stein

strpljenja, trenutačno na KP nema ali uvek treba vrebati pa kad bude onda nisi nespreman

Scheiße... mada, i na youtube se itekako čuje razlika i pri manjim nivoima... http://www.youtube.com/watch?v=7mHe6FMs46o ili:

Vidim ja da će ovo da traje večnost. Do daljnjeg staviću ručicu kanibalizovanu sa NAD 5025 (ista kao na Garrard B20 iliti Gradiente B20 iliti Gradiente TT500 - trpala se ta ručica svuda) Naravno, reč je o konfekcijskoj ali solidnoj ručici ala šestar... 230mm eff dužine. Trenutačno se radi na promeni ožičenja i ukrućivanju spojeva iste epoxy lepkom, previše potencijalnih izvora rezonancija na mestima gde se sve spaja malim vijcima...

Šta?

U pravu je Chakija. Sa time se ne igra. Novo je novo i ovako može da garantuje da ih nije koristio. Fer i korektno.

Hvala

Jučerašnji dan, pogotovo popodne su bili veoma zabavno i poučno iskustvo. Sistem je svirao ceo dan a popodne su mi došla dva prijatelja pa smo malo ozbiljnije slušali. Da ne bih drobio u sitna crevca, samo ću izneti zaključke... Prvo, reč je o kompletnom sistemu i neću sada ni pokušavati da izdvajam neku od komponenti jer ne bi bilo realno. Prvo, sistem baziran na Acoustic Advance MCD 203II kojem su zamenjene kineske lampe i stavljene JJ-E83CCs i zamenjeni sprežni kondovi kao izvor, potom balansirano predpojačalo sa BF862/BF245 u buffer sekciji te OPA1632 u gain sekciji, pojačalo snage je cirklotron sa lateralnim mosfetima (BF862 bufferi, OPA1632 gain i 2SK1058 cirklotron) i na kraju Soltanus ESL150 sa podrškom 4 komada Eminence Alpha15 u sub-sekciji. Sva muzika koja je svirala, uključujući pop, synth pop, blues, jazz (sa sve ethno prizvučnim kompozicijama) je bila nadasve prijatna za slušanje. Detalji, prostor, sve je bilo potaman, na mestu. Čak i razne varijacije na rock muziku novije produkcije. Ono što je malo pokvarilo utisak i zvučalo pomalo razočaravajuće su bile neke rock kompozicije starijeg datuma, recimo Girlschool, Iron Maiden i slično (beše prilično glasno), tamo je sredina iskočila, i nadvrištala bukvalno sve ostalo. Gitare i vokali su iskočili napred, ugurali se do mesta gde se sluša i veoma neprijatno iritirali. S druge strane, Zeppelini, Birth Control, Geordie i malo starija rock muzika su bili koherentni, staloženi i što bi rekli, "just right"... Razočarenje je bio i zvuk Lenny Kravitzovih kompozicija, bas kao da se pomerio deset metara unazad, zajedno sa činelama a sve ostalo je ostalo ispred, a kad smo zarad provere ubacili Yello i Massive Attack, ispostavilo se da ništa nije crklo i nije pokvareno. Ne znam šta je... Na nešto manjim glasnoćama i ne zvuči toliko iritantno ali je evidentno da se navalentnost distorziranih gitara i vokala ne menja kod određenih kompozicija, ali samo onoga što bih "strpao" u kategoriju Heavy Metala. Black Sabbath, s druge strane, uopšte nije zvučao loše. Zaključak od juče je bio jednoglasan, sistem je veoma dobar, ali nije za ljubitelje glasnog slušanja određenih snimaka, zvuči baš iritantno i neslušljivo. Za sve ostale žanrove je sistem savršeno dobar i korektno se ponaša. Jazz se može slušati do iznemoglosti i čak ni onda neće smoriti. Veoma pitko i prijemčivo. U prostoriji možda fali malo dampinga u vidu prostirki, tepiha i slično... Pojačalo je radilo preko celog dana i nije bilo nikakvih neželjenih ispada pa smatram da sam manje ili više, sa tom pričom i završio. M4rk1z je poput mene, a po svom ličnom izjašnjavanju popriličan "cable skeptik" ali tvrdi da strujni kablovi itekako utiču na konačan zvuk sistema. U utorak ću dobiti neke da probam... (kod mene je sve čista konfekcija)... Nekom sledećom prilikom stavljamo Dynaudio na probu...

Možeš samo zarad probe da upredeš kraj žice i zašarafiš ali se onda dešavaju dve stvari: prvo, vremenom će veoma izvesno bakar da oksidira (osim ako nije neki super OFC) a uvek se može desiti i to što se ne retko dešava sa tanjim licnama, kidaju se tamo gde ih vijak pritisne. Ako kraj žice blago "napojiš" lemom, dakle, ne da ga zaliješ da ima oblik kapljice na kraju, nego tek toliko da sve licne spojiš u relativno kompaktnu celinu, onda će se tako formiran kraj moći pod pritiskom vijka deformisati do neke mere ali se neće "rasuti" i kidati i dobićeš kompaktan spoj i nema oksidacije kao kod golog bakra. Konektori (banane) koje su me oduševile su ove: http://globiz.rs/index.php?page=product&product_id=05399PI Fazon je u načinu na koji se kabal spaja sa bananom a istovremeno i način na koji je predviđeno da se nakon priključivanja spoj kabela sa uređajem osigura i učvrsti. Naravno, ne forsiram sad pozlatu i kerefeke i priče kako ovo dobro svira jer pojma nemam da li ima ikakvog uticaja na to, pričam samo o principu spajanja i osiguravanja spojeva. Teško je naći (ne i nemoguće) kombinaciju muško - ženskih konektora koji imaju onaj "klak" spoj kada bukvalno treba određena sila da bananu uguraš i potom je i izvadiš. Uglavnom se to posle određenog broja spajanja i razdvajanja olabavi pa bude klimavo. Ovde toga jednostavno nema. Spoj kabela i tela bananice je višestruko osiguran. Kabel se uvlači u segment sa leve strane i provlači kroz rascepljeni deo (na slici levo) te potom uvrće u telo (na slici desno) a nakon toga osigurava vijkom na telu. Može se spojiti i lemljenjem ali nema neke posebne potrebe. Preko toga se navlači košuljica kojom se pri spajanju konektora nabija osovinica u sredini kroz kontakt bananice i širi je sve dok se ona potpuno ne fiksira unutar tela prihvata. Nema mrdanja, nema labavih spojeva. Zapneš li za kabel, budi siguran da ćeš pomeriti ili pojačalo ili zvučnike, spoj konektora, sigurno nećeš tako rastaviti... Naravno, to ima i svoju cenu, mnogostruko veću od cene onoga što si ti kupio, ja sam ove poslednji put plaćao 350 RSD po komadu ali uopšte mi nije žao.

Ček' dok izučiš školu, a ja uzmem fotoaparat pa ti pokažem forever bananice. Kupiš jednom a posle forever samo takve kupuješ...

Neko spuc'o dobru lovu...

vijak na žicu kojoj je kraj ovlaš natopljen lemom...

Samo pitanjce, spremam pa trenutačno nemam mnogo vremena da sedim pred kompom: da li se "apply RPG" vrši tokom slušanja albuma/kompilacije ili je to nezavistan proces od "play" funkcije - iliti, može li se odraditi a da ne svira ceo album?

Evo ovako: Za narezivanje audio CD ploča koristim Burrrn, jednostavnu i besplatnu aplikaciju u win7 okruženju. Većina muzike mi je arhivirana u FLAC formatu, ima nešto i APE ali Wavepack, ali to sad nije bitno. Narezivanje putem pozivanja *.cue fajla je nesporno najjednostavniji način da se snimi neki album "as it is" i to takođe nije sporno. Ono što me muči je priprema kompilacija koje želim sebi da priredim, a problemi počinju sa drastično različitim nivoima na kojima su različite kompozicije/numere snimane. U procesu pripreme tj odabira, kreiram novi folder i tražim muziku koju želim da snimim, obično se nakupi muzike za tri do pet CD ploča i tu bude muzike raznih izvođača iz razičitih perioda, od recimo, sedamdesetih pa naovamo, to sve strpam na gomilu pa onda povlačim pesmu po pesmu da manje ili više stilski, ili žanrovski uskladim kompilaciju. Kad to sve završim, pokrenem narezivanje i dobijem kompilaciju na CD-u. Tokom slušanja, počinju problemi (nekada, ne obavezno uvek) sa nivoima... Recimo, nekako mi se nađe "One of These Days" sa albuma "Pulse" (Pink Floyd) među drugim pesmama i toliko je tiši snimak da bukvalno moram da glasnoću da odvrnem do kraja (i još uvek nije dovoljno za potpuni doživljaj) a sledeća pesma bude toliko glasna da moram pod hitno da smanjim nivo za 12 ili čak 18db a možda i više u nekim slučajevima... Atenuator je rađen sa koracima od po 3db http://www.diyaudio.rs/topic/5807-preamp-preamp/#entry140338 i inače se sasvim fino i normalno ponaša. Zbog tih tiših snimaka sam povećao pojačanje predpojačala sa 2 na 4 puta ali još uvek nije dovoljno da bi tiši snimci bili dovoljno glasni čak i pri potpuno odvrnutom atenuatoru. Glasniji snimci su naravno, onda već preglasni... Pitanje je, kako izvesti, ako ništa drugo, umanjenje razlike u glasnoći snimka između različitih pesama a da se pritom, naravno, ne osakati kvalitet originalnog snimka. Za mp3 muziku ima nekoliko aplikacija koje to rade sasvim pristojno (mp3gain, npr) ali ovde nisam siguran šta bi bilo najpametnije. Da, znam, uvek mogu da batalim lične kompilacije i da slušam album takav kako je u originalu snimljen, ali ponekad jednostavno prija imati malo mešane muzike, a krajnje je praktično kad me neko zove da odem da poslušam neki sistem pa mi kaže da ponesem neku "svoju omiljenu muziku" i onda ja uglavnom ili nosim dva tuceta ploča ili ne ponesem ništa pa kako god ispadne... Ima li neko sugestiju ili savet? Nisam probao u opcijama da uključim 6db hard limiter opciju jer ne volim da se poigravam ako ne znam šta radim pa...

Koliko se sećam, pokojni Bane (AKA Pile) je ove kutije pravio u periodu od nekih 6 meseci. Ne odu li u skorije vreme, sklopiću ih ja, svakako sada spremam i raščišćavam, završio sam sa amplifikacijom, sledi gramofon a potom šta god je ostalo... Ovo spada u to...

Za odrasle: Disconnect http://www.imdb.com/title/tt1433811/ Za decu i odrasle: The Croods http://www.imdb.com/title/tt0481499/ Oba filma vredna pažnje.

Open baffle je samo jedna ploča, nema stranice, dno, poklopac. Dva drajvera od po 15" nešto mora da drži a ploča treba samo za to i da služi, da čvrsto drži drajvere, ona sama ne sme da "svira" tj da se trese u ritmu rada membrane ili u nekom svom ritmu. 22+10 je 32mm a onih dodatnih 5mm između je prigušni materijal. Zajedno ispade 37mm. Kad praviš zatvorenu kutiju, hornu, BR ili transmisiju, ne mora se preterivati ali kutija mora biti "akustički mrtva" tj ne sme se dozvoliti da vazdušni talasi koje emituje membrana nateraju kutiju da i sama počne da "svira". Imam par Dynaudio Audience kutija koje su omanje podnostojeće sa po dva 7" drajvera, komplet kutija je rađena (fabrički) od 20mm materijala i veoma dobro spregnuta i ukrućena. Ako na takvu, omanju kutiju sa malim drajverima ide 20mm materijal ond je valjda jasno da nije najbolje rešenje raditi 15" drajvere u kutiju od tankog materijala, dakle, i 22mm može ali 25 je mnogo sigurnije. Ispod toga ne bih išao... Kod samogradnje uvek važi pravilo da nije primarna ušteda u novcu nego dobitak u kvalitetu.

Provokacija uspela!

Ne mogu da ulazim u razloge zašto šta i kako. Znam da je Zolika godinama životario a ne retko i grcao u finansijskim problemima radeći to što je radio (koliko god dobro ili loše radio to što je radio). U jednom momentu se pojavila osoba koja ima veze, novac i mogućnosti da uloži taj novac i prepoznao neki potencijal (read: profit) u onome što Zolika radi i eto, sad je firma a Zolika zaposlenik u toj firmi. Isti finansijer, sada Zolikin "gazda" ima lanac apoteka i verujem da od toga sasvim solidno živi i da mu elektrostatici nisu bili potrebni zarad uvećanja kapitala ako je rizik veliki a izgledi da se zaradi mali... Ne znam zašto vlasnik ovih ESL57 prodaje iste. Zašto samo toliko para? Evo neka slična situacija: kupio sam Mini Morrisa za 500DEM, nekoliko godina kasnije prodao sam ga za 1000€ i mislite li da sam zaradio? Ne, jer je sveščica gde sam pisao koliko me restauracija koštala obavestila da sam prešao cifru od 5000€! (da li je potrebno da dodam da sam uložio na stotine ako ne hiljade radnih sati u to?) Mnogi su me onda pitali ako sam toliko uložio zašto ga onda prodajem u bescenje? Jednostavno, zato što ga sa istaknutom cenom od 5000€ niko nije hteo ni pogledati. Kad sam spustio cenu na 2500€, poneko je stao i pogledao me kao da nisam normalan a mnogo meseci kasnije, pojavio se čovek i rekao mi da je spreman da plati hiljadarku i da je to ili uzmi ili ostavi. Frižider poluprazan, u firmu treba ulagati, u dvorištu još dva minija, šta ću? Daj pare. Nije mi žao. Žao mi je samo što sam sebi dopustio da se emotivno vežem za nešto što se za novac može kupiti i za novac prodati. Dolaze mi još i danas pojedinci pa me pitaju što sam onu "bombonicu od auta" prodao, što ga nisam sačuvao, a ja na to uzvratim kontrapitanjem, "a što ga niste onda vi kupili" pa u sebi dodam, "nabijem vas..." Lako je biti sentimentalan kad nisi ti taj kome krče creva. Ponavljam, pojma nemam zašto bi neko prodavao nešto ako je dobro i lepo i fino... ali znam da sam bio u sličnoj situaciji pa znam zašto sam prodao nešto što je bilo i lepo i fino i dobro i skroz restaurirano... Platio sam školu a za materijalne stvari se, poučen sopstvenim, veoma skupim školovanjem, više emotivno ne vezujem...

Nekada jeste bio izuzetno veliki problem napraviti dobar ESL, danas, da budemo iskreni, nije. Samo treba novaca i novaca. Daleko je isplativije kupiti par izanđalih (problematičnih zbog pohabanosti) i odraditi "refurbishing" a to Zolika (Soltanus) radi. Zapravo, kad se podvuče crta, totalno je neisplativo, za iste novce ili čak manje, koliko košta da se pošteno odradi jedan par u samogradnji, može se kupiti neki koji je već urađen valjano. U samogradnji se isplati raditi dinamičke zvučnike, odnosno, raditi kabinete i skretnice za dinamičke drajvere. Isplati se raditi pojačala i pretpojačala, uz malo sreće, može se za 500-600€ investicije sagraditi pojačalo koje može da stane uz pojačala klase cene i do 3-5k€ i da se ne sramoti, sve je pitanje strpljenja, sreće, dovitljivosti i možda najvažnije, odabira adekvatne konstrukcije. Eto, baš gledam, na KP se pojavio par ESL57 koji je Soltanus nedavno restaurirao: http://www.kupujemprodajem.com/Quad-ESL-57-7724350-oglas.htm?filter_id=33311454 . Za tih 800€ (ili možda i 750 ili 780 ako popusti malo) neko može da ispuni sebi san, a nema nikakve šanse da to od nule odradi u samogradnji za te pare, pa čak ni za mnogo više. Problem je, recimo, nabavka milara, ne možeš kupiti koliko ti treba nego samo celu rolnu a to je dovoljno za 25-30 pari. Ne znam šta ćeš sa ostatkom. Verovatno pola uništiti dok ne postigneš idealnu nategnutost na okviru. Trafoi, to je posebna priča. Možda uspe iz prve a možda bude potrebno preračunavati i raditi iznova. Teško šta može da zameni 20 godina iskustva i znanja stečenog na greškama i saznanja o svim ili skoro svim mogućim greškama i problemima koji se mogu ali i ne moraju pojaviti u procesu...

Nema više, odustajem od prodaje. Posle toliko slušanja sa novim ampom shvatam da bolje zvučnike i opremu nego što imam, neću imati ma šta god pokušavao. Naslušao se u međuvremenu svega i svačega i shvatam da ovo što imam pruža (bar što se mene tiče) najviše što mogu da očekujem u ovoj klasi cene. Da doplaćujem neke nebulozne sume ne mogu, čak i kad bih hteo, a sve zarad nekih sitnih razlika koje bi ko zna kako uticale na mene na duže staze. Dakle, Elektrostatici ostaju kod mene i ko želi da ih ima, moraće ili da dobrano istrese kesu jer su novi 4800€ par sa subwooferom koji se nije nešto proslavio u Vrdniku ili da strpljivo čeka da neko drugi odluči da ih proda... Happy everything!

Moguća je separatna kupovina, kutije zasebno, zvučnici zasebno, pa čak i pojedinačni parovi drajvera zasebno. Bolje malo po malo nego nikako. Cene po dogovoru.

...

Koliko i kakvog zvučničkog kabela za 350€?

Zavisi od konstrukcije, ali jasno je da ispod 19mm nikako ne sme, 22 bi bilo mnogo bolje a 25mm idealno. Ja sam open baffle sa dva zvučnika od 15" stavljao na sendvič sačinjen od 22mm plus 10mm sa međuispunom od 5mm bitumena. Zvučnik ne leži na onih dodatnih 10mm nego je tako bilo jednostavnije "upustiti" mu prednji rub.

Oscilacije su nestale nakon što sam kablažu za napajanje cirklotrona doveo u red. Zobel sam stavio kao preventivnu meru ako se još nešto provlači, da ga ubijem na licu mesta, zlu ne trebalo, nemam osciloskop pa da vidim šta se na primer dešava sa četvrtkama (koje naravno niko neće slušati ali je korisna informacija i dobra indikacija o mogućim problemima) Ono što je dobro, ako to ima ikakve veze je da kada se preamp odvrne do kraja, amp uključen, ni na Dynaudiu niti na elektrostaticima se ne čuje ama baš ništa, čak ni sa nekoliko santimetara udaljenosti. Niti šum, niti brum, a kamoli nedajbože neka radio stanica