Now we are talking... ;)Moji kriterijumi za valjanost izvora zvuka (a i svih ostalih komponenti u lancu reprodukcije, ukljucujuci i kvalitet snimka) su :sto veca pribliznost realnom zivom zvuku, kako instrumenata, tako i celog orkestra i vokala - ovo se odnosi i na specificnu boju tona instrumenata (tzv. timbre) ali i na dinamiku koju instrument/orkestar proizvodi. To nije konstanta - nije isto slusati orkestar iz prvog i dvadesetog reda, niti isti orkestar jednako zvuci u Sava Centru i Kolarcu. Dakle, ako moze, truth, nothing but the truth. Zato je jasno da gramofon tu nema sta da trazi (suvise limitiran frekventni i dinamicki opseg reprodukcije). Moje trenutno opredeljenje je DVD player sa dobrom mehanikom i optikom kao transport + AK4393 based DAC.Ova prica drzi vodu dok se slusa dobro snimljen materijal. Ima mnogo dobre muzike koja nije imala priliku da je neko valjano snimi i producira - u tom slucaju su pozeljni uredjaji koji ne prenose potpuno verno muzicki sadrzaj vec unose svoj "karakter" koji reprodukciju takvog materijala cini podnosljivom (uobicajen izraz je "prijatan zvuk" - a svako ko je za vreme svirke stajao pored klavira duze od sat vremena zna da to ne mora da bude prijatno). E tu gramofon moze da uskoci, pogotovu sa odgovarajucom amplifikacijom i zvucnicima. Tada kriterijum "prijatnosti" postaje vazniji od "istinitosti". Takodje, ima i izvora zvuka koji su inherentno limitirani (FM tuner, TV...) - i za te slucajeve potpuna vernost nije prednost...Naravno da postoji i gomila podslucajeva (sta ako ovo/ono..) al' generalno, to je to...