Mikorist

Jedu govna. Pisao ja o tome na blogu. Niko ne čita. Pisao i na engleskom na Mediumu. Koga bre briga šta je istina? Bitno da ima naslov "AI će sve da nas pobije za dve godine", pa udri po panici, klikovima i dramoseriji. Proliv svaka druga tema. Prvo, ko mu daje root? Agent može da bude sposoban koliko god hoćeš, može da bude jebeni Anštajn, ali ako nema privilegije, lozinke, mrežni pristup i dozvolu da izvršava akcije, može da sedi i planira do večnosti. Može eventualno da iskoristi neku ranjivost, ali onda više ne pričamo o nekoj magičnoj superinteligenciji koja je rešila da nas počisti, nego o sasvim konkretnom sajber napadu. A taj napad opet mora da prođe kroz konkretan sistem, konkretne rupe, konkretne zaštite i gomilu onoga što su ljudi godinama nakucavali oko infrastrukture. Drugo, čak i kad mu neko da pristup, računarska snaga nije neki beskonačni mozak iz naučne fantastike. Ako mu treba milion GPU da bi nešto izračunao, tih milion GPU neko prvo mora da mu obezbedi. Mora da ih kupi, nakači, napaja, ohladi, poveže, održava i da mu ne rikne pola farme kad krene da miriše na pečenu elektroniku. Nije to magija, jebote. To je data centar. Pored je grad nakačen na isti taj dalekovod. A ako pričaš o fizičkom svetu, tek onda kreće cirkus. Nije dovoljno da napiše "napravi supervirus" i klikne Enter. Trebaju laboratorija, materijal, oprema, proizvodnja, testiranje, logistika, ljudi ili roboti koji to stvarno mogu da izvedu. Ne izlazi virus iz GPT-a kroz USB. Isto važi za elektroenergetiku, finansije, nuklearne sisteme i sve ostalo. Svaki od tih sistema ima svoje autentikacije, segmentaciju, fizičke kontrole, redundansu, procedure, bekape i ljude koji mogu jednostavno da povuku kabl iz zida kad baš sve ode u kurac. Možeš ti da budeš najpametniji softver na planeti, ali ako nemaš putanju od svog procesa do fizičkog prekidača, možeš da filozofiraš koliko hoćeš. I onda se još raspravlja šta Amerikanci prave, šta Kinezi prave i ko će prvi da napravi Skynet. Ma kakav Skynet, bre. Prvo mu daj root pa da vidimo dokle će da dogura. A posle možemo da pričamo o kraju civilizacije.

Ja već imam singularitet za pravljenje elektronske muzike. Za baš ovaj slučaj, kombinacija je prilično luda: Codex + Mac + Logic Pro + skripte + MIDI/audio fajlovi + AI vokali. Codex može da: napravi Logic projekat i pripremi fajlove, generiše MIDI pattern za kick, hats i 303 liniju, napravi ili obradi audio semplove, otvori Logic Pro i kroz Computer Use radi po interfejsu, namesti tempo, trake, efekte i routing, napravi automation za filter, rezonancu, volume itd. Logic inače podržava automatizaciju praktično svih tih stvari. pokrene playback, presluša rezultat preko dostupnog usera/okruženja i onda nastavi da menja projekat. A ono što je posebno zanimljivo jeste da Logic ima ogroman broj Key Commands, pa se veliki deo rada može pouzdano automatizovati preko tastature umesto da agent nasumično nabada po ekranu.

Uglavnom ga drže velike američke firme, država i vojska sa jedne strane, a Kina sa druge isto sa državom i vojskom. Amerika trenutno ima prednost u modelima, GPU infrastrukturi, softveru, kapitalu i celom tom ekosistemu, dok Kinezi pokušavaju da zatvore svoj lanac i prestanu da zavise od Amerike i Tajvana. I tu dolazi zajeb sa čipovima. Najjači AI danas ne postoji bez ogromne količine vrhunskih GPU-ova, a njih ne napraviš samo tako što nacrtaš dobar dizajn. Tu su HBM memorija, EDA alati, litografija, proizvodne mašine i na kraju fabrike koje to mogu da ispeglaju u ogromnoj količini. A u samom centru te priče je Tajvan i TSMC. Zato Amerikanci ne gledaju Kinu samo kao konkurenta u AI modelima, nego i kao državu koja pokušava da napravi sopstveni kompletan lanac, od dizajna čipa do fabrike i gotovog AI sistema. Ako Kinezi jednom uspeju da zatvore taj krug, američke zabrane izvoza čipova i opreme više nisu prepreka. Interes je vrlo prost. Ko prvi napravi dovoljno moćan AI dobija ogroman skok u proizvodnji, nauci, vojsci, špijunaži, ekonomiji, projektovanju svega živog i neživog. Zato je problem sa pričom koja se sad fura "hajde svi da stanemo" jer to ima smisla samo ako baš svi stanu. Ako Amerikanci zakoče, a Kinezi nastave, dobio si samo to da je jedna strana dobrovoljno stala. A sad ubaciš u priču AI koja pomaže da se projektuje sledeći GPU, novi GPU omogući više računanja, više računanja napravi bolji AI, bolji AI projektuje još bolji čip i tako ukrug. E tu više nije zonfa ko je prvi u trci nego dobiješ tehnološki cirkus koji sama sebi povećava bryinu. Zato se svi i cimaju. Ne jure AI zato što su zaljubljeni u robote, nego zato što niko normalan neće prvi da izađe iz trke dok ne zna šta će onaj preko puta uraditi. A kinezi su zajebani igrači ovde.

Četvrtog dana je izašao iz sandboxa – Mikorist MIKORIST.COM Čekaj malo, o kakvom vi uopšte „agentu“ pričate? Sedim u komandnom centru. Na zidu šest ogromnih monitora. Na prvom temperatura, na drugom potrošnja, na trećem

RTX 3060 12 GB + Gemma 4 12B Lokalni AI, bez clouda. Dobila je zadatak da napravi database engine sa WAL-om, transakcijama, recovery-jem, konkurentnim radom i testovima. ~2 min za prvi prolaz. GPU power peak: 170 W VRAM: ~8.8 GB 100% GPU offload Jedna 3060. Čisto da vidimo šta stvarno mož

Superinteligencija? Malo MORGEN! – Mikorist MIKORIST.COM Imam vrlo konkretno i sveže iskustvo sa GPT 6 i Codexom na složenom kompajliranju Android kernela. Posle nekih 300 poruka model više nema pojma gde se nalazi u MA jok ništa nisam ulepšavao . Ide ovako sirovo/surovo kako je...

Pa baš zato mi ovo ne pije vodu nikako. Imam vrlo konkretno iskustvo sa GPT-om i Codexom na složenom editovanju Android kernela. Posle nekih 300 poruka model više nema pojma gde se nalazi u operaciji. Moraš da mu vraćaš kontekst, objašnjavaš šta je već urađeno i proveravaš da li je upravo izmislio gde se nalazi. A to je operacija u okviru jednog razgovora, sa svim tim "shared memory", alatima i kontekstom. Zato mi je malo smešno da iz self correcting loop + memory + orchestration odmah pređemo na "održavanje softvera više ne postoji". Prvo rešite da agent posle 200 koraka zna gde je bio. Ti mu objašnjavaš šta je već urađeno, on ti mrtav ladan tvrdi nešto što si mu već tri puta dokazao da nije tako. Vraćaš ga na prethodni korak, on opet ode negde levo. Na kraju mu jebeš mater kao da ispred sebe imaš senilnog dedu koji iz svake prošle poruke izvlači random zaključke, jer se više ne seća šta je radio pre 100 poruka. E, sad zamisli da mu poveriš održavanje ozbiljnog sistema nekoliko dana. Meni prvo to rešite, pa onda pričamo da software engineering nestaje.

ČAK HAL 9000 ako ga uzmemo onako kako je prikazan u 2001, pre bih ga stavio u AGI kategoriju: ima kontinuitet, višedecenijsku memoriju kao slon, percepciju preko senzora, govor, planiranje, rešavanje problema i interakciju sa ljudima. ASI bi bila druga liga. Ne samo "HAL, ali deset puta pametniji", nego sistem koji bi po opštoj sposobnosti bitno nadmašivao čoveka praktično svuda, uključujući nauku, matematiku, inženjerstvo, strategiju, kreativnost i istraživanje. ASI je Monolit

Pročitao sam ovaj rad i meni je najzanimljivije što se, posle sve priče o autonomnim agentima koji će sami razvijati softver, autor na kraju saplete o stvar koja je mnogo prizemnija. Chat nema beskonačnu kognitivnu memoriju. Ja ga čak zovem senilni. To znam iz sopstvenog iskustva, ne iz benchmarka. Nema šanse da ozbiljnu, složenu operaciju ostaviš chatbotu da je radi nekoliko dana, pa se vratiš i očekuješ da če da nastavi tamo gde je stao, sa istim razumevanjem problema, svim prethodnim odlukama u privremenoj memoriji i bez posledica onoga što je usput zaboravio ili pogrešno zaključio. Može da uradi ogroman posao u jednom cugu. Može da napiše kod, analizira fajlove, napravi skriptu, pozove alat, ispravi grešku i nastavi dalje. Tu je napredak stvarno bolesno dobar. Ali čim posao postane dugotrajan i zavisi od sopstvene istorije, počinje demencija. I sam rad to praktično priznaje. Kada agent rešava izolovane zadatke, rezultati su odlični. Kada mora da razvija isti sistem kroz niz uzastopnih promena, performanse ozbiljno padaju. Autor to zove context drift, error propagation, technical debt... Ja bih to jednostavnije nazvao: ne seća se svega što je radio. Alchajmer. . . I tu mi je posebno zanimljivo kada se ovakvi sistemi počnu nazivati AGI. Autonomija nije AGI. To što model ume sam da pozove shell, napiše Python, pročita Git, pretraži Internet i angažuje drugog agenta jeste ozbiljna stvar. Ali to je proširenje sposobnosti izvršavanja. Nije dokaz da postoji neka opšta inteligencija koja neprekidno postoji kroz vreme. Ako moraš stalno da mu crtaš kontekst, da mu objašnjavaš gde je stao, da proveravaš šta je prethodno uradio i da mu rekonstruišeš sopstvenu istoriju, onda nemaš inteligenciju koja danima radi na problemu. Ja i dalje radim kao mazga svo vreme tutošeći AI Imaš chatbot koji ume mnogo toga. A upravo to je ono što ovakvi radovi nekako preskoče. Agent koji može da uradi mnogo kada ga pozoveš nije isto što i sistem koji samostalno održava kontinuitet rada, cilja i znanja danima. To je mnogo viša letvica. I za sada je nema. KAd dođe takav . Ima da skinem kapu i kažem ovo je HAL9000

Msm, AI je alat kao i svaki drugi. Ubaciš svoju pamet u prompt i napraviće ti ono što mu kažeš. Može da ti ubrza posao, ali ne mora da znači. Sve zavisi od čoveka koji ga koristi. Ako nemaš pojma šta radiš, AI ti samo brže napravi glupost. I naravno, neće baš da daju root password kodeksu za nuklearni arsenal.

Skinuo sam zadnji AI GPT Astra full kodeks + GPT Desktop za Linux i ovo je već bolesno. Pričaš u mikrofon, on otvara programe, piše, crta, edituje video, programira... radi po računaru kao da je čovek seo za tastaturu. Ali ono što me stvarno zanima je dokle može da ide u projektovanju audio uređaja. Kod audio elektronike nije problem samo da ti napiše kako se nešto projektuje. Može da ide mnogo dalje. Recimo da mu kažeš: Napravi mi stereo headphone amplifier. THD+N ispod 0.001% pri 1 kHz i 100 mW na 32 oma. Ulaz 2 Vrms. Gain 6 dB. Bandwidth 10 Hz do 100 kHz. Napajanje ±15 V. DC offset ispod 5 mV. Cilj je što manji šum. PCB 100 x 70 mm. Hoću KiCad projekat, BOM i SPICE simulaciju. Onda može da radi ceo lanac. Specifikacija, izbor topologije, izbor komponenti, proračun, šema, SPICE netlist, simulacija, KiCad, PCB raspored, ERC i DRC, BOM, korekcije i dokumentacija. Ako uređaj ima MCU, može da napiše i firmware. Za analogni preamp može da projektuje gain stage, JFET i BJT strukture, aktivne filtere, tone control, phono preamp, RIAA ekvilizaciju, balansirane ulaze, XLR, phantom power, zaštitu ulaza i izlaza, DC servo i napajanje. Može da računa gain, impedansu, noise gain, input noise, output noise, slew rate, GBW, stabilnost, headroom, clipping, filter corner frekvencije, bias i disipaciju. Kod power ampova stvar postaje još zanimljivija. Class A, Class AB, Class D, headphone amp, MOSFET izlaz, BJT izlaz, current feedback, voltage feedback, bootstrap, current limiting, DC protection, thermal protection, soft start, clipping detection... Za Class D već može da se uđe baš duboko. PWM, gate driver, dead time, switching losses, MOSFET izbor, LC izlazni filter, feedback, EMI i layout kritičnih struja. A onda dolazi PCB layout. Tu bih rekao da je audio posebno zanimljiv teren za ovakav AI. Može da razmatra star ground, ground plane, return currents, analogno i digitalno razdvajanje, decoupling, kratke kritične vodove, feedback loop, current loop kod Class D, placement ulaznog stepena, napajanje, EMI i crosstalk. Može čak da napravi KiCad projekat sa footprintima i pravilima. Naravno, tu postoji ogromno ali. Može da napravi odličan PCB koji je tehnički konzistentan, a da uređaj u stvarnosti osciluje na nekoliko MHz, hvata mrežni brum ili ima fantastičnu simulaciju a prosečan THD+N kada se napravi. Jer u stvarnom svetu postoje paraziti, tolerancije, layout efekti, šum napajanja, konektori, kablovi, mehanička konstrukcija i gomila stvari koje simulacija ne vidi ako joj ne daš dobre modele. Zato mi se prava granica ne čini kao pitanje da li AI ume da napravi pojačalo. Pravo pitanje je da li može sam da ga napravi, izmeri i iterativno popravi. Ako imaš Astra + KiCad, dobijaš veoma sposobnog virtuelnog konstruktora. Ako imaš Astra + KiCad + SPICE + datasheetove + proizvođačke footprintove, dobijaš već ozbiljan razvojni sistem. A ako mu još nakačiš osciloskop, audio analyzer, load, multimeter i instrumente preko SCPI/GPIB/USB, onda priča postaje baš luda. Projektuj. Simuliraj. Napravi PCB. Izmeri. Pročitaj rezultate. Pronađi problem. Promeni komponentu. Promeni vrednosti. Promeni layout. Ponovi test. Tu već počinje da liči na elektronskog inženjera koji sedi pored tebe 12 sati i ne traži kafu. I ovo bih stvarno voleo da probam. Dati mu kompletan zadatak za jedan ozbiljan audio uređaj i pustiti ga da radi od prve specifikacije do gotovog KiCad projekta. Recimo neki low noise headphone/preamp sa potpuno diferencijalnim ulazom, dobrim napajanjem, zaštitom i USB DAC opcijom. Tu bi se vrlo brzo videlo gde Astra stvarno briljira, a gde još uvek lupa glavom o zid.

ova ide ovde

Ko je superinteligenciji dao root? – Mikorist MIKORIST.COM https://www.youtube.com/watch?v=5QwpHRu51fw Gledao sam Yampolskog kako objašnjava rizik od superinteligentne veštačke inteligencije i u jednom trenutku sam poče

Zašto sam napravio svoj Linux za audio – Mikorist MIKORIST.COM Posle više od 20 godina rada sa Linuxom, došao sam do tačke kada mi je bilo lakše da napravim sopstveni sistem nego da svaki put ponovo podešavam tuđi. Linux ko

Napravio sam projekat diya Linux tako da se kompletan sistem može ponovo izgraditi iz čistog GitHub repozitorijuma. Kod, build skripte, boot fajlovi i dokumentacija nalaze se u Git repozitorijumu, dok veliki root filesystem nije ubačen u Git. Umesto toga, napravio sam kompresovani snapshot kompletnog filesystema diya-root-mx25.tar.zst. Snapshot sam postavio kao GitHub Release asset, zajedno sa njegovom SHA256 kontrolnom sumom. Napravio sam setup_root.sh koji sa GitHub-a automatski preuzima snapshot i proverava da li je fajl neoštećen ili promenjen. Posle uspešne provere skripta raspakuje snapshot i vraća originalni root-mx25/ filesystem. Napravio sam i dokumentaciju u README-u koja objašnjava ceo postupak od čistog git clone do ponovnog builda ISO-a. Zatim sam napravio potpuno novi testni folder na Desktopu i klonirao projekat kao da ga preuzima neko ko ga prvi put koristi. Bez korišćenja originalnog filesystema, setup_root.sh je uspešno skinuo 1.63 GB snapshot i SHA256 provera je prošla sa OK. Sada imamo dokaz da projekat može da se obnovi iz GitHub repozitorijuma i Release-a, a sledeći korak je da iz tog obnovljenog filesystema napravimo i testiramo novi ISO. ovde https://github.com/mikorist/diya-linux komande diya@diya ~/Desktop/$ git clone https://github.com/mikorist/diya-linux.git diya-test diya@diya ~/Desktop/$ cd diya-test diya@diya ~/Desktop/diya-test $ chmod +x setup_root.sh diya@diya ~/Desktop/diya-test $ ./setup_root.sh ========================================== diya Linux root filesystem setup ========================================== Repozitorijum: mikorist/diya-linux Preuzimam snapshot: diya-root-mx25.tar.zst #################################################################### 100.0% Preuzimam SHA256: diya-root-mx25.tar.zst.sha256 #################################################################### 100.0% Proveravam SHA256... diya-root-mx25.tar.zst: OK SHA256 provera uspešna. Raspakujem snapshot u: /home/diya/Desktop/diya-test/root-mx25 Snapshot je uspešno obnovljen. Root filesystem: /home/diya/Desktop/diya-test/ Sledeći korak: ./build.sh diya@diya ~/Desktop/diya-test $ Ovde ako treba apdejtuje se ili izmeni root-mx25 kroz chroot... posle toga se builduje.... diya@diya ~/Desktop/diya-test $ ./build.sh ========================================== MX diya ISO BUILD ========================================== [1/6] Provera strukture... OK [2/6] Provera iso-work... iso-work je čist. [3/6] Backup postojećeg linuxfs... Nema postojećeg linuxfs, preskačem backup. [4/6] Pravim novi linuxfs iz root-mx25... Izvor: /home/diya/Desktop/diya-test/root-mx25 Privremeni fajl: /home/diya/Desktop/diya-test/linuxfs.new Parallel mksquashfs: Using 4 processors Creating 4.0 filesystem on /home/diya/Desktop/diya-test/linuxfs.new, block size 1048576. kad se ovo završi biće kreiran diya.iso

OK....okacena zadnja verzija iso... prvi post...

hahahaha.mp4 nadjoh i video