stein

A sve pričaš o DC naponima (?). 20VDC na izlazu preampa bi me nateralo da trenutačno izmerim napajanje preampa i vrednost napona napajanja uporedim. Na izlaznim pojačalima sa simetričnim napajanjem bude pola napona napajanja kada izlazni geknu u jednoj polovini ampa. Ali onda to bude trajno stanje. Nego, kako i gde je potenciometar uvezan u preampu? Na ulazu kao klasičan razdelnik napona? Ako jeste onda mi mozak nema pametnih ideja...

Mhm. My point exactly. Ne bih da zvučim zlonamerno ali se uglavnom godinama ponavlja isti šablon: sa juga se doseli određen broj novih stanovnika u Suboticu, ali se isto tako i iseli određen broj na sever, zapad, kako god... I tako... Čuo sam neke priče da su neposredno posle 2. velikog rata strateški ograničili razvoj i ulaganja u gradove koji su na 30-50km u graničnom pojasu. Ono, "topovsko meso", ako ko krene na nas, a sva vitalna industrija i infrastruktura se pomerila u unutrašnjost jer je uvek bilo jasno da se sama granica i bliža okolina ne može u potpunosti zaštititi od upada agresora. Zahvaljujući varšavskom i nato paktu, hladnim ratovima, vojnoj strategiji i ko zna kakvim razlozima, u poslednjih osamdeset godina, u Subotici broj stanovnika manje - više stagnira... Doduše, po popisu iz 1948, pobrojalo se tek 63.048 duša...

Upravo si dao novo značenje onoj "ko ne popije..."

Pazi šta ćeš poželeti, moglo bi da ti se ispuni...

Samo još džukac da dobije svoj sistem pa ode sve u tri... kalifata...

Nije zbog naočara, no su mi uši krive, ovaj, ne baš krive nego neprilagođenog oblika i veličine za sluške. Kako god da namestim, večito me nešto žulja... A naočare čisto bonus. Elem, 'beš progresive. Jednom prob'o, mal' se nisam strmoglavio u patos.

Imam sluške ali ne volim ih jer mi stalno nešto žulja po glavi a svako malo te jedne naočare, te druge... Te za daleko, te za čitanje...

Otprilike... Palim "glavni sistem" praktično samo kada se skupi neko društvo gde ima pušača. Onda dođemo gore u potkrovlje, i onda neko kaže, "ajd pušti nešto s gramofona" i onda to krene pa slušamo malo ploče pa posle više nikog nije briga i pređe se prvo na CD potom na laptop... Zapravo je problem što "sistema" ima svuda po kući... Ćera pila po sluškama u svojoj sobi, u dnevnoj sobi je cevaš sa hornama, u spavaćoj 2.1 uz laptop... Ne mogu ni da zamislim više ona vremena kad smo se k'o klinci svi iz zgrade a bogami i iz susednih zgrada skupljali kod Goce pa slušali "Hey, Mr Broadway" na njenom velikom STEREO lampašu... Bilo takvih radija skoro pa u svakoj porodici, ali njen je imao i gramofon a pride bio u njenoj sobi, ne u kujni...

Kanda ja ne bih ni kupio novi, "pismeniji" (čita sa usb-a) TV da nije tako... Ajd' da ubace jedan ili dva bloka od po dva ili tri minuta, al' ima kad to nagomilaju na dvaes' minuta pa pet blokova... Ne jednom krene pa ide na TV film, a ja pomislim, e, to bi mog'o pogledat' (opet) i onda snimim na stik, zabodem, odgledam ceo film, a na TV tek prošlo pola istog filma. Ne bi mene to toliko ni jedilo nego uopšte ne trpaju reklame pre filma, nego sve tako da ga unište...

Crimen Ferpecto http://www.imdb.com/title/tt0395125/?ref_=tt_rec_tt Nije ga baš lako naći, ali je ocenu preko sedmice na imdb itekako zavredeo. Ne dajte se zavesti pokušajem da mu promene naslov u Perfect Crime ili još gore, Crimen Perfecto

Trenutačno jedino mesto gde ih se može naći (preko interneta, a i to je pitanje koliko je informacija tačna) je ovde: http://www.onaportal.com/-cene-beograd/zvucnici-za-kompjuter/p/10502#a cena malkice preko 2000, tačnije 3530 dinara. Nisu loši malci ali spadaju u zv.kutije koje lupaju i zvone pa bez dorade kabineta nisu baš zvučnici koji će preko noći postati omiljeni emiter uz komp. Pojačalo nisam zagledao ali pretpostavljam da je neki veoma low-budget sklop... Kome treba malo, kompaktno, a podnošljivo kako zvukom i cenom a voljan je da poradi malo na kutijama, možda i nije loš izbor.

http://www.diyaudio.rs/topic/60-novopridosle-skalamerije/page-316#entry217278ili može da se proba varijanta da se ne ide na PC zvučnike nego aktivne nearfield monitore... http://www.mitrosmusic.com/proizvod/18989-Alesis-Elevate-3/ http://www.mitrosmusic.com/proizvod/15768-Kurzweil-KS40A/ http://www.mitrosmusic.com/proizvod/1292-Behringer-MS16/ Ove poslednje sam imao, bio sam u principu zadovoljan, i to je sviralo bolje od bilo čega pravljenog za PC. Na gornjoj granici cene, a trenutačno na rasprodaji: http://www.mitrosmusic.com/proizvod/6445-RASPRODAJA---studio-Yamaha-MSP3-/ Meni se na kraju svelo na to da ne želim da mi amplifikacija bude utrpana u zvučnički kabinet, a očekujući ipak neki konačni zvučni kvalitet moram da se opredelim za ponešto gabaritnije kutijice Zvuk sa 2.0 PC zvučnika je uglavnom skičav i praštav, a 2.1 sistemi se uvek bore da iz 2" prcvoljaka izmuzu nemoguće dubokih 45-50Hz-što rezultuje burastim zvukom od kojeg vrlo brzo počinje da boli glava i neviđeno smara dok se neki mali bookshelf ipk može dovesti u red i dobiti koliko-toliko slušljiv zvuk. Cela ideja NF monitoringa je da se sve drži u trouglu veličine 1x1x1m što omogućava poprilično efikasno isključivanje efekta akustike prostora a samim tim i najčistiju moguću informaciju što je u studijima musthave. Tu uglavnom nema neke velike dubine u smislu niskih frekvencija ali kad sediš po 5, 6 sati u studiju, sa ovakvim zvčnicima može da se radi, a sa PC zvučnicima bi posle dve nedelje išao na bolovanje zbog migrene...

Rešio postavljanje a bogami i amplifikaciju. Mali Kenwood A-34 je taman lepo čučnuo na donju ploču, ispod štampača... Ne bih zalazio u mračne vode audiofiličarstva kako to zajedno svira, ali sigurno bolje svira nego bilo koji 2.0 ili 2.1 sistem pravljen da se kači na komp. Pogotovo kada se uzme u obzir da je sve upalo u veoma skromnu sumu. Ma šta god da sam smislio, u samogradnji ne bih uspeo da sklopim ništa bolje ni za iste a kamoli za manje novca. Konačno ću moći da slušam muziku kad radim ispred kompa a da to ne zahteva da pola Đerdapa radi samo za moju opremu i da mi onaj bloated quasibass ne ide na živce... Cenovno je sve zajedno izašlo otprilike u klasi cene najjeftinijih polovnih aktivnih NFM, ali definitivno bolje zvuči. Pojačalce je okej, očuvano, nije hakano a iznutra deluje kao da nije bilo paljeno ili krpljeno.

Možda u tome i jeste trik: imati pravu količinu kabela za neki uređaj Namesto eksperimentisanja sa previše različitih vrsta, probati sa istim (tek nekoliko vrsta) ali sa različitim dužinama...

460-525mA Verujem da je Sax hteo da napiše isto, ali ne u mA nego A... Onda bi bilo tačno Typo...

Što opet vuče poreklo od nemačkog naziva za taj priključak na motokultivator, Bodenfräse... (što ni google ne ume da prevede jer je u pitanju tipična nemačka složenica od reči tlo i reči glodalica) A nema veze sa glodanjem tj obradom metala

Ufrezenkovana ti glava. Frezovanje bi značilo glodanje a frezenkovanje je budalaština**. https://de.wikipedia.org/wiki/Fr%C3%A4sen Senken na nemačkom je isto što i sink na engleskom, a pojašnjenje nedvosmisleno jasno: https://en.wikipedia.org/wiki/Countersinkiliti https://de.wikipedia.org/wiki/Senken Frezenkovanje** :

Drago mi je da je procedura prilagođavanja površine kutije prošla kako treba. Dok nisam došao u posed male alatke koja za to služi, desilo mi se više puta da precenim svoju i snagu bušilice te oštrinu burgije i prosviram rupu pa onda sve ode u tri lepe. Najteže je upuštanje u 2mm lim za 3mm vijke. Odnos debljine i potrebne dubine materijala se poklapa tako da vrh burgije uvek mora da prođe kroz već postojeću rupu od 3mm da bi se dobila dovoljna dubina tojest, da glava vijka bude u istoj ravni sa limom. Što se jezičkih zavrzlama tiče, nemački se preslikao u domaće mašinstvo kada se DIN norma preslikala u JUS. Famozna i legendarna rečenica "Sedi, jedan" je uvek sledila kada bi neko od đaka na pitanje "Kako se zove ovaj instrument" namesto "Pomično kljunasto merilo" bubnuo "šubler!" Nije to jedina stvar u školi zbog koje su padali kečevi. Na pitanje kako se koristi/pozicionira violončelo (a nema veze sa tehničkim vaspitanjem no muzičkim) tačan odgovor bi bio pridržavanje unutrašnjom stranom kolena a ne "između nogu"... Danas mi je to smešno...

Sinoć odgledao Divergent (2014), a sve bazirano na činjenici da sam u Laguni primetio tri knjige koje na naslovnoj strani spominju film. E sad, jel' film snimljen po knjizi il' je scenario prerađen za štampu, ne bih znao ovako napamet (a mrzilo me da istražujem) pa sam što bi rekli, izrizikovao deo večeri pred spavanje da odgledam. Nije da liči ili ima ikakve izražene sličnosti sa nekim drugim filmom, ali upada u podkategoriju scifi filmova gde je u budućnosti posle velikog rata (oh, kako poznato zvuči) nastalo novo društveno uređenje koje, da budemo iskreni, nije ništa bolje nego ovo što ga imamo sada ali sa premisom idealnog... U detalje ne bih, da ne kvarim onome ko eventualno želi da odgleda. U filmu jedino što mi nije leglo što je jedna od akterki Kate Winslet koju smo jednom već morali da otrpimo u Titaniku i to sve do kraja (što je ne udaviše, nije mi jasno?!)... Večeraske na programu Insurgent (2015) a tako se zove i druga knjiga (takođe izložena na postamentu u knjižari) pa računam da će se tokom sledeće godine ako ovaj drugi nastavak nije totalna katastrofa pojaviti i Allegiant... Film nije kandidat za Oskara ili neku drugu prestižnu nagradu, rekao bih, ali nije ni lošiji od sličnih novih filmova (Hunger Games, Maze Runner...) edit> Insurgent prošao okej, jedino što je hepiend a tome se nisam nadao. Kako li će sad nastaviti i hoće li... U Gremlinima se barem znalo da nastavak sledi čim ih nahraniš posle ponoći...

Lako bi mi bilo razbacivati se fekalijama sada kada je sve već privedeno kraju, stoga, neću srati. Za neku sledeću priliku, imam ja svoju email adresu, mogućnost da primam telefonske pozive i sms poruke, a bogami i PP na forumu... Kutija je lepa. PS. Corel je za ovakve stvari upotrebljiv ali i sranje istovremeno. Postoji niz boljih (besplatnih i legalnih) rešenja, pogotovo za 2D crtanje a sa dwg/dxf rezultujućim fajlovima, http://www.qcad.org/en/na primer. Rado bih preporučio (po)neki 3D CAD paket ali za nekoga koga totalno zabole da se zamajava učeći nešto što mu je krajnje nepotrebno u životu a sve zarad jedne kutije, nećemo komplikovati... Kao što ne bih išao na mašinski fakultet samo zato da bih naučio kako se otvara hauba na autu. Nadam se da će krajni rezultat opravdati uloženo (vreme, živce, energiju) i da se nećete učlaniti u neki sizifovski klub

Ma takav klin se na strugu za drvo odradi za pet minuta, koliko bi ti manje?

Drveni metkovi koje može da ti uradi neki stolar ili neko ko ima strug za drvo? Možeš eksperimentisati raznim oblicima, veličinama, vrstama dvreta... Igranka do penzije...