvo da se pohvališ svojim novim super duper pojačavače, a kada ga malo odšrfiš, on počne da se guši i krklja.
 
Ako je tvoje napajanje negde oko +/- 42 V, imaćeš manju izlaznu snagu nego u mom primeru, ali će ti za ono što ti treba takođe trebati i veći elektroliti, pošto je enrgija proizvod napona i kapaciteta. Sedi lepo i sam izračunaj. Po mome iskustvu, ako si zadovoljan sa velikim snagama samo u impuslima, bezbedno uzmi da ti za svakih disipiranih 10W treba 1,5 džula i spavaj mirno.

Progster,
 
Sada kada si se naslušao svih saveta od većeg broja ljudi, vreme je da se ipak nekako odlučiš.
 
Ako za trenutak zanemariš kometare tipa "visokotonac X je bolji od visokotonca Y", koji su navođeni bez ikakvih obrazloženja zašto bi to trebalo da bude tako, ja bih ti predložio sledeće:
 
1. Prvo donesi odluku da li baš pošto-poto hoćeš sam da praviš ili je ipak pametnije kupiti gotovo na KP ili tako negde;
 
2. Pre nego što doneseš odluku, pokušaj da posvetiš recimo mesec dana obilazeći i slušajući tuđe zvučne kutije. Jeste da su one deo osređenih sistema, koji će sigurno biti drugačiji od tvoga, ali opet možeš da stekneš nekakav utisak ko kakmo radi, firme u načeku teže da se drže jedne određene koncepcije zvuka, pa koliko može za date pare. Ako želiš, možeš da skoskneš i do mene, trenutno sam u nekom "vintage" tripu, pa slušam moje stare AR94 kutije;
 
3. OBAVEZNO zamoli kod svakoga kod koga odeš da ti nakratko odrvne kontrolu glasnosti bitno više nego što bi normalno slušao, da vidiš da li se zvuk menja po tonalitetu (inače VRLO česta pojava kod komercijalnih pojačavača ali i kutija):
 
4. OBAVEZNO ponesi sa sobom neki CD koji dobro poznaješ i koji rado slušaš, kako bi ti bar program bio poznat, jer ostalo neće biti (druga prostorija, druga akustika, drugi sistem);
 
5. Ne bilo loše da nakon slušanja staviš na papir neke tvoje impresije, jer akustička memorija prestaje da bude pouzdana već nakon 15 minuta, pa nije loše osvežiti pamćenje;
 
6. Pazi i na to kakav je ostatak sistema, jer će pojačavač od 40W i cenom od recimo €100 prirodno zvučati drugačije i najčešće lošije od pojačavača koji daje 150+W/8 i košta €500 i to ako ga nađeši osvežiš za daljih €200;
 
7. Pod obavezno otidi to Boki Toki Vokija i poslušaj malu kutiju koju je on konstruisao sa Morel drajverima.Njena cena otprilike dva puta veča od tvog budžeta, ali ćeš čuti što ćeš malo gde imati priliku da čuješ, što će staviti mnoge priče ovde ispričane u neko realnije svetlo, jer to je zvuk koji ćeš ti čuti, a ne tuđe prepričavanje utisaka o nečemu;
 
8. JAKO se potrudi da u onome što slušaš bude i nekoliko tropojasnih sistema. Oni jednostavno zvuče drugačije, ne uvek i bolje od dvopojasnih, ali kada rade bolje od njih, onda često rade mnogo bolje, posebno u srednjim tonovima koji su kritični;
 
Onda idi kući i saberi svoja iskustva. Ako ti se na spisku onoga što ti se dopalo nekoliko puta nađe ista firma, onda je to jaka indikacija da se tebi sviđa ta vrsta zvuka. Onda kupi to.
 
Ako možeš, poslušaj i manje kutije nemačke firme Canton. Ima ih na KP u rasponu cene od 70 do 300+ eura. Starili modeli su kompresione kutije, što znači da najverovatnije nemaju aresivne basove, već prilično čist bas do onde dokle ide, a to je tiično do oko 50 Hz ako je bas od 12" (30 cm). One možda nisu najbolje, ali su sigurna kupovina jer su se bar trudili da budu neutralni.
 
Ako pak baš hoćeš sam da praviš, onda odaveri neki projekat i drži ga se kao pijan plota, posebno izbegavaj tuđ kataloški odbir drajvera, to brz puz u debalansiran zvuk, drajveri nisu nešto što se olako menja.

Progster,
 
Sada kada si se naslušao svih saveta od većeg broja ljudi, vreme je da se ipak nekako odlučiš.
 
Ako za trenutak zanemariš kometare tipa "visokotonac X je bolji od visokotonca Y", koji su navođeni bez ikakvih obrazloženja zašto bi to trebalo da bude tako, ja bih ti predložio sledeće:
 
1. Prvo donesi odluku da li baš pošto-poto hoćeš sam da praviš ili je ipak pametnije kupiti gotovo na KP ili tako negde;
 
2. Pre nego što doneseš odluku, pokušaj da posvetiš recimo mesec dana obilazeći i slušajući tuđe zvučne kutije. Jeste da su one deo osređenih sistema, koji će sigurno biti drugačiji od tvoga, ali opet možeš da stekneš nekakav utisak ko kakmo radi, firme u načeku teže da se drže jedne određene koncepcije zvuka, pa koliko može za date pare. Ako želiš, možeš da skoskneš i do mene, trenutno sam u nekom "vintage" tripu, pa slušam moje stare AR94 kutije;
 
3. OBAVEZNO zamoli kod svakoga kod koga odeš da ti nakratko odrvne kontrolu glasnosti bitno više nego što bi normalno slušao, da vidiš da li se zvuk menja po tonalitetu (inače VRLO česta pojava kod komercijalnih pojačavača ali i kutija):
 
4. OBAVEZNO ponesi sa sobom neki CD koji dobro poznaješ i koji rado slušaš, kako bi ti bar program bio poznat, jer ostalo neće biti (druga prostorija, druga akustika, drugi sistem);
 
5. Ne bilo loše da nakon slušanja staviš na papir neke tvoje impresije, jer akustička memorija prestaje da bude pouzdana već nakon 15 minuta, pa nije loše osvežiti pamćenje;
 
6. Pazi i na to kakav je ostatak sistema, jer će pojačavač od 40W i cenom od recimo €100 prirodno zvučati drugačije i najčešće lošije od pojačavača koji daje 150+W/8 i košta €500 i to ako ga nađeši osvežiš za daljih €200;
 
7. Pod obavezno otidi to Boki Toki Vokija i poslušaj malu kutiju koju je on konstruisao sa Morel drajverima.Njena cena otprilike dva puta veča od tvog budžeta, ali ćeš čuti što ćeš malo gde imati priliku da čuješ, što će staviti mnoge priče ovde ispričane u neko realnije svetlo, jer to je zvuk koji ćeš ti čuti, a ne tuđe prepričavanje utisaka o nečemu;
 
8. JAKO se potrudi da u onome što slušaš bude i nekoliko tropojasnih sistema. Oni jednostavno zvuče drugačije, ne uvek i bolje od dvopojasnih, ali kada rade bolje od njih, onda često rade mnogo bolje, posebno u srednjim tonovima koji su kritični;
 
Onda idi kući i saberi svoja iskustva. Ako ti se na spisku onoga što ti se dopalo nekoliko puta nađe ista firma, onda je to jaka indikacija da se tebi sviđa ta vrsta zvuka. Onda kupi to.
 
Ako možeš, poslušaj i manje kutije nemačke firme Canton. Ima ih na KP u rasponu cene od 70 do 300+ eura. Starili modeli su kompresione kutije, što znači da najverovatnije nemaju aresivne basove, već prilično čist bas do onde dokle ide, a to je tiično do oko 50 Hz ako je bas od 12" (30 cm). One možda nisu najbolje, ali su sigurna kupovina jer su se bar trudili da budu neutralni.
 
Ako pak baš hoćeš sam da praviš, onda odaveri neki projekat i drži ga se kao pijan plota, posebno izbegavaj tuđ kataloški odbir drajvera, to brz puz u debalansiran zvuk, drajveri nisu nešto što se olako menja.

M4rk1z, Zen je ipak u pravu, ono što Karan i svi mi ostali napravimo za prodaju po definiciji nije DIY. Koga ko se bavi pravim DIY poznaješ ko kupi odmah 10 ili 15 kompleta pločica? I kupi 200+200 izlaznih tranzistora? To što te uređaje posle sklapaju ljudi na klasičan ručni način samo znači da se radi o klasičnoj manufakturi. To obično jeste viši nivo kvaliteta od velikoserijske proizvodnje, a često se rade ne statistističke, nego pojedinačne provere ulaznih delova i tome slično, što sve ide na ruku višem kvalitetu, i to nije sporno.
 
Po meni, Zenova definicija da je DIY ono što sam uradiš za sebe je potpuno tačna, a to već opet po definiciji ne može biti maloserijska proizvodnja, jer ona nije za tebe, nego za prodaju pod komercijalnim uslovima. Većina nas je u nekom momentu napravila nešto što je bilo namenjeno drugima, ali 2-3 komada još nije serijska proizvodnja i nije roba jer najčešće ode vlasniku za prostu cenu koštanja delova.

Dobro se sećaš, ima firmi koje se kunu u taj sistem. Paralelni elektroliti imaju i paralelne otpore. Što ga više deliš, sve je manji. Ali, inicijalni otpor po komadu je veći nego kod elektrolita većeg kapaciteta, pa ti je potrebno više njih da to oboriš na slično mali nivo. pa je to sada stvar verovanja u bolji zvuk, prostora ali i cene.
 
Moje iskustvo je da se sa dva veća elektrolita u paraleli već dobija dovoljno mala impedansa, pa ako se ispred njih nalaze jake grec diode i dovoljno jak trafo, nema mnogo smisla juriti dalje (pod uslovom da su elektroliti dobrog kvaliteta). Opet, pogledaj specifikacije onih koji te zanimaju, proveri raspoložive struje i izlazne otpornosti jednog od recimo 22.000uF i paralelno montirana dva od 10.000 uF.
 
Ili uradi ono što recimo Sony radi na top modelima, paralelno vežu jedan veći, recimo 10.000uF i jedan iz iste serije manji, recimo 4.700 uF. Kažu da time dobijaju veće brzine rada.

kvragu, nema ni topova ni narodnjaka, oni idu daleeeko niže s muzikom od ovog grafikona!

E, kada bi sve bilo tako jednostavno, onda ne bismo imali toliko basnosolovno skupih pojačavača koje poslušamo i upitamo se šta tu toliko košta kada svira tako prosečno. Nekada samo bar koliko-toliko mogli da računamo na profi sektor, ali sada ni tu više nema garancija, bez obzira na ime, delove i cenu.
 
Veoma je poučno pogledati kako se prave tzv High End pojačavači i uporede se sa profesionalnm uređajima. Ne toliko po ceni, koliko po ligici projektovanja i izboru delova. Banalan primer - u High End elektronici jako je važno da na izlazu čuče tranzistori najnovije generacije, sa Ft od recimo 60+ MHz (tipičan primer Sanken), dok je jako veliki, ja mislim i najveći broj strogo profesionalnih uređaja, i dalje opremljen sada relativno starim modelima Motorole/ON Semi MJ1xxx ili ređe MJ2xxx tranzistorima, u TO-3 pakovanju, čiji Ft ide od 2 MHz do nekih 4 MHz. I pride nisu ni malo jeftini, iako ima novih koji su još skuplji. Malo se čovek upita šta se tu dešava. Kako god poredili stare sa novima, stari deluju jako zaostalo, sa nizom problema koji su danas u glavnom rešeni. Tek kada se baš čovek udubi, raspita se, saznaće dva razloga zašto je to tako.
 
Prvi i osnovni je robusnost, ili količina maltretiranja koju izlazni stepen može da izdrži bez oštećenja. Malo zbog tipa pakovanja, TO-3 je sav u metalu i ima najveću moguću rashladnu površinu u okvirima standarda, i po pravilu ti tranzistori su zašrafljeni neposredno na same hladnjake, tako da im je prenost toplote najveći moguć. To podrazumeva upotrebu velikih hladnjaka, često uz asistenciju jednog ili dva ventilatora.
 
Drugi razlog su inherentna izobličenja samih tranzistora. Na primer, Motorola/ON Semi daje u specifikacijama MJ21193/21194 i MJ21195/21196 modela vrlo jasan i nedvosmislen prikaz THD izobličenja. Do sada, nikada i nigde sem tu nisam video da iko to daje. Upitajte se zašto. U tom smislu, ti sada već stari tranzistori su jednaki ili bolji od većine najnovijih, uprkos svemu ostalom.
 
Slične paralele se mogu naći i drugde. Na primer, kada i kod koga ste videli navednu brzinu reakcije na povećane zahteve za elektrolite? Ako niste, zašto niste, za njih važe ista pravila kao i za svaki drugi deo. Ja sam to navedno kao garantovanu munimalnu specifikaciju video sam kod Siemens Sikorel serije, navedeno kao "100 V/uS". Pitanje - šta vam vredi elektronika sa nominalnom brzinom od recimo 200 V/uS kada će ona verovatno biti ograničena elektrolitima? To vam ujedno objašnjava zašto ozbiljni projektanti koriste polipropilen za bypass elektrolita, polipropilen (kvalitetan) ima brzine veće od 1.000 V/uS, dakle nikada nigde ne ograničava bilo šta. Ne zaboravite da brzina kola ima veoma povoljan uticaj na nivo tranzijetnih izobličenja i predstavlja preduslov da ste ih se bar u najvećoj meri rešili.

Stein, razumem te za ćerkicu, ja sam kroz sve to prošao. Sin diplomirao, pa odradio master, zaposlio se, sada živi odvojeno od nas, dakle prošao ceo ciklus. Sada ima punih 29 godina, od kojih nismo bili zajedno samo 264 dana, kada je bio sa dedom i babom na odmoru, ja na nekom putu, itd, pa opet imam utisak da sam negde zaturio par godinica. Uživaj u njoj dok je još sa tobom. To je neprocenjivo vreme.

Nisi sasvim u pravu. Pogledaj pažljivo kakve sve RCA Cinch utičnice postoje - ima ih međusobno vrlo različitih, Uporedi recimo one na reVox uređajima sa svim drugim - koliko znam, niko sem njih ne koristi tako duboke utičnice, a takvi su i njihovi vezni kablovi. Sem toga, to su i dielektrički kriterijumi - metal na metal, u idealnom slučaju treba da budu isti da bi se minimizirali efekti prelaznih fenomena, ali često nije tako. To možda nisu kritične varijable kada se radi o CD čitaču, kod koga je po Red Book standardima nominali izlaz 2V, ali gramofon ima 40-50 mV pri najvećoj brzini trekinga, tipično i manj, i povrh toga ima oblik RIAA krive. Dakle, pojačanje je kudikamo veće, i još specifičnog oblika, logično je da će i manja razlika uticati više na njih nego na CD. da i ne spominjemo to što je pikup za CD nekontaktnog tipa, a phono zvučnica je kontaktnog tipa, pa je prirodno osetljivija na varijacije stanja same igle.
 
A smem da se kladim da bar 50% svih gramofona danas nema dobro pogođene ni vertikalne, ni horizontalne uglove trekinga - a to će samo po sebi povećati varijacije među njima. Neće ljudi da plate €15 za kalibracioni protraktor, prodaje ga onaj lik iz Kruševca odmah ovde kod nas.

Evo, ja se slažem da mnogo zavisi i od lične percepcije linearnosti. U tome bar imam iskustva. Svako ko je čuo moje kutije je imao drugačije opažanje, sem dvojice veoma iskusnih audiofila, koji su jedini konstatotvali da su kutije neobično ispeglane po odzivu. Što i jesu, u kritičnom rasponu 40-18.000 Hz imaju odstupanja od najviše +/- 1,5 dB, što je tolerancija profesionalnih studijskih magnetofona. Ako se tolerancija poveća na +/-3 dB, kako to industrija radi, onda im je opseg 38-22.000 Hz. Po kometarima pojedinaca sam lepo prepoznao njihove ukuse u vezi zvuka prema kutijama koje oni imaju i na koje su se navikli. Na primer, jedan je konstatovao da mu nedostaje malo energije u gornjim opsezima, što me nije iznenadilo, jer njegove kutije po meni imaju malo istaknut opseg od otprilike 3 do oko 10 kHz, pa meni ponkada malo "vrište". Zato uvek kažem, može slušanje mojih kutija, ali pod uslovom da doneseš sa sobom tvoj referentni programski materijal, da ti bar to bude dobro poznato. Treba da čuješ ceo sistem kako radi, a ne samo kutije. Razlog tome je što su, koliko je meni poznato, moje kutije ekstreman primer lakoće pogona, nominalna impedansa 8 Oma, maksimalna oko 12 Oma, minimalna 6,5 Oma, zato što imaju ugrađene kompenzacije i za impedansu, i za fazne pomere, koji su stoga neverovatno mali, najgori slučaj je jedva -25 stepeni, tamo gde se prosek obično nalazi izeđu -40 i -60 stepeni. Stoga su neverovatno lake za pobudu, tako su projektovane da može da ih sasvim lako pobuđuje i neki SET od 5W, sve dok smo na normalnim nivoim glasnosti. I pride su solidno efkiasne sa 92 dB/2.83V/1m, primaju 100/150W sinusno/programski, u oba slučaja manje od onoga što moj pojačavač može da isporuči - nema zagušenja u pobudi, kutija je konačni ograničavajući faktor. U sobi od nekih 14 m2, to je dovoljno da mi policija dođe na vrata. Ali to je i ukupna dinamika od oko 114 dB/1m, dovoljno da sve može u propisnom redosledu, od timpana do činele.
 
Čudi me koliko malo proizvođača zvučnika ne ugradi takve korekcije, nije to ništa specijalno, to se radilo još od početka 70ih godina. Ne cela, ali dobar deo BBC serije monitora je to imala, bez obzira ko ih je pravio. Sada ih baš briga, neće da se bakću sa razvojem, to dosta košta, a danas to malo koga i zanima, danas se sve završava sa cenom i imenom proizvođača. KOliko sam čuo, dakle iz druge ruke, to B&W radi, ali samo na najvećim i najskupljim kutijama.
 
Oko tvog komentara ospega čujnosti, samo jedan mali komentar. Sve je to s... kroz gusto granje, kada smo Mirko Bevenka (B&M Acousics) i ja razvijali moje kutije, pola panela su nam bili stariji ljud, 60-72 godine, inače profesori na mzičkoj akademiji. Oni možda ne čuju 15 kHz, ali sve ostalo čuju da ne veruješ, čim nešto ne valja odmah se pobune i ukažu na to gde je greška. Čujni opseg se odnosi više na kvatitet, ali nema baš mnogo veze sa kvalitetom. Da sam ja na tvom mestu, ne bih se mnogo obazirao na takva "obrazloženja" prodavaca magle.