vladd

ZZZ Masis poentu i skakuces iz floskule u parole. Ne pricamo o igli vec o pojacavacu, niti o dramaticnim kapacitivnostima kablova. Poenta je da li doticna nula(kao odgovor nekom imaginarnom polu), koja je mantrom proglasena treba da se ugradi u pojacavac ili ne. Da li to glava, kantilever i skalamerija koju kantilever nosi to moze da isprati je potpuno nebitno za pricu o karakteristikama pojacavaca. Oni rade svoj posao kako i koliko mogu. To je poenta daljeg prilagodjenja. A ne zadatak predpojacavaca koji dobija neki signal kojeg treba prostacki da pojaca, prefiltrira i dovede u zeljene oblike. Nego da li to davljenje i ubacivanje reaktivnih komponenti utice na brzinu pojacavaca. Svi ti pojacavaci nesto tonu na preko 50khz, a ubacene i ubacuju se megahercne komponente...Ako mora, da se ugradi, ali ako ne mora, ako je mitcina u pitanju, cemu onda gusenje za preventivu. Poenta je do koje mere i koliko bespotrebno daviti jednu komponentu sistema...ima valjda nesto dalje, sto bi moglo da odradi deo posla. Odgovor je nejasan, na samo ovde, nego svuda, sta raditi sa takvim mitovima...ili glasinama Mislim, pojacavaju se i nizi signali, istina ne sa komponentama polarisanim da rade kao pojacavaci snage, sa disipacijama od par W, ali se za svaki mali signal otprilike zna sta se zeli. P.S. Posmatram problem pojacanja i obrade signala, citati iz mitoloskih knjiga mi ne pomazu nimalo, a ako meni ne pomazu, ne pomazu nikome. Taj M jones je nabacao nekoliko pretpostavki da bi zakljucio da filteri pomeraju fazu..evo popadasmo u nesvest:) od zakljucka..Pa vec su ga fazno ispomerali...pri rezanju.. I naravno da je mali signal, to znamo i zelimo da ga pojacamo svaki put kada se smanji... Tako da nabacane fraze samo prave konfuziju i pojava i nekih misticnih imena industrije zabave, nikako da se izdvoji mali signal za pojacanje...koji je osnovni problem...valjda zato sto je prost...pa kao takav suvoparan i kao takav, pomalo neisplatljiv..

Znaci da dodajemo nojmanovu nulu pri slusanju ploca rezanih na nojmanovom SAB 74B ali iskljucivo sa darlington verzijom lowpass filtera drugog reda, koji pocesto nije uljucivan posto je uticao na audiomaterijal? Ja bih zaobisao tu pricu.. Ne kao verziju jedan ili dva, vec kao nesto krajnje nebitno za izradu riaa pretpojacavaca... slusanje ploca, Ako ga je i ukljucivao neki majstor, efekat ce samo biti izdignutije frekvencije preko 50khz...a to je daleko...van materijala zapisanog na ploci. Meni su veci problem mobilni telefoni pri radu sa malim signalima...

Samo cekam kada ce neko da skida kondenzator sa ves masine, ili sa motora klime, onako, bipolarni, nekoliko mikro, odlican napon za audio.. X2 je polipropilenski, sa malim gubicima, predvidjen je za mrezu, ali ne vidim problem da se ubaci u neku liniju signala, za probu. Ali, svi ti polipropileni, sami po sebi su u svojoj polipropilenskoj druzini, metalizovani, slicnom tehnologijom radjeni...ne bi tu trebalo imati nekih spektakularnijih ocekivanja ili primecivanja razlika, medju njima, naravno..

Nista preterano specijalno, takozvani "impulsni" polipropilenski kondenzator. Naravno da kinezi preuzimaju gotovo sve. Samo je par proizvodjaca folije nastavilo da pravi ista za potrebe kondenzatora. Mala potraznja, cost cutting... Polistiren i polikarbonat nisu vise u opticaju. Osim teflona, najbolji je polifenilen sulfid, takozvani PPS..e sad, ono sto je meni za posao dobro(impulsna praznjenja), to malo (ili samo donekle) znaci za audio osecaje..

http://www.pspatialaudio.com/neumann_pole.htm Pa sad...da gu... Ja nojmanov strug nemam, da bih proverio

Pa zar nije raskrsceno da je Nojmanov pol izmisljotina, ili je i dalje u modi? Sto se hajpa tice, svi ce da hajpuju osim kratkofitiljnog

Valjda pojacanje prati bias krivu. Bar kada je fiksni. Zato sam i pitao za napone na anodii na katodi, a ne napon napajanja, moze da bude i 270, 250, pa i 300V, cisto me zanimalo, sa onim otpornikom u katodi, gde je zasela lampa.. Ali sumnjam da cemo izmamiti entuzijazam...polica je jaca P.S. ne znam sta bi to LCR mogao da snazno ponudi, s obzirom kako je rezac uvodjen u riaa karakteristiku. Sumnjam da je moguce dobiti bolje od inicijalnog.

Da ga uapse kao dilera sa vagicom Ovi su cak jeftiniji od aliexpresa..

Spajs ne vidi bas dobro lampin dijagram

To je cuvena firma osnovana 1932 a zatvorena 1966..Specijalno su radili za RIAA, ali se najbolje uparuju sa duelundom, od bar jedno 400$ po komadu Neki prevarant raskopava dedin ambar i pokusava da pomuze nekog zaludjenog.. Po meni, u pitanju je radio uredjaj iz mornarice(mada ni avijacija nije za zanemarivanje, ali njima nisu bas trebali dalekometni radio uredjaji, u to vreme), kojem su bili neophodne enkapsulirane zavojnice...klasicni junkyard...

Vazan je napon bas na anodi, i na katodi..koliko daje ispravljac pre anodnog otpornika i nije previse vazno. Bas neces da promenis anodni otpornik, radje ces da satres spravu

Naravno, da se vrati entuzijazam. Lepo je to jogi repravio, da li je odlicno, trebalo bi baciti poganu matematiku(uvek se zabporavlja da su jednacine, narocito po netu sa znakom =, a treba da su sa znakom jednako sa trouglicem na vrhu, tj, jednako ali pod odredjenim uslovima) na papir, z neka dodatna merenja. I jos bolje probati.. Ali sam svakako zadovoljniji jogijevom semom nego onom mastarijom sa pocetka. Izlazni kond(prve lampe, to je bitniji deo sklopa) definise donju granicu rada, ali ne sme da bude veliki, prenose se male energije. Treba elektronima popuniti povrsinu:) I to je korigovano, struja je smanjena za duplo, sto je dobro, do 10 mA, moglo bi i manje, ali proba je u pitanju. Jedino sto mi je upitno je grid stopper, tu bi trebalo malo probe..jogi je staviopar stotina oma, mislim da je to malo....ali mislim, ne mogu da probam sa konkretnom lampom. Povecan je i katodni otpornik, mada bih zaista voleo da znam koji je napon na njemu, tada je jasna struja kroz lampu(nece lampa raditi van svoje radne krive).. Ima na tom forumu dosta lupetanja, ne treba slusati sve, tipa "The simple truth is that the cathode resistor (50ohm) and a 270uF capacitor in parralel with it attenuates <100hz frequencies too much." Nista oni ne prigusuju, nego taj kond ne moze da kompenzuje odredjene niske frekvencije, pa dolazi do smanjenja pojacanja lampe(posto se ljulja napon katode, referentni), ali bi to bilo u slucaju nekih 10-20 mikro, a ne 270 mikro farada..mozda nesto i ima manje pojacanje, ali je to ispod 10Hz.. Realno, najbolje se vidi osciloskopom, na kojoj frekvenciji talasa napon, ta je podlozna manjem pojacanju...

E sad, jao pao entuzijazam. Evo malo stimulansa, u vidu korekcije seme, Ciufoli je racunao malo... http://www.diyaudio.com/forums/quanghao-audio-design/161394-old-thread-hi-end-phono-preamplifier-andrea-ciuffoli-34.html Mada ne bi bilo lose procitati ceo tekst, ali ima 40 i kusur strana, uglavnom banovani konstruktor audiodesign( aka doticni A Ciufolli) i neki kinez uzurbano prelivaju parice iz dzepova korisnika..na zeljeno mesto. Ima nekih vidljivih ispravki(vise ispravki stize kada se kupi plocica i sta ja znam sve) na forumu, a sema je slicna, da ne kazem ista semi sa konkretnog linka datog na forumu http://www.audiodesignguide.com/Phono/pre-phono4.html

Slazem se da treba drugaciji pream za riaa nego za gitaru. Bio je primer kako se korisno koristi realna kapacitivnost elektroda, odnosno iskoriscava kao prednost a ne kao mana, oko koje se preduzimaju nespecificne mere.. Ja bih voleo da probam da malo vise pustim riaa od 50kHz, odseci rf, ali ostati u nekoj dinamici, nije samo bitan prenos frekvencija, vec brzina uspostavljanja napona, pri kompleksnom materijalu. Ne bih da filter proradi pri nekom brzom porastu napona pre lampe. Ps. Mozda koristiti lampe sa manjim pojacanjem, i imati mnogo manje problema sa umnoskom kapaciteta. Licno mi se svidja ECC82, 12AU7, za pojacanja malih sirokopojasnih signala..ali bi verovatni tri stepena bila potrebna..

Konkretno u vezi riaa, postoji zanimljiva sema, sa pentodama http://www.pmillett.com/pentode_phono_preamp.htm Ali nije to ono sto sam inicijalno hteo da kazem, vec da nije nikakav problem ili jeres koristiti SS u opremi oko lampi, ispravljaci, regulatori, rasprezanja napona, strujni izvori... Ono sto je bitno je da SS nije u grani signala, da je kompletan signal od ulaza do izlaza provucen samo kroz lampe. Tako da je cak bolje fiksirati bias katode, u neki slucajevima sa zenerkama, posto drzi napon i kod promena struje kroz lampu, otpornik je samo jeftina opcija generatora bias napona na katodi. Naravno, moze se stvar zakomplikovati, sa vezivanjem katode na masu, uz obezbedjenje negativnih prednapona na resetkama.. Takodje se i napajanje moze prekomplikovati sa slozenijim pa i lampaskim izvorima, lampama kao referencama, snaznim pentodama kao serijski regulatori... Zasto suzavati igraliste.. P.S. U vezi teme, http://www.bartola.co.uk/valves/category/riaa/

Ne mislim na tebe, daleko bilo, ovde smo valjda entuzijasti, nego na veci deo , narocito imaginarnog, razmazenog svetskog trzista. Ovde stavljamo sta hocemo, probe radi, sticanja iskustva. Nisu sve seme djubre, niti su sve price i problematike besmislene. Zato smo na ovakvom forumu, bar ja, gde se pravi i proba, malo je jedan zivot da se sve proba, i zato recimo nisam na misticnim forumima tipa HIFI, ili kako se vec zovu danas.. Ja licno lampu smatram kao pojacavac, koji mi je prijatan za slusanje, ali kada krenem sa konkretnom lampom nesto da radim, mnogo vise pazim na njene namenske, elektricne i konstrukcione karakteristike, sada je to mnogo lakse, ima vise informacija, nego sto nasedam na neke imaginarne, proglasene probleme, koji se parcijalno uvecavaju do svemirskog nivoa, ....i sve prazne price koje proisticu iz toga.. Ako je nesto vazno, ili ne vazno, hocu da tehnicki znam koje su implikacije, a ne da mastami zamisljam efekte. Izvinjavam se na off-u, moji komentari su usresredjni iskljcivo na negativnosti, bilo seme bilo predrasuda, zasigurno nisu usmereni na raspolozene i za problematiku zainteresovane kolege po zanimaciji..

Ima tu zanimljivih lampi, PCL86, ECL86, trioda pentoda, EF86 je odlicna lampa, ali nije valjda dovoljno fensi. Sto se vecih kapaciteta tice, to je em sitna razlika em neizbezna stvar sa lampama. Da quotujem "Cin = Cgk + Cga(1 + A) Where A is the voltage gain (we ignore the minus sign; we already know it is an inverting stage). This capacitance-multiplication effect is called the Miller effect, and the extra 'phantom' capacitance is called the Miller capacitance. The ECC83 / 12AX7 quotes Cga and Cgk as 1.6pF each (depending on which data sheet you read). However, there is also some capacitance between the pins of the valve socket and associated wiring, which adds to the capacitances inside the valve. There is typically about 1.5pF between socket pins, making a total or 3.1pF for both Cga and Cgk. An ECC83 gain stage typically acheives a gain of about 60, so the total input capacitance of an ECC83 is: Cin = 3.1 + 3.1(1 + 60) = 192.2pF There will be some variation between valve samples, so let's just call it 200pF. To find a suitable value for the grid-stopper, simply apply the formula for an RC filter. To get a cut-off frequency of 20kHz we need a grid stopper of: Rg = 1 / (2 pi f C) = 1 / (2 pi × 20000 × 1200 × 10^-12) = 39789 ohms Fender commonly used two jack sockets each connected to 68k grid stoppers which appeard in parallel when using only the 'hi' input, making 34k. Close enough." Link: http://www.valvewizard.co.uk/gridstopper.html Mnogo je gore isterivati lampu iz predvidjenog radnog rezima...

Sto se tice vezivanja G3 na anodu ili katodu je stvar koncepcije, sta se od lampe zeli, vise nego da je vredno diskusije sta je bolje ili gore. I jako zavisi od vezivanja G2, ako je G2 na plusu, uopste nije svejedno da li je G3 na katodi ili anodi.., sa vezom prema anodi seulazi u varijabilna pojacanja ..u neke sumice bez staza. sa G3 na katodi je lampa u lepom linearnom rezimu..kakav valjda zelimo.. Ako je G2 na plusu prekositnog otpornika, sa nekoliko sitnih volti razlike, nesumnjiva je opcija da se G3 veze na katodni otpornik prema masi, ili neki drugi, zanimljiviji spoj, led, strujni izvor...zenerku..(mada za sitan napon se mogu koristiit i obicne diode, par ili nekoliko njih).

Prvo mu skini taj kond od 2,2mikro, i stavi 20-ak nano farada, zatim katodni otpornik podici na 300-500 oma, uz obavezan 1k na ulazu na resetku(po datasheetu, ako je katodni kond veci od 10mikro). Naravno, serijski otpornik namestiti na 50-100k oma, na izlazu(ovo je odoka, preterivalo se sa rc na semi, u delu signala, naporno je za pratiti magijska dodavanja komponenti) Pa probaj. Zarad probe. Inace taj prevarant sto je plasirao semu za satiranje simpaticnih lampi se naoruzao hifi ultra mojo terminologijom, barata sa mundorfijom i lundalizmom, posti na papiru i ulju , ali je prava slika prevaranta koji muze kintu od naivnih.. Velika struja im je neki mastoviti mojo koji ce da savlada Milera?? i da omoguci...sta li punchy, crushy?? No on je druga tema, sprava treba da proradi, ali da se lampa dovede u razumniji rezim Po dijagramima, koje je dao telefunken, u ovakvoj konfiguraciji(da ne kalkulisem da je zdrav signal u nivou suma) bi na anodnom otporniku bilo prozdrano bar preko 110V(lampa bi sela na neki svoj rezim, sa jedno 70-90V), sto bi uslovilo neke strujice reda 10-15mA(lepo bi bilo izmeriti staticki napon na katodi, ako je oko 0,5-0,6V, na 50 oma onda je dijagram telefunkena dobar), sto je i dalje ludilo za ulazne mikroampere, ali ajd sad.. Dalji tok bi bio uvecanje anodnog otpornika, smanjenje kuvanja lampe i podizanje verovatnoce da lampa proradi kao pojacavac, mozda na 50 ili do 100k.. Bar je to lako probati... Mada, ja pored onog Danieleka, ne bih nista drugo probao Posebno ne verzije od kvazigurua i prevaranta, hifi samana level 90 ...koji koristi sve ultra mega giga, merenja, ezotericne komponente i jos ezotericnije predrasude, pride satro internet proracune, samo ga omov zakon malo maltretira u magiji...

Sta nije jasno? Taj ko je crtao semu, nema pojma ni o lampama ni o elektronici.. Na ulazu Riaa grunuti kroz lampu 22mA(grunuti maksimum kroz lampu, cisto da sija), i da se ocekuje da ce nesto da radi sa nekoliko milivolti i par desetina mikroamera signala na resetki(aka darlington?), pa to sve da progura kroz RC konstantu 50 ms(22koma i 2,2 mikro ??? Meni lici da je semu crtao neki klinac, koji se fensi bavi hifijem, nagledao se sema, ali se negde gadno preveslao sa informacijama.. Brine o nekoj magiji, da kondenzatori budu ovi ili oni, otpornnici nebulozno precizni tamo gde ne treba,,sta mu znace paralelni...sa zbirnom vrednosti koja vec postoji u klasi 1%?

"Vladd: pentoda JESTE vezana kao trioda. Nema p o n a v l j a m nikakvih radiosmetnji, pištanja, brumova, krckanja i sličnog samo trening bas-membrane i to proporcionalno pojačanju na potmetru." Vidim ja dobro kako je vezana, i gde su izmisljavanja u semi. Ipak je to krajnje obican pojacavac malog signala, nije spejs satl...Jasno je zbog onog zobela(rc na masu) da nemas nikakve vf smetnje, daleko od radio frekvencija.. Nemas ti nikakav motorboating vec nekontrolisani(bolje receno nezeljeni) subsonik. A to je malo drugaciji problem. To je posao raznih rolofa na ispod 30Hz... P.S. http://livinginthepast-audioweb.co.uk/index.php?p=newphonopreamp Danielak je jako ozbiljno uradio ulazni stepen, pa nije za poredjenje ovaj nacin vezivanja lampi. Ima struju 1,3mA, lep prozor od 1,3V za rad trioda(potpuno je svejedno da li je pentoda, sa povezanim g1 i g3), to sve dobijeno sa 1K u katodi prema masi(i santovanih 125V za ulazni stepen), 56nF sa izlaza prvog stepena, a ne 2,2 mikrofarada...itd...jedno ozbiljno projektovano predpojacalo...Nije Danielak za poredjenje, ni na papiru...

Ta musketarova lampa slatko radi na svojih 300V..napumpanih svicerctom sa 12V Nizak napon je besmislena ludorija za lampu. Ne znam sto se (uvek) zaboravlja da je u pitanju snop elektrona, u vakuumu, na nekim rastojanjima.. Nizak anodni napon moze samo cirkus da pravi, da odabere neku grupicu elektrona i da ih zalece(zaletkava, sa manjkom energije) prema anodi, nekada manje, nekada vise, a sta ostali razbacani i zazareni elektroni rade? Roje se i grupisu koje gde, ucestvuju u sudarima i prave cirkus...i kako da ih geter tretira, kao djubre? Nkako to nece da radi kako treba ispod 80V, a i to zavisi od strukture lampe, visine elektroda, materijala katode... Dajte tim lampionima bar 200V, da mogu da rade cisto, duze ce da traju...manje ce im geter raditi

Ne treba rasturati, vec naterati da radi. Mislim da nedrostaje jedno100-200 oma otpornik izmedju anode i G2, ne kratka veza, ima rc filter izmadju dva stepena, tako da odseca visoke frekvencije, mada ne znam zasto je koristio dva otpornika paralelno, tu su struje mizerne, a otpornost nije kriticna, da li ce da reze na 56 ili 63Khz, npr.. Po meni, najbolja je opcija pentoda vezana kao troda.lakse se kontrolisu desavanja u lampi, moze da se manipulise sa unutrasnjom otpornoscu...trioda je nekako prepustena sama sebi, i kriticnija je okolina... BTW, nadam se da je LCR posle pojacavaca, inace je u izgledu da se slusa radio teheran:) Jedino sto me zbunjuje je samo 50 oma na katodi, struje su tu par miliampera, dobice bedno mali naponski "prozor" za rad

Masa tog napajanja ne bi trebalo da ide direktno na uzemljenje, bar preko par dioda i otpornika 20-100 oma. Sve da se proba da se izbaci taj gliser iz uredjaja:)

Ja bih drugacije uradio napajanje za 200 v, doticna lampa ne trpi preko 65 mikrofarada, kao drugo, visokonaponska, predimenzionirana, radila bi tu i EZ80... Licno bih radje radio sa diodama i dobrim filtarskim kondenzatorom, i jednom zavojnicom za filtriranje. Probao bih i sa 20-30k balastom na prvoj resetki, grejanje lampi sa lm 317...jeftiniji su od zavojnica..