stein

Ja sam promenama cevki došao do dve (E88CC) koje su mi merno dale najbolju simetriju tj balans između polovina cevnog dela pojačala. Pločice cevnog dela su kruto vezane na ostatak konstrukcije a veliki trafo je elastično vešan, koliko se elastično moglo izvesti. Planirao sam da izvedem dodatne modifikacije i pločice cevnog dela montiram preko gumica koje se koriste u CD transportima i na kasetofonskim/gramofonskim motorima... To bi dodatno prigušilo eventualne preostale vibracije koje veliki trafo možda prenosi preko šasije na cevi. Mogu još malo i da se pozabavim vodovima od napajanja za cevni deo, i vodovima signala od cevnog do tranzistorskog dela, sada žičice, iako kratke, idu iznad a veoma blizu kondenzatora od 2u2 koji su u petlji povratne sprege cevi... Mogućnosti su skoro pa neograničene, ostaje da se uz dosta strpljenja i niz pokušaja nađe šta zapravo izaziva opisane smetnje...

Pošto je amp rađen sa pločicama koje su, da iskreno kažem, malkice zbrzane, bilo je nekih intervencija u hodu, planirao sam da pravim komplet nove PCB, ali u Eagle-u, međutim, mnogo toga ne razumem kako treba da se uradi u programu. Ako do toga dođe, a voleo bih da se uradi i nešto zanatlijski lepše i korektnije, a konačno, i univerzalnije, verovatno ću se morati ozbiljno posvetiti kreaciji pločica u Eagle-u... Mislim da do zujanja dolazi iz dva moguća razloga. Jedan je pomalo problematičan kvalitet trafoa za cirklotron, a drugi problem je što sam, kako Sipi reče, komponente i raspored istih (pločica sa komponentama) formulisao "In Situ", tj, kako sam uspeo u datom momentu. Napajanje tj ispravljač za visokonaponski deo je možda predaleko od samih potrošača, hladnjaci polegnuti, kondenzatori ogromni, šasija jednostavna ali samim tim i ograničena u smislu omogućavanja boljih kombinacija za raspored elemenata... Sa mnogo više iskustva i znanja, sada će biti mnogo lakše izvesti to mnogo bolje u zanatskom smislu. Jedino da pohvatam konce kako pripremiti PCB layoute u Eagle-u... Inače, spremio sam i malo novih hladnjaka za novi primerak, samo treba još mnogo da štedim da skrpim pare za novi trafo i kućište a i delove... Sad se štedi za fasadu na kući, a slobodno vreme ću veoma izvesno utuckati na sklapanju preampa, tj aktivne skretnice... Ah, da, hvala za pohvale Ipak, zna se ko je sve odgovoran...

No, i ništa o tome koji su ćevapi odneli pobedu?

Divno sročeno.

Nije problem, ali nemoj se nadati čudima. Meni je trebalo više od godinu dana intenzivnog rada sa programom da pohvatam neke osnovne stvari. Program samo pomaže da vizualizuješ ono što ne umeš da dovoljno jasno nažvrljaš rukom na komadu papira. Meni prvenstveno služi za posao, trckanje hladnjaka, kondenzatora, trafoa, prednjih ploča i koještarija za hobi (DIYAudio) je samo relaksirajući niz vežbi koji je zabavan i koristan u isto vreme. Ne treba zaboraviti da je to veoma ozbiljan, kompleksan, skup i zahtevan softver koji služi da se njime zarađuje. Zahtevan je i prema računaru, mada radi i na laptopu starije generacije, ali nemoj se iznenaditi ako malo "zaglavi" ako nemaš bar 4G DDR3 RAM-a i najmanje dobar dual core procesor... Za većinu stvari možeš iskoristiti i mnogo dostupnije stvarčice, kao što je recimo Google SketchUp (lično nisam probao, ali vidim da je sasvim ok za mnoge stvari) tako da... Ako zaškripi, mogu da posavetujem, ali kao što rekoh, veoma zahtevan softverski paket. Što je novija verzija, utoliko je zahtevniji, a u suštini ti neće pomoći da lakše prikažeš sveje ideje.

Ja ću jedan Bensedin, meni to dođe k'o pivo Neka, vala, samo kad si našao šta je bio problem

Ovo je isto to što sam i ja već rekao... http://www.diyaudio.rs/topic/4168-kako-se-moze-preraditi-pojacivac-iz-ab-u-a-klasu/page__view__findpost__p__90575 manje elaborirano, ali u srži isto...

I meni je izbacio samo Wikipediju... Kao prvi rezultat... A onda i drugi i treći i četvrti rezultat a iza toga još oko 438 rezultata... Na prvoj strani rezultata, Google vodi nazad na ovaj forum http://www.diyaudio.rs/topic/947-bastard-anyone/page__view__findpost__p__22220 ....

Onako usput... Da li si imao prilike da čuješ neki od pojačivača koje sam nabrojao? Ja sam čisto zarad izbegavanja nejasnoća čuo mnogo dobrih AB pojačivača, ali sam isto tako čuo i nekoliko odličnih pojačala u A klasi. Iskreno, ni jedno od tih AB pojačala nema ono što imaju svi pojačivači u A klasi pa razumem u kom pravcu ti se kreće razmišljanje, ali eto, da se batalimo ispraznih trućkanja, reci o kom pojačalu u AB klasi bi bilo reči... Daj oznaku modela ili šemu pa da se vidi ima li smisla i svrhe krenuti u preradu...

Pitanje: Zašto bi pojačalo koje je konstruisano da radi u AB klasi forsirao da radi u A klasi? Zamisli se koliko realno možeš da ga poguraš u A klasu a da nešto ne strada... Zar nije onda pametnije odmah napraviti pojačalo u A klasi i znati da će sve biti u redu? Dok dodaš dovoljno hladnjaka i kondenzatora u ispravljaču, pokrpiš praznine koje sprečavaju pojačalo takvo kakvo jeste može da se "naprži", taman ćeš sastaviti pojačalo koje radi posao... JLH, Hiraga, F5, a konačno i cirklotron, sve je to izvodljivo, provereno i nema toliko problema... Nije da ne možeš pokušati ali...

Ovako je bolje za prostirku...

Da, što se tiče brzine, a jedino da Tom ili Penelopa Kruz drže volan i gledaju dal' neki uspavani turčin pikira među farove...

Ma danas više neću ništa da čitam. Tražim gde su mi ... a šta ono beše tražim...

Da, u Laguni ima dovoljno mesta. Moš' da sedneš u nju i čekaš da te neko poveze Mi idemo mini busom... Laguna je firmin auto i ostaje u firmi za firmine potrebe... Em mi je ovako jeftinije, em ne moram da se držim za volan i blenem u put...

Baš me briga. Plaćeno, a kad će da stigne, stići će. Odo i ja na more...

Čekaj, ako nema napona, onda ne može ni da teče struja (ako nema razlike u naponskom potencijalu...) Ili sam ja totalno blesav?

Pa dobro. Negde mi se provuklo ono 600:600, znam zasigurno da je odnos broja navojaka primara i sekundara bio jedan na jedan (a sad sam i proverio) a ako se ipak predomisli, ima malo jednostavne literature na tu temu...

Možda ću ja sad lupiti glupost... Ne zamerite mi... Ako je recimo, kako Vule kaže, reč o maloj, ali stabilnoj impedansi, možda bi se moglo izvesti recimo neko cevno pojačalo ili sa mosfetom (Andy Grove je onomad skockao onaj SE sa jednim mosfetom na izlazu i izlaznim transformatorom sa prenosnim odnosom 1 prema 1, tačnije 600:600) i da se sekundar preračuna da odgovara impedansi potrošača, dakle 0.1 Ohma... Na primarnoj strani bude koliko treba da bude (u zavisnosti od toga šta se kači u primar) a na sekundaru, odradi koliko odgovara potrošaču. Malo bi možda moglo biti nezgodno zbog stvarno male vrednosti impedanse, ali, kao što rekoh, samo mi palo na pamet kako bi se relativno lako mogao rešiti problem prilagođavanja izlazne i opteretne impedanse... Verovatno da ja tu sad ne vidim kakvi bi sve problemi mogli da isplivaju na površinu, ali eto, ja bubnuo pa ostao živ... Na primer, ovako nešto, ako bi se dalo preračunati i preraditi da mu na izlazu paše tih 0.1Ohma...http://www.susan-parker.co.uk/zeus-toroid-amp-1.htm

Pa dobro, ovo mi ostaje kao referenca za budućnost... Sada se polako pakujem za more, pa kada se vratimo radim na preampu/skretnici, pa onda spajanje celog sistema u funkcionalnu celinu, pa kad sve sklopim i poslušam, onda će poklopci na kutiji da odu na plastifikaciju, a za to vreme će amp biti otvoren pa ću se malo poigrati povećavanjem mirne struje ako procenim da mi ovako nije dovoljno dobro. Prvo ću da podignem sa 400 na 600mA i vidim i pratim kako se amp ponaša... Ako bude bolje, možda odemo još malo preko toga, a možda i ne... To će se još sve dešavati (ili neće) u zavisnosti od toga šta ću dobiti kada ceo sistem bude u funkciji...

Znači, maksimum koji može da se utroši na jednom kanalu je 2.5A.

Ne bih išao na maksimalne vrednosti jer to mislim da nema smisla. Ono što zapravo želim da postignem je da u onom delu glasnoće gde realno najčešće slušam muziku, smanjim potencijalno postojeće negativne uticaje AB klase. To verovatno sada već spada u fini tjuning, da ne kažem, traženje dlake u jajetu, ali ja na to gledam kao na izvlačenje najboljeg što pojačalo može da pruži u datim okolnostima, tj pri postojećim naponima i strujama koje ispravljač obezbeđuje, hladnjaci mogu da ohlade (uz pomoć ventilatora) i već sklopljeni delovi mogu da pruže. Nije li, na kraju krajeva, samogradnja upravo to? Dobiti više za iste pare? Odavno sam raskrstio sa idejom da se može dobiti "isto a za manje para" jer to "isto" uglavnom podrazumeva konfekcijske uređaje za široku potrošnju, a od toga jeftinije nikako ne može. Dakle, cilj je i bio i ostao, izvući najviše i najbolje za uložena sredstva (vreme i rad i trud i mozganje niko ne može da uračuna u novčanu vrednost) ali me u nekim realnim granicama, finansijska vrednost uređaja i ne zanima, sve dok mogu to sebi da priuštim... Dakle, gledam da li ima nešto što još mogu da uradim i da na taj način od onoga što sam sklopio dobijem još malo bolje, a bolje, prvenstveno mislim, u smislu čujnih poboljšanja.... Ako će sa, recimo 600mA umesto 400mA, pojačalo bolje svirati na onim glasnoćama na kojima ću ga slušati, onda je cilj postignut...