grozni

Meni to jeste jedan od jako bitnih faktora ocene kvaliteta sistema. Čak sam tvrdnje da je sistem posle kog ti zuji u ušima - neispravan... gubi se poenta, u muzici se uživa, a zujanje u ušima nije uživanje.

Samo obecavas, kao i svi ..... zavodnice, vilo...

Osam sati  drvenja???

Gidon Kremer i Kremerata Baltica
04.04.2016. Kulturni Dom Franca Bernika - Domžale, Slovenija
 
Domžale je na 15 km od Ljubljane i ima oko 12.000 stanovnika.. dakle, nešto kao Borča, Ovča ili Mali Mokri Lug, za Beograd, ili Bački Jarak, Temerin ili Futog za Novi Sad.. nalazi se na lepoj zaravni u blizini Kranjske Gore i Ljubljanskog aerodroma, stanovništvo se većinom bavi poljoprivredom (mirisi procesa proizvodnje Mleka Z'Bregov prisutni ali ne smetaju), ljudi prijatni (deca se na ulici javljaju odraslim osobama, bez da ih poznaju), imaju dve kafane, dva hotela, Merkator i Tuš, spomenik Palim Borcima u centru mesta i Dom Kulture Franca Bernika
 
 

 
Građevina iz 1910, sala veoma akustična (oko 170 mesta), u holu mermer i drvo, osvetljenje veoma adekvatno, dve trećine mesta sezonski zakupljeno od strane meštana, sala je univerzalna, koristi se i za projekcije filmova i kao pozorište, i tu, baš na tom i takvom mestu a ne na primer u Ljubljani ili Mariboru je gostovao jedan od prvih pet (mogao bih da suzim spisak na dva, ali to ne činim zbog skromnosti umetnika) violinista današnjice - Gidon Kremer i njegova Kremerata Baltica
 

 
Bio je poduhvat nabaviti ulaznice (podigoše cenu na 20€, sa 14 planiranih), ali i to je bilo la(h)ko izvodljivo - blagajna komunicira mailom, zahtev sam poslao blagovremeno, pomalo se šlihtao, malo igrao na SFRJ nostalgiju i karte su me čekale na blagajni.. podigoh ih praćen zavereničkim osmehom blagajnice uz komentar o tome kako ih je branila svojim telom od nasrtljivih muzičkih delatnika iz okruženja, i kako ni ne slutim koliko sam srećan što sam ih dobio.. odgovorih da je uzrok sreće ipak moja saputnica, izmamivši pri tom, glasan uzdah blagajnice i dve čistačice koje su se zatekle
 
Put je inače protekao glatko, kroz Hrvatsku (tražio pogledom Zera pokraj puta ) projezdio, zaustavio se u Otočecu ob Krki, i potom brzo stigao
 

 
Nabavio se i program - dva dela koncerta:
 
Robert Schumann (1810 - 1856)
“Bilder aus Osten” op. 66
(arr. by Friedrich Hermann for orchestra)
 
Robert Schumann (1810 - 1856)
Cello Concerto in a minor, op.129
(arr. by Rene Koering for violin, string orchestra and timpani)
 
 
 
Mieczysław Weinberg (1919 - 1996)
Sinfonietta No. 2, op. 74 (for string orchestra and timpani)
 
Johannes Brahms (1833 - 1897)
Clarinet Sonata No. 1, op. 120 No. 1
(arr. by Jacques Cohen for clarinet and string orchestra)
 

 
Latvija (Letonija) je mojoj generaciji poznata kao domovina Princa Valijanta (to je onaj čija se frizura povremeno vraća u modu).. u poslednje vreme se prepoznaje po maestru Kremeru i Kremerati.. očekivao sam vrhunsko izvođenje od Gidona Kremera.. naravno da je ono nadmašilo očekivanja - violina Amati iz 1641 godine, pomalo poguren Maestro  nemarno odeven, tek delimično svestan okoline, pre dugačkog i gromkog aplauza koji je prethodio bisu kojim je ubedljivo završen prvi deo, izmamio je suze ženskog dela publike, pozornost muškog i divljenje koje se graniči sa slepim obožavanjem celokupne publike.. ne smem da zamislim šta bi se desilo da je izveo neki od popularnih standarda violinskog repertoara, ipak - svirao je Šumanov koncert za violončelo, u aranžmanu za violinu..
 
Neočekivano je izvođenje Kremerate Baltike.. gudači sa Baltika pojačani timpanima i svakojakim klepetušama su blago rečeno bili fenomenalni! ako se doda da su na sceni bila deca od 25 - 30 godina, tada je iznenađenje još i veće.. orkestar je disao kao jedan, izvođenje je bilo precizno, suptilno i bez greške, pogotovo tokom izvođenja Vainbergove sinfonijete, koja je bila svojevrsno otkrovenje.. inače Vainberg edan od nedovoljno poznatih kompozitora iz doba SSSR, koje Kremer posvećeno promoviše.. na kraju još jedan ubedljiv bis, veoma dug aplauz i muk potom, dok se izlazilo u noć..
 
Narednog jutra sam od Maestra dobio autogram - bili smo smešteni u istom hotelu.. i Amati je bio tamo negde u sefu
 

 

Ovo ti do sada najuspeliji selfi. ...Ih kaki si lep, bre ki upisan.
Uzivaj, i ja bi da mogu

Cut Ninjane, i na ovaj downsize me jedva ubedise. Da ne cuh kod Ecija cudo... ko zna gde bi udarao

Stiga prvi deo  4 komada extra nadrkanog projekta SE Milosav MK III. Drasko ih upakovao ko djavo, lepe samo tako, cekam sada ostatak. .... Sto Woland samo u nove lampe da ide. Pre njega bre sam dosao u Beograd, jedino me sjebo, njegove lampe izgleda vece, al ajd sad, nemoz sve uvek.
Drasko, hvala jos jednom.
Pozdrav
Milosav seljak....tj ja Grozni
P.s. obratite deder paznju na maus pad....kakva kvarna reklama .... najgori sam i to volem

Sta napadoste coveka... izgleda da luksirate kukove i prevrcete naopako ribe iskljucivo uz progresivu i tesku klasiku. Aman, lepo covek napisa. Pokazite mi tipa koji svira gitaru, a da na plazi nije svirao, gde si sad moja mala patkice, krivo je more od jagoda il nesto jos ljigavije od Balasevica a sve zarad doticne. (ja jesam, priznajem). Sex degradira licnost. Samim tim, degradacija je opravdana. Drz se brate Revoxe!!! Odabi ovi kosher (ne)jebace. Beograd uz tebe

Stiga prvi deo  4 komada extra nadrkanog projekta SE Milosav MK III. Drasko ih upakovao ko djavo, lepe samo tako, cekam sada ostatak. .... Sto Woland samo u nove lampe da ide. Pre njega bre sam dosao u Beograd, jedino me sjebo, njegove lampe izgleda vece, al ajd sad, nemoz sve uvek.
Drasko, hvala jos jednom.
Pozdrav
Milosav seljak....tj ja Grozni
P.s. obratite deder paznju na maus pad....kakva kvarna reklama .... najgori sam i to volem

Stiga prvi deo  4 komada extra nadrkanog projekta SE Milosav MK III. Drasko ih upakovao ko djavo, lepe samo tako, cekam sada ostatak. .... Sto Woland samo u nove lampe da ide. Pre njega bre sam dosao u Beograd, jedino me sjebo, njegove lampe izgleda vece, al ajd sad, nemoz sve uvek.
Drasko, hvala jos jednom.
Pozdrav
Milosav seljak....tj ja Grozni
P.s. obratite deder paznju na maus pad....kakva kvarna reklama .... najgori sam i to volem

Auuu  ..... kakva pornografija.....jos da nam je i merenja 

ima Nemac i dućan za razne tipove uturivanja/naturivanja DL103:
http://www.ebay.com/sch/jb_0-0-7/m.html?_nkw=&_armrs=1&_ipg=&_from=
ono, za početak investiramo u gaće, pa ako valja, onda i u alatku

Stradi,
izvini se lepo čoveku što voliš da sprave zvuče po tvom ukusu. Ti ako i nemaš sprave koje su u mernotehničkom smislu savršene za proizvodnju sinusoida i četvrtki barem imaš slušne preference.
Gramofonske ploče, cevna preamplifikacija, singl end cevna pojačala su merno katastrofa, bez obzira na cenovnu kategoriju kad se uporede sa najnovijim digitalnim snimcima, pretvaračima, D klasa pojačalima, ma karastrofa.
Pa opet su preživeli poslednjih 100 godina i imaju svoje poštovaoce.
Da ne ispadne da sam digitalomrzitelj, da napomenem da sam slušao i ljuto dobar digitalni sistem ali je i tu kao i kod nedigitalnih glavni razlog dobrog zvuka bio rad, rad, rad i posvećenost materiji vlasnika sistema.
Da rezimiram, boli me q*r*c od čega je napravljen sistem ako on zvuči dobro.
Svi dobri sistemi mi zvuče slično dobro dok oni koji mi se ne dopadaju zvuče svaki na svoj način nedobro bez obzira dal imaju ili nemaju mundorfa u sebi.

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

ala serete....... 

Uzivanje je u vrsti muzike, a sve ostalo je mesavina mita i cinjenica. Najbolji odgovor sta je audiofilija dao je neki nas lokalni doktor ima brdo skupe tehnike.
 
Audiofilocari,  hemofilicari....  nesto mi to sve vuce na bolest. Srecom ova prva je cesto prijatna za ego i dusu.
 
Ma da su obe tesko izlecive.

Ma ceo audio je najobičnija šarena laža bazirana na iluziji da čuješ napr. ceo filharmonijski orkestar u sobi u koju ne bi mogla da uđe Monserat Kabalje sem da se namesti na kant, ili da slušaš Bouvija uživo a znaš da je čovek umro.
Nije sve zlato ni u Mundorfa ni od Iskre, oni koji su imali mogućnosti pa testirali na svojim spravama tvrde da ima i Duelunda koji zvuče kao sr*nje.
Neću a priori prihvatiti ni marketing, a bogami ni antimarketing kao zvezdu vodilju na audio-nebu, naročito kad u startu znam da je to nebo samo iluzija našeg mozga i da je njegova lepota u uhu slušaoca.
Prava lepota ovog hobija je opet svakom od nas proizvoljna i nadasve dobrovoljna. Ima Konstruktora, Ponavljača, Gledača, Slušača, Žderača, svako od nas neguje neku od ovih osobina u meri u kojoj ima potrebe, želje i mogućnosti.
Neću se stideti ni Iskre ni Duelunda ni kolekcije od 5mp3 numere ako me to čini srećnim. I uvek ću naći nekog da tu sreću podelim jer ako to ne uspem onda bataljujem ovo.
Živeli kondenzatori svih rasa, boja i seksualnog opredeljenja!!!

Stigao jos jedan par Stages. Na njima su pre par meseci promenjeni stari i instalirani novi Grazovi MRT riboni od 26 incha koji se pominju u ovoj temi.

 
Sad se verovatno svi pitaju, sta ovaj radi sa dva para? Ideja potice sa starog Apogee Acoustics User foruma. Iako je Stage po velicini bio najmanji model, njegov MRT (midrange tweeter ribbon) je vazio za najbolji dravjer od svih Apogee srednje-visokotonaca. Ostali modeli sa duzim ribonima davali su po visini vecu zvucnu sliku ali je specificna duzina ovog ribona od 26 inca imala najbolju mikrodinamiku i pruzala bolje zvucne rezultate sto je logicno. Nema potrebe pominjati da su veci modeli uvek imali prednost sto se tice repodukcije basa.

 
Otuda se i doslo do ideje, Stucked Stages, gde bi se na postojeci par zvucnika u istoj ravni vertikalno odozgo dodao jos jedan. Time se dobija, best of both worlds, najbolji srednji i visoki - karakteristika modela Stage, i bolji bass svojstven vecim modelima. Generalni konsenzus je da je najbolje spojiti ih gornjim stranicama pri cemu se dobija kreacija koja podseca na oblik leptira (butterfly). Riboni su tada medjusobno pozicionirani najblize sto je moguce a bas panel ostaje na projektovanoj visini.

 
Slicne kombinacije kod dipola, radjene su sa Quad ESL 57 pri cemu su dobijani spektakularni rezultati. Nezgodna stvar kod ovih statika je bila sto su pri uparivanju morali su da se vezuju paralelno a to bi predstavljalo prilicno opterecenje za pojacalo. Tu je u prednosti uparivanje Apogee Stage-a, jer se za konekciju koristi redno povezivanje, MRT na MRT a bas panel na bas panel. Prosecna impedansa od malo preko 3 oma se povecava na 6-6,5 sto olaksava izbor pojacala.

 
Oba para su vec prepravljena za aktivan rad, pasivne skretnice su jos u zvucnicima i samo su odspojene ali nameravam da ih uklonim u cilju smanjenja tezine, a i uvek postoji mogucnost da neki deo skretnice upadne u mehanicku rezonancu i pravi smetnje. Ostavicu samo DC blocking cap kao zastitu MRT-a.

 
Sirina Stage-a u osnovi je 67cm a visina 95, tako da ce skalamerija biti visine 190 cm. Ukupna visina MRT ribona ce biti 132cm, a povrsina bas membrana po jednoj strani oko 4000 kv.cm, sto je recimo kao pet klasicnih 15-ica.  Za sada je plan da spajanje oba zvucnika bude izvedeno dodavanjem dve vertikalne povrsine sa zadnje strane zvucnika (medijapan, panel, univer i sl.) uz bar jedno koso ukrucenje prema zadnjoj stopi.

 
………

Sta znam da ti kažem, ovo je samo moje lično iskustvo ne i mantra, elem mi audifili smo malo uvrnuti to stoji, spremni da na 16 strana razglabamo o kablovima i  koje čemu a opet da proglasimo nebitnim uticaj matične ploče na kvalitet,  ali ako se malo bolje pogleda kakvi su delovi implementirani na ploči meni kao laiku deluje da će bolje svirati ono što ima kvalitetnije delove.
 
A što se tiče tihog rada, skidaj kulere i stavi Noctua pa ćeš morati to tvoje malo uvo u kućište da uvučeš da bi ih čuo.

E moj Grozni, ništa ti to ne valja, to je sve lopovski marketing, kršten SUV ne bi smeo da košta više od 500€ sa sve godišnjom pretplatom na dve starlete sa 8 razreda osnovne (mislim zbirno)!

Inače mislio sam baš na tog mog naturalizovanog Prestoničana, upoznao sam ga poslovno u vremena kad još nije bio pemzioner, odavao utisak retko normalnog i neposrednog čoveka koji ume da komunicira u maniru "znamo se sto godina" i koji ima od mene koji sam operisan od praćenja sporta još in utero najdublji rešpekt.
A Maserati je za mene pojam za dizajn u funkciji uživanja u životu. Gledao na internetu prezentaciju novog Ghiblia, ne bi mi smetalo ništa posebno od nesportskih stavki tipa dizelmotora i paljenja na daljinski pogotovu zimi kad me mrzi da menjam tri odevne kombinacije polaska do cilja, ovako lepo sedneš u zagrejan auto a pri tom piješ kafu kraj furune dok se avto greje...

Pajo,
Nisam vozio Levantea, samo sam ga video u prolazu. Pretstavili su ga na sajmu u Zenevi, ali jos ima maskirne varijante, prekrivenu masku, bokove iscrtane... znas vec kako to rade, tako da mislim da rade na finalnim izmenama. Ali i ovako sakriven izgleda strasno. Maserati neguje snagu, komfor i vozne osobine.  Spram njega ostali izgledaju ko Nemacka varijanta Zikine sarenice. Odmeren, sa gomilom snage, fluidne linije, sigurno ga nece voziti balvani. Oni se loze na drugacije SUV, koji sluze da pokupe neku nesrecnu, nepismenu starletu sa splava. Imaju oni klijentelu svoju posebnu. Neverovatna posvecenost detaljima. Mi smo isto imali  workshop, samo sto smo jos isli na neke usko specijalizovane price, ali kad sam video posebno odelenje samo za finalnu proveru i kontrolu, i kako i sta sve proveravaju,  srce mi stalo.  Prosto mi bilo krivo, zasto tako nesto ne moze i kod nas. Al to je vec neka druga prica
Evo i slike Levantea iz Zeneve

Odno bih ga u dupetu

I malo, samo malo Maseratija. Zadnja slika nije moje kurcenje, nego  imam samo jednu  sliku, gde se vidi fabrika. Ne samo poslovna zgrada, nego FABRIKA. Talijanci su cudo.

i jos... na kraju je Kadjiva sa Dukatijevim motorom sa Paris - Dakar relija.