dvv

Razmišljam se da razvijem jedan stvarno extra pojačavač snage, onako za sebe, a mođda i za naknadnu prodaju, ko zna.Mora da ispuni dva ključna zahteva:1. Ukupni NFB faktor ne sme biti veći od 20 dB, što podrazumeva odziv pri punoj snazi bez globalnog NFB od najmanje 30 kHz, i2. Mora da bude pravi naponski izvor, dakle 28.3Vrms u 8/6/4 Oma, odnosno 100/133/200W, pri čemu mora da bude potpuno stabilan i u 2 Oma paralelno sa 1 uF, ali tu već može da ima i nešto manji izlazni napon, recimo ne manje od 26Vrms (338W/2 Oma).Zanima me šta biste vi upotrebili, koju topologiju, kakav izlazni stepen, kakve i koliko elektrolita, kakve trafoe, ispravljače, itd. Sve ideje su dobrodošle. Cena nije faktor, radim za sebe, a i ako se bude prodavao, neka košta šta košta, samo da radi kao bonbonica. U obzir dolazi sve sem cevi na izlazu, ali može biti hibrid, sa recimo cevkom na ulazu. Jedina topologija koja ne dolazi u obzir je neka koja na ulazu ima neki op amp.

A klasa? Koliko se ja sećam, to je klasičan pojačavač snage u AB klasi, ne znam odakle sada iskrsnu A klasa?

Ovo meni ni najmanje ne liči na Nelsonov rad - čak naprotiv.Jednom davno sam ga slušao, i koliko se sećam, nije me oduševio bilo čime sem priličnom robusnosti u pogledu složenih opterećenja. Ukoliko si ga dobio u 100% originalnom stanju, nećeš čuti šta sve stvarno može ukoliko mu ne zameniš elektrolitske kondenzatore. Iz ličnog iskustva ti tvrdim da ta razlika može biti jako velika, a istu priliku možeš iskoristiti da eventualno i povećaš vrednost elektrolita, ukoliko mogu da stanu (ako ima prostora).Drugi dobar tweak je da mu male kondenzatore (sa vrednostima u pikofaradima) zameniš istim vrednostima, ali u Silver Mica verziji, Nije baš jeftino, ali po mome iskustvu, mnogo znači za bolji zvuk. Očigledno, da bi se upuštao u takve zahvate, moraš da imaš čvrstu odluku da to radiš za sebe, tj. da ćeš taj pojačavač imati dugo, dugo vremena.

Lično, nikada ne bih menjao Ortofon za Audio Technica zvučnicu. Svojevremeno sam imao neku AT zvučnicu, koju sam dobio uz Dual gramofon (CS 604) kada sam ga kupio, valjda 1978. godine, ili tu negde. Kako je neko već rekao, na prvo slušanje, deluje jasnije i koherentnije od Ortofona, ali posle sat vremena, počinje da nervira koliko je u srednjim tonovima. Vratio sam se na Ortofon i od onda, ostao sam na Ortofonu do dana današnjeg (LM30 i FF15 Mk.2).To sa srednjim tonovima je inače jedan od najstarijih trikova u audio tehnici. Pre neki dan sam vrato slušalice date mi na probu, po ceni od 485 eura. Na prvo slušanje, vilica pada na sto, ali posle sat vremena, lako se shvati da je ukupan zvuk prilično debalansiran, jer su srednji tonovi istaknuti i pokrivaju i ono dole, i ono gore. Tipičan primer proizvoda napravljenog da fascinira u nekom demo salonu, za onih desetak minuta koliko se prosečno probaju.

I sta je zakljucak na kraju? Da je svako pojacalo isto (dobro) koje ima dovoljno mali THD?

Pre bih rekao da je preovladujuća teza da ako neki pojačavač zadovoljava navedene kriterijume oko THD, postoji dobra verovatnoća da će raditi korektno.

Naprosto imati mali THD nije dovoljno samo po sebi jer ostaje nejasno KAKO je dobijen. Grubo gledano, može biti da samo kolo ima inherentno mali THD pa mu je recimo 20 dB ukunog NFB dovoljno, a može biti da mu za iste brojke treba recimo 40 dB globalnog NFB, što je ipak 10 puta više.

I na kraju, ni to nije cela priča. U svom opisu patenta, Laverdine navodi da je globalni NFB čak jako dobra stvar, i da se ne treba mnogo uzdržavati, ali samo pod uslovom da je odziv u otvorenoj petlji (tj. bez ikakvog globalnog NFB) preko 20 kHz.

Lično smatram da ne bi trebalo prelaziti granicu od recimo 26 dB, ili 20:1, takođe pretpostavljajući da je odziv u otvorenoj petlji najmanje 30 kHz i da je THD u otvorenoj petlji manji od 0,5% 20 Hz-20 kHz. U projektu kojim se trenutno bavim, dobio sam THD 20-20.000 Hz 0,19% u čujnom rasponu bez globalne reakcije, a propusni opseg je 75 kHz pri 200W/4 Oma. Očigledno je da mi neće trebati više od 20 dB ukupne reakcije. Na četvrtkama nema efekata zvonjave (ringing), potpuno je stabilan čak i u prilino reaktivno opterećenje i zadovoljava po meni ključni parametar svakog audio pojačavača, ponaša se kao idealan naponski izvor, Daje 28,3Vrms u 8, 6, 4, pa čak i u 2 Oma (istina, sa oko 0,5V manjim naponom, ali poenta je, ne odustaje). To košta 4 para 2SC5200/2SA1943 izlaznih tranzistora po kanalu.

Stvarno prvoklasan tekst. Trebalo bi ga učiniti obaveznim štivom za mnoge, posebno domaće, vlasnike "zlatnih ušiju". Tokom poslednjih desetak godina, toliko sam se naslušao baljezganja na temu zvuka, da mi je već odavno muka. Naravno da postoje razlike u zvuku između neka dva ili više uređaja, čim koriste različite topologije, biće i nužnih razlika, ali to nisu stvari magije, mistike i voodoo-a, nego tehnike.

Malo se mešaju PayPal i naša carina ...Moja iskustva sa našom carinom su do sada bar dobra. Svašta sam kupovao sa Amazon.com i nikada nisam imao bilo kakvih problema, ako izuzemo onako kasapski otvarana kutije džepnim nožem i slično, istina, bez oštećenja (bar za sada).PayPal je već neka druga stvar. Ja ga imam već nekoliko godina, a dobio sam ga na tako glup način da ja nemam reči. Naime, mesto na serveru napolju zakupljujem od neke grupe iz Singapura. I dože trenutak plaćanja, oni prihvataju samo PayPal, ja kžem neće da može jer je to meni nedostupno. I oni mi lepo otovore račun kod njih u Singapuru, tako da mi je tamo navedena adresa: Dejan V. Veselinović, Ruzveltova 29, 11000 Beograd, Singapore. Vrisak! Ma, sve može za lovu!Problem koji je u poslednje vreme izražen sa PayPal-om je jednostavan po prirodi, ali zato vrlo ozbiljan. Najprostije rečeno, oni bespravno zadržavaju i vrte vaše pare i nikom ništa. To znači da vi uredno platite kreditnom karticom, PayPal to uredno skine sa vašeg računa, ali, umesto da prosledi odmah prodavcu, oni sakupe tako par desetina miliončića i (pretpostavljam) plasiraju taj novac na međubankarsko tržište kratkoročnih kredita, gde kredit na recimo 3 meseca košta 3%. Ne deluje mnogo, ali 3% od $1 milion je ipak lepih $30,000. A oni rade sa bukvalno milijardama.Kada je ta informacija postala javna, veoma ozbiljno je uzdrmala ceo svetski sistem e-bay-a, jer sasvim normalno, nikome ne pada na pamet da čeka svoje pare 4 meseca, a ovamo mu je kao garantovan brz transfer.Da skratim, takvi i slični problemi su me ubedili da je sa njima najbolje nemati bilo kakva posla, a Bogu hvala, veliki prodavci, kao što je sistem Amazon.com, prihvataju direktno plaćanje. Evo, već 7 godina kupujem od njih knjige i mzičke CD-ove, i stvarno nikada nisam imao problem. Nedavno sam kupio i jednu TV seriju koja kod nas nikada nije prikazivana ("Firefly") od britanskog ogranka, i nikada problem, bar za sada.Što se ovih naših tiče, oni se boje odliva deviza, i sa pravom se boje, jer ulazak u EU bi svima nama dao legalno pravo da držimo novac ne u Srbiji, nego van njihovog dohvata, na primer, u Nemačkoj, ili već gde. Tačno je da je rizik solventnosti banke naš, ali je takođe tačno i to da je tamo vaš novac nedodirljiv, i da tamo rade ozbiljni ljudi, a ne priučeni kao kod nas, ili klinci sa nekim brzim "diplomama" stečenim ovde za cenu upisnine. A ovi naši ionako neće imati izbora, sva sreća pa ih niko neće ni pitati šta o tome misle, ili će se uklopiti u panevropski sistem, ili nećemo biti u EU, trećega nema. Tada Mikorist neće više morati da ide u banku da potpisuje izjave za svaki devizni priliv na njegov račun kao što sada mora, mada valja reći da ja kao firma jesam pošteđen toga zbog obilne papirologije koju ionako imam prilikom svakog izvoza (a pošto živim od izvoza, nemam kud, ima da popunjavam svaki put).

Za struju van den Hul CS-7, kod Koratoa, 4 eura metar.

Pozdrav svima . Imam jedan problem sa Marantz PM-84 integralcem. Do sad' je normalno radio, zvuk normalan ali se cuje pucketanje, sum i brum kada se pritisne Direct dugme. I kada sam skoro pritisnuo Direct dugme, zaculo se neko krcanje i zvuk se ponovo pojavio, ali je sada sav ugusen i mutan . Nista drugo se ne primecuje (nema dima ili mirisa gorevine). Kolege, znate li sta bi moglo biti u pitanju, ili na sta da obratim paznju kad' ga otvorim ?

Najverovatnije treba otvoriti i dobro očistiti taster, 9 od 10 problema u elektronici potiču od lošeg kontakta.Ne bih savetovao razne sprejeve, oni samo prekriju, ali ne reše problem, koji se onda opet pojavi kasnije. Odlemiti, otvoriti, očistiti, sklopiti i zalemiti jeste mnogo komplikovanije, ali je zato i pouzdanije rešenje.

Sa kapacitetom od 15 uF, baš će lepo da isfiltrira napajanje ...

Мали офф - видео сам референце око тог појачивача на неколико локација, али само то - референце. Како сам увек тражим бољи појачивач за слушалице, где бих могао добити више информација око тога?

Pa, pošto je to moj projekat, i pošto sam mu ja tatko, pitaj mene. Možeš ovde preko PM, a možeš i privatno, na [email protected] , da ne zgađujemo sada ovde osnovnu temu.

e sad sam se razocarao .sve ide iz obichne stujne prikljucnice

Jes' vala, u pravu si, mogla je bar trofazna utičnica k'o za šporet, da je neki baja ...

"Impulsna snaga" me podseća na onaj stari mehaničarsko-bravarski fazon...Šegrt: Majstore, koliko jako treba da se zategne ovaj šaraf? Majstor: Sinko, četvrt kruga pre pucanja... Šegrt: A kako da znam kada je četvrt kruga pre pucanja? Majstor: Zatežeš sve dok šaraf ne pukne, e, a onda vratiš četvrtinu kruga...

Ih, nemoj baš tako.Specificiranje impulsne snage ima mnogo smisla ako se TAČNO zna pod kojim uslovima je navedena. Ako je tako, onda je to vrlo koristan podatak o dinamičkoj rezervi, jer, nadam se složićemo se, bolje je da pojačavač ima veća izobličenja nego da ode u kliping.Pokojne DIN 45500 norme su tu bile veoma jasne - muzička snaga je ono što pojaćavač može da isporuči za period od 1 sekunde, na 1 kHz, sa THD od najviše 3%. Ali, ne samo jedne pa nikada više, nego jedne na svakih 16 sekundi, dakle repetativno. Dakle, 15 sekundi nominalna snaga, pa 1 sekunda muzička snaga. Ovako jasno specificirane norme niko nikada ponovio nije. Skrećem pažnju da je kod njih donji prag NOMINALNA SNAGA, dakle puno nominalno opterećenje i pojačavača, i napajanja. Gospodo, ovo je u najmanju ruku jako strogo, pogledajte samo ostale standarde, nema ni jednog koji se čak i približava ovakvim krvničkim uslovima.Ko misli da je ovo zezanje, neka testira svoj pojačavač ovako, garantujem da će biti razočarenja. Sa druge strane, tu ima i očiglednih nedostataka, recimo vezivanje za samo 1 kHz, umesto celog čujnog opsega, itd.A tu su i druge nejasne deklaracije, na primer, sa raspoloživom strujom. Svi smo imali prilike da vidimo takve specifikacije, u ovom ili onom obliku. Moja omiljena firma, Harman/Kardon, na primer ima blesavu deklaraciju po tom pitanju. Oni koriste tzv. HCC, ili "High Current Capability", sa prilično impresivnim brojkama, ali bez ikakvog opisa kada, kako i što je najvažnije, koliko dugo. Pa onda Skandinavci deklarišu neke abnormalne snage u 2 ili čak 1 Om, da biste negde na dnu, sitno ispisano, pročitali da je to za trajanje od 1 mS (Electrocompaniet, na primer).IEC norme podrazumevaju period od 20 mS. Iako je to daleko bolje od 1 mS, ipak je i dalje prekratko. Po mojim iskustvima, a puno sam se igrao sa time, sve ispod 150 mS je besmisleno kratko, radi ali nije suštinski funkcionalno. Moja zaštita je podešena na 200 mS.Najzad, setite se da je po IHF normama, bivša "muzička snaga" prevedena na "dynamic headroom". Drugo ime, ista stvar, manje-više.Ali, ponavljam, ako su specifikacije merenja jasne, i koliko-toliko realne, to uopšte nije besmislen podatak. Šteta je jedino što nema nekog svetskog standarda, pa da sve bude uporedivo sa svime, nego svako to gura za sebe, a nama kupcima šta bude.

Хвала на опширном одговору, мислим да сам схватио већину реченог. Што се тиче податка да снага која се у редовном слушању ретко прелази 1W, у то ми је баш лако поверовати. Сећам се једне пробне сесије пре неколико година у Амстердаму - слушао сам B&W 800D [кутије које наводно траже ужасно пуно снаге] повезане на неко [сада већ старије] Ayre појачало које није имало више од 100W по каналу.Соба је била већа од 80 квадрата, а снаге никад није недостајало.Јасно ми је да скоро никоме не треба 2,400W по каналу [осим ако се не ради о PA системима] - али ме је само интересирало дали је уопште икако могуће испоручити 2,400W, особито у A класи, од кутије тих габарита и тих хладњака.Хтедох рећи - ваљда није Срајан [који је имао искуства са свим FirstWatt појачалима] толико луд да уваљује такве податке.

Naravno da je moguće, a ponekada i apsolutno nužno. U rukama sam držao (oslonjen na pod, naravno, ne znam masu ali ako je bila i 1 kg ispod 60, ja se ubijem) FM predajnik u novobeogradskom IMTEL-u, ima tome nekih 15-ak godina. 2.400W u čistoj klasi A. Ja u životu ne videh onakva dva ventilatora, mislim da bi ohladili i dizel lokomotivu. Koliko je tamo bilo Motorola MJ 15023/15025 trazistora, ni sam Bog ne zna, bukvalno na desetine.Ali, to je nešto drugo, to je profesionalna elektronika, tu se igra po nekim sasvim drugačijim pravilima, koja su, iskreno govoreći, misaona imenica za civile i audiofile. A takve su im i cene, kada ih čuješ, samo ti se zavrti u glavi.Oko toga koliko ti snage treba, to zavisi od niza faktora. Koliko glasno slušaš, kolika ti je soba, koliko su ti efikasne zvučne kutije, itd, itd, itd. Ali, u načeku, većina nas po kućama koristi 0,5 ... 1 W trajne snage, iako tranzijenti povuku više. Na primer, moje kutije imaju lepu efikasnost od 92 dB/2.83V/1m, sa basom od 26 cm, ali i efektivnom zapreminom od oko 70 litara, što mi čak i sa skromnim snagama dozvoljava prilično impresivan bas.Evo ti jedan primer iz prakse. Kada smo kolega i ja zaključili da je razvoj pojačavača za slušalice okonča, čisto onako iz šale, zakačimo mi njega na njegove kutije. To su neke Monacor dvosistemske kutije sa nominalnom (ne)efikasnosti od bednih 82 dB/2,83V/1m. U tom trnutku, pojačavač je bio naštelovan na oko 100 mA mirne struje, pri naponu od 16,3 V. Ništa, a opet totalno preterivanje ako znaš da sluške tipično traže struje do oko 30 mA, a tada se pakleno deru. Pa ipak, i taj mališa je uredno poterao te kutije na nekim normalnim nivoima, iako su naravno tranzijenti bili bez veze jer se jasno čulo da se mali guši, i to po struji više nego po naponu. Dakle, ako čak i sa tako nečim možeš da slušaš muziku u sobi, zamislo onda kako je to mnogo lakše kada imaš ne 100 mA struje u rezervi, nego recimo 8 ili 9 Ampera, sitnicu od 90 puta više, i to sa većim naponom. Istini za volju, te Monacor kutije su retko lako opterećenje, ne padaju ispod 5,5 Oma, sa malim faznim pomerima, pa su stoga jako lake za pobudu. Većina komercijalnih kutija su mnogo gore za pobudu, a neke, kao recimo AR94 u drugoj sobi su čak vrlo krvoločno raspoložene prema pojačavačima, na njima većina japanskih serijskih uređaja i te kako ume da izdahne.

Insides, sve što je rečeno je tačno, ali mislim da ipak treba malo proširiti neke aspekte da bi se sve stvarno shvatilo."Sliding bias" nije neka novotarija, u ovom ili onom obliku sa nama je već preko 30 godina. Imao ga je prvi pokojni JVC, a posle ko je stigao. Neki ga imaju, ali ga ne reklamiraju (na primer, neke starije verzije Bryston pojačavača). Što se reklame tiče, pa prvi Krell je pričao o klasi A, a u stvari imao jedno od verzija klizne struje mirovanja koju oni zovu "Sustained Plateau Bias".Ideja, da se anticipira dolazeći udar i da se izlazni stepen dodatno "otvori" da bi ga propustio u klasi A jeste u principu dobra, a moram priznati, Krell to i dobro radi, bar u teoriji. Većina tih sistema koristi nivo signala u povratnoj sprezi, pa kako napon na njoj raste, tako i oni dodaju više struje izlaznom stepenu (ne primer, Bryston, Technics sa Triple AA klasom, itd), dok Krell to radi baš kako je rečeno, anticipira. Jeda jako brz op amp (1.000 V/uS) prati nivo ULAZNOG signala i prema njemu otvara izlaz, a to može jer je vreme propagacije signala kroz kolo duže od vremena njegove propagacije do trazistora koji kontrolišu izlaznu struju, a pri tome, on je i brži od redovnog audio kola.Tokom godina, naslušao sam se takvih sistema i do dana današnjeg nisam uspeo da utvrdim sa bilo kakvim stepenom sigurnosti da on nešto posebno doprinosi kvalitetu signala; kada su se pojavljivale razlike, uvek su bili nađene na nekim drugim mestima Ne kažem da taj i takav sistem ne može da funkcioniše, ali kažem da i ako funkcioniše, traži obilje drugih kola oko sebe, što već postaje poseban problem.Potsetio bih samo na zaključe koje je doneo Prof. Matti Otala, u svom čuvenom članku u kome je identifikovao TIM, njegovo nastajanje i predložio sopstveno kolo bez TIM-a (IEEE, 1976), u kome jasno napominje da ako se želi izbeći problem oko struje mirovanja, ona treba da bude podešena tako da opslužuje pojačavač do -17 dB od njegove nominalne snage, ili ako ti je zgodnije, do oko 20% snage. Njegov priloženi model je bio statički podešen tako da troši 600 mA, ili 2,9W/4 Oma, sa dva cilja: 1) eliminacija preskočnih izobličenja (crossover distortion) pri malim snagama, sa kojima svi mi inače normalno živimo, i 2) smanjenje uticaja termičkih poremećaja kada se pojačavač optereti bitno iznad normalnih nivoa upotrebe (zbog velike struje mirovanja, sve se odmah lepo ugreje, pa su razna odstupanja mnogo manja kasnije ako se baš dobro "nagari").Koliko da znaš, bar 99% svih nas u redovnom slušanju koristimo snage dosta ispod 1W, s tim da tranzijenti mogu tražiti i više. Toliko o teoriji High End proizvođača o potrebnim kilovatima da bismo dobro slušali. Najzad, pogleda praksu - da je ta teza istinita, svi do jednog vlasnika cevnih uređaja, gde se tipično priča o 10...30W izlaza bi sada trebali da se obese, a umesto toga, oni ljudi uživaju u muzici bez problema. I tako već 70+ godina.Razlog zbog koga su velike snage ušle u igru je dvojak. Prvi je čist marketing, ko ima vše vati, veće je muško. Drugi je prikrivanje slabosti napajanja. Ako imaš jako neefikasne kutije, pa udari traže i po 30 ili 40 vati, jasno je ako je sve ostalo jednako, pojačavač sa više vati i stoga većim i jačim napajanjem će to odraditi bolje od drugoga koji nominalno ima 50 vati, pa mu je 40 vati već blizu granice rada. Ako bi sada, primera radi, onom manjem od 50 vati elektronski stabilizovao napajanje, razlike bi nestale i vrlo verovatno prešle na stranu manjega, kao što je bio slučaj sa malim Naim integralcem početkom 80-ih, koji je imao punu stabilizaciju i veoma često zvučao veće i bolje od drugih koji su imali veću nominalnu snagu.Razlog zbog koga se to ne koristi među običnim smrtnicima je naravno cena, jer stabilizacija napona za pojačavač snage je praktično još dva pojačavača snage, što već košta. Čak i pomenuti Naim to sada nudi kao opciju, i to skupu opciju.

Ne znam ja, al' i za kajganu treba jaje, tava i vatra. Masti/ulja, i soli, dodati po ukusu.

Što jes', jes'.

To su tri stvari.

Samo za siromašne umom, koji nikada nisu imali ni jednu ideju.

Svaki proizvod čine dve stvari - znanje i vizija da se on zamisli i isprojektuje, i materijali za realizaciju.Samo njihov spoj daje proizvod, podbacivanje u bilo kom neće dovesti do proizvoda, ili će taj proizvod imati ozbiljne mane.Walt Jung nije bilo kakav izuzetak tom pravilu. Niti je iko ikada bio.

Ima ih dosta koja jesu - recimo AD823, rail-to-rail OpAmp koji radi do +/- 18V i odlicno zvuci (Walt Jung ga, na primer, cesto koristi)...

Ne sporim, iako, a propos gornjeg, lično radije koristim AD 829, za klasične poslove OP 37, itd. U današnje vreme, kritični problem je osigurati se da dobiješ originalni proizvod, a po mome iskustvu, uopšte nije lako pazariti od AD direktno, jer oni imaju nekoga ovde zavedenog kao svog predstavnika, pa me uvek prebace na njega. Moram da se dovijam.

Samo mi se učinilo da bi bilo lakše uraditi ono što sam naveo, ali eto, posle dodatnog objašnjenja, ispada da to uopšte i nije za audio, što znači da su pravila igre drugačija.

A Walt Jung-u je lako, on radi u AD.

Ako može jedno pitanje, zašto ti je toliko važno da budu baš "rail-to-rail"? Hoću da kažem, ako ti iz nekog razloga treba veći izlazni napon od standardnog, zašto ne probaš sa op ampovima koji koriste veća napajanja, na primer, Burr-Brown OPA 2604?"Rail-to-rail" op ampvi su uglavnom ograničeni na one sa veoma malim napajanjima, +/- 5...7V, sa izuzetno malom potrošnjom struje, itd. To nisu kola pogodna za audio, bar koliko ja znam.

Firma ne postoji, ali redovno ima oglas? Uplatili su za 10 godina unapred?Putuj igumane i ne brini za manastir.

Postovano 06 May 2011 - 08:44Kako nemaš? Šta je za nekog ko se bavi DIY od 1975. godine jedna šema shunt regulatora u kojoj su izbegnute sve zamke koje taj sklop može sa sobom da nosi.

Konkretno oko shunt napajanja, po meni, najbolje što sam ikada video i čuo jeste onaj Shuntyy by Oli + Choky. Za mene je to definitivni uređaj, sa možda nekim sitnicima urađenim malo drugačije, ili bih ja probao malo drugačije.Onaj drugi shunt je u komercijalnoj upotrebi, pa nema teorije da osvane ovde ili bilo gde drugde. On nije razvijan iz zadovoljstva i zabave, nego iz komercijalne potrebe.A sada bi ti mogao da da pokažeš malo čime se ti to baviš, koliko da svi uživamo, jer ne verujem da ovde ima puno ljudi koje uopšte zanimaju vozači sa zadnjeg sedišta i sterilni sufleri.

Pljuvaci se odnosi na one koji daju sebi za pravo da kritikuju uredjaje, a da se ne razumeju ni u elektroniku ni u zvuk. Argumenti su OK nije ni potrebno da ih neko opovrgne, samo mislim da su neki kompromisi ipak prihvatljivi. Ne slazem se da aktivna RIAA nema sta da trazi pored pasivne kao i da negativnu povratnu spregu treba obavezno izbegavati. Vecina firmi je koristi cak i kod lampaskih preampova. Ako krene rasprava o tome nigde kraja. Takodje nije bitno ako pucketanje ploce izazove zasicenje to je cak pozitivno da se ti pikovi kompresuju inace su opasni po pojacalo i zvucnike, takodje nivo suma moze da se podredi zvuku ako je dovoljno nizak, dinamika signala sa gramofonske ploce je mala plus pitanje sta je cujno a sta ne od onog sto se vidi na osciloskopu na 1MHz (meni verovatno nista jer cujem samo do 16kHz). Elektroliti na ulazu i izlazu mogu i da se premoste kao na semi u postu 14, a da li je zvucno bolja zato sto ima kompletno pasivnu RIAA svako moze i sam da proveri, uostalom ovo je DIY, a ne let na Mars. Za vecinu argumenata ipak moze da se kaze 'da ali nije bitno' jer ne pomazu ako vecina slusalaca za nesto tvrdi da im se ne svidja i da ih taj zvuk brzo zamara, a sa druge strane nahvale detalje, raspored instrumenata po dubini i sirini, prirodnu boju zvuka instrumenata... Takodje mi nije jasno uporno potcenjivanje resenja preuzetih (kopiranih, kloniranih) od komercijalnih uredjaja kao da sve mora da bude potpuno originalno i DIY plod sopstvenog 'velikog znanja i strucnosti' kojoj se treba klanjati, a na kraju te seme opet izgledaju kao komercijalne ali od pre 30 godina.

Niko nije pričao o čevrtkama na 250 kHz, ali niko ne može da opovrgne da je upotreba četvrtki u čujnom opsegu jedan jako zanimljiv test uređaja i može da pokaže mnogo toga onome koji zna da interpretira rezultat. Više od 20 kHz služi samo kao provera stabilnosti rada pod ekstremnim uslovima rada i uglavnom je provinijencija onih koji žele gotovo savršeno. Lično koristim istu do 100 kHz koliko da znam šta se dešava pod ekstremnim uslovima, pa makar i bili van okvira očekivanog, ali to je naravno lični izbor. Čudo jedno šta sve to može da pokaže.Ne sećam se da je iko rekao da DIY mora da bude 100% originalan, iako i toga ima. Kopiranje starih šema je dobar način da se steknu neka početnja znanja, i tu nema spora. Ali, kopirati šeme stare 30 godina na komercijalnom osnovu, dakle radi prodaje, je već neka sasvim drugačija igra. U tom slučaju, ja mislim da to jeste krađa, jer se DIY odnosi na pojedince, a ne na industrije kopiranja. A koliko se ja sećam, Apex audio ima svoj stalni oglas na Kupujemprodajem.com, što znači da se radi o ponudi ilegalno kopiranih šema u komercijalne svrhe. I to sa navođenjem tačnih modela, da kupci znaju da kupuju ezoteriju - od pre 20+ godina. To baš dobro urušava kredibilitet postera.Najzad, oni koji su počeli kako god, pa vremenom dogurali do toga da sami projektuju sopstvenu na manje-više istom nivou kao i većina fabrika, ipak imaju malo drugačiji odnos prema svemu tome od onih koji su ostali na prostom kopiranju tuđeg.

U suštini, cela prepirka se vodi između tri vrste osoba:Prvi su oni koji tvrde za sebe da imaju "zaltne uši" i da im je slušanje sve, onda postvaljaju tehnička pitanja, a odgovore ne razumeju;Drugi su oni koji imaju nekakva skromna znanja, uglavnom stečena kopiranjem trećih lica, sa manje (najčešće) ili više (retko) uspeka, pri čemu oni ređi uspesi zamagljuju sve ostalo, iTreći su oni koji stvarno nešto znaju i uporno i bezobrazno, bez trunke stida, traže tvrde argumente, a ne pričam ti priču.Zanimljivo je da oni treći pripadaju mahom starijoj generaciji, koja se sa svim ovim bakće već jako dugo, obavezno 30+ godina, mada ima i mlađarije koja stvarno zna znanje (Bogu hvala!). Na put uspeha će kročiti tek onda kada shvate koliko ne znaju, bez obzira koliko možda mnogo u odnosu na prosek sada već znaju.Pametan će tu odbaciti sujetu kao besmislenu, pozabaviti se nekom njemu dragoj oblasti, recimo pred- i pojačavačima snage, a za recimo zvučne kutije će lepo pitati BokiVokiTokija, za DAC-ove recimo Peđu Rogića, itd.Ovako, vrtećemo se u zatvorenim petljama i besmislenim prepucavanjima, koja nikome ne trebaju. Veći je sevap smiriti se i lepo polako, razumljivim jezikom, reći šta ko misli, da ne bude na početku "ma svi sviraju isto", a onda x stranica postova dalje "ipak ne sviraju isto", i tome slično.

Slazem se, ja za objektivan test smatram samo direktno poredjenje gde se na primer na neki integralni amp (preamp) na AUX ili CD ulaz spoji DIY phono i onda preklapa taj ulaz sa integrisanim phono ulazom. Inace prica: 'cuo sam nekad negde kod nekog' nema smisla. Ako se neko ne razume u elektroniku nego samo u 'zvuk' ne bi trebalo da koristi argumente vezane za tehnicke karakteristike OP-a ili da pominje kondenzatore (ne kazem da to nije bitno). Ja komentarisem zvuk NE5532 samo kod phono MM preampa i to samo po specificnoj semi, filteri za RIAA nisu komplikovani, bas obrnuto maximalno su jednostavni koriste samo po jedan kondenzator od 10nF ostalo su otpornici. Seme phono preampova sa OP-om su uglavnom slicne, ali pogledajte malo bolje... ako je neko slusao ovaj phono http://www.diyaudio.rs/topic/3300-pomoc-oko-plocica-za-mm-riaa/ i ja se slazem da zvuci prosecno, ali ja komentarisem konkretan preamp sa konkretnim shunt napajanjem.

U tom slučaju, ne bi bilo loše da nam kažeš tačno sa čime ga porediš kako bi doašo do zaključka da dobro radi. Ovako ispada da porediš njega sa njime.Čak i ako si sve to dobio, opet ostaje pitanje sa kojim uređajem si ga poredio, jer uređaja ima svakakvih, a posebno se razlikuju baš po RIAA delu, jer tu proizvođači vole da "štede", pa se u praksi na tom mestu može videti sve i svašta, od totalno beznevznih ali jeftinih delova, do zaista odlično odabranih i kvalitetnih delova.