dvv

Soba je 4x4 (nije pogon na sva 4, nego dimenzije ) . Klasicna tek namestena dnevna soba: trosed, dvosed, fotelja, stocic, tepih, tv, zvucnici, lampa sa svadbe i fikus. Nema jos slika, polica, knjiga... Ne znam za budzet za zvucnike. Trenutno gledam da skrpim za pojacalo. Imam neke zvucnike ali cu ih menjati kada dodju na red. Ne znam da ti odgovorim za dinamiku i glasnocu, ako mozes da preformulises pitanje. Sto se tice pojacala pravio bi Babel. Pasivna skretnica.

Na tvom mestu, ja bih razmišljao o skroz aktivnom pristupu. Od toga boljeg nema, a pošto ti ne trebaju monstrum pojačavači, ne bi trebalo ni da te nešto posebno mnogo košta. Iako bi ti sugeriranih 30-ak vati po kanalu verovatno bilo dovoljno, lično bih ipak malo podigao tu granicu sa faktorom od recimo 2+, pa bih na basove zakačio neku klasu AB lepo pomerenu ka A klasi (sa recimo 0,5 A struje mirovanja), a za ostalo neku čistu klasu A od 20-30W po kanalu. Čuo sam par DIY sistema na tu temu i to stvarno mnogo dobro radi. Konstrukciono, sve se jako lepo može odraditi sa po dva para 2SC5200/2SA1943 za basove i jednim parom istih za ostalo, mada će ovaj drugi tražiti masivne hladnjake ako treba da radi u čistoj klasi A. Ne mora, može i on biti klasa AB lepo gurnuta ka klasi A, ali ipak, što se brzine odziva i definicije tiče, ništa nije kao čista klasa A. Dr Bora Jagodić ima nekoliko projekata koji se sasvim lepo uklapaju u sve ovo, a koliko se sećam, ima i aktivnu skretnicu, i "Omniprotektor", dakle praktično sve da se ovakav projekat uspešno okonča po ipak razumnim cenama, a bez žrtvovanja kvaliteta.

Што се пластиканера тиче то сам решавао додавањем хладњака и на лице транзистора.Не односи се на Моторола транзисторе него на оне са чудним имплементираним хладњаком.

E, sada tek nemam pojma o čemu pričaš. Može jedna mala sličica?

Joj, dobro kad konacno i ja ne lupih neku glupost Ma ja imam i elkose i neki trafo od 2 x 49V na sekundaru, snage oko 700W tako da odavno zagledam ovaj amp, ali ima vremena. Nego moze li mi neko reci o kojoj se ovde klasi rada radi. AB ili B. Jbg, ja znam kako se prave bageri ali pojacala tesko.

Mislim da neko treba da te upozori da ova šema ima jednu inherentnu manu, i to baš onu za koju je još Otala svojevremeno (1977) naveo da nikako ne bi trebala da se koristi. Odnosi se na dva kompenzaciona kondenzatora od po 120 pF. Naime, njih puni struja sa neinvertujućeg dela ulaznog diferencijalnog para. Nisam računao, ali one će biti ispod 1 mA. Ispada da ako je i celih 1 mA, sa 120 pF brzina promene signala će biti ograničena na potpuno neprihvatljivih 8 V/uS; nisam Slew Rate freak, ali se držim opšte prihvaćenog stava da problema sa brzinom (Slew Rate Limiting, Slew Induced Distortion ili SID) neće biti ukoliko je Slew Rate veći ili jednak od 0,5V izlaznog napona po VRŠNOM voltu.Ako amp ima 200W/8 Oma, njegov VRŠNI izlazni napon je 56,7 V. Polovina toga bi dakle bila 28,3V, a postojeća vrednost je manja od jedne trećine potrebnog. Po meni, to je baš igranje sa vatrom.Niti razumem vrednost od 120 pF. Na to mesto se tipično stavljaju vrednosti u rasponu 10...33 pF, a ako baš mora 120 pF, onda to znači da taj pojačavač nije baš stabilan, pa mu treba prekompenzacija da se veštački (tj. na silu) ustabili. Usputni efekti će biti porast THD i IM u čujnom opsegu i veći fazni pomer unutar čujnog opsega (jer ti kondenzatori seku gornje učestanosti).Po mome iskustvu, jedino Silver Mica kondenzatori neće baš previše muljati po zvuku, što ih čini obaveznim. Mogu i keramički, ali na ovi standardni koji se kod nas nude, oni su smrt za zvuk, nego jako skupi višeslojni (mahom Siemes), koji se obično poručuju iz inostranstva i nisu baš jeftini. Dodatno finansijsko opterećenje će biti i elektrolitski kondenzatori, ovde će morati oni za radne napone od 80V ili 100V, a oni su uvek dobro skupi, posebno u ovakvim slučajevima, kada se radi i o velikim snagama, a njih bez velikih kondenzatora neće biti. Koliko veliki, zavisi od tvojih zahteva. U principu, što si zahtevniji po pitanju manje osetljivosti na teška opeterećenja, odnosno što tražiš veće i veće strujne kapacitete, to će ti trebati veći kondenzatori.

Ниси, таман посла само што бих Ја уместо излазних МЈ-това ставио неке Јапанце типа 2СА-2СЦ. Онај серије два се лоше показао.

Moguće, ali za 200W/8 Oma, koliko shvatam da ovaj amp ima, a posebno za 400W/4 Oma, plastikanci nisu baš pogodni. Ako se stave oni, onda se i hladnjaci moraju baš drastično povećati. Sve ovo uz pretpostavku da će amp biti baš dobro teran, a ako se pravi za normalno slušanje pod uobičajenim uslovima (kod kuće, razumno efikasne kutije), onda je sigurno overkill.Ne razumem komentar ispod, ono: "Onaj serije dva se loše pokazao". Na šta se to odnosi, na Motorola izlazne tranzistore? Ako da, molim da mi se pojasni kako se to loše pokazao?

Nema li Kalifornija jedne od najrigoroznijih zakona? Pa opet, Firstwatt koliko ja znam nema nikakve zastite u svojim pojacalima...

Mozda da tamo potrazis srecu

Prvo, jedno su uređaji koji se projektuju za DIY, oni mogu da budu kakvi god hoće ako se nude "as is", tj. bez plaćanja, jer u tom slučaju zakon smatra da si sam kriv pošto te niko nije terao da ga praviš i pošto je u javnom vlasništvu.

I drugo, Amerika ima u principu odlične standarde za sve i svašta, SEM za elektroniku. Njihov UL (Underwriter's Laboratory) standard ti doslovno garantuje samo da nećeš doživeti strujni udar ako pipneš neki uređaj pod naponom. Nisu se ni trudili, zašto bi, za njih je dovoljan onaj CE certifikat, po sistemu ako su se već Evropljani onoliko istrudili, zašto bismo sada mi radili isto to još jednom? I da znaš, u pravu su! Evropski standardi električne bezbednosti, od nacionalnih (kao što je recimo British Standard, ili u Nemačkoj obožavani TUV certifikat) do grupnih, za celu EU su daleko najstrožiji standardi na planeti, a po strogosti ih prate jedino australijski standardi (koji su, istina, uglavno prepisani pa još malo nadograđeni EU standardi).

Međutim, ključ priče je osnov po kome se neka roba prodaje. Ako bih na primer ja prodavao ono što prodajem samo kao građanin, ni jedan od tih standarda me se ne bi ticao; to naravno ne mogu zbog naših zakona, po kojima moram da prodajem kao agencija ili firma (u mom slučaju, firma, iako sam van PDV sistema). Tako ja pravno gledano u EU nastupam kao firma, pa me SVI ti propisi i norme kače, bar oni koji važe za ceo EU. Ako bi slučano, po sistemu slučajnog uzorka, istestirali neki moj proizvod i on ne prođe zahtevane norme, kazna počinje od 10.000 eura i 6 meseci zatvora, pa ti vidi; to što Srbija nije član EU nema veze, oni će mirne duše izdati crvenu Interpolovu poternicu zamnom. Razlike između zajedničkih i nacionalnih su prevazišli stavom da su zajednički obavezni, a nacionalni "preporučeni" ali nisu obavezni.

Nekada, mogli smo malkice da se vadimo da nemamo ovlašćenu laboratoriju za atestiranje, ali danas, kada čak i TUV ima svoju kancelariju u sred Beograda, ta priča više ne prolazi. Da živim u recimo Minhenu, njihov atest bi me koštao od 5.000 eura nagore (7.000 eura u konkretno slučaju mojih filtera, istina, generički, dakle važi za sve filtere napravljene na taj način), ali ovde, u Srbiji, isto to može i za manje od 500 eura, i to kod baš TUV. Samo podnesi dokumentaciju i potvrde domaćih atesta, popuni formulare, položi lovu na sto i nema frke.

Kod nas se o tome malo zna, ali bilo je gadnih frka oko tih standarda. Prvo su za CE certifikat napisali da sve mora da se atestira, pa su tek posle shvatili da pričaju o doslovno MILIONIMA proizvoda, čije bi prosto atestiranje koštalo u milijardama eura i trajalo bi decenijama, pa su se malo sabrali i to sveli na realnije mere. Danas je teško, ali još uvek podnošljivo, a to je i naša budućnost, to nas čeka ako se ikada učlanimo i tu nema diskusije.

E, pa onda poštovani kolega dvv, mogu samo da konstatujem da ste odabrali pogrešno mesto za pogrešnu temu. Pošto je očigledno da imate znanja i iskustva a radite na razvoju uređaja koji treba da vam na kraju obezbeđuje profit/egzistenciju, čemu sve ovo propitivanje na forumu gde se okupljaju ljubitelji samogradnje (bez obzira na stručnost ili nestručnost)... Ovde na ovakva pitanja nećete naći odgovor koji bi vas zadovoljio. Odgovor morate naći sami, za vlastitu konstrukciju koja će zadovoljiti vaše kriterijume i vašu viziju kako uređaj treba da bude izveden, kako da funkcioniše, kako da svira i kako da izgleda i kakve sve propise treba/mora da zadovolji...Da nisam toliko razuman i trezven koliko jesam, ovo bih čak mogao okarakterisati kao čistu ali i veoma perfidnu provokaciju. Znam da su vaše namere najbolje, ali ako želite da postignete ono što navodite kao konačan cilj, moraćete na žalost, da to postignete sopstvenim radom i kontemplacijom, jer svi mi imamo svoja mišljenja, a kao što je iz do sada izloženog jasno, vi od vašeg ne odstupate, niti mi od našeg... i onda to ne vodi zapravo nigde...

Nemoj se ni truditi, jer da sam hteo ikoga da provociram, upotrebio bih sasvim drugačiju taktiku.Fakat jeste moja greška zbog nesporazuma, jer sam, i ne primetivši, kao neku moju skraćenicu upotrebio onu koja se objektivno odnosi na neke druge stvari. Momena nerazmišljanja i eto štete.Da li je ovo pravo mesto za takva pitanja ili ne, ne znam i neću ni saznati dok ne probam, a sada vidim da si verovatno u pravu. Nije problem ni u čemu drugome sem u potrebama za lični rad i sasvim drugačijim potrebama za neki opšti, javni komercijalni rad. Posle svih ovih godina, više nemam neke posebne volje da se petljam sa bilo kojim projektom koji ne mogu, makar potencijalno, i da komercijalizujem. Grubo rečeno, vama je ovo hobi i ljubav, i meni je ljubav, ali mi nije hobi, nego posao - i eto drugačijeg pogleda na sve to.Neko reče da je prekomplikovan za svega 50W - na to bih rekao da ima vati i vati. Za sada, ovo deluje kao da obećava, ali kao i uvek, dok se ne naprave živi modeli, dok se ne ispitaju i poslušaju, nema posla. Što se komplikovanosti tiče, pa saberite samo koliko posla i materijala ide na zakonom obavezne zaštite, pa ćete videti da u stvari uopšte i nije nešto komplikovan. I kod njega važi da je nebo granica - koristio sam tranzistore od 300V (a oni koji to nisu, čas posla to mogu da postanu), pa bi prostim dodavanjem i/ili modifikacijom izlaznog stepena lako mogao da se odvede do negde otprilike 250...300W/8 Oma.Nema veze, hvala svima onima koji su pogledali i rekli svoje, ma šta to bilo. I to je bilo korisno iskustvo.

Dejane, jos juce san trazil od tebe da prominis ime postanoj shemi a vidim da to jos nisi ucinil (13/07/2011 - 07h 40min)

Ne mozes moj forumski nick koristit za nazivat sheme koje ja ni u ludilu ne bi potpisal

Nadam se da sam bil jasan

Dobro, de, nemoj mi sada tu padati u nesvest.

Koliko znam, ime se ne može naknadno promeniti bilo kako drugačije sem brisanjem, pa sam to i uradio, a da ne bi skroz nestala, evo je opet ali sa mojim imenom:

Slobo, izgleda da imamo nesporazum. Za mene, SE znači Single Ended, što ovde i jeste slučaj, a za razliku od potpuno komplementarne topologije.Nisi u pravu oko pojačanja, ono je kontrolisano odnosom emotroskih i kolektorskih otpornika. Garantujem da je ukupni, izlaz-ulaz NFB faktor tačno 20 dB. I garantujem da je u otvorenoj petlji pri punoj nominalnoj snazi, 100W/4 Oma, -3 dB tačka na 75 kHz. Dovoljno puta sam napravio slična kola da bih znao kako se u načelu ponašaju.Oko prekomplikovanosti - kome je prekomplikovano, neka više ne obraća pažnju na njega. Vama se i može da sa dva tranzistora izvučete mnogo snage, a ja moram da razmišljam o svim mogućim i nemogućim stvarima koja bi sutra taj uređaj mogao da bude izložen ko zna gde, u rukama ko zna kakvog vlasnika, koji je ko zna šta proglasio za zvučnik. I još moram da mu dam garanciju od 5 godina.Ko od vas uopšte ugrađuje iole ozbiljniju zaštitu? Razmišljate li uopšte o tome? Niste u obavezi, jer sve što pravite je namenjeno vama i vama poznatima, a meni će neki kupac biti u Australiji ili u Brazilu.Ne bih bilo kome savetovao ni da pokušava da napravi ono na shemi, jer to nije ništa drugo do tek prvi nacrt, neka opšta orijentacija i ništa više. Sada treba napraviti nekoliko modela (da bi se proverila konzistencija), pa ih detaljno ispitati (sve do tačke pregorevanja, da se zna gde ona), pa ih rabiti malo u praksi, pa tek onda mogu na tržište. Pre kraja ove godine teško da će moći, a i to je dosta optimistički, u slučaju razvoja jako je nezahvalno davati prognoze jer se nikada ne zna u kakve probleme se može uleteti.Jedno je hobi, a drugo je komercijala za koju odgovarate kupcima. Da i ne spominjem sve standarde bezbednosti koje morate da ispoštujete, to je čitava šuma propisa. Na primer, prema najnovijim propisma EU, komponente koje su pod mrežnim naponom ne smeju biti bliže jedna drugoj od 2,58 mm - poštuje li neko ovde taj propis? A to je samo jedan, ima ih kao pleve.

Dakle, evo kako ja to vidim u ovom trenutku.

Ulayni stepen je FET/bipolarne konstrukcije, ili može biti i neka cevka, recimo E88 CC, njih mogu lako da se dokopam po razumnim cenama. Iza toga slede Q2 i Q3, u mom slučaju BF 721. Njih više nije lako naći, a ja ih obožavam jer imaju relativno malo pojačanje, svega oko 70:1, ali zato imaju i neviđeno mala izobličenja sami za sebe, prvi sledeći je isto to, ali puta dva. Q6 i Q7 su komplementarni Vbe multiplier, vrlo u fazonu Malcom Hawksford-a, veoma termički stabilni i jako dobro prate temp. Promene jer uzorkuju temp, ne na jednoj, nego na dve tačke. Uz to, kolo ima i mala izobličenja.

Odatle, signal ide na buffer tranzistore, Q4 i Q25, u ovom slučaju BF 471 i 472. Oni signal prosleđuju diskretnim Darlington tranzistorima, od kojih se svaki sastoji od drajvera, MJE 15030/15031, i izlaznog dela, kod mene 2SC5200/2SA1943.

Ako neko poželi da mi objasni kako su zaštitna kola, Q11 i Q17, loša za zvuk i kako ih treba zameniti običnim osiguračima, neka se ni ne trudi. Nagledao sam se takvih «zaštita» u kojima su izlazni tranzistori pregoreli, a «zaštita» uredno ostala cela. Sem toga, ovaj tip odložene zaštite koristim već preko 20 godina i mogu reći da je stvarno dobro poznajem. Prvo, ima odloženo vreme aktiviranja, konstanta se odredđuje po želji, u mom slučaju ovde oko 50 mS (a može se produžiti promenom vrednosti C12 i C15, obično tu stavim 220 uF za kašnjenje od 200 mS). R23 definiše maksimalnu struju koju će zaštita propustiti kao normalnu, na slici greškom označen kao 4K3, a treba da bude 2k7. Sa vrednosti od 2k7, pojačavač će raditi u 3 Oma kontinuleno pri punoj snazi sve dok se ne pregreje, a radiće i u 2 Oma kontinuelno, ali naravno kraće vreme).

Drugi deo zaštite je skroz dole u desnom uglu. To je stara i dobro poznata šema već nekih 16 ili 17 godina, jednostavna je ali zato i vrlo funkcionalna. Čuva i pojačavač i zvučnik od prevelikog jednosmernog napona i od pregrevanja, a ujedno daje i vremensko kašnjenje prilikom uključivanja. Vrti se oko National Semiconductor komparatora LM393N, koga ima svuda i jeftin je. Putem LEDova signalizira ka prednjoj ploči da nešto nije u redu.

Najzad, DC Servo kolo. Klasičnije ne može biti, totalni standard, jedino što pomalo odkače su BD 139/140 koji stabilišu napajanje. Kod ovakvih stabilizatora, moje iskustvo me uči da je daleko najbitnije koliko upotrebljeni tranzistori mogu da isporuče struje – što su oni jači, brže će puniti elektrolite iza njih. Ovde faktor šuma nije bitan.

Prema Slobinoj sugestiji, pojačavač je interno DC povezan, ali ipak na ulazu ima 10 uF paralelno sa 100 nF, oba Wima, oba polietilen. Postoji i druga verzija istog pojačavača, koja ima trimer između R28 i R29 za podešavanje nulte DC radne tačke, iza R30 ima elektrolit od 220 uF paralelno sa 100 nF ka masi i nema DC Servo. Za sada, nisam uspeo da otkrijem bilo kakve vidljive razlike, ali ovo su ipak samo modeli, a ne živi uzorci, kod kojih bi se razlike mogle pojaviti. Živi bili pa videli.

Inicijalni rezulatati obećavaju. Najbitnije jeste to da pri 20 Vrms izlaza gotovo da nema razlike u nivou izobličenja za 8 i 4 Oma (0,08% 20...20.000 Hz za 4 Oma i 0,07% za 8 Oma), što jasno pokazuje da je pojačavač inherentno malo osetljiv na radno opterećenje. Čak i sa 3 Oma, THD je 0,09% 20...20.000 Hz. 8...4 Oma intermodulacija je ispod 0.05%, a sa 3 Oma raste na 0.06%. Opet, dobar znak.

Odziv u otvorenoj petlji na 4 Oma je do preko 75 kHz, pri punom gasu to je napon 14.56Vrms. U zatvorenoj petlji, ode to preko 300 kHz.

Par detalja. Mirna struja ulaznog para je 4,56 mA, ili 2,28 mA po tranzistoru. Pošto će konačna brzina pojačavača uvek biti ograničena kompenzacionim kondenzatorom koga treba da puni ta struja, i pošto je on u mom slučaju 10 pF, proizilazi da bi nominalna brzina pojačavača bila oko 220 V/uS. U praksi, to nikada neće biti toliko zbog parazitskih kapaciteta, ali nije nerealno očekivati efektivnu brzinu od oko 150 V/uS, što je daleko iznad realnih potreba.

Odstupanje od apsolutne nule frekventnog odziva sve do 2 Oma je manje od 0,1 dB, 20...20.000 Hz. Realno – pegla.

Reprodukcija četvrtki na 20 Hz, 1kHz, 10kHz i 20 kHz jasno pokazuje potpunu stabilnost. Postoji neki mali «overshoot», sasvim logična posledica širokopojasnog pristupa, ali nema «zvonjave» («ringing»), sve se jako brzo smiri.

Ukupna povratna sprega je tačno 20 dB, ili 10:1, što smatram sasvim korektnim, ali ne bih voleo da je veća od toga. Na izlazu nema zavojnice i paralelnog otpornika jednostavno zato što mu to ne treba. Napajanje naponskog dela (V1 i V3) je +/- 40V stabilisano Shunt regulatorom, a napajanje strujnog dela (V2 i V4) je +/- 35V stabilisano posebnim stabilizatorima, u oba slučaja odvojenim za svaki kanal. Stabilizatori strujnog dela su praktično komplementarni pojačavači snage, po redu diferencijalni stepeni, emittor-follower, predriver, driver i po dva BD 249C, odnosno 250C. Izdržavaju udare do 40 Ampera, trpe napone do 100V – idealni! Kontinuleno mogu dati čak i do 25 A struje.

Biće i ulazna pločica. Njena funkcija je da primi ulazni signal ili kao jednostruk preko RCA Cinch veze, ili balansirani, preko Cannon XLR veze. Prvi će koristiti po 2SK170 po kanalu, a drugi AD 829 niskošumne, brze op ampve (imam ih na lageru). Normalno, pločica će posedovati i sopstvenu naponsku regulaciju.

Još jedno objašnjenje. R22 nije pot nego je multiturn trimer. Po mome mišljenju, čak i najmanje odstupanje u stepenu pojačanja dva kanala će dovesti do gubitka pre svega prostornih informacija, do kojih je meni bar jako stalo. Iako na ulaznim delovima i u NFB mreži rutinski koristim metaloslojne otpornike sa tolerancijom od 0,5%, svejedno, bude razlika. A, taj trimer poništi i poslednju razliku, može se nacolovati tako da razlika u pojačanju padne podosta ispod 0,1 dB, što i jeste cilj. Meni to radi, a vi kako hoćete.

E sada, barba Slobo, više puta si pominjao odziv u otvorenoj petlji i do 200 kHz. Ne znam kako si to postigao, ali bih voleo da mi to crtežom pokažeš, jer ja stvarno to ne umem, ne sa radnim opterećenjem od 3 Oma paralelno sa 1 uF, što je moje viđenje REALNOG zvučnika koji se prodaje kao 4 Oma. Uvek volim nešto novo da naučim.

@SteinDragi moj kolega, pa zar ti do sada nisi shvatio da je audio industrija evoluirala, pa je od prodaje zvuka prešla na čistu prodaju? SVE što možeš uvali kupcu, samo da ti spisak "facilities" što duži i da izgleda impresivno, a ko te šta pita treba li to nekome, i čemu uopšte služi?Obziroam na sve veću prisutnost PC-ja kao izvora zvuka, dodatni DAC u preampu će to vrlo verovatno zatrebati kad-tad ...

Barba Slobo, ako ćemo već da se sporimo, onda bi trebalo početi od same nazivne snage. Pitanje bi moglo da glasi recimo ovako - kome TREBA više od recimo 50/100W u 8/4 Oma? Realno, malo kome, možda samo nekome ko je ili gluv pa mora da roka da bi išta čuo, ili nekome ko ima ogromnu sobu i neefiksane kutije. To je tih recimo 1...2%, ostalima je 50W/8 Oma sasvim dovoljno.Obojica znamo de j lakše napraviti dobar pojačavač od 50 Wrms nego isti takav od 100 Wrms. I ti je moja ključna dilema: da li se opredeliti za komercijalno poželjnih 100Wrms, ili racionalno lakših 50W rms, ali onda potrošiti novac na finese, recimo na punu DVOSTRUKU stabilizaciju napona, pa posebno stabilizovati naponski deo, a posebno strujni?A u stvari, znam odgovor. Evo, dok ovo pišem, gledam VU metre na Marantz 170 DC, u sobi mi lepo ide muzika sa radija, a igle se ni ne pomeraju, ma ni makac (namanji korak -20 dB, ili oko 1,5W, 0 dB VU je 85Wrms).Oko ispravljača - pa bar meni ne moraš da pričaš tu priču. Ja sam onaj koji koristi po jedan ceo grec za svaku pojedinačnu liniju napajanja, u slučaju dvostruke stabilizacije, to je ukupno 8 grecova. Ne žalim ni na elektrolitima, bez 20.000 uF po kanalu kao da ih ni nemam. Oduvek sam tvrdio da je najlakši način da se tweak-uje bilo čiji proizvod jeste da mu se stave veći i bolji elektroliti u napajanju. Pošto sam ja dodbar pop, ja i radim kako propovedam, pa sam u baš recimo tom Marantz-u zamenio 2 x 12.000 uF sa 2 x 22.000 uF. Kada je beg bio cicija? I eto, malo po malo, stigosmo i do nekih odgovora na moje početno pitanje: SE konfiguracija, verovatno sa ulaznom lampom, DC Servo da ga drži na nuli ali sa Wima 10 uF na ulazu, dva para Toshiba 2SC5200/2SA1943 u izlaznom stepenu, isto toliko i u stabilizatoru napona za izlazni stepen, Shunt za naponski stepen ... ma, ima da radi kao bonbonica. Hladnjaci Fisher, 300x40x100 mm (ŠxDxV), imam ih k'o pleve, bar 20 komada.Za one koji ne znaju, napomena da će me Sloba strpati u gepek kola je ozbiljna pretnja, ne zato što bi on to stvarno i uradio, nego zato što on vozi Toyotu Yayarisa, pa bi pakovanje mene, sa 105 kg žive vage, u njegov gepek podrazumevalo i moje tranžiranje sa francuskom obradom.

Dejane,da li se moze znati koji simulator koristis? Ja sam u potrazi za nekim dobrim na koji bi mogao da se oslonim.Pozdrav Misa

Multisim 10.1 Pro.Program nije bog zna šta, ali ima jednu osobinu koja prejahuje sve mane - neverovatno je pouzdan u simulacijama. Nikada mi se nije desilo da ako on kaže da će nešto raditi, da to nije proradilo iz prve. I dosta je konzervativan, ako on kaže da će ići do 100 kHz, u praksi će ići 120 kHz i nagore.

Ja imam šemu za model 7900; koliko znam, on i 7500 su električno jako slični, da ne kažem isti. Pošalji mi na PM neku tvoju adresu i poslaću ti sva 4 skena servisne šeme.

Dejane, ti znas da ja dajem apsolutnu prednost SE topologiji ali kako i ja znam tvoje poglede onda ti necu gurat SE topologiju i odvlacit temu u offtopic. Ono o cemu mogu u okviru zadane teme govorit je to kako bin ja (da bas moram ga ic radit) slozil pojacalo u klasi AB sa snagom koju ovdi zelis dobit iz njega. I da pritom obavezno u izlazu moraju bit bipolarni tranzistori. Ovo ca cu doli iznit je dosta davno dozivilo realizaciju ali u formi da je visilo na zicama i nikad nije docekalo finalizaciju.Iz razloga ca san vec tada bil zasal va SE topologije pa nisan imal nekog interesa da to zgotovim. Koncept san isproval i to mi je bilo dovoljnoPrvo o frekventnom opsegu, onih 30kHz (bez npv) koje si navel ja smatram za debelo premalo i po meni nista ca ne moze poc poprilicno iznad barem 200kHz ni ne zasluzuje neki veci trud. Pogotovo ne u ambicioznom projektu a ti ovdi gres na ambiciozni projekt.Drugo, globalnu npv bi najvirovatnije potpuno odbacil ili je drzal na najminimalnijem iznosu, nikako ne vecem od 10dBTrece, u klasi AB nima dobrog pojacala bez stabilizacije napajanja izlaznog stupnja. Pri uvjetima dinamicki promjenljivog signala (glazba) vec i najkraci pogled na skop prikvacen na linije napajanja sa (nestabiliziranog) ispravljaca koji goni izlazni AB stupanj otkriva zac tako mislim. O detaljima oko toga uvik mogu kasnije.Znaci, stabilizator. Ali ne neki alamaterjebat nego stabilizator koji zasluzuje to ime i koji i na parsto kHz-a zadrzava vrlo niski unutrasnji otpor.Cetvrto, ne bin uopce isal na potpunu DC vezu, izmedju ulaza i izlaza bi bila kapaitivna veza.Kako bi to izgledalo?Napajanje stabilizirano kako san vec rekal i po kriterijima koje sn gore navel. Izlazni stupanj samo komplementarna sljedila formirana u diskretnom triple darlingotonu sa dovodom ulaznog signala preko kondenzatora na sredisnju tocku. Nikakvo pretjerivanje u prevelikom broju izlaznih tranzistora nego koristenje koliko ih triba (generano ne vise od 2 paralelno po grani) da se ne dizu bespotribno ulazni kapaciteti koji itekako otezavaju tranzijentni zivot onoga ispred. Hladnjenje naravno beskompromisno i predimenzionirano a odrzavanje simetrije sa DC servom. Staticku radnu tocku izlaznih tranzistora naravno dignut prema cim vecim strujama (OK, ne bas skroz do klase A ali svakako daleko vise nego ca se obicno koristi) tako da se dobije cim ugladjeniji preklop komplemetarnih tranzistora. Vec sa 200-ak mA po tranzistoru se i bez ikakve npv dobija toliko mali izlazni otpor (puno manji od tipicnih balansirajucih otpornika u emiterima) da pitanje postizanja visokog damping faktora i bez ikakve npv pada na nivo teorije i u praksi postaje nebitno.Svi tranzistori izlaznog stupnja sa cim visom ftNa taj nacin formirano izlazno sljedilo postize potribnu snagu i odlican tranzijentni odziv, THD mu je zanemarljiv (osim za one koji zele procitat da im amp ima 0,0000000000...N % izoblicenja ), damping faktor mu je sasvim dovoljno visok da se moze nosit sa bilo kojom visepojasnom kombinacijom zvucnika bez ikakve npv. Ona ostaje ka opcija onomu koji je bas zeli a s obzirom da takav izlazni stupanj gre do jako visokih frekvencija (tranzistori sa visokom ft) i generalno zalazi u MHz podrucje onda nije nikakav problem da i onaj koji bas oce globalnu npv frekventno ogranici signal prije dolaska u nju pa time izbigne prakticno sve probleme oko stabilnosti.Driver ispred po zelji, ja bi naravno stavil cijevni Ovo je najkrace receno kako ja gledam na to a oces li nesto od toga usvojit to moras ti odlucit

Slobo, uglavnom se sa svime slažem. Lično smatram da je NPV vezi sasvim dovoljno da se dobaci do 80 kHz, mada pazi, kada ja pričam o brojkama, mislim po definiciji na 4 Oma, za mene je 8 Oma čisto teorijska mera, ona u stvarnosti toliko retko postoji da se može reći da je ni nema. Oko izlaznih tranzistora i njihovog Ft-a: teorijski, i ja bih gledao da budu što višef FT-a, ALI ... iz meni nepoznatih razloga, naizgled sasvim skromne Motorola-ON Semi MJ 21195/21196 zvuče dlako bolje nego tipičan japanski tranzistor sa dža-bu specifikacijama. Nekoliko puta sam ih stavljao umesto japanskih tranzistora sa daleko boljim specifikacijama i SVAKI put je konačni zvuk bio bolji sa njima. Naprosto prirodniji, a pazi, sem njih, ništa drugo nije dirano. One idu do "samo" 4 MHz, ali nemojmo zaboraviti da ih ja koristim u čistom jediničnom pojačanju, pa je ta brojka i za mene konačna.Oko SE topologije, neosporno je da se ona može napraviti jednostavnije od pune komplementarnosti, a stara logika kaže da što je manje delova, i sklop će biti pouzdaniji - tu nema spora. Istini za volju, zaista se ne bih usudio da tvrdim da potpuno komplementarna topologija sama po sebi bolje radi, a ako i radi, najčšće je to zbog jasno opipljivih razloga drugde, a ne zbog same topologije.Oko cevi, ne bih se bunio da mi recimo ulazni diferencijalni pojačavač bude neka cevka. Čak bih to smatrao logičnim korakom.Oko NFB faktora, e, tu se već ne slažem. Poslve svih ovih godina slušanja svega i svačega, još mi se nije desilo da naletim na nešto bez ikakve globalne povratne sprege a da to nije zvučalo malo nepovezano, malo manje definisano. Kao što sam se naslušao uređaja sa astronomskim specifikacijama za koje žali bože što se neko uopšte trudio. Prirodno sam sumnjičav prema besnim specifikacijama jer dobro znam šta je moguće postići sa koliko dB globalnog fidbeka. Ja sam do sada uspeo da to svedem na 0,04%, 20...20.000 Hz, 200W/4 Oma i dalje ne mogu ni makac a da ne pređem na Military Spec komponente. Čim u komercijali vidim THD od 0,001% pod istim uslovima, odmah znam da je silovan NFB-om. A još pre 30 godina sam shvatio da izmerene vrednosti izobličenja nemaju bilo kakve veze sa zvukom koji slušam.Oko broja izlaznih parova, ha, tu si uvek u makazama. Sa jedne strane, bolje je što manje parova jer imaš manje problema sa razlikama u prekidanju i imaš manji ukupni kapacitet, a sa druge strane, više parova omogućava veće struje i time poboljšava toleranciju prema teškim opterećenjima. Ja sam tu opet subjektivno malo hendikepiran jer moje kutije su najčistije i najlakše meni poznato radno opterećenje koje nije laboratorijski otpornik (nominalno 8 Oma, minmalno 6,5 Oma, najgore zavrtanje faze bednih -21 stepen, relativno dobra efiaksnost od 92 dB/2.83V/1m), pa sa njima doslovno svaki pojačavač radi najbolje što može. To me tera da neka ispitivanja radim kod drugara, koji opet ima Apogee kutije, katastrofa, padaju na 1,5 Om, fazni pomer -60 stepeni, ma užas! Stvarno su katastrofa za pobudu, na njima se bar 90% serijske produkcije udavi samo tako. Ali eto, meni dobro dođu.Trenutno se dvoumim između 3 i 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. U odnosu na svoje prethodnike, imaju bitno smanjene kapacitete, bar prema Data Sheet-u, pa se usuđujem staviti ih malo više nego njihovih prethodnika.

Preporučujem modifikacije email adresa, da roboti ne skupljaju pa posle šalju spam do iznemoglosti... izeditovao sam sa po jednim razmakom pre i posle znaka "@"

Vidiš, to mi nije palo na pamet ...

Hvala na upozorenju i na preduzetoj akciji.

Uzgred, ako ti se dopao onaj mali filter, još uvek je kod mene, pa ako kuvaš kafu i ako je kod tebe dozvoljeno pušenje (makar na terasi), možemo da se malo igramo, naravno, bez obaveze.

To je prvi primerak najnovije serije, urađene prema poslednjim "uputstvima" evropske komisije u vezi električne bezbednosti. Mislim da nikada ni neće dalje od mene, uvek se nekako vežem za taj prvi primerak ...

@DVV , pa to ti ja imam meko srce pa onda i takav zvuk volim . Pošalješ mi mail na PP pa kad budem pripremio materijal bum ti poslao svu dokumentaciju ....pozdrav

Nikakva tajna: dvv @ bitsyu.net Hvala unapred na trudu.

*SteinHvala lepo.*hifishTrudimo se. Nema razloga zašto bi moralo da bude neuredno, dakle ako može da bude uredno, onda i treba da bude. Tome ke je još moj pokojni otac naučio, on je bio mašinski inženjer i 50% bečlija (njegova majka a moja baba je bila iz Beča, Schniederschitz), pa malo on, malo tih 25% bečke, da ne kažem germanske krvi, tek ja MNOGO volim kada je sve lepo, uredno i logično sređeno.Na moju veliku i preveliku sreću, i moj kolega Oliver Isailović, koji je uradio SVE moje štampe, ima isti stav, a pride radi štampe da to boli glava. 15 godina se time profesionalno bavio. Ja sam mnogo dobar kada hoću, ali prema njemu sam malo dete i priznajem da njemu više verujem nego sebi.Za Leonarda već znate, ja sa njime radim već nekih 7 ili 8 godina i do sada ni jedan jedini put nije podbacio. A i pravi dobru kafu.

@DVV pazi sad , ja sam u startu namerno prevideo ono da hoćeš da praviš pojačalo za sebe ili prodaju , reko ako praviš za sebe napraviš i bole te uvo ko će šta da kaže .....ako je za prodaju , može , uz naplatu konsultantskih usluga .....mislim za neku lovu mogu odmah da ti kažem jel ima nešto od tog ili nema da ne bi džabe . Ali nisam prevideo da imaš simulator , pa reko daj da napravimo jednog konja za trku , svetsku .

1. Po mnogima jedan od najboljih atenuatora se nalazi u Covergentu ....nemam šemu ali imam princip rada i sličicu i ne bih imao ništa protiv da se razvije ....ima dve štampane pločice kao kutija od cigareta i mehanizam za obrtanje .Po meni cena bi trebalo da je 1/10 od prvog sledećeg konkurenta ALPS-a / onaj najskuplji / .

2.Po mnogima jedno od zvučno najboljih pretpojačala je Zanden- , gde se ima neka interesantna rešenja .....mislim pravimo hybrid-bolid .....pošto se radi o cevima na ulazu , mislim da nije problem da se praktično od izlaznog stepena dobije i integralac .

3. Imam šemu bez vrednosti sklopa od Aloie koji laže tranzistore da rade i danju i noću bez prekida a nije A klasa ......sad kad bi počeo da preturam po dokumentaciji onda bi našao povezanost teksta gde Aloia to objašnjava i testova nekih pojačala u AR gde je to primenjeno samo par meseci posle / u svetu gde svi po malo kraduckaju ne primete ništa ako i ti kraduckaš , ali iz mesta nahebeš ako si pošten ...to smo raščistili ako počneš nešto o moralu .

Pošto je poruka malo poduža prilažem sličicu za relaksaciju očiju .Nikako ne mešati sa ninja dojo .

4. Izlazni stepen iliti strujno pojačanje , može biti i ovako i onako ..recimo kod mene ima vrlo jednostavan sklop sa šest Sanken darlingtona / sa diodom unutra / i to radi dobro .....ima rešenje na netu sa klasičnim tranzistorima .....ima svašta nešto .......ja mislim da bi od ove boranije koju sam prethodno nabrojao moglo da se napravi jedna dobro zvučeća papazjanija ......koliko sam ozbiljan može da posvedoči i činjenica da bi nakon godišnjih odmora eventualno mogao da i finansijski poguram ovaj projekat .....mislim koncepcija je važna .

PS treba mi nedelju dana da nađem dokumentaciju i sličice , a nešto mnogo više ako treba da skinem šemu mog pojačala My link

Oko atenuator - ne znam za taj model, pa bi mi sve informacije dobro došle. Normalno, koristim ALPS Blue, za kritčne upotrebe umesto toga za glasnost koristim diskretni preklopnik sa 24 pozicije i sa Dale otpornicima. Ovaj poslednji je ubedljivo najbolje sa čime sam se ikada susreo, ali jeftin sigutno nije.

Oko Darlingtona na izlazu - moje dosadašnje iskustvo sa njima je da često imaju topliji zvuk od klasičnih tranzistora, ali i da lako preteraju sa tom toplinom. Sem toga, ma koliko ja bio basoman, čini mi se da imaju pomalo previše basa, mada ponavljam, i to je stvar prakse. Najviće volim da napravim Darlington od diskretnih tranzistora, po sistemu predriver, pa je iza njega svaki izlazni tranzistor pobuđivan sopstvenim driver-om, zajedno čine diskretni Darlington tranzistor.

Sem toga, pomenuo sam da imam i neki lager Motorola/ON Semi izlaznih tranzistora - deo lagera:

To su MJ 21195/21196, lepih 250W po tranzistoru, pa kada postavim 3 para po kanalu, imam teorijsku disipaciju od 1.500 W, sasvim dovoljno i za KONSTANTNI rad u 2 Oma (naravno, pod uslovom da napajnje može to da podrži). Sem toga, verujem da su ovi tranzistori, kao još i BD 249/250 C i Toshiba 2SC5200/2SA1942, najbolje zvučeći izlazni tranzistori za koje ja znam, mada valja reći i to da mnoge nisam ni probao. Krell i Levinson, a pre njih SAE, su svoja imena napravili sa Motorola tranzistorima. Po mome iskustvu, samo što nisu neuništivi, čovek mora baš moćno da zabrlja njih da spali.

Što se preampa tiče, tu nemam šta da razmišljam, to već imam u vidu pojačavača za slušalice. Samo mu treba dodati mali jednični buffer, najverovatnije u vidu 2 komada 2SK170 (good, old, ...!) i treba mi selektor putem releja za više od dva ulaza, za recimo 6, pri čemu je jedan opciono linijski ili phono RIAA. Nakon testiranja od 9 meseci, mirne duše mogu da kažem da je ovaj pojačaval za slušalice najbolje što sam ikada čuo u klasi van pojačanja snage. Poređen je sa recimo Lehmann pojačavačem za sluške i vlasnik je pošteno priznao da je moj bolji, a poređen je sa jednostavnijom verzijom moga, onim sa gornjih slika, dakle ne sa pravom Dual Mono verzijom.

Ožičenje je sa čistim srebrenim kablovima za signal, van den Hul CS-7 i Neotech za struju. Prelopnici su APEM, Francuska. Elektroliti su Roe (Roederstein/Vishay), Nemačka, sem na napajanju, gde su Fisher+Tausche, Nemačka. Još mi je ostalo da kupim neku zalihu Silver Mica kondića za kompenzaciju i to je to. Opciono, po želji kupca, Roe elektroliti mogu biti zamenjeni sa Nichicon elektrolitima.

Može neka slika od prijašnjih radova da vidimo u praksi kako je to izvedeno, zanima me montaža, drago bi mi bilo vidit i te bakrene lL profile, nisan to nikad vidija...

Trenutno nemam na lageru ni jednu sliku "pravog" pojačavača snage, ali imam obilje slika pojačavača za slušalice, što je u principu ista stvar samo na nižem nivou snage. Ovo su slike prototipa, dakle malo je neuredan, u konačnom ovliku je bitno uredniji sa ožičenjem.

Pločica jednog kanala:

Kontrolna ploča:

Detalj Shunt napajanja:

Popunjena pločica;

Pogled od pozadi:

Pogled spreda:

Mali filter sa duplim dnom, drugo dno od bakra:

Veliki filter, model Quintet (5 filtera, 4 standardna + 1 Super filter) standardna izvedba:

Veliki filter spolja:

Kutije su od presovanog lima, prednje ploče eloksirani aluminijum, proizvođač Mali Elektronik, Slovenija.

Ma znan da si stalno u tome i bas zato me zacudilo da ti trazis misljenja koju topologiju da izaberes. Ja ti necu davat nikakav savjet u vezi toga, ne toliko zato ca u nekim stvarima imamo malo razlicite poglede na neke topologije nego zato ca smatram da si sam u stanju donit odluku koju ces smatrat za najispravniju. A tako je i najbolje, da prihvatis bilo ciji savjet uvik bi ti u zraku ostalo visit pitanje da li si bas tako tribal ucinit ili si ipak tribal slidit svoje osobne preferencije.Zasad cu ipak rec da se slazem da izbigavas mosfete, njhovi veliki i ca je jos gore jako nelinearni kapaciteti nisu nec ca triba pozelit u audio aplikacijama. Isto ka i tipicna nelinearnost transfer karakteristike prekidackih mosfeta. Tako da mislin da bi bilo bolje da sam odaberes osnovnu nit koncepcije po kojoj bis isal pa da se tek onda gre o njoj raspravljat. A jedino na tvoj izriciti zahtiv upucen meni osobno mogu dat prijedlog topologijeA u medjuvremenu, da ti malo jeskam mastu

Slobo, ja sam vernik teorije povratne sprege. Iskreno verujem da je uvek dobro proveriti prvo sebe, pa tek onda sve ostale, a ne obrnuto. Gde da postavim takvo pitanje na bilo kom opštem forumu, nego ovde, gde se sakupljaju ljudi koji imaju sopstvene odgovore na ta pitanja?Ne garantujem da ću se složiti, ali ću svakako razmisliti o svim predlozima, i stvarno mislim razmisliti, neke i probati.

Ne vidim zasto ste trazili predlog ako ne zelite da Vam pricamo. Zavojnica iza trafoa a posle prvog elka nije zbog smeca iz mreze vec da smanji impulse ka kondovima na plocici ampa.Necu se vise mesati u temu.

Nema razloga da se ljutiš, zaista. Pitao sam jer volim da proverim sebe i volim da čujem i tuđa mišljenja. Kao i svi mi, tako i ja imam neke svoje metode na koje sam navikao, ali to ne znači da su oni najbolji od svih koji postoje. Volim da proverim sebe, prosto rečeno.

Ako si mislio na simetricnost muzickih signala (?) to bas i nije istina...

Sto se tice izlaznog stepena, definitivno je (IMO) triple EF u AB klasi nesto sto meni najbolje zvuci, medjutim treba se potruditi da se postigne sto bolja termicka stabilnost i izbegne karakteristicna tendencija za samooscilovanjem.

Slažem se sa time, jedino bih dodao da u svim verzijama sa bipolarcima, na izlazu sede ili tri para Motorola MJ21193/21194 u TO-3 pakovanju, ili 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. Proračuni pokazuju, a praksa potvrđuje, da stvarno treba imati jak izlaz ako si pesimista kao ja, pa veruješ da onaj Apogee na kome testiram sve to u praksi (srećom, nije moj, vlasnik je dobar drugar) stvarno ide i ispod 2 Oma, a ti hoćeš da on glasno radi sa veoma dinamičkim materijalom.

Pošto je praksa pokazala da mi pod uobičajenim uslovima sobnog slušanja provodimo 99% sa efektivnom disipacijom snage ispod 1W, s tim da samo kratkotrajni impulsi odu i na više, preko 10W, od samog početka po navici podešavam kolo da radi u čistoj klasi A do oko 5W/4 Oma, odnosno 10W/8 Oma. To radim još od davne 1978. godine, kada sam po prvi put pročitao onaj Otalin članak u IEEE u TIM-u, gde je upravo ovo bilo sugerirano kao jedno od dobrih rešenja.

Termičko povezivanje obavljam direktnim šrafljenjem tranzistora za poveći hladnjak, a TO-3 pakovanja putem prelazne bakarne ploče u obliku L profila. Sve je termički povezano sa svime.

Aloia koji je mnogo radio sa induktivnim napajanjima ispočetka je bla bla bla , a onda priznao da to radi da bi sprečio povratak smeća iz mreže na ulaz pojačala .....imam negde u nekom broju ovdašnje revije gde je osim objašnjenja stavio i sličice .

To je OK, ako su trafoi neposredno vezani za mrežu samo preko ON/OFF preklopnika, ma kakav on bio. Međutim, spoljni filter ispred pojačavača blokira sve svinjarije u mreži da ni ne stigmu do ulaza pojačavača, one se odmah eliminišu, pa je stoga dalje filtriranje u tom smislu pomalo bezrazložno, bar sa mojim filterima. Može čak da dovede i do neželjenih dejstava, kao na primer usporavanje dinamike odziva - ono čega sam se najviše bojao, efekta na koji sam potrošio godine da ga izbegnem a da ipak ostane filter. Ubijanje dinamike je najveći problem projektovanja bilo kog filtera, a posebno mrežnog.Pošto se tom problematikom profesionalno bavim evo već 11-ta godina, i pošto od prodaje istih živim, veruj mi na reč, valjda nešto dobro radim ako od toga mogu da živim.

E da, zaboravih - meni nemojte pričati o nekim otpornicima i zavojnicama po napajanjima, u mom slučaju se pretpostavlja da ispred samog uređaja čuči mrežni filter kapaciteta 20 ampera pri 240 VAC, ili 4.800 VA. Za mene, veoma je bitno očistiti napajanje pre nego što i stigne do transformatora, iza njega je već kasno, jer je njegova prenosna funkcija već vrlo verovatno kompromitovana đubretom iz mreže.

Prvo, hvala svima koji su se potrudili i odgovorili.Drugo, barba Slobo, ja već sada imam bar pet projekata toga u stanju očišćenosti, tj. da garantovano rade pod mojim simulatorom, koji me NIKADA nije izdao, ako on kaže da to radi, to ima da radi. Štaviše, veoma je konzervativan, ako on kaže odziv do 300 kHz, možeš se kladiti da će u stvarnosti postići bar 350 kHz, ako on kaže THD 0,04%, u stvarnosti će biti 0,03% ili malo manje, itd.Treće, moji standardi rada su u najmanju ruku visoki. Ako sam pojačavač za slušalice/oreamp pravio kao potpuno komplementarnu topologiju, sa Shunt regulacijom i dva odvojena napajanja, dakle kao True Dual Mono, kojima je zajednička tačka jedino centarlna masa, onda tek ovde neću da štedim ni na čemu.Četvrto, unazad 25 godina nisam napravio audio uređaj koji nije imao stabilisane linije napajanja. U slučaju pojačavača snage, to znači da se naponski deo i predriver napajaju sa stabilisanih +/-55V, a strujni deo, dakle driver i sam izlazni stepen, sa nestabilisanih +/-51V, pri čemu svaka linija ima paralelno veznaih po dva elektrolita od po 10.000uF i po jedan od 4.700 uF, odnosno 49.400 uF po kanalu. Ne zaboravite, ja sam onaj freak koji prodaje mrežne filtere, dakle meni ne treba mnogo pričati o značaju napajanja za zvuk sistema. Za mene, po ceo puni grec ide za svaku liniju, dva po kanalu, 4 za oba kanal, plus oni na shunt stabilizatorima. Tri trafoa, jedan mali od 100VA za stabilisane linije, i dva velika od po 500 VA za strujne delove.Da ne ispadne sada da zezam ljude u zdrav mozak, ali u osnovi, mene zanima šta bi ko uradio na mom mestu. Sa jedne strane, Single Ended topologija nudi jednostavnost rada u svakom smislu, pa je zato zanimljiva. Puna komplementarnost opet, bar po meni, jeste komplikovanija, ali i prirodno mnogo više liši na prirodu signala, lakše ga prati i nudi prirodno manja THD izobličenja (bar na parnim harmonicima) i manju izlaznu impedansu. Nisam Damping Factor freak, znam da ako je 20 dB dovoljno je, to je sve što amp može da uradi, dakle ne jurim neki sumanut Damping Factor, ali ako ga dobijem u procesu razvoja, sigurno se neću buniti.Dalje, ubedljivo najviše sam radio sa bipolarnim izlaznim tranzsitorima, pa ih normalno najbolje i poznajem i sa njima se najkomfornije osećam. Usput imam i neki lager garantovano originalnih Motorola tranzistora. Sa druge strane, sa MOSFET-ovima sam mnogo manje radio, ono što jesam je bilo sasvim korektno, ali po meni, NIŠTA nema onakav "slam" na basu kao klasični bipolarci. Plašim se da me taj moj, sasvim lični stav, možda ne zavede, a koliko sam imao prilike da vidim, ovde su izlazni FET-ovi svih vrsta jako popularni i korišćeni. U tom smislu, malo iskustva bi mi dobro došlo, moje iskustvo sa njima je prilično ograničeno, pa nisam ni u toku, poslednji izlazni MOSFET sam zalemio ima tome 8 godina.Ono oko nema op ampova na ulazu, pa eto Karana koji jasno pokazuje da se i to može napraviti da zvuči strava dobro, on koristi Burr-Brown 2604 op ampove u njegovom integralcu, koji inače posedujem (pored niza drugih). Trenutno mi je top kombinacija moj bipolarni pojačavač za slušalice-preamp, koji pobuđuje jedan osveženi Marantz 170 DC pojačavač snage, to slušam već mesecima. Marantz je klasična SE koncepcija, strašno pametno i osmišljeno napravljen, veoma me impresionira količina i kvalitet razmišljanja u projektovanju. Međutim, na pamet mi ne pada da uzimam bilo čiju šemu i da pravim kopiju, samo mi još fali da me neko danas-sutra sudski juri, a iskreno, ni ne treba mi, došao sam do faze da sam mogu da ga razvijem za dan-dva bez po muke - Slobo, seti se malog Seewolf-a i njegovog diplomskog, trebalo mu i dobio ga je za 48 sati. Proradio mu je od prve, uprkos onom njegovom bizarnom sistemu lemljenja. Diplomira čovek samo tako. Njegov je AC verzija, moj bio DC Servo verzija, veliki sam pobornik filosofije da je najbolji kondenzator onaj koga nema.Šta recimo nikada nisam napravio je relativno klasična Bongiorno topologija pune komplementarnosti sa MOSFET izlaznim stepenom; Hafler je to imao još pre 30+ godina, dakle može. Pa ako je neko ovde to napravio, baš bi me zanimala iskustva ...