stein

Još sam malo raduckao (koliko se nedeljom priliči a da ne bude kasnije pilanja po mozgu kako sam visim tamo gore) i došao do faze da je sve osim prednje ploče i poklopca sklopljeno. Prvo uključivanje je prošlo bez ogrebotina, napon na svi napajanjima isti, a malkice varira gore dole, ali u skladu sa naponom u mreži. Ne pada ispod 24.1 a raste do nekih 26.7 VDC. Promene napona nisu drastične ili nagle, ovo je mereno u periodu od nekih 30 minuta. Drugo, DC napon na izlazu sa otvorenim ulazom konstantno 0.0 VDC, oscilacije u offsetu postoje kada je skala na 200mV, max izlazni DC napon +/-0.01mV. Mnogo bolje nego što sam očekivao. E, sad još samo da se ubaci muzika...

originalno, vaistinu, originalno!

I još malo pa dosta za danas... I sutra je dan...

Upravo to što sam rekao (dok si ti već kucao) spada u istu kategoriju...

Onda ovakve stvari sklopim za tri dana Budimo realni, teglim se ko kamilji balac. Ovo skockavam od sredine jula, minus tri nedelje što sam bio odsutan. Mislim da je ključna reč finansiranje jer ako može da se i finansijski isprati sve što treba, onda ide mnogo lakše i mnogo brže, pogotovo što je ovo pojačalo Sipi već odavno napravio i manje ili više, ja prožvakao sa mnogo kompleksnijom i zahtevnijom varijantom. Ne znam zašto, ali nekako sam se potajno, duboko u sebi nadao da će više članova foruma "zagristi" i pokazati interesovanje za jedan ovakav projekat, nije ništa skuplje ovo napraviti od F5 a onomad se tih F5 pravilo... Pravio ga i kus i rus.. Da se skupilo ljudi, mogli smo lepo organizovati neke grupne kupovine, sve dobaviti jeftinije, praviti profi pločice... Ovo nije ništa teže nego napraviti F5, štaviše, ne trebaju upareni jfetovi - a sad, i da treba, imam punu kutiju... Malo se moraju izlazni naručiti i malo čekati ali nit' je greda, nit' je nenađijum, nit' su nešto skupi... Al' dobro...

Raducka se malkice:

Ajd, lopta malo pala na teren koji mi nije nepoznat. Quad ESL57 (izvorno pušten u javnost kao model 57, oznaka "ESL" je kasnije dodata ali nikada i zvanično, od strane proizvođača) poneo je naziv godine kada je predstavljen javnosti kao prvi komercijalno proizvedeni elektrostatik za kućno slušanje. Kasnije je tehnologija licencirana od strane Brauna (nemačke firme) pod oznakom BRAUN LE1 a taj se na nemačkom tržištu pojavio negde 1959 i naravno, bio prvi nemački elektrostatik... Braun je dakako morao biti po nečemu drugačiji i tu su nemački inžinjeri zadržali izvorni dizajn statora ali su proizveli drugačije transformatore i visokonaponsku kaskadu. Elem, Zoltan (Soltanus) je proizveo varijetet na temu i nazvao ga slično, sa dodatkom reči koja ukazuje na "oživljavanje". Pošto sam imao prilike da čujem i jedan i drugi, moram reći da sam stekao utisak da je zahvaljujući kako novoj tehnologiji, tako i nekim relativno svežim pogledima na stvari, Zoltan uspeo da makar i za malo, nadmaši original. Naravno, imati original u kući je nešto sasvim posebno, osim emitera koji svira i zabavlja, to je i istorijski vredna sprava, pa je tu u odluci da se pribavi jedan par sigurno važan i taj faktor. Gde je zapelo? Prenosni opseg ovih zvučnika je počeo sa 50Hz a završavao na 10kHz, bili su izuzetno usmereni (prilično tipična boljka svih elektrostatika) i nisu bili sposobni da se nose sa većim snagama pojačala a pojačala manje snage, naravno, opet nisu adekvatan pogon iz drugih razloga... Ne želim, dakako, reći da se neko odrekne svoje želje, ali treba dobro razmisliti... Trenutačno je najjeftinija ponuda par ovih zvučnika (refurbished) na engleskom ebay-u za 525 GBP što mu dođe nekih 623€ pre transportnih i ostalih troškova. Ako išta znači, kaže Zolika da u Beogradu zna čoveka koji ima par originala koje želi da proda. Nisam tražio ni broj telefona ni pitao za cenu, u to već ne bih da zalazim jer znam da ko traži, taj i nađe

BTW, bio danas kod novog člana foruma (m4rk1z) i malo slušao mjuz kod njega... Tannoy Arden od pre dvadesetak godina, nekoliko puta menjana vešanja i to je to. E, pa da nemam ove moje ESL-e, sa tim bih mogao živeti. Čak me nije ni zanimalo koje pojačalo sviri... A baš lepo sviri...

Pričao sam ja baš o tim stvarima sa jednim gospodinom na letovanju, koliko zapravo za pojedinca ili malu firmu košta započeti posao sa recimo, samo jednim modelom pojačala i jednim na primer, predpojačalom (da ide uz pojačalo snage)... Matematika je čak i na virtualnih deset komada poražavajuća ako se želi odraditi posao onako kako to izbirljivo tržište zahteva, a pri tom, krenuli smo od pretpostavke da kvalitet samih uređaja uopšte nije sporan... Nabavka adekvatnih hladnjaka i štatijaznam čega za deset komada možda u jednom trenutku ne bi ni bila sporna stavka, ali šta ako se tržište otvori za proizvod? Kako dalje? E, tako sam ja objasnio svom sagovorniku zašto se ne bavim proizvodnjom audio opreme nego tricikala... Tako mi i treba.

Ideja iza ovog mog rešenja proističe iz činjenice da se (po običaju) krenulo od raznih nepoznanica. Još do pre desetak dana sam pokušavao da smislim način kako ću da smestim ona dva velika trafoa a evo, na šasiji je toroidni transformator. Hladnjaci, prednja ploča (aluminijum), VU metar i pločice cirklotrona su se skupljali na gomilu jako, jako dugo, tek sam u Vrdniku kupio kondenzatore za filtraciju (motor run sam imao još od vremena kad sam pravio F5) pa je shodno metodologiji nabavke materijala (kad se šta povoljno nabavi) i ceo proces osmišljavanja konstrukcije kutije nešto što se u hodu oblikuje. Šasija na koju se sve spoljašnje i unutrašnje komponente montiraju je jedan od zahvalnijih metoda izvedbe, daje prilično veliku slobodu kad nešto treba da se preradi ili drugačije uradi, omogućava bukvalno pristup svim delovima elektronike sa skoro svih strana, nezavisno jedno od druge. Osim toga, na donjoj ploči sada nema ni jedan šaraf više nego na gornjoj, sa izuzetkom četiri nožice na kojima će pojačalo da stoji... Na donjem okviru se nalaze pričvršćeni svi izvori napajanja, kako minijaturni ispravljač za osvetljavanje VU metara, tako i stabilizovani ispravljač za ulazno/naponski deo pojačala, i naravno, najgabaritniji, ispravljač za sam cirklotron. Pločice cirklotrona su na hladnjacima a ulazni deo će biti montiran na zadnju ploču, kod ulaznih konektora... Za razliku od nekih pređašnjih rešenja, ovaj put je okvir koji spaja delove na gornjem delu nezavistan od donje šasije i vezuje prednju i zadnju ploču, hladnjake i poklopac. Trenutačno je jedina zaista kompaktna celina ta donja šasija na kojoj se nalaze svi izvori napajanja...

Sve je to, samo ne redovan OB tako i tamo gde jeste. Mene više liči na ofrlje zbrljan bas reflex bez redovnog tunela ili možda nezgrapan pokušaj da bude neka horna... Tamo tako gde je na slikama... Čista fušeracija...

Jest, konačno nešto uradim konstruktivno na forumu, i o'ma dobijem ribanje edit: reč korisno zamenjena sa konstruktivno - ovo je svakako beskorisno... nit' pegla, nit' pere, nit kuva...

To smo se već pričali gde se šta odakle i kako uvezuje - samo da dođe na red - bilo mi važno da na vreme izbušim sve rupe na šasiji - posle plastifikacije je to manje zgodno i praktično. Danas lemimo još malo - menjamo navaka... naaavaaakaaa...

Kad se radi, onda se i napreduje... Ipak smo danas malo plastificirali.. Par slika pre i posle plastifikacije. Naravno, pakovanje svega u kutiju će zahtevati malo vremena pa nemojte očekivati da večeras i prosvira - na pola osam nosim ćeru na čas baleta a kad se vratim oko devet, slaba vajda od mene, možda nešto i uradim ali ništa značajno. Koliko cenim, moglo bi tokom sutrašnjeg dana da se odmakne dalje...

Ja sam ili tamo ili skoro pa tamo. Naravno, pitanje je "sistem iz snova" a meni se desi da sanjam budalaštine, pa ne zamerite... Definitivno elektrostatici, obavezno bipolarni sistem, adekvatno pojačalo snage za pogon, cirklotron je tu pokazao neke prednosti u odnosu na većinu drugih pojačivača koje sam imao prilike da čujem, i naravno, pričam o tome kako sam ja zamišljao idealan sistem za sebe... Na sreću ili nesreću, veoma sam blizu toga da stavim tačku, sada se već igram varijacijama na temu, a vezano za ono što si rekao, sinergija je ključna reč... Kada se sve međusobno dobro uklopi, milina... Oprema koju ja imam je za moj lični ukus i moje kriterijume koje sam godinama gradio i oblikovao otprilike najbolje što sam mogao da zamislim... A i da sebi priuštim... Džaba mi zamišljanja nečega što ne mogu da imam, otišao bih sa ovog sveta jadan i bedan, nikada da ne saznam kako je to imati to što si oduvek želeo... Možda to i jeste kompromis, ali nije li život samo skup kompromisa?

Simpatično... Znajući Walter-a i šta je do sada i kako uradio, ne očekujem ništa manje od ovoga no da isprati tradiciju i bude savršeno odrađeno kada bude gotovo

Dranix, mislim da ideja sa kojom si krenuo uopšte nije loša, ali isto tako, nakon što sam pročitao šta si napisao, i kako si sročio tekst, možda bolje da se skocka u kompletiran komad teksta i stavi u blog sekciju. Prvenstveno zato što tamo ne može da "potone" kako budu otvarane nove teme, a drugo, tekst je pregledniji jer se tvoj tekst uvek nalazi tamo gde želiš, "on the top" a komentari su odvojeni i ne mešaju se sa onim što želiš da napišeš. Da li se meni dopada ili ne, uopšte nije bitno, poenta je da ako želiš da tekst bude stalno dostupan i na uvid svim članovima foruma, blog sekcija foruma je najbolje mesto. Osim ako baš želiš da se o ovome diskutuje do iznemoglosti...

Ja sam odavna batalio sve osim CD playera i phono ulaza. Preporučujem da ne komplikuješ nego da svi linijski ulazi budu isti, phono ispred selektora, potom volume kontrola iza toga buffer i (eventualno) gain stepen. Realno gledano, ako pogledaš snimke na CD pločama od pre dvadeset godina i danas, stari snimci umeju biti tiši i za po 12db, i šta onda? stavićeš poseban gain stepen za stare ploče, poseban za manje stare ploče i bez gaina za nove? Ne verujem... Dakle, izbaci stvari koje ti realno ne trebaju, radije pažnju posveti kvalitetu onih stvari koje ugrađuješ... Pogledaj kako sam ja konceptualno rešio svoj preamp, doduše balansirani, ali to nije bitno. Naglasak je na sklopu buffer + gain stage. Namesto OPA1632 koji kod mene radi posao pojačavanja signala, odradi nešto svoje, a buffere odradi ili sa jfetovima ili sa nekim opampom... http://www.diyaudio.rs/topic/5807-preamp-preamp/

Može se eksperimentisati do beskonačnosti, ali pre svega, postoji jedna stvar koja se zove matematika i nešto što bismo nazvali zakonitosti te dodatak u formi dosadašnjih iskustava i na kraju, merni i slušni rezultati. Na kraju, ako se iskoriste sve ove nabrojane stvari, izbor kombinacija se svodi na razumnu meru, debljine zidova ne mogu više biti proizvoljne, razmak između drajvera se računa na bazi rezne frekvencije koja opet proističe iz mernih karakteristika pojedinačnih drajvera a par litara više ili manje nije špekulacija jer na kutiju od 8 litara tri litre više ili manje nije isto što i tri litre zapremine razlike na 120 litara kutiju. Sve je to stvar dobre procene i iskustva, znanja, informisanosti, računica i razumnog postupanja... Samo neko ko nikog ne sluša no sebe i misli da je mesec dana u radionici bolji način da se dođe do nekog rezultata od prepodneva provedenog u biblioteci, samo egocentrični i samoživi pojedinci mogu paušalno oceniti neku disciplinu kao besmislenu a i to samo zato jer kreću od sopstvene egocentričnosti i samoljublja koje im nalaže da moraju sebe smatrati pametnijim od svih drugih... Ono što se prvo mora naučiti i prihvatiti je činjenica kako malo znamo o mnogim stvarima i da je učenje prvi preduslov da se stekne bilo kakvo znanje a vremenom i iskustvo... Poniznost je ponekad i vrlina...

To je inače, ako koga zanima mali kuriozitet, poslednja knjiga štampana za Hrvatsko govorno područje pre raspada bivše SFRJ. Ostalo nekoliko komada u štampariji a sasvim slučajno moj ćale radio tamo i imao u kancelariji sve knjige koje je Birografika štampala kao egzemplare... Ja mazn'o jednu... Prošlo mnogo vode ispod mosta od tada... Verujem da ima dosta novina u svetu zvučnika od tada, ali se zakoni elektroakustike zasigurno nisu menjali. Knjiga je bila namenjena studentima kojima bi audio trebalo da bude zanimanje pa je stoga, tako i napisana... I pored toga, nije suvoparno i dosadno štivo. Uživajte

Fajl tj knjiga u jpeg pa zip formatu je u statusima. Do daljnjeg, evo je i ovde pa kome treba... https://www.dropbox.com/s/8yaf8e6sodusl9q/Ivan%20Jelen%C4%8Di%C4%87%20-%20Zvu%C4%8Dnici.zip Koga god zanimaju zvučnici, sa bilo kog aspekta gledano, dobro bi bilo da ovu knjigu makar prelista...

Na žalost, danaske sam shvatio da ne može sve odmah. Sistem za plastifikaciju nam je na velikom čišćenju, zamene filtera itd i neće se plastificirati pre ponedeljka, ali limarija mi isečena i biće sličica kad stignem kući

Bolje i to nego sebi u nogu... Knjigu sam skinuo, sve strane zajedno u jpg (904x1288 pixela) formatu 107mb. Moram da vidim neki dropbox fazon da to stavim negde da bude dostupno...

Ne znam ni sam koliko puta sam od korica do korica pročitao knjigu Ivana Jelenčića, "Zvučnici" pisanu za Elektroakustički odjel Sveučilišta u Zagrebu. Od toga nisam našao egzaktniju bibliju na temu... http://www.scribd.com/doc/108643944/Jelen%C4%8Di%C4%87-Zvu%C4%8Dnici-1991-podr%C5%BEava-pretra%C5%BEivanje hint: ako želite sačuvati knjigu (download se naplaćuje) samo kliknuti desnim tasterom miša i izabrati "Save image as..." i snimati jednu po jednu stranu u novokreirani folder... Jst smaranje ali je besplatno a knjiga je odlično štivo. Ja sam moj primerak nekome pozajmio i molim ga da mi ga vrati... Koga mrzi da skida stranu po stranu, neka se strpi, ja upravo skidam... Da, jednu po jednu...