Srecko

Da Miko ali funkcija Nasa kablova je ista kao i funkcija kablova koje je moj tim pravio na “tone” akvizicija ili prenos podataka nekakvih a ne kako to vladd lepo reče nešto kao što je zvuk, tako subjektivno podložno psihoakustici i td. Svašta sam nešto merio u vezi sa zvukom-mehanička energija, počev od toga koliko daleko treba da budeš od nekog zvučnog izvora a da te fizički ne ugrozi (eksplozija, kontrolisano sagorevanje u raketnim, mlaznim i drugim motorima itd). pa do određivanja pozicije i vrste izvora zvuka na velikim rastojanjima (artiljerija). Zajednicko svemu ovome kao i NASA je da su merne metode razvijane godinama, da su bazirane na najsavremenijim senzorima i da sluha u svemu tome kao senzora nigde nema.

Ja imam malo drugačiji stav. Prvo ne videh definiciju šta je dobar kabl. Da li je dobar kabl: 1. onaj koji najvernije moguće “prenosi” informaciju (i audio) kakva god da je ili 2. onaj koji se nekome ili grupi ljudi najviše dopada u smislu da ga ocenjuju kao boljeg šta god to značilo (ako je audio signal npr. u pitanju). Ako je prvi slučaj u pitanju mislim da je sluh apsolutno neprihvatljiv senzor sa aspekta kvaliteta za formiranje kriterijuma i donošenje odluke. Metode merenja moraju biti koncipirane na kvalitetnijim senzorima i “nauka” je o svemu tome davno rekla sve. Kada je opcija 2. u pitanju najčešće se utisak o “bolje zvučećem kablu” pripisuje psihoakustici. Naravno da u tome ima puno istine ali ja mislim da mnogi ljudi stvarno čuju različite kablove različito (pa i isti u drugi periodima) i da nije u pitanju psihoakustika samo. Razlog za ovaj moj stav počiva i na iskustvu da je svako od nas prošao faze kada mu je se zvuk sopstvenog sistema u pojedinim trenucima dopadao da bi im kasnije u nekom periodu bez ikakvih izmena to sve zvučalo lošije. Organizam čoveka je veoma složen sa neverovatnim brojem fizioloških i drugih promena u vremenu poput: prokrvljenosti uha, snabdevenosti krvi-mozga kiseonikom itd. zbog oscilacija pritiska i sl. (ko je nosio holter zna o čemu pričam); što sve utiče na to kako čujemo i doživljavamo zvuk. Zato apsolutno verujem da ljudi čuju različite kablove različito jedino što ja nalazim da je razlog ne u objektivnoj razlici u kablovima koja bi za tako slabasan senzor bila registrabilna nego u subjektivnom (psihoakustika) ili objektivnom (promena u organizmu) doživljaju zvuka pojedinca.

Gospodine [mention=497]zoranzu[/mention] verovatno ste imali valjan razlog da mi se ovako obratite. Pretpostavljam da je povod bio post sa linkom o kablovima u kome je i stav Dr. Jagodića.Možda sam se našalio na način koji Vas je povredio. Ako je to u pitanju izvinjavam se.Problem je što me ne poznajete, a čini mi se da ste već formirali mišljenje o meni, pa ću pokušati da pobliže objasnim svoj stav i da pokušam da objasnim da nisam negativac. Da, dosta slično razmišljam kao pok. Dr. Jagodić (na temelju onoga sto sam učio i radio i što je važeći naučni stav). Možda sam svesniji nego mnogi onoga sto Vi lepo izrekoste “To sto niko nezna da objasni zasto i kako utice na zvuk, ne znaci da je promena karaktera zvuka plod fantazije ili kolektivne hipnoze” uz ogradu da ja to ne čujem što je i prirodno sobzirom na moje godine. Za razliku od mnogih, čini mi se, nikada nisam diskreditovao one koje je Bog, za razliku od mene, blagoslovio pa te razlike čuju. Naravno da je smešno-neupitno dovoditi u pitanje kvalitet: materijala konektora i kablova, izrade kablova i konstrukcije kablova. Verujte da sam tu mantru dobro naučio u višedecenijskom eksperimentalnom radu na projektima pri akviziciji podataka. Da audio je nešto drugo i sa tim nemam ni približno iskustava kao sa akvizicijom podataka, možda i zbog mog hendikepa da ne pripadam delu populacije koji čuje te razlike. Saglasan sam da je možda moj “loš” sluh moj problem ali takođe smatram da je i najbolji sluh ne dovoljno dobar senzor za formiranje kriterijuma i odlučivanje o kvalitetu nečega pa i kablova. Da jako poštujem kada neko kaže ovaj je kabal sjajan i opise to tekstom dostojnim eseja, no mislim da, kao u traktatu Černiševskog o lepom” to samo znači da mu se dopada ta boja tona ali ne govori ništa o vernosti reprodukcije jer su naša čula pa i sluh toliko inferiorna u odnosu na postojeće senzore i što je još gore (ja mislim na našu sreću) varljiva. Kao i svaki drugi čovek sa svim svojim manama i vrlinama i ja volim: lepo urađene, “kvalitetne”, od kvalitetnog materijala (čak i skupe[emoji3526]) kablove (lepi kablovi su mi najlepši deo nekog sistema). Imam ih popriličan broj (nakupili su se tokom vremena) kao npr. ovi koji su mi trenutno van sistema jer mi se “estetski” ne uklapaju a napomenuo sam da razlike ne čujem (moja supruga inače kaže da sam posvađan sa ukusom[emoji3526]). “Višak” napojnih i interkonekcionih kablova Kablovi za napajanje zvučnika Quad ESL 63 Ne bi bilo lepo da formirate loše mišljenje o meni, ako ja naprotiv imam jako lepo mišljenje o Vama i mnogima koji na kablove gledaju drugačije od mene (gospodin [mention=2262]NIXIE[/mention] npr.) Zato sto nisam blagosloven da čujem razlike između kablova pogotovo sto, da ponovim, i sami implicite napomenuste da i oficijelno mišljenje nauke ne odstupa od mojih stavova; ne može biti razlog da me diskvalifikujete na bilo koji način. Ako sam pogrešno shvatio “Vi tresete pogrešno drvo” još jednom se izvinjavam. Nadam se da sam Vam ovim dugim postom približio svoj stav.

I ja imam ozbiljno pitanje. Da li sam dobro razumeo da interkonekti između: tjuner-preamp, cd-preamp, DAC-preamp i preamp-AMP spadaju u “udobnu zonu” a da su interkonekt gramofon-preamp (jako male struje) i kablovi AMP-zvucnici (jako velike struje) “najbitniji”?

@vladd nadam se da ste primetili da sam se navodeci kiseonik kao antioksidans upravo našalio. Pogledajte post detaljno. Ima smeška. Pretpostavljam i da ste razumeli da sam mislio na “gangrenu” kabla. Šala u vezi sa stavom pok. Dr. Jagodica o OFC bakru, iz linka koji je Mika postavio (ja nisam smeo[emoji3]).

Zašto OFC, pa kiseonik je antioksidans, sprečava gangrenu (hiperbarične komore) i šta sve ne još[emoji3526].

Post pok. Dr. Jagodića imam izdvojen i zapamćen u Notes-u na iPhone i malo, malo ga pogledam (da se podsetim kad počnem da ludujem[emoji3]). Za razliku od Vas Miko, nisam smeo da ga izdvojim čak ni pomenem[emoji3].

[mention=2262]NIXIE[/mention] nadam se da se nećete naljutiti na mene sto sam postavio ovaj link. http://www.elitesecurity.org/t236522-1-debljina-kablova-za-zvucnike Ponovo sam procitao tekst-razmenu mišljenja gospodina “milanche” iz San Francisco i ništa manje uživao nego kada sam ga prvi put procitao.

Nema muzike bez para[emoji3].

Zahvaljujem na odgovoru. Bitno je da u Srbiji sve može da se napravi (a zašto ne bi moglo[emoji3]). Naravno cena, nabavljivost materijala itd. su ekonomske kategorije.

Izvinjavam se unapred ako je pitanje glupo. Interesuje me: Zašto svi kažu da nije lako npr. napraviti dobar cevni pojacavac u Srbiji (zato sto je on zvučno dobar onoliko koliko je dobar njegov izlazni trafo), kao da se u Srbiji ne može realizovati-proizvesti dobar trafo? Ovo pitam zato sto mnogi od nas kupuju vintage cevne pojacavace koji su kao zvučno odlični (tehnologija trafoa stara bar 50 godina) kao da na trafoe tehnoloski napredak nije imao nikakav uticaj. Bar su valjda proračuni verujem lakši, precizniji i dostupniji (racunari, internet). I motanje trafoa sadasnje mašine verujem da ipak mogu preciznije da odrade nego nekada. Takođe mislim da svega toga ima u Srbiji dovoljno svega (postovi ispred sa slikama). Da li je zato moj zaključak da se u Srbiji može naručiti-kupiti odličan trafo za novi projekat ili zamenski ako nekome crkne ispravan ili ne? Vidim da mnogi tako ne misle i da za sebe kupuju poznate trafoe tipa Cinemag i sl. U čemu je greska u mom razmišljanju ako je ima?

Ja kao ne diy-aer nažalost nemam ništa nekome od ovih stvari da ponudim, ali moram da kažem da sam oduševljen ljudskošću i načinom kako vi funkcionišete. Gde bi nam bio kraj (nama Srbima) kada bi nam društvo bar malo ličilo na ovaj forum.

Znam,ustvari rekao bih da je to “interna” šala sa gospodinom Mikom. Jedno vreme ste Zen, Vi a pogotovo g. Mika obavljali lavovski posao na forumu zato sto smo mi ostali bili dosta neaktivni. U tom trenutku je bila aktuelna tema o SIT pojacavaču Zenovom i g. Mika nam je (takav sam utisak ja stekao) držao pažnju svojim zanimljivim komentarima. Naravno, od kada je dobio DAC, ja se šalim da je “zaboravio”[emoji3] na SIT.

Konačno ste se vratili[emoji3]. Jeste da je topic o DAC-u ali pominjete i prave stvari.

Ali to Vas ne sprečava da uplatite letovanje. Šta više[emoji3]. Nije ostalo puno lakovernih a vlasnici agencija jedva sastavljaju kraj sa krajem[emoji3]. Imate li predstavu koliko košta redovan servis za Porše, AMG Mercedes ili BMW M Series[emoji3]?

Da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti[emoji3].

Svaka čast na sposobnosti da iz ničega (za mene) stvorite nešto-lepo (pohvala od dunstera ako se to uopšte racuna[emoji3]).

Šalim se. Verujem da je tako, ustvari siguran sam (tehnicki gledano) ali ne smem da kažem jer bi matorcima (kao sto sam) zakonom trebalo zabraniti da daju mišljenje o soničnim karakteristikama uredaja[emoji3]. I sam volim DAC i “resio” sam se gramofona i CD-a (doduše šlihtao sam se sinu da me ne zavitlava stalno da to sto sam duboko iz prošlog veka fizički ne moram da budem i mentalno[emoji3]).

Ko Miki pomenu ovaj DAC i ko mu ga dade-prodade. Potpuno je zaboravio na SIT i kornjacicu. Nema više ko da “priteze” Neskora da napise još koji utisak. Samo DAC i DAC, koga to više zanima[emoji3]; pa to da valja ne bi bila jagma za pločama[emoji3].

Potpuno razumem Vaše oduševljenje. Verujem da ste Vi i ranije imali cevnih pojačavača pa je ovo pretpostavljam za Vas samo još jedan iskorak u pravcu kojim Vam se dopada da se “krećete”, pogotovo zbog sinergije pojacavaca sa zvucnicima koju ste istakli. Ja sam kupivsi Dynaco ST-70 prvi put postao vlasnik cevnog pojacavaca i malo je reci kako se on lepo slaže sa mojim Quad ESL 63 (bar za moj ukus); tako da delimično mogu da razumem vaše oduševljenje. Još jednom uzivajte.

Čestitke. Da uživate u novom ljubimcu.

Nemojte to ako ne mora. Podseti me na Irineja Bulovića, a ja kao neko ko je ljubitelj kobasica nisam mu baš privržen[emoji3].

Mislio sam luxury na autograph brand name. Pa valjda, kako neko reče, svi će Srbi (a i šire) sada nagrnuti na SissySIT; Mi Srbi ne zbog kvaliteta zvuka, već zbog brand name, a zna se šta je sada brand name “Aleksandar Prodanović”!Tek sad videh, prelepo izgleda budući M25 (Mika će se pojesti[emoji3]). Miko ne obracajte pažnju na zavidljivca (mene)[emoji3], koliko sam u stanju da ispratim sve ste “skockali” savrseno.

Zen, možda bi i Vi trebali da imate luxury prednju ploču, onda Mika možda ne bi insistirao na onom procentu nikla u gvožđu[emoji3].

[emoji106]