vladd

Ne bih se tako izrazio, mozda nesto svira, ali za tri puta vece pare nego sto vredi. Pride se vise brinulo o sminkeraju i marketingu, nego o prostim "zanatskim" pravilima. Tako da lepa kutija i bombasticni nazivi mogu samo da sviraju "psihicki" Ono sto diy-erima nedostaje za profit je taj neposten odnos u marketingu...tu se valjaju bubrezi razni.. Mogu da se opkladim da recimo Leach bolje radi(i u limenoj kutiji) od ovih "parnjaka"...slicne kolicine materijala, snage, i rezima rada.. Ali skupi prikljucci, erotski kablovi, bombasticni kondovi(osim u ovom primeru) P.S Jos ako su iskopirali nesto slicno,low tim ili slicnu konfiguraciju, stvarno su carevi bakaluka

Valjda trgovacka posla, kupi sto jeftinije, a prodaj po sto vecoj ceni. I to se ne desava samo kod tranzistora... Profit je ubio kvalitet i zabavu.

Kako kinezi prave tube high end

Ovaj desni kond na slici se poprilicno naduvkao...i krenuo da uzlece? P.S. I za koje pare prodaju ovaj amaterizam? Stampa kao gudalo pod hladnjacima, sraf bez podloske, masu zvucnika vuce sa stampe zicom 4 kvadrata, a linijice na stampi ne dobacuju do jednog.. tipa 100 milsa

Kad pogledas D, prvo sto se vidi je trafojcina, pa kalemcina. Ne vidim u cemu je problem napraviti 15W(da ne kazem i 50) slinusoidu.. Istina, ja sam nesto petljao sa TDA 7294, i to na 80KHz, pa pride 9KV, stepup trafo na "sitnih" 220 je znacajno laksi...a snage ima, ima tu upotrebljivih 30W, sigurno... A pojacavaci mogu i da se paralelisu...

A neki zvrk u D klasi? Mogao bi i motor od ves masine da vrti. I naravno, neki stabilan oscilator, pa makar i exar

Jos od kada su Thorens, Linn, Ariston i na kraju lanca AR sa Vilcurom i Alisonom kopirali Phillipsov HX301a profesionalni gramofon(1950), ostao je doticni sinhro motor kao recidiv. Dobar i stabilan. Najdalje je,tih godina, odmakao u detaljisanju Thorens sa TD125 i Winovim mostom za regulaciju frekvencije. S obzirom da frekvencija mreze dozvoljeno varira 0,2%, tesko je za ocekivati neki sonicni impruvment sa ne znam kakvom vecom, boljom stabilnoscu od te. A pride su dostupni i odlicni dc(brush i brushless) motori sa tahoom, pa je svakako bolja regulacija u petlji nego openloop.. I pride se izbacuje ac iz zone kucista, rucke... pikapa..

Ne bih ja menjao guju, taman i da grize

Gadura su ti naponi. Visok napon voli da se koncentrise u oblacima oko komponenti, ne rasporedjuje se kako bi smo zeleli, sklon je puzanju i preskakanju kratkih rastojanja. Sve komponente nizeg napona, na visokom treba bar da su duplirane, i zbog geometrije i zbog svog probojnog napona. I pre svega oprane alkoholom, nikakva prasina, mrlje, necistoce... Pride prostorno izdvojene od komponenti na niskom naponu, i naravno, VN zice za konekciju. Moguce je koristiti i RG213 ili 214, bez sirma ili ako ne smeta kapacitivnost i sa sirmom. Prosto, mrzim rad sa visokim naponom...i to ne sto mi je delimicno u opisu posla, vec zahteva konstantnu, jaku i trajnu koncentraciju. Bez prava na sitne greske. I to ovi "najgori", 1-2kV, gde su i struje relativno visoke, nekoliko desetina-stotina mA, kondenzatori napunjeni sa znacajnom energijom(izuzetno neprijatno praznjenje) Lakse mi je sa 12, 15 ili 20kV, sa strujicama nekoliko mA... A zastite nikada dosta...

Imas par detalja slicnih. Kondicioniranje, odnosno provera vakuuma je identicna za sve vakuume, ukljucujuci i princip rada odredjenih jonskih meraca vakuuma. Princip je isti, i odredjena minimalna struja prolazi kroz vakuum. Sto je bolji, struja je manja. Zato se i proba sa znatno nizim naponom(doticni klistroni rade i na 10KV, tvajstron na 100KV, a testira se sa 4kV, klistron sa 1kV)..pa se podize napon do zeljenog, narocito ako je moguce podici do radnog napona (100kV se ne koristi u statickoj probi, ali ako prodje test 4kV,radice) Drugi problem, torirana katoda. Osim radioaktivnosti i otrovnosti torijuma, princim njene robusnosti je u tome sto je otporna na oduvavanje elektrona sa katode visokim naponom, a sloj torijuma se obnavlja kod zagrejane katode tako sto torijum izlazi iz iz dubljih slojeva vlakna i obnavlja povrsinu. Moze da se nista ne desi, prigodom grejanja na prazno, a mozda povrsina postane nehomogena, ako se kuva bez polarizacije anode, mozda se polepi po resetki, svakako bi trebalo obezbediti neke napone da proces ne odluta, sto sigurno skracuje vek katode-grejaca, i cele lampe. Problem je nepoznavanje ili odsustvo fabrickih uslova za kondicioniranje. Radarski ili TV tvajstron ili koja god megavatna cevka, vec kostaju dovoljne desetine hiljada dolara, pa se uz njih dobija kompletna oprema za kondicioniranje, uz pratece protokole. Ja ne bih radio ni sa tom cevkom ni sa naponima preko 600-800V, ali ako si bas zapeo, imam neke vn kondove, i nesto vn otpornika..sad bas da imam vise istih..treba roniti po furdi.. Preko 1000V je sve problem...od kablova, otpornika, kondova, pozicije komponenti... P.S. Proveriti da li je moguce grejanje dc naponom, vlakno volframa ima neke cudne obicaje emisije oko pozitivnog kraja, pri dc napajanju.

To je pogresno, ali tvoja lampa je tvoja igracka. Grejanje je ionako najveci problem kod lampi, jedini razvoj je razvoj lampe sa hladnom katodom..naravno ne za audio..

http://www.cpii.com/docs/related/37/Conditioning.pdf Evo kako kondicioniraju klistron, za tvajstron je slicno, mada on ima prikljucak za jonsku pumpu, i obavezno periodicno prikljucenje... Pri pustanju u rad, sa nazivnim naponom, prvo se limitira struja na 1/3 ili pola, recimo pola sata i polako podize (dopusta) predvidjena struja, I to je kondicioniranje vakuuma, na dugostojecim lampama.

Ne vidim sta ces dobiti sa prostim grejanjem, sem zasicenja unutrasnjosti lampe sa elektronima. Uz rizik da grejac momentalno sagori... Stavi je na 100-200-300V male struje, odnosno prati struju hladne lampe, i znaces kakav je vakuum. Grejanjem grejaca samo trosis katodnu masu, ako je oksidna katoda, a ako je volframska, grejacu i katodi ne treba nikakvo kondicioniranje. Ono sto treba je da je pustis da visok napon pokupi kojekakvo djubre po vakuumu, sto bi inace geter odradio. Ja sam takve lampe vidjao u rf indukcionim grejacima, danas cu bas da proverim...

Pa mozda i nije, iako ovo nije neka "snazna" lampa, bar posmatrajuci kilovatne i vise kilovatne, ne vidim kakav bi tretman mogla da ima nakon stajanja, osim neke vrste jonske pumpe. Geter ne vidim, da bi se on nesto aktivirao, tako da je popravljanje vakuuma jedino u zoni kacenja na dc izvor visokog napona kontrolisane struje. Ako je vakuum degradirao, najosetljiviji je grejac, njega bi poslednjeg trebalo paliti. Malo je razocaravajuca snaga za pojacalo A klase...

Ja jedino sto mogu da pomognem je sa nekim VN komponentama. Mozda osposobim neki VN izvor za probu, mada je struja anode solidno velika...

Zaista bi mogli da razzvacemo neka napajanja, pogotovo sto u ultraskupim uredjajima i ne vidim nista egzoticno, osim neke kilaze gvozdja ili kubikaze kondova. Ni regulacione lampe(tipa OA2) , ni strujne diode(kostaju nekoliko desetina dolara, ali maniti ionako traze hiljade evra za koncepcije),ni neko sofisticirano resenje sa grejanjem, reeetki ponude neki dilej nekog napona.... Kao da im je cilj da stovise ustede, a po mogucstvu da lampe crkavaju sto pre...vajdica

http://www.stereophile.com/content/vtl-mb300-mb450-signature-monoblock-amplifiers-page-2#uezJveddkU2HyBGm.97 Ovde ih spominju, ali nije nemoguce da je za Iskru neki custom u pitanju, ako sam razumeo da je VTL u Iskri? Posto je razglas u pitanju, verujem da je neka licenca po sredi, sumnjam da su se mlatili sa razvojem.. Cela YU audio industrija(pa i ostala industrija) je bila uvaljana u licence, Filipsa, Telefunkena i sl, pa ne vidim zasto bi se socijalisticki inzenjeri bespotrebno zamarali...

Naravno da je trafo master of the blaster. I to nekako podrazumevamo da ce biti i koncipiran i namotan maksimalno korektno. Sa druge strane,imas gvozdja koja imas, ultradobra i skupa jezgra sa dosta nikla otvaraju nove horizonte i benefite kvaliteta. Odvojak za UL prakticno omogucava izvlacenje maksimuma snage uz (uslovno)minimalno izoblicenje..sto se dobije na dobroj povratnoj sprezi, to se moze iskoristiti(zloupotrebiti) za cedjenje lampe. Ja inace ne volim da przim komponente na maksimumu, a narocito ne lampe, koje su zbog svoje specificne fizike sklone raznim nus pojavama u plazmi. A i zao mi, nekako... Ako hoces snagu, naredjaj 10-20 fetova i udri

Kao sto Zen rece, na KP se moze naci svasta, nekada jeftinije nego praviti, a bolje. Vidim da ima Trace Elliot sa 4x10" plus horna, za 280 evra, jos da se nadje neki Galien Kriger da to pogura... Zavisi za sta treba bas pojacalo, ako je za zezanje, skupo je i 200 evra troska, ali 700-800 evra se isplati sa dve svadbe

Najmanji THD je na oko 40%, ili po patentu 43%, i to se razmatra samo ako se zeli da se lampa rastegne blizu maksimuma mogucnosti. Posto je u pitanju i povratna sprega, svakako treba razmotriti i 30 i 50% poziciju od napona napajanja(za nijansu povecava izoblicenja, ali se manipulise sa velicinom povratne sprege), s tim sto ne treba lampu drzati na granicama mogucnosti, narocito, za odredjen tip lampe, pogledati optimalan odnos Vg2 i Va... P.S. legenda Vukusic je spominjao da je radio sa nekim PP (EL84) i na 20% ultralinear, ali neki njegov trafo, koji je preostao, a sa kojim je radio, je na oko 40%...

Za najlonski kanap je pozeljna varijanta sa dve opruge na glavnom tocku, odnosno veca sila zatezanja,i mala dorada povrsine pogonske osovine, kalafonijumom recimo. Ili ako je slozenija sema razapinjanja kanapa. Medjutim, postoje prijemnici prostijeg ozicenja kanapa koji ne trpe vecu silu zatezanja, pa je najlonski kanap(probao cak i sa obucarskim kanapom)nepogodan, proklizava, spada. P.S. Neki saranski predvezi mogu da zavrse posao, ali ne i bilo koji. Narocito ne oni sa zicom u sredini. Vecina svilenkastih su jako klizavi.

Tuning cord podseca na padobranski konac, iznutra najlonskavlakna, a spolja carapica. Najslicnije sto sam nasao je struna za pecanje za 200-300libri. Na ebaju prodaju 20m za 20$(prakticno ta struna, ali sa naslovom "vintage tuning cord"), a za 20$ se moze nabaviti 500m doticne strune.. Nesto ovakvo, samo je ova 2mm, treba izbunariti 0,8-1mm

Ja se snazno vracam u mladost, secanjima, naravno...

https://www.nde-ed.org/GeneralResources/MaterialProperties/ET/Conductivity_Copper.pdf Sto ce reci da su relatine promene otpornosti par %, uz (cak) i poboljsanja srebrom, ali se sve desava sa otpornoscu bakra na minus osmi stepen... Nego ne dobismo izvestaj ovog presimpaticnog experta za kabal, da li su visoki hrskavi a basevi zilavi Po izrazu lica, deluje da su kablovi zanimljivi

Nije rec o ujednacenim serijama, vec o nerentabilnim malim serijama. Ujednacenost je gora nego pre 50 godina, mada sada postoje skupa selektovanja, ali uz astronomsku cenu komponente. Kada se predje 1000V i ulazni i izlazni trafoi predstavljaju slozen problem za diy