Draza

Uzeh Miele pre petnaestak godina, bila jedna od najskupljih, dobrano preko 1000e. Posle malo jace od 5 godina (dakle, istekla garancija) javi se problem. Zovnem neki servis na glasu, izasli njih dvojica na teren, rastavili, pregledali, i utvrdili da je otisla osovina dobosa. Imali zamensku, te se obradovah. No prerano.
Ispostavice se da je Miele dobos liven izjedna, i da njegovo skidanje (kako bi se zamenila osovina) iziskuje njegovo secenje i ponovno spajanje. Za njih dvojicu 2 dana posla, uz cenu od 300 evra. Stavih odluku na stendbaj, dok ne pogleda i neko drugi. Bio drugi serviser, bio i moj prijatelj serviser, i svi potvrdise kvar, i opisan nacin popravke.
Tada odustah od svega, spakovah se do Tehnomanije, i kupih novi Gorenje za 30-tak hiljada dinara. Najprostija varijanta - 7kg, realno ima sve potrebno. I evo je i dan danas radi bez greske, mozda i 10-tak godina. Toliko o Miele...

Svojevremeno sam napravio folijske zvucnicke kablove. Folija je bila iz neke od zajecarskih fabrika (ima ih valjda 2-3), neka specijalna mala serija, odredjena kolicina stigla i do mene.
Imao sam priliku da pre izrade testiram razlicite debljine i sirine, i u sustini, pravi odabir folije je kljucan za kvalitet zvuka (u datom sistemu).
Neki generalni zakljucak jeste da deblja folija daje dubok, masan ali i pomalo muljav bas. Sto je folija tanja, to donji opseg dobija definiciju, ali gubi volumen. Kada su visoki u pitanju, situacija je obratna - sto je folija tanja, to su izrazeniji, ali opet meki i suptilni (vrlo kvaliteni), dok se sa povecanjem debljine oni jednostavno gube. Ono gde folija u odnosu na zicu definitivno donosi dodatni kvalitet, jeste srednji opseg, koji se tesko moze cuti sa zvucnickim kablovima (poredio sam moje folijske zv. kablove sa desetak brendiranih skupih kablova, neki su bili i ranga od nepunih 1000 evra (polovni).
A kada je sirina trake u pitanju, opet postoje razlike, ali ne toliko cujne, kao razlike koje donosi debljina folije. Meni licno se na kraju najvise dopala varijanta 40x0,25mm. A probavao sam i ovakve kombinacije : 40x0,45, 45x0,38, 30x0,32, 35x0,15 i 40x0,08mm (mislim da su bile bas te debljine, ali sirine tako nekako, negde sam i zapisao, ali trenutno nemam pojma gde). Te probe sam izvodio vise od mesec dana, dok nisam izabrao (meni) odgovarajuci presek. Potom sam pristupio izradi.
Prvo sam testirao izolacije - teflon, cisti pamuk, i sirovu netretiranu svilu. Na kraju sam izabrao svilu, kao najupecatljiviju za moj ukus (preporucujem da se proba vise izolatora, jer svaki ima neke prednosti (i mane)). Dakle, prvi izolator su dva sloja sirove svile, pa sam potom sve umotao u dva sloja pamuka, i na kraju sve stegao sirokom (19mm) teflonskom trakom. Sa ovoliko slojeva sam malo "osnazio" foliju, jer kod nje uvek postoji rizik od nekog prelamanja, ako stoji na podu, motate se nogama oko nje... Zavrsni estetski sloj je 70mm siroko pamucno crevo naruceno sa hificollectiva.
Sto se tice terminacija, po Micanovom savetu (ovde u nekoj od tema datom), poslednjih 30-tak cm folije sam makazam iseckao na trakice sirine priblicno 2mm, i onda medjusobnim uvijanjem trakica napravio kruzni presek. Ovo ako se radi (secenje i motanje), obavezno u rukavicama, ja sam poceo bez, i za 10 min ruke su mi bile prilicno krvave.
Na kraju, taj prelaz folije, sa pljosnatog na kruzni presek, dobro sam ojacao slojevima tekstila i teflona, i na kraju presvukao mekom svinjskom kozom, uz rucno sivenje pamucnim koncem.
Sve u svemu, vrlo vrlo zahtevan posao, desetine i desetine sati sam potrosio na izradu (ne racunajuci probe folija i izolacija), te ne verujem da bih ikada ponovio sve to. No, folije su me za taj trud visetruko nagradile - takav zvuk jednostavno necete dobiti ni sa jednom zicom (bilo licnasta ili solid-core).
I da, ne znam sta se tacno tehnicki desava priblizavanjem/odaljavanjem polariteta, ali znam da i to utice na zvuk (probavao sam slepljene, odaljene 5, 10, 20mm (raznim distancerima). Na kraju sam polaritete skroz razdvojio, i to je bilo najbolje zvucno (unelo odredjenu dodatnu mirnocu u zvuk, kao i zvucnu slojevitost).
Vise ne koristim te folije (napravio sam bolje kablove od domace monokristalne zice), prodao sam ih, ali prvom komsiji (ispod svake cene), kako bih uvek mogao da ih poslusam ponovo.
Evo slicki izrade:








 

Svojevremeno sam napravio folijske zvucnicke kablove. Folija je bila iz neke od zajecarskih fabrika (ima ih valjda 2-3), neka specijalna mala serija, odredjena kolicina stigla i do mene.
Imao sam priliku da pre izrade testiram razlicite debljine i sirine, i u sustini, pravi odabir folije je kljucan za kvalitet zvuka (u datom sistemu).
Neki generalni zakljucak jeste da deblja folija daje dubok, masan ali i pomalo muljav bas. Sto je folija tanja, to donji opseg dobija definiciju, ali gubi volumen. Kada su visoki u pitanju, situacija je obratna - sto je folija tanja, to su izrazeniji, ali opet meki i suptilni (vrlo kvaliteni), dok se sa povecanjem debljine oni jednostavno gube. Ono gde folija u odnosu na zicu definitivno donosi dodatni kvalitet, jeste srednji opseg, koji se tesko moze cuti sa zvucnickim kablovima (poredio sam moje folijske zv. kablove sa desetak brendiranih skupih kablova, neki su bili i ranga od nepunih 1000 evra (polovni).
A kada je sirina trake u pitanju, opet postoje razlike, ali ne toliko cujne, kao razlike koje donosi debljina folije. Meni licno se na kraju najvise dopala varijanta 40x0,25mm. A probavao sam i ovakve kombinacije : 40x0,45, 45x0,38, 30x0,32, 35x0,15 i 40x0,08mm (mislim da su bile bas te debljine, ali sirine tako nekako, negde sam i zapisao, ali trenutno nemam pojma gde). Te probe sam izvodio vise od mesec dana, dok nisam izabrao (meni) odgovarajuci presek. Potom sam pristupio izradi.
Prvo sam testirao izolacije - teflon, cisti pamuk, i sirovu netretiranu svilu. Na kraju sam izabrao svilu, kao najupecatljiviju za moj ukus (preporucujem da se proba vise izolatora, jer svaki ima neke prednosti (i mane)). Dakle, prvi izolator su dva sloja sirove svile, pa sam potom sve umotao u dva sloja pamuka, i na kraju sve stegao sirokom (19mm) teflonskom trakom. Sa ovoliko slojeva sam malo "osnazio" foliju, jer kod nje uvek postoji rizik od nekog prelamanja, ako stoji na podu, motate se nogama oko nje... Zavrsni estetski sloj je 70mm siroko pamucno crevo naruceno sa hificollectiva.
Sto se tice terminacija, po Micanovom savetu (ovde u nekoj od tema datom), poslednjih 30-tak cm folije sam makazam iseckao na trakice sirine priblicno 2mm, i onda medjusobnim uvijanjem trakica napravio kruzni presek. Ovo ako se radi (secenje i motanje), obavezno u rukavicama, ja sam poceo bez, i za 10 min ruke su mi bile prilicno krvave.
Na kraju, taj prelaz folije, sa pljosnatog na kruzni presek, dobro sam ojacao slojevima tekstila i teflona, i na kraju presvukao mekom svinjskom kozom, uz rucno sivenje pamucnim koncem.
Sve u svemu, vrlo vrlo zahtevan posao, desetine i desetine sati sam potrosio na izradu (ne racunajuci probe folija i izolacija), te ne verujem da bih ikada ponovio sve to. No, folije su me za taj trud visetruko nagradile - takav zvuk jednostavno necete dobiti ni sa jednom zicom (bilo licnasta ili solid-core).
I da, ne znam sta se tacno tehnicki desava priblizavanjem/odaljavanjem polariteta, ali znam da i to utice na zvuk (probavao sam slepljene, odaljene 5, 10, 20mm (raznim distancerima). Na kraju sam polaritete skroz razdvojio, i to je bilo najbolje zvucno (unelo odredjenu dodatnu mirnocu u zvuk, kao i zvucnu slojevitost).
Vise ne koristim te folije (napravio sam bolje kablove od domace monokristalne zice), prodao sam ih, ali prvom komsiji (ispod svake cene), kako bih uvek mogao da ih poslusam ponovo.
Evo slicki izrade:








 

Svojevremeno sam napravio folijske zvucnicke kablove. Folija je bila iz neke od zajecarskih fabrika (ima ih valjda 2-3), neka specijalna mala serija, odredjena kolicina stigla i do mene.
Imao sam priliku da pre izrade testiram razlicite debljine i sirine, i u sustini, pravi odabir folije je kljucan za kvalitet zvuka (u datom sistemu).
Neki generalni zakljucak jeste da deblja folija daje dubok, masan ali i pomalo muljav bas. Sto je folija tanja, to donji opseg dobija definiciju, ali gubi volumen. Kada su visoki u pitanju, situacija je obratna - sto je folija tanja, to su izrazeniji, ali opet meki i suptilni (vrlo kvaliteni), dok se sa povecanjem debljine oni jednostavno gube. Ono gde folija u odnosu na zicu definitivno donosi dodatni kvalitet, jeste srednji opseg, koji se tesko moze cuti sa zvucnickim kablovima (poredio sam moje folijske zv. kablove sa desetak brendiranih skupih kablova, neki su bili i ranga od nepunih 1000 evra (polovni).
A kada je sirina trake u pitanju, opet postoje razlike, ali ne toliko cujne, kao razlike koje donosi debljina folije. Meni licno se na kraju najvise dopala varijanta 40x0,25mm. A probavao sam i ovakve kombinacije : 40x0,45, 45x0,38, 30x0,32, 35x0,15 i 40x0,08mm (mislim da su bile bas te debljine, ali sirine tako nekako, negde sam i zapisao, ali trenutno nemam pojma gde). Te probe sam izvodio vise od mesec dana, dok nisam izabrao (meni) odgovarajuci presek. Potom sam pristupio izradi.
Prvo sam testirao izolacije - teflon, cisti pamuk, i sirovu netretiranu svilu. Na kraju sam izabrao svilu, kao najupecatljiviju za moj ukus (preporucujem da se proba vise izolatora, jer svaki ima neke prednosti (i mane)). Dakle, prvi izolator su dva sloja sirove svile, pa sam potom sve umotao u dva sloja pamuka, i na kraju sve stegao sirokom (19mm) teflonskom trakom. Sa ovoliko slojeva sam malo "osnazio" foliju, jer kod nje uvek postoji rizik od nekog prelamanja, ako stoji na podu, motate se nogama oko nje... Zavrsni estetski sloj je 70mm siroko pamucno crevo naruceno sa hificollectiva.
Sto se tice terminacija, po Micanovom savetu (ovde u nekoj od tema datom), poslednjih 30-tak cm folije sam makazam iseckao na trakice sirine priblicno 2mm, i onda medjusobnim uvijanjem trakica napravio kruzni presek. Ovo ako se radi (secenje i motanje), obavezno u rukavicama, ja sam poceo bez, i za 10 min ruke su mi bile prilicno krvave.
Na kraju, taj prelaz folije, sa pljosnatog na kruzni presek, dobro sam ojacao slojevima tekstila i teflona, i na kraju presvukao mekom svinjskom kozom, uz rucno sivenje pamucnim koncem.
Sve u svemu, vrlo vrlo zahtevan posao, desetine i desetine sati sam potrosio na izradu (ne racunajuci probe folija i izolacija), te ne verujem da bih ikada ponovio sve to. No, folije su me za taj trud visetruko nagradile - takav zvuk jednostavno necete dobiti ni sa jednom zicom (bilo licnasta ili solid-core).
I da, ne znam sta se tacno tehnicki desava priblizavanjem/odaljavanjem polariteta, ali znam da i to utice na zvuk (probavao sam slepljene, odaljene 5, 10, 20mm (raznim distancerima). Na kraju sam polaritete skroz razdvojio, i to je bilo najbolje zvucno (unelo odredjenu dodatnu mirnocu u zvuk, kao i zvucnu slojevitost).
Vise ne koristim te folije (napravio sam bolje kablove od domace monokristalne zice), prodao sam ih, ali prvom komsiji (ispod svake cene), kako bih uvek mogao da ih poslusam ponovo.
Evo slicki izrade:








 

Svojevremeno sam napravio folijske zvucnicke kablove. Folija je bila iz neke od zajecarskih fabrika (ima ih valjda 2-3), neka specijalna mala serija, odredjena kolicina stigla i do mene.
Imao sam priliku da pre izrade testiram razlicite debljine i sirine, i u sustini, pravi odabir folije je kljucan za kvalitet zvuka (u datom sistemu).
Neki generalni zakljucak jeste da deblja folija daje dubok, masan ali i pomalo muljav bas. Sto je folija tanja, to donji opseg dobija definiciju, ali gubi volumen. Kada su visoki u pitanju, situacija je obratna - sto je folija tanja, to su izrazeniji, ali opet meki i suptilni (vrlo kvaliteni), dok se sa povecanjem debljine oni jednostavno gube. Ono gde folija u odnosu na zicu definitivno donosi dodatni kvalitet, jeste srednji opseg, koji se tesko moze cuti sa zvucnickim kablovima (poredio sam moje folijske zv. kablove sa desetak brendiranih skupih kablova, neki su bili i ranga od nepunih 1000 evra (polovni).
A kada je sirina trake u pitanju, opet postoje razlike, ali ne toliko cujne, kao razlike koje donosi debljina folije. Meni licno se na kraju najvise dopala varijanta 40x0,25mm. A probavao sam i ovakve kombinacije : 40x0,45, 45x0,38, 30x0,32, 35x0,15 i 40x0,08mm (mislim da su bile bas te debljine, ali sirine tako nekako, negde sam i zapisao, ali trenutno nemam pojma gde). Te probe sam izvodio vise od mesec dana, dok nisam izabrao (meni) odgovarajuci presek. Potom sam pristupio izradi.
Prvo sam testirao izolacije - teflon, cisti pamuk, i sirovu netretiranu svilu. Na kraju sam izabrao svilu, kao najupecatljiviju za moj ukus (preporucujem da se proba vise izolatora, jer svaki ima neke prednosti (i mane)). Dakle, prvi izolator su dva sloja sirove svile, pa sam potom sve umotao u dva sloja pamuka, i na kraju sve stegao sirokom (19mm) teflonskom trakom. Sa ovoliko slojeva sam malo "osnazio" foliju, jer kod nje uvek postoji rizik od nekog prelamanja, ako stoji na podu, motate se nogama oko nje... Zavrsni estetski sloj je 70mm siroko pamucno crevo naruceno sa hificollectiva.
Sto se tice terminacija, po Micanovom savetu (ovde u nekoj od tema datom), poslednjih 30-tak cm folije sam makazam iseckao na trakice sirine priblicno 2mm, i onda medjusobnim uvijanjem trakica napravio kruzni presek. Ovo ako se radi (secenje i motanje), obavezno u rukavicama, ja sam poceo bez, i za 10 min ruke su mi bile prilicno krvave.
Na kraju, taj prelaz folije, sa pljosnatog na kruzni presek, dobro sam ojacao slojevima tekstila i teflona, i na kraju presvukao mekom svinjskom kozom, uz rucno sivenje pamucnim koncem.
Sve u svemu, vrlo vrlo zahtevan posao, desetine i desetine sati sam potrosio na izradu (ne racunajuci probe folija i izolacija), te ne verujem da bih ikada ponovio sve to. No, folije su me za taj trud visetruko nagradile - takav zvuk jednostavno necete dobiti ni sa jednom zicom (bilo licnasta ili solid-core).
I da, ne znam sta se tacno tehnicki desava priblizavanjem/odaljavanjem polariteta, ali znam da i to utice na zvuk (probavao sam slepljene, odaljene 5, 10, 20mm (raznim distancerima). Na kraju sam polaritete skroz razdvojio, i to je bilo najbolje zvucno (unelo odredjenu dodatnu mirnocu u zvuk, kao i zvucnu slojevitost).
Vise ne koristim te folije (napravio sam bolje kablove od domace monokristalne zice), prodao sam ih, ali prvom komsiji (ispod svake cene), kako bih uvek mogao da ih poslusam ponovo.
Evo slicki izrade:








 

Priznaj da si foliju proterao kroz mašinu za rezance
Keva je imala neku jako nad*kanu koja bi sigurno savršeno sekla Cu folije

Svojevremeno sam napravio folijske zvucnicke kablove. Folija je bila iz neke od zajecarskih fabrika (ima ih valjda 2-3), neka specijalna mala serija, odredjena kolicina stigla i do mene.
Imao sam priliku da pre izrade testiram razlicite debljine i sirine, i u sustini, pravi odabir folije je kljucan za kvalitet zvuka (u datom sistemu).
Neki generalni zakljucak jeste da deblja folija daje dubok, masan ali i pomalo muljav bas. Sto je folija tanja, to donji opseg dobija definiciju, ali gubi volumen. Kada su visoki u pitanju, situacija je obratna - sto je folija tanja, to su izrazeniji, ali opet meki i suptilni (vrlo kvaliteni), dok se sa povecanjem debljine oni jednostavno gube. Ono gde folija u odnosu na zicu definitivno donosi dodatni kvalitet, jeste srednji opseg, koji se tesko moze cuti sa zvucnickim kablovima (poredio sam moje folijske zv. kablove sa desetak brendiranih skupih kablova, neki su bili i ranga od nepunih 1000 evra (polovni).
A kada je sirina trake u pitanju, opet postoje razlike, ali ne toliko cujne, kao razlike koje donosi debljina folije. Meni licno se na kraju najvise dopala varijanta 40x0,25mm. A probavao sam i ovakve kombinacije : 40x0,45, 45x0,38, 30x0,32, 35x0,15 i 40x0,08mm (mislim da su bile bas te debljine, ali sirine tako nekako, negde sam i zapisao, ali trenutno nemam pojma gde). Te probe sam izvodio vise od mesec dana, dok nisam izabrao (meni) odgovarajuci presek. Potom sam pristupio izradi.
Prvo sam testirao izolacije - teflon, cisti pamuk, i sirovu netretiranu svilu. Na kraju sam izabrao svilu, kao najupecatljiviju za moj ukus (preporucujem da se proba vise izolatora, jer svaki ima neke prednosti (i mane)). Dakle, prvi izolator su dva sloja sirove svile, pa sam potom sve umotao u dva sloja pamuka, i na kraju sve stegao sirokom (19mm) teflonskom trakom. Sa ovoliko slojeva sam malo "osnazio" foliju, jer kod nje uvek postoji rizik od nekog prelamanja, ako stoji na podu, motate se nogama oko nje... Zavrsni estetski sloj je 70mm siroko pamucno crevo naruceno sa hificollectiva.
Sto se tice terminacija, po Micanovom savetu (ovde u nekoj od tema datom), poslednjih 30-tak cm folije sam makazam iseckao na trakice sirine priblicno 2mm, i onda medjusobnim uvijanjem trakica napravio kruzni presek. Ovo ako se radi (secenje i motanje), obavezno u rukavicama, ja sam poceo bez, i za 10 min ruke su mi bile prilicno krvave.
Na kraju, taj prelaz folije, sa pljosnatog na kruzni presek, dobro sam ojacao slojevima tekstila i teflona, i na kraju presvukao mekom svinjskom kozom, uz rucno sivenje pamucnim koncem.
Sve u svemu, vrlo vrlo zahtevan posao, desetine i desetine sati sam potrosio na izradu (ne racunajuci probe folija i izolacija), te ne verujem da bih ikada ponovio sve to. No, folije su me za taj trud visetruko nagradile - takav zvuk jednostavno necete dobiti ni sa jednom zicom (bilo licnasta ili solid-core).
I da, ne znam sta se tacno tehnicki desava priblizavanjem/odaljavanjem polariteta, ali znam da i to utice na zvuk (probavao sam slepljene, odaljene 5, 10, 20mm (raznim distancerima). Na kraju sam polaritete skroz razdvojio, i to je bilo najbolje zvucno (unelo odredjenu dodatnu mirnocu u zvuk, kao i zvucnu slojevitost).
Vise ne koristim te folije (napravio sam bolje kablove od domace monokristalne zice), prodao sam ih, ali prvom komsiji (ispod svake cene), kako bih uvek mogao da ih poslusam ponovo.
Evo slicki izrade:








 

Gledao sam njihove ALU modele, i problem bi mogli biti ti ugaoni profili za spajanje. Oni oduzimaju sa svake strane oko 15 mm korisne unutrasnje ravne povrsine. Korisne u smislu busenja, prosecanja... U tim podrucjima nije moguce nista raditi. Tada bih preventivno morao uzeti kuciste vecih spoljnih dimenzija, a to maltene vec imam sada.
Hammond je odlican sa kutijama izjedna, i samo jednim poklopcem (gore ili dole). Ali opet i tu postoje definisane dimenzije - jeste ponuda siroka, ali najveca debljina kutije (visina) je 3 inca (spoljna dim.), a meni bi ustvari odgovaralo recimo 3,5 (ili i nesto vise). A i cena sa dostavom opet prevazilazi "crvenu-dve", i ne sadrzi troskove naknadnih operacija (busenje, prosecanje...).
Jeste sve to elegantno, i lepo, ali ja bih probao sam, za manje novaca, pa kako ispadne. Imam odredjene preduslove. Daleko za ozbiljnu masinsku obradu, ali za improvizaciju da.

 

Postoji sujeta. Sujeta preovladava jer ne postoji sistem. Deluje se individualno.

Iluzorno je bazirati se na domace trziste. Niti je finansijski sposobno niti je edukovano. Cast izuzecima. Bez te baze tesko je odskociti u svet. Ima onih koji su u tome uspeli. Skidam kapu.

Aleksandar Prodanović (izabrao sam ga kao primer jer mislim da se neće naljutiti i jer sam daveći ga naravno puno toga i saznao) je realizujući razvoj uređaja koje sam delimično pomenuo: Iteracije First Watt i Pass Labs, SissySIT, Iron Pumpkin.... (ne znam sta je sve još radio), apsolutno na isti način razmišljao i postupao kao i mi u VTI; samo što nije formalizovao ta dokumenta i faze razvoja (PA, PR, PP, PKP, SNO, SRBS... ) prirodno jer niko mu ih nije ni tražio.
Takođe nije mu ni neko autorizaciono telo formalno okvalifikovalo uspešnost razvoja poput TOC u VS (ovde bi to bio potencijalni veliki kupac) jer ni nema velikog kupca.
Sa druge strane prošao je internacionalnu proveru prodajući na Big Diy svoje proizvode što bi u VS i drugim vojskama odgovaralo kovanici Combat Improved, koja je takođe legitiman način "prijema" PP završenog razvoja.
U odnosu na ono što sam ja radio (žao mi je sto ne mogu da pokačim slike, posle svega što sam za AV napisao kojekude jedva bi dočekali da im okopavam kukuruz u padinjaku) jedina kapitalna razlika (govorim o poredivim elektronskim sklopovima npr. PCB pojačavača I PCB računara za vođenje) je u broju komada i načinu provere kvaliteta i ponovljivosti kroz environmental testing ispitivanja (ispitivanja sa razaranjem najčešće); u kojima bude uništena cela PP čiji broj komada zavisi od složenosti i cene proizvoda koji se proverava.
Zato je formalizovani R&D skupo igranje koji niko normalan ne sprovodi sam za sebe već isključivo po zahtevu i ako je u izgledu (gotovo sigurna) velika serija.
Naravno za pojedinacnu prodaju i proizvodnju potpuno je dovoljna i verifikacija renomiranih časopisa (recenzije koji mnogi od nas nepravedno dovodimo u pitanje a ne bi trebalo bez dokaza) i naravno realizacija na otvorenom - internacionalnom tržištu kroz sajtove poput Big Diy.
Što se tiče prodaje ovog tipa proizvoda na našem tržištu mislim da ona nije i neće biti ni laka ni izvesna.
Rekao bih da je naše tržište mnogo nepogodnije od internacionalnog za njih.
Razlog je struktura potencijalnih kupaca i ekonomska situacija.
U Srbiji još uvek nije završena prvobitna akomulacija kapitala[emoji16] a država je usvojila najgori mogući tip liberalnog kapitalizma koji je oformio armiju ljudi sa veoma skromnom kupovinom moći i odabranu malu grupu ekstremno bogatih.
Dakle u Srbiji gotovo da uopšte nema srednje klase koja bi trebalo da bude kupac ovakvih proizvoda dok je na Zapadu, iako i sama devastirana, srednja klasa ipak u značajno boljoj finansijskoj poziciji i može sebi bez ikakvih problema da priušti ove proizvode.
Kada se na sve doda vaspitanjem već genetski usadena osobina da se bira kvalitet a ne brend (za razliku od Srbije gde su ljudima oči gladne onoga što vide na TV) postaje jasno da su u Srbiji konzumenti ovakvih proizvoda samo istinski zaljubljenici-audiofili a njih je nažalost jako mali broj.
 
Reći ću još nešto posle čega će me mnogi od pomenutih sa spiska proizvođača verovatno anatemisati.
Stekao sam utisak (možda i neopravdan) da postoji značajan animozitet između mnogih od njih, potpuno nepotreban i štetan po zajedničke ciljeve tj. saradnju po svim mogućim osnovama u cilju povećanja profita.
Naravno ne bi to bio čarobni štapić ali sam siguran da bi dogovor, saradnja omogućio užu specijalizaciju u proizvodnji koja bi morala da da rezultat kroz pojeftinjenje razvoja a time i povećanje profita.

Na kraju ipak pao oraj, nisam imao strpljenja da cekam jabuka da rodi
Stranice oraj, od gore oraj furnir.

Na kraju ipak pao oraj, nisam imao strpljenja da cekam jabuka da rodi
Stranice oraj, od gore oraj furnir.

Na kraju ipak pao oraj, nisam imao strpljenja da cekam jabuka da rodi
Stranice oraj, od gore oraj furnir.

Iskreno, nisam ni ja obracao paznju na ovu indijsku jabuku, dok nisam poceo ovih dana da guglam o varijacijama crvenkastog drveta. Imao sam nesto malo suve tresnje, i radio sam par stvari od nje (npr. pokretnu policu za ploce), ali mi je u toj teksturi nedostajalo ostrine i vise kontrasta. Tako otkrih ovu jabuku. Odem do komsije profi stolara (ja sam amater-hobista), pokazem mu, pitam ga da nema komad, samo je rekao "perverzija, gde si sada to iskopao" . Na dnu posta je slika police od tresnje.
 
 
To je taj neki kolorit koji zelim, ali drugaciju teksturu, ovo sa boka je klasika, ala camovina i sl., gore javor. Plus sto sjaj finisa uglavnom ne volim, nije mi prirodno.
 
 
Imam dostupno mnogo furnira, no to nije to. Jeste cvrstoca koju daje puno drvo sustina (za kuciste Tandberga sastavljeno od poprecnih alu profila), u odnosu na ivericu, ali mi je podjednako bitno da to bude zaista tekstura punog drveta, jer furnir kopije, uz sve uvazavanje, ne mogu ni da pridju originalu. Probao bezbroj puta, te sada valjda nemam u kuci ni jedan furnirani komad namestaja ili hife (sem zvucnika, koje je SV naravno uradio perfektno). Ima necega i u samom saznanju da je nesto vredno i drago (sto je legendarni TR 2075) od punog drveta, a ne furnirano. Nekako sa punim drvetom prica postaje kompletna, nekako nista ne "zulja". Iz te potrebe za sasvim prirodnim, izbegavam i bajcovanje, no ovde pomenuh kao kompromis ukoliko ne nadjem puno drvo koje zadovoljava kriterijume, uz prethodno patiniranje i potom smirglanje, kako bi se dobili i tamni/crni godovi (sve ovo pre svega prvo uz probu). Od ulja, drzim se Ikeinog mineralnog organskog, koje je ustvari na oko gotovo neutralno (sem sto jasno istice teksturu), ali na dodir daje poseban dozivljaj, ne znam kako bih to opisao. Uz finis sa 240 granulacijom, i uljem, drvo prosto "prozbori". Ispod je slika ulja koje koristim. Hvala u svakom slucaju na predlozima i ponudjenoj pomoci.
 
 
Mmmmmmmm, makassar, ebanovina, rosewood ili zebrano. Rado, svuda, ali mi nekako ne lezi na Tandberga. Radio sam sto u trpezariji od drveta indijske ruze (nasao komad od 0,5 m2 debljine 3 cm u Jysk-u za 1000 din, ostao neki restl, vishak od nekog velikog stola), u kombinaciji sa plocicama... Brutalno. Fotka ispod.
 

E, sad mogu da spavam

Iskreno, nisam ni ja obracao paznju na ovu indijsku jabuku, dok nisam poceo ovih dana da guglam o varijacijama crvenkastog drveta. Imao sam nesto malo suve tresnje, i radio sam par stvari od nje (npr. pokretnu policu za ploce), ali mi je u toj teksturi nedostajalo ostrine i vise kontrasta. Tako otkrih ovu jabuku. Odem do komsije profi stolara (ja sam amater-hobista), pokazem mu, pitam ga da nema komad, samo je rekao "perverzija, gde si sada to iskopao" . Na dnu posta je slika police od tresnje.
 
 
To je taj neki kolorit koji zelim, ali drugaciju teksturu, ovo sa boka je klasika, ala camovina i sl., gore javor. Plus sto sjaj finisa uglavnom ne volim, nije mi prirodno.
 
 
Imam dostupno mnogo furnira, no to nije to. Jeste cvrstoca koju daje puno drvo sustina (za kuciste Tandberga sastavljeno od poprecnih alu profila), u odnosu na ivericu, ali mi je podjednako bitno da to bude zaista tekstura punog drveta, jer furnir kopije, uz sve uvazavanje, ne mogu ni da pridju originalu. Probao bezbroj puta, te sada valjda nemam u kuci ni jedan furnirani komad namestaja ili hife (sem zvucnika, koje je SV naravno uradio perfektno). Ima necega i u samom saznanju da je nesto vredno i drago (sto je legendarni TR 2075) od punog drveta, a ne furnirano. Nekako sa punim drvetom prica postaje kompletna, nekako nista ne "zulja". Iz te potrebe za sasvim prirodnim, izbegavam i bajcovanje, no ovde pomenuh kao kompromis ukoliko ne nadjem puno drvo koje zadovoljava kriterijume, uz prethodno patiniranje i potom smirglanje, kako bi se dobili i tamni/crni godovi (sve ovo pre svega prvo uz probu). Od ulja, drzim se Ikeinog mineralnog organskog, koje je ustvari na oko gotovo neutralno (sem sto jasno istice teksturu), ali na dodir daje poseban dozivljaj, ne znam kako bih to opisao. Uz finis sa 240 granulacijom, i uljem, drvo prosto "prozbori". Ispod je slika ulja koje koristim. Hvala u svakom slucaju na predlozima i ponudjenoj pomoci.
 
 
Mmmmmmmm, makassar, ebanovina, rosewood ili zebrano. Rado, svuda, ali mi nekako ne lezi na Tandberga. Radio sam sto u trpezariji od drveta indijske ruze (nasao komad od 0,5 m2 debljine 3 cm u Jysk-u za 1000 din, ostao neki restl, vishak od nekog velikog stola), u kombinaciji sa plocicama... Brutalno. Fotka ispod.
 

Sad me ubi OCD, this can’t be unseen hahahha
 

Iskreno, nisam ni ja obracao paznju na ovu indijsku jabuku, dok nisam poceo ovih dana da guglam o varijacijama crvenkastog drveta. Imao sam nesto malo suve tresnje, i radio sam par stvari od nje (npr. pokretnu policu za ploce), ali mi je u toj teksturi nedostajalo ostrine i vise kontrasta. Tako otkrih ovu jabuku. Odem do komsije profi stolara (ja sam amater-hobista), pokazem mu, pitam ga da nema komad, samo je rekao "perverzija, gde si sada to iskopao" . Na dnu posta je slika police od tresnje.
 
 
To je taj neki kolorit koji zelim, ali drugaciju teksturu, ovo sa boka je klasika, ala camovina i sl., gore javor. Plus sto sjaj finisa uglavnom ne volim, nije mi prirodno.
 
 
Imam dostupno mnogo furnira, no to nije to. Jeste cvrstoca koju daje puno drvo sustina (za kuciste Tandberga sastavljeno od poprecnih alu profila), u odnosu na ivericu, ali mi je podjednako bitno da to bude zaista tekstura punog drveta, jer furnir kopije, uz sve uvazavanje, ne mogu ni da pridju originalu. Probao bezbroj puta, te sada valjda nemam u kuci ni jedan furnirani komad namestaja ili hife (sem zvucnika, koje je SV naravno uradio perfektno). Ima necega i u samom saznanju da je nesto vredno i drago (sto je legendarni TR 2075) od punog drveta, a ne furnirano. Nekako sa punim drvetom prica postaje kompletna, nekako nista ne "zulja". Iz te potrebe za sasvim prirodnim, izbegavam i bajcovanje, no ovde pomenuh kao kompromis ukoliko ne nadjem puno drvo koje zadovoljava kriterijume, uz prethodno patiniranje i potom smirglanje, kako bi se dobili i tamni/crni godovi (sve ovo pre svega prvo uz probu). Od ulja, drzim se Ikeinog mineralnog organskog, koje je ustvari na oko gotovo neutralno (sem sto jasno istice teksturu), ali na dodir daje poseban dozivljaj, ne znam kako bih to opisao. Uz finis sa 240 granulacijom, i uljem, drvo prosto "prozbori". Ispod je slika ulja koje koristim. Hvala u svakom slucaju na predlozima i ponudjenoj pomoci.
 
 
Mmmmmmmm, makassar, ebanovina, rosewood ili zebrano. Rado, svuda, ali mi nekako ne lezi na Tandberga. Radio sam sto u trpezariji od drveta indijske ruze (nasao komad od 0,5 m2 debljine 3 cm u Jysk-u za 1000 din, ostao neki restl, vishak od nekog velikog stola), u kombinaciji sa plocicama... Brutalno. Fotka ispod.
 

Probao bih da nadjem applewood, ne mora nuzno indijski, bitno je da ima i tamniju saru u godovima. Domaca jabuka nema bas te tamije sare, mada se i takva daska tesko nalazi. Ako ne uspem u nameri, alternativa je upravo hrast, i to prvo patiniran, izbajcovan u verovatno mahagoni, i na kraju nauljen miniralnim uljem. Slicno nesto sam izvodio, ali ne bas sa hrastom i mahagonijem. Ako mi se i to ne svidi (ako ne bude blizu toj jabuci), onda je druga alternativa upravo oraj, sto je provereno (police oba sistema su mi od oraja, i neki uredjaji...), medjutim tada gubim bas tu narandzasto-crvenkastu nijansu. Ove teksture i kolorita sam zamislio stranice za Tandberga (sto je indian applewood):
 

Probao bih da nadjem applewood, ne mora nuzno indijski, bitno je da ima i tamniju saru u godovima. Domaca jabuka nema bas te tamije sare, mada se i takva daska tesko nalazi. Ako ne uspem u nameri, alternativa je upravo hrast, i to prvo patiniran, izbajcovan u verovatno mahagoni, i na kraju nauljen miniralnim uljem. Slicno nesto sam izvodio, ali ne bas sa hrastom i mahagonijem. Ako mi se i to ne svidi (ako ne bude blizu toj jabuci), onda je druga alternativa upravo oraj, sto je provereno (police oba sistema su mi od oraja, i neki uredjaji...), medjutim tada gubim bas tu narandzasto-crvenkastu nijansu. Ove teksture i kolorita sam zamislio stranice za Tandberga (sto je indian applewood):
 

Kolega, izvini na offtopic-u, vidim baratas opasno plemenitim i lepim komadima drvlja, pa da li znas mozda, bi li negde u nas ja mogao naci (kupiti) daske indijske jabuke, debljina dovoljna 12mm, da izmenim stranice na resiveru Tandberg TR 2075 (toliko mi dakle treba, koliko njemu treba)? Tekstura, boja, idealno uz sivo-crni front, i plavo pozadinsko osvetljenje. Hvala unapred.
P.S. Sada iscitah ovu celu temu, S V A K A cast za entuzijazam i pre svega preduzmiljivost. Bejase bas blejanje za vanredno, i ja za to vreme na mojoj vrtilici (Systemdek IIX) odradih par samostalnih tvikova, ima prikazano na "onom" vorumu, "caraparska" tema. I mogu samo reci, sve donosi napredak, ali po mom misljenju do sada napajanje donosi najvise (uz izuzetak zamene celog plinta, sumnjam da cu to i raditi na Systemdeku).
Btw, ovo mi je prvi post ovdje, pa pozdrav i svima drugima! Uzdravlje! (ne nadjoh adekvatan emotikon, ono brdo krigli piva i sl. ).

Kolega, izvini na offtopic-u, vidim baratas opasno plemenitim i lepim komadima drvlja, pa da li znas mozda, bi li negde u nas ja mogao naci (kupiti) daske indijske jabuke, debljina dovoljna 12mm, da izmenim stranice na resiveru Tandberg TR 2075 (toliko mi dakle treba, koliko njemu treba)? Tekstura, boja, idealno uz sivo-crni front, i plavo pozadinsko osvetljenje. Hvala unapred.
P.S. Sada iscitah ovu celu temu, S V A K A cast za entuzijazam i pre svega preduzmiljivost. Bejase bas blejanje za vanredno, i ja za to vreme na mojoj vrtilici (Systemdek IIX) odradih par samostalnih tvikova, ima prikazano na "onom" vorumu, "caraparska" tema. I mogu samo reci, sve donosi napredak, ali po mom misljenju do sada napajanje donosi najvise (uz izuzetak zamene celog plinta, sumnjam da cu to i raditi na Systemdeku).
Btw, ovo mi je prvi post ovdje, pa pozdrav i svima drugima! Uzdravlje! (ne nadjoh adekvatan emotikon, ono brdo krigli piva i sl. ).

Kolega, izvini na offtopic-u, vidim baratas opasno plemenitim i lepim komadima drvlja, pa da li znas mozda, bi li negde u nas ja mogao naci (kupiti) daske indijske jabuke, debljina dovoljna 12mm, da izmenim stranice na resiveru Tandberg TR 2075 (toliko mi dakle treba, koliko njemu treba)? Tekstura, boja, idealno uz sivo-crni front, i plavo pozadinsko osvetljenje. Hvala unapred.
P.S. Sada iscitah ovu celu temu, S V A K A cast za entuzijazam i pre svega preduzmiljivost. Bejase bas blejanje za vanredno, i ja za to vreme na mojoj vrtilici (Systemdek IIX) odradih par samostalnih tvikova, ima prikazano na "onom" vorumu, "caraparska" tema. I mogu samo reci, sve donosi napredak, ali po mom misljenju do sada napajanje donosi najvise (uz izuzetak zamene celog plinta, sumnjam da cu to i raditi na Systemdeku).
Btw, ovo mi je prvi post ovdje, pa pozdrav i svima drugima! Uzdravlje! (ne nadjoh adekvatan emotikon, ono brdo krigli piva i sl. ).