NIXIE

Jeste, ali kad staviš kvalitetniji, posle ti muka kad vratiš onaj stari, koji je bio dobar dok nije došao ovaj novi i tako do penzije.

Taj je Cat6, šta znam, bio je kod mene na probi jedan dal Cat5 ili Cat6 više se ne sećam, nije mi se preterano dojmio. U ranoj mladosti smo probavali razne solid core kablove, telefonski plavo-beli, lak žicu raznih debljina, one standardne solid core za struju raznih debljina i kombinacije sa licnastim. Ništa od toga nije bilo nešto naročito, pa sam dugo vremena slušao zvučnike na licnastim kablovima većeg preseka, a interkonekti su bili posrebreni bakarni licnasti sa teflonskom izolacijom. Ondak sam probao one Alen Wrigh recepte za iterkonekte, ali mi se nije nešto dopalo kako rade u nižim delovima spektra. Prvi DIY solid core kabal koji je pokazao vidan napredak, za zvučnike i interkonekte, bio je ovaj orange, a ima i drugih koje vredi probati nego ko će to sve kupovati i isprobavati. Nije to klasa onih skupih fabričkih kablova, ali za te pare teško je napraviti bolje.

Nisi ništa umislio, nego su ti komunikacioni kablovi sa solid core žicama 0,6-0,8mm otprilike jedna od najboljih opcija za sitne pare. Siemens ima verovatno još bolji kvalitet bakra od ovog Turskog narandžastog. I Mika je dobio dobar rezultat sa CAT7 kablom. Probaj (ako te na mrzi) još da vežeš u paralelu jedno 2-3 komada (mislim za zvučnike), probaj da uzemljiš jedan kraj širma i probaj interkonekt od istog tog kabla.

Možeš da probaš, 10-20k log. Meni se nije svidelo, manje je dinamično nego sa buffer-om i oseća se lagani gubitak detalja.

To sam i ja probao, u ovom slučaju zvuči čistije i oštrije nego preko lampaškog buffera, da ne kažem digitalnije. Nekom se sviđa, nekom ne. I dalje slušam preko lampi, blago obojen zvuk, mekši, fluidniji i prostorniji. Naviko se godinama na taj zvuk, pa to ti je. DAC direktno u pojačalo zvuči realnije, ali preko samo jedne lampe po kanalu može da se sluša beskonačno bez umora. Moj kum recimo ne može da ga sluša preko lampi, nervira ga takav zvuk, sluša samo direktno DAC u izlazno pojačalo i čudi se što se i meni to ne sviđa.

Jel može Spendor 3/5? Ovo je novo? https://www.kupujemprodajem.com/Audio/Zvu-nici/Spendor-S3-5R2-67750719-oglas.htm?filter_id=9707

Ja mislim da Mika ne čita teme u kojima nema reči: Tannoy, Harberth i SIT. Tako da si miran.

To ćeš da vidiš tek kad kupiš dotične sprave. Za onaj običan piezo bez dodataka je lako, za ovaj što ti hoćeš pitaj boga.

PVC, ali moralo je tako i da se kantuju lepo ivice, stoji napolju, na zadnjoj strani zvučnika, vidi se.

Pa i moja je skretnica na iverici, samo nije gola nego oplemenjena što bi se reklo.

Može biti svašta, pitaj boga nemam iskustva sa tim driverima za kola. Imam par tih piezo u kolima, fabrički ugrađenih, izneneđujuće lepo rade nisam nikad poželeo da to čačkam.

Ma profesiju je pogodio, nego zaboravio je ivericu da pomene.

To deluje kao da nije piezo. Piezo materijal je tvrda stvar, kristalna, koja menja neku svoju dimenziju kad se stavi pod napon, tako proizvodi zvuk. I obrnuto, kad se izloži pritisku, daje napon.

Samo mi se ne dopada što ne staviše jedno dve šuko utičnice umesto tih 4kom. IEC, ovako moraš imati baš takve kablove. To je trafo sa više izvoda pretpostavljam, mala mu nešto težina za 1200VA (4,2kg)?

Prodaj je jedino bitna u interesu proizvođača, sve što povećava prodaju vredi. Može šteta malo da se smanji tako što se odvrne do kraja (na max.), tad najmanje kvari zvuk jer se pojavljuje samo kao paralena otpornost ulaznom signalu, pa preamp vidi manji ulazni otpor i nema atenuacije signala. Ako preamp nema kondenzator (DC izlaz) ili ima dovoljno veliki izlazni kondenzator neće bass biti značajno ugrožen.

Te level potove na ulazima izlaznih pojačala treba izbegavati definitivno. Umesto da pojačalo vidi mali izlazni otpor pretpojačala ono tada vidi znatno veći otpor potenciometra. U kombinaciji sa kapacitetom kabla od pota do ulaza i ulaznim kapacitetom pojačala sužava se opseg i time gube sitni detalji u zvuku. Plus obično loš kvalitet tih potenciometara, njihovih klizača itd. nepotrebno kvari zvuk. To ako neko ima na pojačalu treba premostiti, odmah će se čuti razlika.

Pašće sneg ako mnogo čekaš.

Ok Keramičkih imam isto 100p i 180p, ali ovi su ti bolji.

Nađoh sledeće stiroflex po par 100p mereno 101 i 103 120p mereno 110 i 115 180p mereno 167 i 168 Svrati sutra poneću na posao.

Na nekim tim starijim pretpojačalima se na CD ulazu nalaze otpornički atenuatori da se može koliko toliko naponski uklopiti sa starim uređajima.

I to mereno na otporniku 8 oma, a na zvučniku kojem se impedansa šeta od recimo 4-16 oma to može biti i 200W i 50W za isti ulazni (i izlazni) napon.

Pa evo recimo ja sam preraduo pretpojačalo i sad koristim buffer sa jediničnim pojačanjem. DAC mi ima max. izlaz 1.4VRMS a pojačalu treba 1.6VRMS za 125W na 8 oma. Znači da ne može da klipuje na 8 oma nikada, ali na 4 oma mu nije duplo veća snaga tako da bi i moglo da klipuje ali ne mnogo. Sve to zavisi, od 100mV do 1V RMS na ulazu nekog hipotetičkog pojačala, snaga na izlazu se menja od 1W do 100W .

Najbolje je imati precizan LED VU metar na pojačalu, pa lepo gledaš snagu koliko toliko tačno.

Pa da, može se ograničiti izlazna snaga, naravno zato služe ti potenciometri. Ima tu par problema. Imaš recimo dosta promenljiv ulazni napon u preamp, recimo tuner ima izlaz 750mV, CD 2V, a gramofonski RIAA preamp 300 mV. Onda nije ni svaki CD ili fajl snimljen isto, neki su tiši neki glasniji. Ako je razlika na primer 6db (to je odnos 1:4 ako gledaš snagu). Tako da imaš jako veliki opseg snaga pa bi trebalo imati pot na svakom ulazu, odnosno jednim potom teško je podesiti. Ako slušaš tiho to nije tako veliki problem zato što je glavni potenciometar logaritamski, malo mrdneš i eto ga. Veliki problem je recimo i to što svaki dopunski potencionetar na putu signala kvari zvuk.

Snaga na izkazu zavisi od toga koliko napona daje prethodni stepen i koliko treba pojačalu za pu u snagu na datoj impedansi. Kad smanjiš linearnim potom ulazni napon na pola onda snagu smanjiš 4 puta ( snaga ide sa kvadratom napona). Ako je potenciometar logaritamski to je puno više, recimo 15 -20 puta ili više. Log potenciometri u stvari i nisu baš logaritamski, više izgledaju kao dve krive različitog nagiba jer je tako lakše da se naprave.