vladd

Gainclone je prosto klon Gaincard pojacavaca http://www.6moons.com/audioreviews/47labs5/gaincard.html Sa nekim specificnim elementima, malih kapaciteta, navodne jednostavnosti, kratkog puta signala, ali u sustini obradjenog cipampa po ps-u, odnosno datasitu, uz neke slabovidljive inzenjerske trikove, sve u svemu fino koncipirana sprava. Integralci(za razliku od integralnih pojacavaca, koji se tako zovu zbog integracije preampa i ampa) imaju neke osobine koje tesko pocetnik moze da postigne sa diy diskretnim pojacavacem i prakticno je precica ka solidnom zvuku i pojacalu. BatoMM je malo visi nivo diy "bubezdija" pojacavaca, i po koncepciji i po detaljima izrade. Naravno, delimicno iskusni diyeri imaju neke rutinske procedure, koje skoro mehanicki primenjuju pri izradi, sto moze u nekim situacijama da napravi neke limite, rada ili kvaliteta.. Inace je prilicno diy podobno. Sustina je rad u mostu, izbegavanje snaznog i slabog signala kroz gnd, DC servo i povratna sprega, brzi integrator(elementi PID-a)za rad sa "teskim" zvucnickim sistemima, veoma reaktivnim, kapacitivno ili induktivno.. Ali, sofisticiranije napajanje glavnog ampa, bez obzira na visoki psrr(tu lezi malo kontroverze izmedju audiofila i inzenjera, inzenjeri pojednostavljuju, ne kazem minimizuju, ali rade sa nizim stepenom sigurnosti), brze diode u grecu, snaberi na diodama, sofisticiranije napajanje malih opampova, recimo serijski pa sant regulator(iako i oni imaju jeziv psrr, samo zenerica je ipak malo fuj), izvodjenje sina za napajanje, izlaz ampova, koriscenje preciznih i neinduktivnih otpornika gde treba, ostrije hladjenje sa ujednacavanjem deltaT pojacavaca, malo ih je teze uparivati, samo jos fali da su peleti na razlicitim temperaturama, neki sitni detalji izrade i sastavljanja pojacavaca koji se srecu kod ozbiljnih stprava, i koje ih cine vise ozbiljnim od inace poznatih koncepata..... Dobra kablaza, dobri konektori, dobar lejaut opampa, ne kako je zgodno i simetricno, vec kako je neophodno da ne dodje do nepotrebnih oscilacija... E sad, diy izradci uvek propuste neki detalj, sto zbog brzanja da se privede kraju, sto zbog misljenja da je nepotrebno posvetiti paznju pojacivacu od nekoliko evra, kao da je to nekakva dramaticno drugacija komponenta od ostalih silicijum proizvoda..

Rekoh ja ranije...

Moze da se ubudzi, tako sto se razdeli signal postojece povratne sprege i doda remote sensing sa prikljucaka zvucnika. Zavisno od konfiguracije pojacavaca, mogla bi,mozda i eventualno, da se izbaci postojeca povratna sprega, koja postoji otprilike sa izlaza pojacavaca prema ulaznom stepenu, kao globalna. Problem bi bio nesto kompleksniji ako je u pitanju lokalna povratna sprega, za jedan segment pojacavaca...to bi trebalo izanalizirati, sta tacno radi povratna sprega, sta koriguje i u kom opsegu, i koliko bi bilo dovoljno semplovati izlazni signal i uvesti ga u tu zonu. Ako se mislilo na remote sensing, DC servo je posebna povratna sprega, koja takodje moze, prakticno nezavisno, da se ubaci... Mada ova koncepcija ima nekoliko dramaticno znacajnih prednosti, da je eksperimentisanje sa drugim pojacavacima iluzorno, takvi su kakvi su, u svojim lepotama. Pojacalo je izuzetno brzo(visok slu rejt i jako visok frekventni opseg), ogroman PSRR, CMRR(izbegnute suske po graundu), visok damping faktor, power integralci su iskorisceni kao precizni baferi, i te prednosti su svakako i primetne i cujne. Dramaticno su cujne kod reaktivnih i slozenih zvucnickih konstrukcija..puno zavojnica, kondova.. Zvucnici su u mostu, nema vrludanja i slobodne relaksacije.. Ono na sta treba obratiti paznju je sistem hladjenja, bakar u sendvicu(temperaturna ujednacenost i veliki toplotni kapacitet bakra), na vodjenje energetskih vodova i prikljucaka, malo vise sina i traka, manje zica, i tada je to zaista ozbiljno pojacalo..idealno bi bilo izbaciti trafoe u posebnu kutiju... Jedino sto ne farba signal...

http://www.reliablecapacitors.com/pickcap.htm

Glavni lezaj tanjira je otprilike 60% dreke gramofona. 25-30% je motor, a ostalo pogon(kais, idler) i spoljni uticaji.

Pa valjda svira kao buzuki

Da, da, moja omaska, unutrasnja otpornost cevke pri doticnom biasu.

Ne bih da kvarim Apex temu . Uz izvinjenje, da odgovorim, i vise necu...mozemo da otvorimo temu o fenserajima...teflonskim stampama i kojekakvim preterivanjima, koja su kao "subtle design". A kakve i koje je to IKO, ne samo par njih u podrumima silikonske doline, imao fast & soft rikaveri diode na raspolaganju pre 35 godina?..Da li je tehnologija stala? Najcesce su bile "snappy recovery", veoma zivahne sa oscilacijama.. Imali su MUR-ke i poneku sotki diodu za nizak napon ...i naravno greceve, diskretne ili u sarolikim pakovanjima..za opstu upotrebu.. Pride, i idealna ili shottky dioda, generisu "shot" sum..ukratko, u difuzionim procesima. Neke druge generisu rekuperativni sum, sa slicnim efektom. Suma ima, samo je pitanje koji se i kako moze kontrolisati..raznim tehnikama. Ali, cinjenica da neko tek sada otkriva tehnoloske zackoljice i napretke..a konsultuje i prodaje duzi niz godina superfine dizajne...kao kada bi neko tvrdio da resava slozene nelinearne diferencijalne sisteme(uglavnom na osecaj ili nekim imaginarnim precicama) a da ne zna tablicu mnozenja...najbazicnije osnove..a cesto i pokazuje nerazumevanje nekih pojava, ali se vadi na profitabilni sluh i davno zavrsenu fiziku... I ja bih mu dodelio nagradu..za marketing.

I da je racun dobar, pre svega, sto je bilo i najbitnije , a takodje i da se ne moze puno pobeci od 2k5 ulazne impedanse...koju desetkicu gore-dole..

Klavir je problematican i kod snimanja, pa ne treba za sve kriviti samo pojacalo. (mada ja na livadi ne cuh ni klavir ni harfu , i ne treba da je cujem, nisam ja Tito pa da obozavam neobicne instrumente_.. Ali to je stvar ukusa, slusamo muziku koja nam prija. Meni Toma prija podjednako kao i Piter Grin. On se trenutno bavi otkrivanjem brzih dioda umesto greca u svom ultramegagiga preampu, pa mi ne deluje kao neka konstruktivna referenca. Mislim da vise brine o fenseraju, a sa svojih 70+ godina, sumnjam da cuje ista suptilno ili korisno..lobanja se deformise u tim decenijama, pa mozda cuje nesto drugima neupotrebljivo.. Mislim da je kao dizajner vise u fensi ili pomodnom dizajnu, hajpu kojeg trziste formira, a u godinama je kada moze da profanise svoj renome, kritike nece slusati decenijama..ja mu zelim da ih slusa jos pet...ali... Mislim da harmonika i nekorektnosti treba da bude sto manje, sa tehnicke strane, a za modelovanja neke prijatnosti, neko voli parne, neko ljute neprane, to je za licni ukus. Pride smo poprilicno imuni na neke harmonike i do nivoa od 3, 4 i do 7% izoblicenja, ako je verovati publikovanim merenjima... Ono sto mozemo od ovakvih pojacavaca da ocekujemo je jako korektan rad, daleko bolji nego velike vecine izradaka iz proslosti.

Pa sad pogledaj dijagram na 17-oj strani datasita.

Tefericu se ima malo sta dodati. Ja bih samo konkretne lampe(koje ce biti ubacene u spravu) malo pecnuo naponima i proverio koliko su verodostojne doticnim dijagramima. Bar u nekoliko tacaka, konstatovao razliku, malo uveo korekcioni faktor, ili iscrtkao korektne krive, bar za zonu upotrebe. Bez potrebe ne cackati ekstreme. Sa profi lampama je "lakse"(istina za dramaticno vece novce), uz njih pristigne i poneki kritican detaljcic, drzac, nosac, kapica, nekada i celo podnozje, i sto je najvaznije, stigne (stocni)"pasos", sa krivama koje vaze samo za tu, konkretnu lampu, iako joj je serija standardna, profi, mil, aero, marine, ili sta god... Kao "navodilo za uporabo" u kutiji leka. To se ne moze ocekivati za komercijalne lampe, sigurno ne za cene po kojima se nabavljaju..da svaka protrci kurve traser..njima je selekcija dobra-nedobra.. Takodje se moze i snimiti impedansa trafoa, po frekventnoj karakteristici, svi imamo signal generator, nesto zica, par otpornika i digitalni multimetar..

Vise je bias lampe. Postavljanje radne tacke.

Slikovit primer za ekskluzivu. Mada se vecina na Balkanu "udara po nosu", zarad slikovitog razumevanja pojava. Sve u svemu, nezno sa kolicinom napona i sa anodnim tretmanom uopste.

Gde si nasao te fine "srebrne"? Svidja mi se prihvat mase na njima.

Neki model moze da se pojednostavi, zarad razumevanja, ali ne treba sada da raste drvo jednostavnih zakljucaka. Iz prostog razloga razocaranja uradkom. Cinjenica je da toplota izbacuje oblak elektrona sa katode, ali je cinjenica da oni nisu svi jednake energije. I cinjenica je da ih naponsko polje ubrzava ka anodi. Ali, ne zelimo ni izgladneli fluks elektrona koji jedva i neuredno dobacuju do anode, i takodje ne zelimo prebrze i neartikulisane elektrone koji ce da bombarduju anodu izazivaju sekundarne eksitacije i ludovanja po signalu. Zelimo fini, uredan i homogen, kontrolabilan fluks, koji ce cutati bez signala, i pomno pratiti promene na upravljackoj resetki. Jednostavno i pomalo slikovito receno..

Napuni onaj Apex dvoriste sa zvukom...

Ili bar na razliku. Ne valja "viseci" namotaj..

Glava ce videti cirkus i neefikasnost trafoa. Zen je propacunao izuzetno korektno, racunajuci i paralelne impedance 10k i 47k, i koren prenosnog odnosa i dodatu impedansu primara.. Racun, streberski okvirno, kaze da je cifra 2823 oma... (sad jbga, verovatno Grau cuje tih 23 omica razlike ) A inace bi tu telefoniju trebalo ostaviti telefonistima..

Ajde!

Da si spalio vise, Zen bi se samo krstio... Za pocetak je sjajno, samo da se ne osilis...da ne zatreba PP aparat.. Ja recimo rutinski pazim na komponente, ali strada prst, dlan ili nesto okolo..

Tranzistori se poprilicno razlikuju iz 60-70, 80, od planarnih ka difuzionim, od onih iz 90-ih(kada je osvanula treca generacija, kojima brzina nije zavisna od napona), a narocito ovih sa pocetka 21-og veka kada su krenule zaista slozene tehnologije izrade, obrade i adaptacije peleta. Tako da sada, nabacivanje primera, prakticno ne znaci nista, kao da se nabacuju imena procesora i racunara iz 90-ih .. Naravno da treba dobro poznavati delove i rad komponenti, ali zaista primeri iz proslosti imaju svoje mesto u proslosti, gde treba i da ostanu. I sama sema je obecavajuca, Mile Apex nije ni malo neozbiljan dizajner. Meni se narocito svidja koriscenje 337 tranzistora, koji u uslovima malo vecih struja(za taj tranzistor) pokazuju zadivljujuce nizak nivo suma. U odnosu na neke malosumne, ali merenim sumom pri strujama par mA.

Nista bez muske ruke.

Da ostavimo moje licne animozitete prema darlingtonima, i podvedemo to pod stvar mog licnog (ne)ukusa, pojacala deluju krajnje interesantno. Jedino me bune inverzne, spore 1N4007 na izlaznim tranzistorima, sta je njihova ideja? Po meni i 9 i 14 su zanimljive seme, i skoro sam siguran da ce jedna uposliti dokone MJ802 i MJ 4502, sa tih manje od par ampera do 30V su duboko u bezbednoj zoni SOA. Velike serije paralelnih tranzistora imaju svoje termalne prednosti, podele rasute energije, tackasti izvori postaju linijski, prakticno povrsinski, dobra bakarna podloga bi ujednacila temperaturni front, manje oscilacije temperature za vece raspone snage, sto znaci da u vecem opsegu rade u zeljenim okvirima. Tu je sve bitno, od temperature peleta do temperature hladnjaka. Obezbediti sto manje oscilacije peleta, a sto veci toplotni fluks prema okolini, makar preko vise temperature hladnjaka..ovo ne treba shvatiti pojednostavljeno, da se ne prave greske..sve mora da je poprilicno harmonicno ugodjeno. Najbitnija je temperatura peleta, pre svega.. Ono sto su mane paralelisanja je kapacitivnost brojnih kolektora prema hladnjaku, odnosno (eventualnom)uzemljenju. I to nije vise 3-5 ili recimo 10 pF, vec 50 do 100pF, a tada se prenose znacajni pikovi...pa posle kriva EDB sto salje suske po gnd-u Postoje tu tehnike izdizanja hladnjaka iznad uzemljenja, izrada izolacije sa sendvic folijom da se prepolovi kapacitet, ali je to za prosecnog diyera otprilike zadnja rupa na svirali, i to sa zadnje strane svirale..ako je uopste primeti.. P.S. Sto se hladnjaka tice, osim zbunjujucih nepotpunih podataka, testiranje je prilicno lako. Jedan, recimo Dale otpornik, 25W se optereti kao grejac na 10W(idealno 10 oma i 1A), na jednom kraju hladnjaka, i meri vreme postizanja temperature na drugom kraju(ili zeljenoj poziciji, korena rebra ili vrha rebra), uz merenje temperature uz grejac. Lepo bi bilo i bakar i Al meriti, i hibrid, spojeno, i videti brzinu prostiranja, kapacitet hladnjaka po zapremini i mogucnost odavanja u okolinu. Poboljsace opis konkretnog hladnjaka i videti na kojoj udaljenosti, odnosno zapremini odgovaraju nazivni podaci, broj kelvina po vatu.. Ja sam koristio bazu kucista tranzistora, i predvidjene disipacije direktno sprovodio na hladnjak, i sa zanemarljivom greskom se znalo koja je gde temperatura, ukljucujuci i temperaturu peleta u radu uredjaja, i to pri razlicitim temperaturama ambijenta...