vladd

Si alav Pa ti onda kao John Curl, sakupi jedno deset kila aluminijuma, odlijes jedan blok, i kopas kutiju iz monolita aluminijuma za preamp. Kutije se ili prave po potrebi, ili daju ogromne pare da budu bas bas solidne. Ova tvoja je super, ima i mogucnost subsasije, izdizanja komponenti od donje ploce, napravis kutijice od mu metala da budu oblika sklopova, ovarbas u crno, udaris beli fletbed preko njih sa strasnim recima, i budes bolji i lepsi od Maranza.

Znaci da saljemo pristojni prekidac?

Sjajno je to, kada je sistem organizovan. Nije ni bitno koji je razlog uvodjenja pravila, verovatno nece ni haos u bazama podataka, ni da podrzavaju nekorektan odnos prema proizvodjacu, bitno je da imas korektan izlaz iz situacije sa odlicnim epilogom. I da ne ispadnes asocijalni gradjanin koji se trudi da lavira oko pravila.

Jel' se meni cini, ili si trebao da stavis izolirband na kljesta za stezanje matice prekidaca?

Pa ako je to vec u detalje regulisano, ne bi bilo dobro ni da pokusavas da se izvuces ispod te misolovke. Naravno da u ozbiljnim drzavama prazna prica ne pomaze, pogotovo sto su oni to vec utanacili sa dovoljno strucnim osobama, i za tehniku i za pravo. Logicno je da ne mozes da pravis "isti" motor, to je protiv interesa autora, a sa drugacijim konstruktivnim parametrima je vec izazov druge vrste. Pravi da ti bude lep na izgled, ne ides na trke vec u cafe

Ja koristim bakarne flahove, debljine 5mm, sirine po potrebi, da ujednace fluks, brzo odvedu toplotu sa tackastih poluprovodnickih izvora. Iza bakra rebrasti aluminijumski hladnjak. Bakar ima znacajan toplotni kapacitet, i odlicnu kondukciju, dok aluminijum ima slabiju kondukciju, ali odlicnu konvekciju. Bakar ima slabiju konvekciju od aluminijuma za istu (polaznu) temperaturu, ali u praksi to malo kompenzuje, posto je zbog odlicne kondukcije na visoj temperaturi-bolja konvekcija prema okolini, veci "delta T".. Pa se transfer toplote obavlja sa maksimalno ujednacene temperature, preko znacajno vece povrsine. Naravno, ako su radne tacke temperaturno osetljivije.. Nekada je prosto overkill.

To su neki visokonaponski? Ili gledam pogresni datasit. Svojevremeno sam radio Hiragu, kao dc pojacavac za neke potrebe(a nije muzika), i pobudni su bili bd 139 i 140. Nisu izdrzali 400KHz, pa sam promenio sa MJE 210, koji su radili preko 600Hz. Za audio potrebe su bili jako solidni. Ali nisu fensi, pravio ih Philips... Treba obratiti paznju na par sitnica, SOA im je malo nezgodna, pa treba paziti koje mu se struje traze na kom naponu. Drugo, to su tranzistori starih tehnologija, pozeljno je dobro hladjenje, naglije degradiraju...

Na prvoj strani ruskog datasita ti pise da je Ua=120V. Istina bez dopunskog pojasnjenja. MAX vrednost napona koja sme da se pojavi na anodi je 300V, naravno uz ostala ogranicenja. Ti dovodis 260 na anodu, dok ne protece struja kroz anodni otpornik.. Na doticnoj drugoj stani je i Uk-h=100V Plus sto se obraca paznja na "disanja" napona pri signalu. I u tim uslovima ti je garantovano 2000 sati, i pre svega korektan rad. Kao i za svaku drugu osetljivu komponentu, tranzistor, elko... Posto tranzistor os 60V ne guramo na 65-70, elko od 50V ne guramo na 60, izdrzace, imaju svoje tolerancije sigurnosne margine ali koliko, i kakve haoticne pojave ce biti u njima.. To je prekidacka lampa otkrivena da moze da se koristi za audio(a koja to ne moze da se drzi u nekom uskom linearnom rezimu), cak neki tvrde da se bolje ponasa da naponom resetke -3do -4V, a ne specificiranih 8V, po meni, za komponentu koja nije u konstruktivnoj nameni, treba varirati, traziti i napipati rezim od komada do komada. Naravno, izbegavati pomodna, navodno audiofilska, realno laicka uputstva o nekakvim "przenjima".. strujcinama...

Sa neadekvatnom razlikom napona anoda-katoda, imas podivljale elektrone koji jurcaju unaokolo i bombarduju anodu. To je sirokopojasni, random sum, pride modulisan sa par volti ripla iz ispravljanja, koji se direktno pojavljuje na izlazu. Odvlacenjem "ludih" elektrona na masu si smanjio njihov uticaj na signal, ali su i dalje prisutni u lampi i bombarduju katodu. Cim malo oslabi vakuum, lampa ce brzo da degradira. Svakako zelimo lepe, debele elektrone koji kontrolisano struje do anode i plesu uz muziku, bez viskova energije i sekundarnih izbijanja i reakcija. Druga stvar, proveri ovo sto ti Sale kaze za sant kondenzator, hf cut off. Kod novijih trafoa je znacajno nizi kapacitet, i rezonanca je na preko 100KHz, kondovi do 500pF, kod starih topologija, davilo se znacajno nize, 15-20KHz. Prema induktivnosti primara, prenosu impedansi, definisi sta vidi lampa i LC rezonancu za neku visu frekvenciju, bar preko 30KHz.. Naravno i nekog zobela da egzistira na sekundaru, ili adaptirati eventualnog zobela u zvucnoj kutiji, ako ga ima, kada vec nema povratnih sprega. To je malo drugaciji pristup, a sa gotovim semama i komponentama, jos naporniji su kompromisi(i sam posao) kada se sve skockava od nule, mota trafo, definisu radne tacke...

Obicno se polarisanje grejanja ne stavlja u seme(prikazuje se topologija semom) i odredjuje se prema karakteristikama lampe. To se nekako "podrazumeva"... Za ovu 6n6p je a-k napon 120v. Pri 18mA i 2k4, a-k napon je oko 200V. Anodni otpornik..8k66 ili 9k1...za zeljenu struju.. http://tone-lizard.com/wp-content/uploads/2015/08/6n6p-6Н6П.pdf?048df8 Maksimalni dozvoljeni napon izmedju katode i grejaca je 100V, pa ne bi bilo lose podici grejac na nekih 60ak V, razdelnikom sa anodnog napona... Pa su svi elementi lampe u bezbednim zonama datasita.. Mozda lepo svira, ali mi deluje da seta po simsu...

Ja bih se, prvo, poigrao sa referentnim naponom, zavisno od ripla napajanja, smanjio bih otpornike od 100K, i odredio kondove da imaju rc konstantu koja eventualno smanjuje ripl. Ili prosto ostavio velike kondove. To je recimo fina lokacija za tantal kondove. Izbacio otpornike 27k, uveo otpornik u povratnoj sprezi od 10-100 oma(zavisno od load-a), i - ulaz zakacio sa 20-ak koma na masu. Zamenio mesta ulaznom i izlaznom kondu, ili koristio dva identicna, recimo 22uF. I limitirao struju bafera, rednim otpotnikom na napajanju cipa(sto je opcija za simetricno napajanje), ovde radje izlaznim otpornikom, par desetina oma...

Malo se izbegne Johnson, ali docekuje Mali Radojica... Seebeck.. Uostalom, ne mogu audiofiligranski projekti da se provuku sa jeftinim komponentama tipa "obicnog" otpornika... Uostalom, zar tantal kondovi nisu anatemisani iz audio igranjca, zbog varijabilnog ponasanja na razlicitim naponima? Odnosno zbog velike dielektricne absorpcije? Mada.... vec vidim price kako poseduju neku "muzikalnost"...

Ima stetnu svrhu, ako je bajpasovan na ovaj nacin. Kroz cip postoji kasnjenje signala koje se pojavljuje na izlazu, iza osnovnog.

Da, ulaz je neinvertovan a povratna sprega je negativna, za razliku od slike sa 741..inace je sklop bajpasovan Lm 358 je pojacavac opste namene, da kazem prostih signala, najslabija karika je za audio..

Ne bi bilo lose da se zna za sta je bafer. Pride, pojacanje je jedinicno, pa sa te strane nema opasnosti za oscilovanje, faza je pomerena manje od 100 stepeni, pa je fazna margina dovoljna. Ostaje frekventna nestabilnost, i eventualno los slu rejt, koji moze da poveca fazni pomeraj na visim frekvencijama. Kod bafera za audio potrebe je poprilicno komotna situacija po pitanju stabilnosti....problemi su od 1-100MHz Inace, gornja sema moze da se doradi, 220k se zameni kratkim spojem, delitelji mogu da budu 10k, izlazni otpornik stotinak oma, na ulazu i izlazu kondenzatori, zarad odvajanja dc signala.. Napajanje moze da bude relativno prosto, malo predimenzionirana opcija je linearni regulator plus post regulator, mada su savremeni opampovi sa velikom otpornoscu na ripl napajanja, sa velikim PSRR, pa je linearac sasvim dovoljan, uz par tehnika blokade napajanja multilejer ili keramickim kondovima blizu linearca i blizu opampa....

Bio je pritiscic, ne u toj meri, vise kao napomena.."dobro bi bilo". Zadnji kvartal proslog veka u USA je bio u tom stilu, svi su davali sve od sebe, pa sta i kako ispadne, a ispadalo je dobro, uz realne rokove. Narocito razvojne. I uz maksimalno koriscenje tehnologije. Cak je i skupa oprema mogla biti unajmljena. Ili su se mogla obavljati usluzna merenja. Sada je jasno okrenut curak naopako, i izbila je u prvi plan vestina munjevite prodaje, napada novitetima, permanentne izmene i modelovanje trzista. Razvoj je skup, zahteva skupe ljude i skupe opreme, ili nesto jeftinije najmove, lakse je mufte platiti deset lazova nego posteno jednog ozbiljnog dizajnera.. Tada je kvalitet modelovao trziste i ocenjivao proizvod, sada trziste i potrebe modeluju prazne price po medijima..

Zabrinjavajuci intervju. Posmatrano sa strane korisnika.

Da, tacerova na merkelovoj?

Pa dobro, to je grubi pristup. Svakako treba uzeti u obzir i unutrasnju arhitekturu kutije, koja znacajno moze da ucvrsti spoljne zidove. Pa zavisno od potreba i detalja uradka, sledi i odabir materijala. I naravno da masprodukcija u dobroj, vecoj ili jos vecoj meri izvodi besne gliste sa kojekakvim ustedama i dosetkama.

@sir Oliver A to nije pitanje kolicine plate i nekog materijalnog standarda, vec haosa u glavi, odnosa prema sebi, okolini.. Prvo primetih onu cistocu i lepotu u kutiji, a onda i na ulici

To SJ znaci oblik SOP pakovanja, 5,3mm sirine, prakticno najcesci SMD koji srecemo. Kod nekiih proizvodjaca. Ja sam koristio one malo vise "zgazene", TSSOP. Posto nema drugih bitnih osobina pod "SJ" oznakom, tipa nekog uvecanog napona(6-6,5V), radne temperature(do 120C) ili neke topologije u cipu(zastite ili prenaponska lecovanja), mozes slobodno da koristis to sto si dobio.

Pidzama dezen, momenalno blagostanje.

Tamo gore nema ni prasine ni kaljuge ni zvaka ni drangulija po ulicama!!!

Neka se spremi, neka se spremi....EIMAC 4-400A..