Kuja

Hvala na predlogu nisam siguran kako da nanesem neko sredsto koje treba da prodre u dubinu ovako nezgodnog cik cak profila. Mast je baš baš zapekla.

Hvala! Da li imas neku konkretnu ideju u vezi spreja? Klizna površina je dosta velika i potpuno je zaptivena/slepljena stvrdnutom mašću, tako da se nadam da sprej uopšte može da se probije gde treba...

Kupih juče odlično očuvan ruski Lomo Biolam mikroskop. Sve je super, ful komplet sa drvenom kutijom, itd, jedini problem je što je dugo stajao nekorišćen. Ona ozgloglašena ruska mast za podmazivanje kupola tenkova se potpuno stvrdnula i zapekla, tako da se klizna šina za precizno fokusiranje ne može mrdnuti ni delić milimetra. Primena umerene sile nije dala nikakav rezultat. Da li neko ima ideju kako da rešim ovaj problem? Kako razlabaviti ovaj zaglavljen deo?

Evo ih:

Nekada je bilo bitno da je gramofon changer! Što više ploča nakrcati, po mogućnosti Barry White-a. Standard je bila Tosca 20, a moj drugar što su mu mama i tata bili nekakve budže je imao neki ovakav:

Eto koliko se ukusu razlikuju. Ja već 31 godinu slušam nebudženi stock TD-126 (MkI, bliži 125-ci nego kasnijem široko rasprostranjenom MKIII modelu) sa SME 3009 i nikada u životu ne bih poželeo da ga menjam. Kod tih Thorens-a veliku promenu u zvuku donosi i obična promena mata, tako da možda i nema potrebe za dampiranjem kilogramima bitumena i sl. Onaj originalni rebrasti mat svira nekako pomalo mlitavo, dosadnjikavo i mlako, sa suženim prostorom. U kolikoj meri nisam ni sam bio svestan, dok mu nisam stavio neki matori francuski Audioref "Le Mat" koji je doveo do revolucije u zvuku. Kao da sam dobio drugi gramofon - dobio sam i pirotehniku kada treba da pržim komšije sa nekim hard core-om, a pomalo i audiofilske efekte tipa vazduh i 3D prostor. Da... zamenjeno je i ožičenje u ručici, umesto 30+ kusur godina starih i oksidisalih SME žičica stavljeni su srebrni VdH MCS-150M, tako da i to možda delom doprinosi ukupnom utisku.

...I da odgovorim na Pajino obrisano pitanje... Thorens 126 ni u ludilu nije penzionisan, samo sam iz ormana, u kojem čami već skoro dve godine, izvukao Technics SL-151Mk2. Čisto da malo i on protegne noge, a montirao sam mu AT-440MLb koja čuda čini sa istrošenim pločama i njihovim lošim iglama pojedenim unutrašnjim brazdama. Tako da je i ovom pomalo izmučenom Alice Cooper-u podarila novu mladost : ...Sprava sa drvenim stranicama je Sony TCK 990ES kasetofon, dok Cyrus Dvojka + PSX i dalje verno služe! .

U komšiluku otpada malter sa zidova! Guilty pleasure za danas: Slade Alive!

Jedna zanimljivost... Ortofon MM zvučnice u stvari nisu MM već MI (Moving Iron). U pitanju je VMS (Variable Magnetic Shunt) princip rada, što je u stvari Ortofonova varijanta Moving Iron-a: Prstenasti magnet je fiksiran a unutra njega se pomera mala i veoma lagana gvozdena polugica. Ta pokretna polugica je manje mase od pokretnih magneta u klasičnim MM zvučnicama, tako da je verovatno to razlog zbog kojeg su Ortofon MM/MI zvučnice veoma detaljne i možda bliže zvuku MC zvučnica od dela MM ponude drugih proizvođača. Unutrašnjost OM/Concorde zvučnice (princip isti i kod serija OM super, 500 i 2M):

...Naravno da bi DoP radio, sam DAC mora da podrzava DSD...

Cao! Na OSX-u sada DSD fajlove moze da pusta i Amarra, ali u pitanju je DSD to PCM konverzija. Audirvana ima opciju direktnog prosledjivanja DSD-a u DAC preko USB-a, baziranu na DoP (DSD over PCM) protokolu: http://dsd-guide.com/dop-open-standard http://www.theaudiobeat.com/blog/dsd_usb.htm There are no standards for the streaming of DSD-encoded information, and this has not been possible over any USB interface. What dCS have come up with is an open standard of packaging pure DSD data. This will allow any DAC, providing it is capable of decoding 24-bit/176.4kHz data, to accept it. Andy was at pains to point out that there is no conversion to PCM and that the datastream is pure DSD. The method dCS have come up with seems quite ingenious, at least to the non-scientific mind. Andy went on to explain that DSD has a sample rate 64 times that of CD, but each sample is some 16 times smaller. This gives a data rate that is four times that of CD. Incorporating a PCM sample rate of 176.4kHz with each 24-bit sample translates to 16 bits for the raw DSD and the remaining 8 bits for the DAC to work out that it is being fed DSD and not PCM. http://www.resonessencelabs.com/dsd-over-pcm/ .

Sada ima sve vise novih uredjaja koji imaju podrsku za DSD. Meni je super poriv proizvodjaca da za 0 dinara doda kljucno novu funkcionalnost (i usput navodno cak poboljsa kvalitet zvuka) uredjaju koji je star sest godina.

Bas ovih dana planiram da probam nesto. Naim je pre nekoliko dana, na sveopste iznenadjenje korisnika, izbacio novi firmware za nDAC koji donosi DSD podrsku. DSD radi i preko USB sticka-a i preko SPDIF-a. Planiram da napravim par poredjenja izmedju razlicitih plejera na OSX-u, DSD-a, PCM-a, itd, pa da vidim da li se nesto bitno dobija. Ekstaticni korisnici na Naim forumu tvrde da je zbog novog bolje optimizovanog koda za SHARC DSP i PCM playback znacajno poboljsan, tako da ga neki vec nazivaju Naim nDAC V2. Ce da vidimo!

Koji je zeljeni nacin? Na OSX-u, Audirvana ima mogucnost DSD izlaza:

I ja sam se neko vreme veoma intenzivno bavio idejom o ultrazvucnom ciscenju ploca, ali sam onda kupio dva Knostija, u jednom Tergitol u drugom destiovana voda, ...i sto bi englezi/ameri rekli "I have never looked back". Knosti+Tergitol jednostavno rade (odlicno!), a sto sam vise citao, ova ultrazvucna prica mi je pocela delovati komplikovano, sa previse nepoznanica i raznih faktora koji mogu uticati na rezultat (evo sada prvi put cujem i za dilemu 50Hz vs 60Hz ) Naravno, ako neko to ovde napravi, jako bih voleo da cujem/vidim ultrazvucni rezultat. http://www.tnt-audio.com/accessories/disco_antistat_e.html

Onda možda da probaš da negde pronađeš polovno telo kasnije Super OM zvučnice, koja je po tom pitanju modernija - ima isti engine kao 2M sa šupljim prorezanim polovima i ima širok opseg preporučenog oterećenja od 200-500pF, a bolje će se slagati sa tvojom ručicom? http://ortofon.com/images/hifi/brochures/om_omp/super_om_30_20_10.pdf Kupiš novu OM20 iglu i to je to. Evo jedne na KP, ali mislim da je cena prejaka: http://www.kupujemprodajem.com/ortofon-super-OM-10-25197033-oglas.htm?filter_id=20462037

Najociglednija razlika izmedju 2M Blue i OM (zamena za LM) 20 je u komplijansi. http://ortofon.com/hifi/products/replacement-styli/stylus-20 http://ortofon.com/hifi/products/replacement-styli/stylus-2m-blue 25 µm/mN (OM) vs 20 µm/mN (2M) LM(OM)zvucnice su bile namenjene laganijim rucicama (LM - low mass) kakva je, cini mi se, i na tvom Dualu (kasnije su imali i ultra lagane rucice, ULM), dok su 2M zvucnice dizajnirane da budu dobar partner za Rega rucice koje su vece efektivne mase. Ja sam dugo godina slusao OM40 i OM30, sada sam presao na "moderniju" seriju 500. 530MkII koja ima isti engine i iglu kao OM30, daje nesto puniji i dinamicniji zvuk u odnosu na OM30 koja je bila "suvlja" i sterilnija. Verovatno je u pitanju telo zvucnice koje je cvrsce konstruisano i od drugacijeg je materijala. Igla kod 530MkII znacajno cvrsce prijanja uz telo zvucnice i jako se tesko skida za razliku od OM30. Iznutra su 2M i OM jako slicne, OM igla se moze staviti na 2M telo.

Ja sa ovom radio antenom koja je kružna i neusmerena hvatam signal sa četiri različita predajnika (ili čak pet, nisam siguran). Jačina signala sa njom varira od predajnika do predajnika, kreće se od nekih 20-ak% do 70%, ali sve je gledljivo. Kod jačine signala od 20%, slika se tu i tamo zamrzne, štucne i ukocka se, ali ništa strašno. Tu veliku ulogu izgleda igra i sam risiver. Probao sam i neki sa RF modulatorom i bilo je negledljivo zbog zamrzavanja, ali sa ovim Xwave-om je sve super.

Mama i dalje koristi njenu staru krovnu "Logu": Ja koristim onu kruznu FM radio antenu koja mi je zakačena ispred prozora (na osmom spratu sam, Novi Beograd, gledam prema Dunavu):

Ja sam mami kupio Xwave Digital One, a trenutno imam i jedan kod kuće. Prijem je odličan i u slučaju slabog signala - kada sa Čota prijavljuje jačinu signala oko 20-25% kvalitet je i dalje 100%, radi bez seckanja i "kockanja", Ima odličan kvalitet slike, dobru izradu i završnu obradu, ne pregreva se i ne zuji. Jedino je mami daljinac previše mali sa sitnim dugmićima. Meni je super, hvata signal i sa iglom za štrikanje nabodenom na stari VCR coax kabl (probali, stvarno radi!). .

Da li imaš neku fotku vrha igle sa 30X povecanjem, na kojoj se precizno vidi stepen potrošenosti? Ja na mom mikroskopu sa povecanjem od 40X ne vidim isto što vidim sa 200X. Na velikim povećanjima je dubinska oštrina veoma mala, tako da greška od dela milimtera čini da je vrh igle potpuno van fokusa.

PS Ako iz mog prethodnog posta nije bilo dovoljno jasno, Supex nije moj, neko ga je ponudio drugaru, a on je želeo da ga proveri pre nego što (možda) izbroji pare.

Idealno povećanje je 150-200X. Ne valja ni manje ni više. Ipak, nije sve u povećanju. Bitan je ugao posmatranja i način osvetljenja igle, koji bi trebalo da potenciraju i jasno prikažu ove uglačane plohe nastale usled trošenja igle:

Poenta je bila da se sa neproverenim iglama sumnjive očuvanosti ne slušaju najvrednije ploče iz kolekcije, pošto iste mogu biti oštećene. I ja sam iz radoznalosti padao u iskušenje da poslušam neke matore zvučnice. Za to sam ipak koristio manje očuvane/vredne ploče.