dvv

Nemam ja šta da se izduvavam. U šteku osim 072 i 5532 taj jedan jedini OPA2111... Inače bežim od op-ampova kad se može, ali ovde se bez preoravanja celog CD-a ne može a neću da orem. Da sam mogao da biram, probao bih i preporučeni mi OPA2134 ali koga nema, bez njega se može.

Robi, veruj mi na reč, cela ta serija BB op ampova (21xx) je serija jako vrištavih i plitkih op ampova. Industrija ih koristi samo zbog čuvenog imena i jako povoljne cene kada se kupuju na količinu. Pa neka 100 puta imaju FET ulaze.

Ajd daj te AD da probam. Nudim 2111 i 111. ne bih se složio da je BB prepoznatljiv sam po sebi već da je značajno bolji od LM i NE. Ali zato i hoću da probam sa AD. Imaš li i za CD73 neki za probu od onih nedavno predloženih?BTW BB nije bankrotirao već je "preuzet" od TIa Kao i National Semiconductors. Uobičajena pojava tamo

što se inače redovno događa jakim firmama, koje odlično stoje i čije akcije rastu, jel' tako? Branko, samo posustale ili posrnule firme doživljavaju takvu sudbinu, jer ako dobro stoje, zašto bi razvodnjavale same sebe izbacivanjem dodatnih akcija na berzu i rizikovale da se neko našali i preuzme ih? što manje akcija imaš na berzi, to si sugurniji od preuzimanja - i obratno.Da odgovorim na tvoje pitanje - trenutni lager op ampova mi je u pojedničanim op ampovima (OP 37, AD 829, itd). Ne volim dvostruke, a još manje četvorostruke, najviše volim svaki lepo za sebe, pa podesi štampu kako ti odgovara.Pošto ti treba za Marantz CD čitač, seti se one druge stvari koju sma nekoliko puta ponovio - u Marantz i Philips CD čitačima će najbolje raditi OP 275, garantovano. Naravno, radiće i mnogi drugi, ali ni jedan neće imati tako dobar zvuk kao OP 275, to ti potpisujem.

Treba mi ovako nešto (3 komada), da se uklopi sa volume dugmetom koje već imam:

Ako bi još mogao da navedeš i potreban prečnik ... Osovina je, pretpostavljam, 6 mm?

Opet OPA2111 nadmašio NE5532. Ko bi reko?

Polako, brate, dug je proces evolucije, a Stein je još mlađan dečko. Jednog lepog dana, i on će maturirati i stići do Analog Devices.Nikada nisam bio ubeđen u neke vrline Burr-Brown linearnih op ampova. Za digitalne, ništa ne kažem, BB je bio zakon - ali 1990. godine. Onda su odlučili da se petljaju sa linearnim op ampovima. Jedini koji meni stvarno dobro radi i bez oklevanja bih ga upotrebio je stari 2604, sve ostalo mi je hladno i prazno. Izgleda da nisam jedini koji tako misli, jer je u međuvremenu BB bankrotirao, pa ih je kupio Texas Instruments, pa su danas samo "Tucson Operation" unutar TI kompleksa.Došlo je dotle da sada već umem da prepoznam neke serije BB op ampva u zvuku, a sama činjenica da ih prepoznajem je već jako loša. Na primer, seriju 21xx, bez greške ih prepoznajem. Ne sumnjam da prilikom merenja daju sjajne rezultate, veoma linearno, mala izobličenja i tako to, ali niti oni, niti bilo koji drugi op amp ne sme da ima prepoznatljiv karakterističan zvuk.Neka se Stein malo izduva sa BB op ampovima, pa kada odluči da poraste, daćemo mu neke AD op ampove da proba.

Свака част када си се одлучо.

Pa i nije baš imao mnogo izbora, jer mu je razlika između balansiranih i RCA ulaza bila baš pa drastična.A i bas mu bio muljav.

Tvrdim da pod utiče na reprodukciju niskih frekfencija i nekih idicija ima da sve skupa gde , na čemu , i kako stoji .....naravno ne na način bar do sada opisan i opevan po literatiri .......radi se o prvih 100 hz .

A ja se slažem, i ne treba mi bilo kakva teorija ili merni instrumenti, dovoljno mi je samo da spustim moju desnu kutiju na pod, sa kreveta na kome inače stoji podbočena poprečnom daskom (šta da radim, takva mi je soba). Leva kutija stoji oko 1 m iznad poda, a kao "stalak" koristi dve druge zvučne kutije, postavljena je tako da joj je prednja strana oko 10 cm ispred one dve dole, a gleda na jednu fotelju, ne na pod. Mnogo komplikovano, ali u celini, to zajedno lepo radi.

Čim onu desnu kutiju sa kreveta (koji ima vrlo hrapav pokrivač nalik peškiru, od pamuka) spustim na pod, ukpna tonska slika se jako poremeti baš na basu, srednje i ostalo da i ne spominjem, ali opet to i očekujem kada me visokotonac udara po stomaku. Efekat je pomalo nalik na uključivanje nekog Low Filter-a sa recimo -3 dB na oko 50-ak Hz, drugi red filtera.

Dok je svaka tamo gde treba da bude, bas reprodukcija je stvarno impresivno dobra čak i sa najslabijim od mojih pojačavača, H/K 6550 (nominalno 2x50/70W u 8/4 Oma). Sa Karanom (nominalno 2x180/250W u 8/4 Oma) je već neka druga priča, ALI, koliko sam primetio, to je efekat koji potiče mnogo više od napajanja i NFB faktora nego od apsolutne snage. Tako sva braća Marantz (integralci 1152 DC i snagaš 170 DC) imaju monumentalan bas - ko sumnja, neka dođe da proba, a formalno, nemaju neku posebnu snagu (nominalno 2x76/8 Oma i 2x85W/8 Oma), ali zato imaju masivne trafoe i 50% veće elektrolite od H/k (22.000 uF u odnosu na njegovih 15.000 uF) i koriste veće stepene NFB od njega, kome je 17 dB ukupnog NFB jedna od ključnih tačaka prodaje (nisam merio, ali mislim da su braća Marantz tu negde u rasponu 30...36 dB NFB, just a feeling).

Ima se, može se ...

Meni su opet dovoljna dva zvučnika po sobi, kod mene i kod supruge, za sasvim lepo uživanje i u stereo režimu. Još uvek mi više znači sam film od opreme.

_{Miko, uz svo poštovanje tekstova koje si postovao, negde (više se ne sećam gde) sam pročitao da prilikom igranja sa pozicioniranjem kutija u sobi nije loše probati sve kako treba što se međusobnih odnosa daljine između dve kutije i obe kutije u odnosu na slušaoca tiče i sa pozicioniranjem kutija tako da naše uvo prilikom slušanja bude u ravni ne sa visokotoncem već sa centrom donjeg basa, ili samo basa ako je jedan. Racionale je bilo da to mnogo više liči na tipično slušanje u nekom klubu, gde su muzičari uvek malo izdignuti u odnosu na ravan ušiju slušalaca.}

_{Probao sam to nekoliko puta na nekoliko mesta i ponekada se stvarno može dobiti veoma zanimljiva tonska slika, a ponekada je bolje vratiti kutije u klasičnu poziciju. Poenta je, stvarno vredi probati pre donošenja konačne odluke.}

@ rade Lično se slažem oko pojačavača bez globalne reakcije. Na papiru, to sasvim elpo funkcioniše, ali u praksi? Do sada sam ih čuo nekoliko, i ma kako bili različiti između sebe, svi ti primerci su me ostavili sa jednim osećajem nedovršenosti, kao da su se potrudili 95%, a onda je izostalo onih poslednjih 5%. Vrlo je teško objasniti, naprosto jedan osećaj da nešto nedostaje. Ponekada, imam sličaj osećaj i sa uređajima koji imaju jako malu povratnu spregu. Naravno, sada bi se moglo reći da sam tokom vremena naviknut na onaj drugi zvuk, onaj sa mnogo, pa i previše negativne reakcije, pa mi je sada ono drugačije nedostatno iz navike. Verovatno i tu ima istine, svi smo mi manje ili više podložni navikama, ma koliko se trudili da to ne budemo. Jedino što mogu da kažem jeste da u slučaju takvih pojačavača, NIKADA mi nije omanuo taj osećaj, čak ni kada inicijalno nisam znao šta svira.

Pošto to predpojačalo ima godina , po meni , je rađeno u vremenu kad još nije bilo zastupljeno gledište da se sa tranzistorima gađa cevni zvuk .....a sa druge strane Aloia je uvek imao u paleti cevna , tranzisstorska i hibridna pojačala ...to je bila njegova filozofija , tako da su svi imali izbor šta ko misli da je ajend pa to i radi ili kupi .....ja sam par puta navodio da je njegov pojačivač GY 50 jedan od pogođenijih modela za samogradnju jer je bio hibrid sa cevnim ulazom i tranzistorima na izlazu .....čak šta više , taj ulaz su mnogi koristili kao pretpojačalo . Samo još jednom da ponovim da je on tu kontrolu ugrađivao u vreme kad se o ton kontrolama na ajend pojačalima i predpojačalima gledalo sa smeškom .....danas je mnogo drugačije .....imamo i DSP .....mislim ,nije meni problem da nazovem Torino , više mi je problem da čujem ono šta znam i šta sam napisao u ovoj poruci

Rade, dobro kolo je dobro kolo, i danas, i kroz 100 godina. Na žalost, audio sve više postaje pomodna rabota, danas je nešto "in" a sutra je to "out". Pa sada neki novi klinci trijumfalno otkrivaju zvuk od juče i prekjuče, sa sexy nazivom "vintage". A meni je moj Marantz 1152 DC svirao odlično i 1978. godine kada se pojavio, i danas slušajući ga dok kucam ovo. Zato ih i imam dva komada, zlu ne trebalo. Isto važi i za Aloju. Dobro kolo od juče će i danas biti dobro kolo, iako je on ili neko drugi u međuvremenu napravio još bolje kolo. Novo nije uvek i bolje, a i kada jeste, to ne znači da staro sada više ništa ne valja - sem ako je neko šminker koji mora da ima uvek ono poslednje.

Radije bih umesto OpAmpa koristio JFET buffer al' dobro, ako ti je tako lakse/bolje, OK. Inace, moglo bi se poraditi na optimizaciji rada OpAmpa ali ce svakako LM833 odn. NE5532 sam po sebi biti najslabija karika u lancu, te bih se ogranicio samo na 2 primedbe:1. staviti 100k-220K izmedju klizaca P1 i mase (za slucaj da se klizac otkaci tako izbegavamo nezgodne tranzijente)2. R11 ne treba da bude veci od 22R (dovoljno da izoluje kapacitivnost kablova i narednog stepena a da ne podize nepotrebno Zout buffera)

Tako je, slažem se, pa makar i bio proglašavan izumrlim mastodontom zato što više cenim diskretno od integrisanog, iako ni pod razno ne negiram korisnost op ampova, posebno u sekundarnim funkcijama (zaštita, DC servo, indikatori, itd). Prosta je istina da sa diskretnom tehnikom, čovek ima punu kontrolu zvuka preko svake komponente, što sa op ampvima neće moći ove noći, a bogami ni jedne druge. I plus me nerviraju enormne reakcije potrebne za njihov rad. Paradokslano, kada znam da su neki od mojih boljih radova koristili op ampve, isključivo iz produkcije Analog Devices (OP 37, AD 829, AD 817, itd). U duši ostajem veran diskretnoj tehnici.

OK, hvala. Pretpostavljao sam da su FET-ovi 2SK170, ali sam za bipolarce mislio da su neki MPSA ili tako nešto. Šta struje ta mala čuda mogu da daju, to je za neverovati. Pozabaviću se malo ovim.

Rado bih pomogao, ali ja sam se povukao iz sveta štampanih medija još pre 17 godina, od onih koje sam ja poznavao nije ostao bilo ko. A i mnogih firmi od onda više nema. Iz ovih novih ne poznajem ljude, sada sam samo čitalac.

Rade, veliko hvala na trudu. Bartolomeo Aloia mi je ime poznato još iz sredine 70-ih, kada je smišljao štošta i koješta za časopis SUONO, inače meni najbolji audio časopis svih vremena. Do ranih 80-ih, mogao se kupiti i u Beogradu, a onda je nestao, ne znam zašto, što nikada nisam prežalio. Iako ne govorim italijanski, klasično obrazovanje sa latinskim mi je dozvoljavalo da ipak razumem većinu napisanog. Još se sećam njegovog projekta phono RIAA sekcije, koja se pojavila 1980. godine - FET-ovi, kaskodni stepeni, složeni Darlington, itd, čudo božije, ali to čudo je radilo samo tako, a ja sam budala što sam ga prodao u paketu sa SAE 5000 klik eliminatorom, koji je STVARNO radio sjajno. Još samo molim te navedi o kojim tranzistorima se radi, sa time se ne bih zezao.

ko zna zna ko ne zna ide u školu ......loudnes je oduvek služio samo da kompezuje F-M krive po nivoima ,,,,dovoljno ih je pogledati i sve će biti jasno ......off Aloya je svojevremeno ugrađivao u svoje uređaje takozvani HEARING CONTOUR , koji je radio po malo kontra od kontrole tona ......praktično je imao dva potenciometra koji su slabili i sa jedne i druge strane sredinu , tako da se moglo dobiti skoro svekompletne izofonske krive ....1000 hz centar ..... mnogo interesantno .....trenutno sam na Linuxu .....što znači da treba vremena da slikam , pa da umanjim pa da pređem na vindoouz ...sutra šema

Još bolje! To je u dva dela, pa svaki može posebno - savršeno! Pomalo me potseća na rešenje LOUDNESS-a na starom reVox A78 integalcu - umesto da podiže bas i visoke, on je progresivno potiskivao srednje. Isti efekat, ali po meni, malo logičnije rešen.

Razgledajući šta se sprema na BAF-u, pročitah i ovo: http://www.nytimes.c...&pagewanted=all ... Eto...

Živorade, firma Audissey je glavni prodavac svog sistema audio industriji, firmama kao što su Marantz, Denon, Onkyo, itd, koji ugrađuju taj sistem u svoje savremene HT receiver-e, i naravno uz uređaj dobijaš i obavezni mikrofon. Postaviš ga u sredinu prostorije u kojoj slušaš muziku, uključiš sistem i on obavi samokalibraciju. Ideja je da ukloni ako ne sve, onda bar većinu efekata prostorije. Na moju žalost, o ovome sam samo čitao, ne i doživeo, ali potrudiću se. To me stvarno jako zanima kako radi.

Branko, ti uradi kako misliš da treba, ali zapamti šta ti sada kažem - probaćeš sve i svašta, daćeš grdne pare za jako skupe op ampove, i na kraju ćeš završiti sa OP 275 u tom Marantz-u. Veruj mi, ja se sa time igram već 15 godina, i ne znam zašto, ali ma šta probao, na kraju UVEK ispadne da u Marantz CD čitaču OP 275 bude prilično ubedljivo najbolje rešenje. Neki op ampovi će ti dati malo više ovoga, ali zato i malo manje onoga, i tako po spisku. Samo OP 275 će se pokazati kao najbolji balans između svega, ali i kao jasan korak nabolje u odnosu na serijalu.

Pomenuti Philips model je ubedljivo najbolje što trenutno može da se kupi, ali samo pod uslovom da kupac zna šta sve treba da mu zameni prilikom ionako pripadajućeg mu osvežavanja. Bio kod mene jedan koji je bio lepo sređen, urađeno baš ono što treba, kako treba. Čak je nanovo i ožičen iznutra. I to svira kao bombona, teško mu je bilo šta konkretno zameriti. Ne kažem da je najbolje što sam ikada čuo, ali za ukupnu cenu od recimo 300 eura, ne računajući znanje i cenu rada (pretpostavljam da ga neko radi za sebe, a ne za dalju prodaju), nisam do sada čuo bilo šta što može čak ni vodu da mu nosi. A što se mehanike tiče, to je CDM-1, šta još ima da se kaže? Nikada prevaziđen mehanizam.

Sipi, veliko hvala! Zapisano na disku kod mene, pozabaviću se tim koliko sabajle. Dođem ti pivo, dva, tri, ... naravno, iz čisto medicinskih razloga, to je odličan izvor B vitamina!

Ja sam namerno spomenuo kondicioniranje mrežnog napona jer veoma dobro znam šta znači imati "lošu" struju u kući... Kod mene to definitivno predstoji kao sledeći korak u rešavanju nekih problema, ali pošto sam ubeđen da će to prerasti u "commercial venture", voleo bih da nas dvojica to obavimo putem PP ili da dobijem broj telefona na koji mogu da se obratim da ne tupim tastaturu satima. Lakše mi je lajati sat vremena

Done, Bobby!

@ Štajn Samo bih te malo ispravio u jednoj stvari, i to na osnovu 10 godina iskustva sa time - dok ne očistiš mrežni napon, pojma nemaš kako tvoj sistem STVARNO zvuči. Ako te zanima na šta ti liči mrežno napajanje, a drugačije je od kuće do kuće, kamo li dela grada, zakači brate osciloskop na mrežu i divi se onome što ćeš videti. Nemoj da očekuješ neke špiceve, batice, to je neprekidna šuma smetnji, posebno u rasponu 1 ... 40 kHz (zbog harmonika). O naponskim špicevima da i ne govorim, udari od 500 V su sasvim normalna stvar, a ima ih i od 900 V tu i tamo. Naravno, izuzetno su kratkog trajanja, inače bi sve živo gorelo. Ne bih sada raspredao o tome, jer se dobro zna da to pravim i prodajem, ali desilo mi se podosta puta da je mrežni filter zaustavio nekoga od zamene neke komponente za koju je mislio da loše radi, najčešće pojačavača i CD čitača. I, što smatram posebno bitnim, dešava se da doslovno preobrati sistem koji košta preko € 50k, sve sam Krell do Krell-a. Nema pravila, i to je prokletstvo mrežnih filtera, dok ih lično ne zakačiš kod sebe, na svoj sistem, ne znaš da li ti išta znače. U 99% slučajeva, znače ti, ovoliko ili onoliko. Ponoviću moju staru tvrdnju - bolje je bilo kakav iole ozbiljan mrežni filter nego nikakav. Nije bitno čiji je i pošto je, bitno je da ga ima, a pazi, pričam o FILTERU, ne o KONDICIONERIMA, koji su sasvim druga tehnologija, koja prirodno ima svojih problema. U tom smislu, tvoje gornje nabrajanje valja modifikovati samo utoliko što bi nekakav filter trebao da bude standardni deo bilo čijeg sistema, ako taj neko ima ozbiljnih pretenzija ka dobrom zvuku.

@ Stein

Kako i sam mudro zboriš, to je stvar ličnog ukusa i stavova. Na pamet mi ne bi palo da ikoga ubeđujem da bez ovoga ili onoga ne može da živi. Ti imaš tvoj stav i to je 100% u redu.

Ja opet nikada nisam imao problem sa snagom, a posebno ne sa trenutnim kutijama, koje su još i malo efikasnije (92 dB/2,83V/1m), a rade u sobi od nekih 14 kv.m. Čak ni apsolutno (Karan daje 180W/8 Oma), a ni relativno, jer som odavno naučio da je subjektivni doživljaj glasnosti takođe vrlo lična stvar. Kao primer, uvek potegnem mali Naim integralac sa sredine 80-ih, koji je imao nominalno 30W/8 Oma po kanalu, a u praksi subjektivno radio isto kao i neki skroz komercijalni Japanac sa nominalno 100W/8 Oma po kanalu. Mali Naim je imao punu stabilizaciju celog izlaznog stepena, što se bar meni u praksi pokazalo kao bolje od sirovog rokanja snage.

Statistički, mi provodimo 95%+ vremena slušajući po sobama muziku sa TRAJNOM snagom ispod 1W, tek poneki tranzijent popije više. Zato potpuno razumem i podržavam projekte kakvih ovde ima podosta, na primer Sipijev projekat sa novim MOSFET-ovima sa nominalno oko 20W (od oka, nisam računao), jer znam da su u praksi to sasvim dovoljne snage za pun doživljaj, sem ukoliko čovek ne poseduje neke baš neefikasne kutije, na kriminalnoj strani neefikasnog.

Poenta je, ne robujem nominalnim snagama. Što se pak F-M kriva tiče, za druge ne znam, ali za sebe znam, one se relativno dobro poklapaju sa mojim sluhom. U praksi, to znači da sam svestan da mi jeste potrebna neka korekcija, ali istovremeno i toga da mi većina korekcija u komercijalnim uređajima deluje prenaglašeno. Zato sam i krenuo u potragu za varijabilnomkomandom, da ja mogu da to prilagodim sebi i mojim okolnostima. Ili isključim, ako mi je takav feeling.

Oko tonskih kontrola, reći ću samo jedno - imao sam tu sreću da moj stav o njima odredi jedna reVox A-78 integralac, koga sam imao 1974-1983. To je još bilo doba kada se ozbiljno radilo, pa je imao nultu tačku i u kalibrisanim (diskretnim) koracima od 2 dB po tri koraka i u plus, i u minus, odvojeno za svaki kanal. Sve što mogu da kažem jeste da bi ste se začudili koliko tako male promene mogu da utiču na celinu. Meni je ceo jedan zid prekriven zavesom, a na podu imam debele tepihe, pa mi dodavanje od +2 dB na visokim taman malo "ispegla" realni odziv u sobi.

Opet, vrlo lični stav, ja tako mislim, a drugi ne moraju, najzad, tuđe sobe imaju drugačiju akustiku, ako je nekome ceo jedan zid u recimo staklu, lako se može desiti da bi njemu najviše odgovarala pozicija od -2 dB na visokim. Tako sam shvatio i tvoj stav, kao jedno lično posmatranje teme, i sa time nemam problema.

Izracunao sam i napravio jedan takav (varijabilni) loudness pre 20-ak godina - bash po familiji F-M krivih. Napravio sam ga kao pasivno kolo izmedju dva katod-folovera a kriva je varirana preklopnikom, u 6 koraka po 3 ili 6 dB - ne secam se tacno, Imao je inherentnu atenuaciju signala, al' to nije bilo bitno jer se em koristi na malim glasnocama, em je bio u okviru cevnog preampa sa viskom gain-a.To je bilo pre ere PC-a ali sam siguran da imam te papire u podrumu jos uvek - prerondacu ovih dana...

Bio bih ti zahvalan. Plaćam pivo bez problema.

@ first Ma zezam se, čoveče, nemaš brige. Oko isto-nije isto, tu se već ne slažem sa tobom. Naime, koliko se sećam kataloga, cela ideja je bila da se ponude gumena vešanja koja su ista kao i originalna, ili ako ne baš apsolutno ista, onda jako, jako slična. AR je bio lepo zastupljen, a za upravo moju kutiju je bila i jedna "Achtung!" notica, koja je skretala pažnju na različitost dva basa. Ne mogu da se zakunem da je baš sve apsolutno isto, ali ako postoji neka razlika, ja je ne čujem - i to je sve što me i zanima, domen teorije prepuštam drugima. Na stranu činjenica da ako neko ne zna da su vešanja menjana, mislim da nema teorije da to sazna gledajući, pipajući i slušajući kutije. Imao sam jednu ponudu od strane Mirka Bevenje (B&M Audio) da mi zameni AR visokotonce istim, novijim titanijumskim jedinicama koje imam na sadašnjim kutijama, naravno, uz potrebna merenja i prilagođavanja, ali sam se zahvalio i odbio. Nema veze sa novcem, naprosto nisam hteo da diram original išta više nego što sam baš morao.

Upravo ovoga sam se bojao kada sam postavio pitanje, te diskusije o potrebi. Prvo, baš me briga me što nekima ovde to "ne treba". Oni imaju sluh koji negira ljudskost, čuju linearno pa im ne treba. Nisam pitao kome treba a kome ne, nego ima li neko nekakva putokaz, jer za razliku od onih koji čuju 117,3% linearno pri svim nivoima, ja tako ne čujem, a ni ostatak ubogog čovečanstva. Drugo, da li to VOLITE ili ne je već sasvim druga stvar. To je potpuno lična stvar i o tome nema šta da se diskutuje, tu svako od nas donosi sopstvenu odluku. Treće, tonske kontrole uopšte su početno bile zamišljene da koliko-toliko kompenzuju nedostatke sobe, tipično (ali ne i obavezno!) da malo smanje bas i malo istaknu visoke, zbog raznih zavesa i tepiha koji ih upijaju. Činjenica je da su od pomoći bile dovedene do stanja totalnog apsurda tokom 70-ih godina i trke u specifikacijama između proizvođača, po sistemu ko može više, bolji je. Pa smo dobili loše i jeftine potenciometre na putu signala, sa stravičnim efektima i od čak +/- 20 dB. Ali, jednako je tačno da to ne mora da bude tako, bilo je i veoma korektnih rešenja, na primer na reVox pojačavačima. No, svejedno, nebitno, i one spadaju u domen ličnih preferencija i odluka za "da" ili "ne". Dakle, MOLIM VAS, okanite se nizanja ličnih izjava i mišljenja, ako imate neki link, priložite ga, i hvala vam na tome, a hvala i svima koji jesu dali neku sugestiju u duhu pitanja.