Srecko

Bogami kako skuplja stvari kao hrčak (i to najbolje) Zen sreća Vaša sto mu otpornici još nisu u vidokrugu[emoji3].

Ovo je već prevrsilo svaku meru. Pa to sto Vi imate to nemaju ni najrenomiraniji radnje sa Hi-Fi opremom[emoji106] (DEFiSIT npr. računam Vaš je samo Zen to još nije shvatio[emoji3]). I kod njih kad dođete kažu Vam npr. “Nabavicemo u toku nedelje...”.

Možda planirate ipak da otvorite salon sa Hi-Fi opremom[emoji3]?

nisu svi sreckare ko Woland (pu, kucka agresorska) pa da nadju biser za tepsiju ribe

Pravi forum i diskusija za uživanje!

Nespavači ni ne trebaju da spavaju kada im tako dobro idu prikazi uređaja; šta više samo to bi i trebali da rade da bi mi uźivali[emoji3].

Ovaj prikaz je za rang veličine bolji od bilo kog review-a koji sam do sada procitao jer je zivotan, u prelepoj atmosferi je sve urađeno koja se jednostavno prenosi na čitatelja iz više uglova sagledano (Woland, Doktor, Ninja i naravno NAŠ PAPA) čist hedonizam[emoji3].

eto , kako sam inace ovih dana ja organizovao Day at Woland's , verujem da bi se Ninja i Dok lako mogli zaputiti kod Srecka , bar dok je i kad je Ninja u Bg .... da malo podele Fetish Quad-a (Sreckovi paneli i 405) , a Ninja moze da ponese Stealth Preamp pod misku ....
 
 

DIYer je onaj koji razmislja svojom glavom
 
po meni je to jedini kriterijum

Sa ogromnim uživanjem čitam ove postove o vašem druženju.

Neverovatan vikend.

Moram da pohvalim [mention=52]Doktor[/mention]-a za studozno predstavljanje uređaja koje ste slušali, izvanredno prilagođeno nama koji ne pripadamo vašoj kasti diy-era[emoji106].

BRAVO za Pass-Tannoy kombinaciju, ali je za nene impresivnija kombinacija Zen-Woland [emoji3].

e, ovako je bilo: [mention=52]Doktor[/mention] i [mention=61]ninja[/mention] su prijehali prvi, Dynaco se taman zagrejao, slušasmo malo digitaliju (Tidal), pa potom podelismo iglu.. u tom dođe i [mention=2]Zen Mod[/mention] svašta nešro doneo, pola sata smo istovarali [emoji4] VPI, DefiSIT, T - Bed, Irona, Hitachi Tuner.. ja sam odma počeo da meračim DefiSIT, tražeći mesto da ga negde ćušnem, da ga zagubim nekako [emoji4]
do ručka smo puštali ploče, malo BM Wood, malo SPU Royal, malo na T - Bed, kasnije, pa do kraja na DEFiSITu.. T - Bed je koncepcijski sličan M2, i zvuk mu ima isti karakter, trajalo je dok se ugrejao, ali je vredelo čekati - križanac XA25 (da me se ispravi ako grešim) i M2 iako  sa veoma starim kondenzatorima i jednim hladnjakom, svirao je veoma dobro.. čak odlično.. ima nečeg lampaškog u njegovom zvuku, uz jasnu definiciju niskih.. srednji i gornji spektar su baš kakvi i trebaju da budu.. ulazni trafoi daju nekakvu patinu, ali pojačalo je u osnovi neutralno, veoma muzikalno, uz malo lepo doziranih začina..
DEFiSIT je.. e, kupio nas je na mah.. iz prve.. Nelsonov poklon Zenu, sa Pass-SIT 1 tranzistorima koje stavlja u SIT 1 i 2, uz Fetove (da me se ispravi i ovde), sa svojih oko 7 W po kanalu, nije imao baš nikakav problem da pokrene Tannoye, i da ih drži i održi i dovede tamo gde je i namerio.. Preamp je naravno bio blizu poslednjih koraka, povremeno smo ga i smanjivali, pojačan nije davao ni trunčicu klipinga, niti bilo kakvih neočekivanih manifestacija.. zavodljivo i ekstremno muzikalno pojačalo.. definisao sam ga kao 300B sa čvrstim basom i čistim visokim.. ima svoj karakter - razlikuje se od svega što je, da sam ja čuo, izašlo iz Passove kujne.. zavidim i to veoma [emoji4]
Doktorov VPI, je dobio nov motor i Zen mu je odradio generalku, premestio je sa Thorensa 126, SME M2-9, ručku na VPI, setovao, podesio, naštelovao, namincao [emoji4] pa slušasmo potom i VPI sa fenomenalnom Grace MM zvučnicom - odlična, to sam već znao, ali Ninja dobi zadatak da pronađe upotrebljiv komad za mene..
sve u svemu, družismo se baš fino, muzika i skalamerije behu samo povod.. 

Mnogo nas čeka utiske.
@Woland ovo je mučenje. Mora da postoji neka konvencija poput ženevske koja se bavi maltretiranjem članova foruma kašnjenjem utisaka sa prvog slusanja[emoji3].

Srecko nijedna oblast nije definisana ako se dovoljno duboko zainteresujete za nju.
Prvo da prostorija mora biti odredjene kvadrature pada  u vodu ako stavimo vise bas zvucnika u prostoriji. Znaci stara teorija vise ne vazi jer smo joj doskocili. Cak i ako imate dovoljno veliku prostoriju na nekim frekvencijama cete imati i sabiranje i oduzimanje signala.
Neko je spomenuo ventile, cevi i kako je tu sve definisano. Recimo imao sam problme sa povecanim pritiskom na pumpi u odnosu na sistem. Kvar je bio u nepravilno obradjenom ventilu koji nista drugo ne radi sem da otvori protok i zatvori protok. Jednostavna radnja a unutar sebe pravi vrtlozenje fluida i otpor za kretanje. I poznat i kvalitetan proizvodjac.
Slican primer je sa autogumama, svi imaju ateste a opet neke imaju bolje performanse od drugih i merenjem i subjektivno. Ako ste fanatik savrsenog lezanja auta na asfaltu onda se necete zaustaviti samo na gumama nego i na vesanju rasporedu masa, kocnicama, prenosu snage napred nazad i eto u svakoj oblasti mozemo da zaglibimo kao u audio tehnici.
Samo jedan primer je recimo obuca. Ecco je vrhunski danski brend a ako ih ne nosite raspadne im se djon posle par godina. Bukvalno. Angulus danski stavlja zivu gumu za djon zbog boljeg prijanjanja. Na nesrecu guma je ziva i radi i odlepi se od cipele i nijedan lepak ga nece slepiti da bude trajan.
Sledeci primer je danasnjih kontaktora, proizvodjaca gomila. Vec posle par ukljucenja pocnu da varnice zbog zaprljanog kontakta. Da li su proizvodjaci merili brzinu spajanja i razdvajanja kao sto se radi za rastavljace u elektrodistribuciji. Da li su merili termovizijskom kamerom kontakte na trajno opterecenje da vide da li ce se ceo sistem grejati i zbog tog astradati. Kao sto se desi sa modularnim napajanjima kad imate malo bolju graficku karticu pa stradaju pinovi a reklamciju nece da uvaze jer je preoptereceno. Ili je los kvalitet.
Primera je gomila. Savdjam se sa lokalnim elektricarem koji kabel ide za koju struju. kaze mi 1,5 kvadratnim mm ide za 15 ampera. Ja tvrdim da ide 5 A ako je kabel slobodan pa moze da e hladi a manje ako je u zidu. Ali kako opasuljiti naucenog da sto vise ustedi, da ce posle par godina taj kabel sam sebe uistiiti.
Ja se raspisao. Poenta je da nijedna oblast nije definisana precizno i da svuda ima mesta za poboljsanje narocito ako se radi o komercijalnim proizvodima gde menadzeri odrede koji kvalitet ce ici da bi se dobio sto veci profit
 

Može biti, ja sam ipak o tome slušao svega dva semestra(doduše, tada je prof. Mijić bio ''samo'' asistent)[emoji4] ... šalim se, nadam se da se ne ljutiš(pardon, ljutite, pošto vidim da  preferirate komunikaciju na ''per si'')
Naravno da postoje zakonitosti, pravila i merne metode, al' kao što već rekoh, prispeli zvuk do uva je samo jedan od elemenata na osnovu kojih se formira zvučna slika(u glavi). Zbog toga je moguće da imamo situaciju da npr dva zvučnika koja pokazuju primetne razlike pri merenju, gotovo ''jednako verno'' reprodukuju zvuk. I u tome i jeste glavni problem i tek kada budemo napravili matematički model onoga što se dešava u mozgu, moći čemo dati jednoznačne odgovore na ova pitanja.

Zanimljivo je kako od klasicne diy price o dostupnoj fensi glimerici i metoda ispitivanja-merenja njome mi dodjemo na psihoakustiku.
Sta je to u ljudskom bicu?

To ti je Sveti Graal, teoretski ali nedostižan cilj. Prvi problem je soba u kojoj slušaš muziku. Ona pravi toliko nelinearnosti da možeš da zaboraviš na vernu reprodukciju u startu, to ti je ta fizika na delu. Drugi problem je što muzički instrumenti imaju drugačiju polarnu karakteristiku od bilo kojih zvučnika, pa i ESL63. Samo te dve stvari, da ne dodajemo razna izobličenja i ostalo u igru, su dovoljne da se može smatrati kako "verna reprodukcija" u stvari ne postoji niti će postojati. Sve je samo slika, manje ili više umetnička. Kad slušaš čuješ kopiju kopije kopije i tako ko zna koliko puta. Prvu kopiju pravi mikrofon. I unutar samo jednog pojačala imaš kopiranje ulaznog signala više puta. Pojačalo ništa ne pojačava, nego svaki stepen u njemu pravi novu veću kopiju preslikanu od prethodnog stepena. I sadržaj ploča i drugih izvora zvuka je manje ili više komprimovan, tako da to više nije verno originalu.

 

Nixie naravno da je tako. Upravo sam slusao prof. Mijića pa da ga parafraziram; da bi zvuk uopšte mogao da bude visoko veran-soba akustički tretirana optimalno (šta god to značilo), studio, sala ..... ne može da bude manja od 35 kvadrata i trebala bi biti poželjne geometrije, ne zato sto mi hoćemo ili nešto nećemo da uradimo tokom “tretmana” sobe već zbog fizike-talasne dužine zvuka.

Svaka manja prostorija je samo manje ili veće priblizenje optimumu-kompromis.

Vernost, sami rekoste je sveti gral ali nije isto da li ste se Gralu približili objektivno ili ste voluntaristicki doneli odluku da je nešto sto čujemo bas “sveti gral”-apsolutno verno.

Imam utisak da nisi dobro razumeo pojam psihoakustike i da je koristiš u negativnom(pežorativnom) kontekstu. Psihoakustika je legitimna (multidisciplinarna) naučna disciplina koja se, između ostalog,  bavi i pojmom verne reprodukcije zvuka. Problem je samo što je oblast kojom se ona bavi veoma kompleksna, te je zbog toga još uvek nedovoljno istražena.

Po prvi put me razočaraste[emoji3].
Kako ste samo brzo zaboravili na BJ2, zbog “mališe”. Samo pričate o njemu. Valjda se prvenče (u ozbiljnom muzikofilskom smislu) uvek najviše voli.
Nedopustivo[emoji3].

najbitnije je da se vama svidja to sto cujete, tada je sva tehnika/merenja nebitna

Nažalost na delu se vidi (debeo sam) da mi je ta filosofija jako bliska i za nju mi nisu potrebna pojasnjenja[emoji3].

U ovom slučaju ja sam se priključio upravo ovom forumu zato sto sam procenio da jedino na njemu mogu da edukujem sebe u stručnom smislu i pokušam da odškolujem svoj “ukus”.

Da svako od nas ima svoj intiman doživljaj zvuka ali postojalo je i postoji ono sto se ne zove estetika zvuka-psihoakustika već VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA, bazirana na naučnim postulatima i teorijama a na koju smo izgleda svi po malo zaboravili.

Psihoakustika je veoma kompleksna i nedovoljno istražena oblast. Zvučna slika, onoga što čujemo, stvara se u našem mozgu i zavisi od mnogo faktora. Na nju, osim pristiglog zvučnog talasa, utiču i druga naša čula,  baš kao i raspoloženje, prethodna iskustva, predrasude, zdravstveno stanje i još mnogo toga, da ne nabrajam. Zbog svega navedenog,  ono što čujemo je veoma subjektivna stvar (zato se ja trudim da se ne izjašnjavam oko toga šta i kako neko čuje ono što čuje). Verovatno je i to jedan od razloga zašto se u audio industriji široke potrošnje, generalno, ne obraća (pre)velika pažnja na ovakve i slične ''audiofilske'' stvari.
 

Evo, ako nekoga zanima, još malo o lutajućim strujama.
Opasnosti od lutajućih struja po računare i računarske mreže.pdf

Zahvaljujem @Nixie , vaša spremnost da pomognete, energija, eksperimentatorski duh je za mene inspirativna,
Nisam imao ni predstavu koliko je sve to u vezi audia “neuređeno”-ne standardizovano.
Nikada nisam imao prilike da o tome slušam od nekog kompetentnog sa iskustvom, ko je imao prilike da analizira različita rešenja. Zato me, moram priznati, Zen oduševljava sa svojim poboljšanjima postojećih rešenja (nadam se da sam ispravno okarakterisao taj njegov angazman) čiji kvalitet prepoznaje i veliki diy forum kao nešto posebno.
Jednostavno je nezaobilazno da se ne zapitate zašto se veliki igrači-fabrike tako ponašaju.
U mojoj oblasti sve je uređeno-standardizovano do “tančina”. Nisam prosto navikao na ovakve stvari.
@vladd zahvaljujem za angazman, kao sto ste mogli da vidite hteo sam samo odgovor od nekog od strucnih-kompetentnih ljudi (Zen, Vi, Impuls, Beli .....neka se ne ljute oni koje nisam pomenuo) sa kompetentnog mesta, i u čije se mišljenje mogu pouzdati (čak i bez preteranih objašnjenja ako je “visoka” nauka u pitanju, sto ovde ne mislim da je slučaj).

Cuje se i to vrlo jasno, narocito na zicanim instrumentima

To sam upravo u prethodnim postovima naveo kao primer.
IEC je utikac koji je na samo jedan nacin moguće utaci u uredaj i ima oznaku L i N za fazu i nulu i sve je jednoznačno.
Utikač SHUKO-IEC kabla (kao i svako glinericom proveravajući) utakao sam u shuko uticnicu da mi faza bude na L a nula na N smatrajući da je dizajner dalje vodio računa da prosledi fazu na pravo mesto na trafou uređaja koji je osmislio.
Zašto onda Van Den Hul insistira na polaritetu kad je to standard za IEC a uređaj audio ne bi trebalo da dobije tržišni sertifikat ako dizajner nije doveo fazu na pravo mesto na trafou jer to utiče na osnovnu vrednost uređaja-kvalitet zvuka.
Da li je tako Ili se do sada nije mislilo da to utiče na kvalitet zvuka pa standardi za audio uređaje to nisu ni propisivali i nisu obavezali dizajnera da poveze fazu na “pravo” mesto na trafou.
Bezbednost i potrošnja struje je jasna stvar.
Suština je da li stvarno okretanje uticnice utiče na zvuk ili ne. To jest da li je to kao kod kablova neki čuju kada kućište kao antena utiče na elektroniku a time i na zvuk a neki ne čuju.
Ako dizajner nije u obavezi da provede fazu na pravo mesto na trafou onda bih rekao da nosilac standardizacije (država obično) ne misli da je polaritet od uticaja na zvuk.
Podrazumeva se da sam ispoštovao sve tj. doveo npr. fazu na L i nulu na N IEC-a.

Sad sam se setio kako da pojasnim šta ne shvatam.

Benzinske pumpe su u obavezi da imaju pištolje za tankovanje dizela i benzina različitog promera (standard) da ne bi ste sipali dizel umesto benzina i obrnuto (zbog štete koja bi nastala).

Šteta je obavezna (iako nije istog obima da li se u benzinac sipa dizel ili u dizel benzin) i kada je država shvatila da je to moguće i da se dešava propisala je način (standardizovala) kako to da se spreči (različit promer pištolja i rupa rezervoara).

Kako (bolje zašto) niko još od Tesle ne dođe na ideju da ću ja da pogrešno okrenem utikač i ne smisli način da me spreči; jer još cika Marfi reče (ne bukvalno) da ako ste mi ostavili mogućnost da pogresim ja ću pogrešiti.

Eto to mi je neverovatno.

Naravno ne treba da razmatramo “lošu mrežu”, “lose uzemljenje”. Podrazumeva se da je sve ok jer bi u suprotnom u sve ovo onda moglo da se uvede i ko zna šta još (previsok ili prenizak napon, oscilovanje napona .......).

Sumanuto mi je da Van Den Hul razmatra anomalije. Hoću reci da sam shvatio da oni insistiraju da je polaritet bitan čak i kad je sve u redu sa mrežom i uzemljenjem i to ne shvatam (mehanizam indukovanja sa trafoa mi je naravno poznat), jer kao sto rekoh ako je napon u standardu, nula nula, uzemljenje u standardu (potencijal kućišta nulti) onda sto bi kućište bilo antena za elektroniku a oni nude na sajtu uređaj za ispitivanje polariteta sa uputstvom?

[mention=15]impuls[/mention] predivno ste objasnili indukovanje mrežnog napona na kućište.

Hvala.

Očito da nisam uspeo da ja objasnim šta mene zbunjuje, jer sam mehanizam indukovanja mrežnog napona na kućište mi je oduvek bio jasan.

Suština mog pitanja je da je indukovanje mrežnog napona na kućište poznato od Tesle i da ja (a i mnogi) sada po prvi put shvatam koliko je to BITNO (ako je bitno) u audiu zbog kvaliteta zvučne slike tj. uticaja kućišta kao antene na elektroniku samog uređaja.

Znaci ne razumem da to neki standardi audio industrije (ako je bitno) nisu pokrili.

Zasto pominjem ako je to bitno, zato sto sam u pitanju i naveo da se podrazumeva da su obezbeđeni zahtevani uslovi za el. uređaje: mrežni (nula je nula) i uzemljenje (dobro, prema standardu); zbog čega je [mention=2262]Nixie[/mention] i napisao šta je uradio u stanu sa mrežom i kakvo mu je uzemljenje.

Drugim recima ako su: mreža ok, uzemljenje ok (kućište uzemljeno); kućište ne bi trebalo da se ponaša kao antena kako god da smo okrenuli utikač.

Znaci da nema potrebe okretati utikač (i sami ste to rekli) ako se proveri potencijal uzemljenja i ako je on nula ili ipak ima