Najbolji članovi

želim kao prvo da zahvalim dragom prijatelju Elvisu što je dao dozvolu da dokumentujem slikom njegovo DIY-svetilište, a za dugogodišnje gostoprimstvo mu nikada neću moći u dovoljnoj meri zahvaliti niti odužiti pa makar se uselio kod mene ovih stopa! no da krenemo redom: -nekada jako davno, kad sam ja još otkrivao SE cevna pojačala, oči mi je otvorio Aleksandar Kitić, kome i dan-danas odajem priznanje na strpljenju i nesebičnosti, kao i trudu da u najvećoj meri demistifikuje materiju. Zahvaljujući njemu savladao sam abecedu SE pojačala, dobro, ne baš većinu slova. Dobro, uglavnom samoglasnike. Skoro sve. Majkemi. Isti Aleksandar Kitić me je tada povezao sa još jednim zanesenjakom iz Hrvatske, Elvisom iz Zadra, a meni se činilo interesantnim da tada, recimo pre oko 10 godina, kad sam (ponovo) otišao u Zadar da letujem, da upoznam i drugog iz dvojca, koji je konstruisao neke od RH pojačala. Naravno, nakon prvog susreta sam ukapirao da se od tada koncept letovanja promenio, i da su plaža, spavanje, krkanje dobili ljutu konkurenciju u vidu sedenja i druženja sa Elvisom i dragim ljudima sa lokalne DIY scene sa kojima me je tokom poslednjih nekoliko godina domaćin upoznao. Da ne udaram na patetiku sa velikim čekićem, da pređem na stvar: -nakon open baffle i line array koncepta kod Elvisa se u labosu pojavio frižak par elektrostatika u njegovoj izvedbi. Dogovor sa Elvisom je da link prema HR forumu gde je sve potanko objašnjeno kao i komentare šta se ZAPRAVO vidi na slikama da on lično, a ja ću uz slike dodati Mali Perica vizuru svega. No da krenem redom: Elvis mi je rekao da mu je dosadilo da na zvučničke jedinice koje je neko drugi osmislio i napravio u fabrici on pravi kutije i skretnice, pa je odlučio da samogradnju zapravo obrne: da konstruiše sam drajver, a da nema kutiju, a skretnica da bude aktivna! Takođe mi je rekao da su ga dobronamerni savetovali da se ne nervira ako mu ne uspe iz prve, i da će tek 3. ili 4. zvučnik zasvirati. Njemu je to uspelo sa daleko manjim serijskim brojem. O čemu je reč, ja vam do kraja i dalje nisam pohvatao, ali se otprilike radi o sledećem: -treba stvoriti elektrostatičko polje na takav način da na metalni ram (koji liči na veliku četvrtastu perforiranu cediljku za testo) i sa jedne strane i sa druge strane dovedeš jedan polaritet a na tanku, ultralaku i ultranašpanovanu membranu koja je "zarobljena" između ove dve "cediljke" dovedeš drugi polaritet, tako da u režimu mirovanja električni "senvič" drži u sredini ultratanku krišku salame u nultom položaju. Kad dovedeš muzički signal iz pojačala na ovaj sendvič, onda će se kriška salame ugibati u sendviču (pošto su "cediljke" predebele i prekrute da bi radile isto) tako da kroz rupe na "cediljki" izlazi zvuk koji je rezultat pomeranja ove tanke "kriške" napred-nazad. E sad, poštoto nema kutije i pošto ima rupa sa obe strane "cediljke", zvuk izlazi sa obe strane tako da se prostire i u pravcu slušaoca i prema nazad od zvučnika. Od čega napraviti ovakav drajver? -od stvari koje ja ne bih ni primetio ni u farbari, gvožđari ili trgovinama elektronike. Mylar: materijal koji liči na domaćicama tako omiljenu tanku prozirnu i rastegljivu foliju za pokrivanje hrane protiv muva i protiv neugodnih mirisa u frižideru. Sa tom razlikom da Mylar nije rastegljiv i da je strava dobar izolator i da se koristi ne u kuhinji nego u proizvodnji kondenzatora. 3M obostrano lepljiva traka: služi da se nalepi na ram od "cediljke" sa jedne strane, a sa druge strane da se na njega nalepi našpanovani mylar. Ova vrsta koju Elvis preporučuje je dodatno predrkana pošto je termostabilna pa na njoj možeš da lemiš kontakte bakarnog trakastog voda i da greješ termo-fenom mylar radi dodatnog ukrućenja bez bojazni da će ti se naborati mylar. Bakarna traka: služi da se dovede i raspodeli elektricitet po mylaru. "Sredstvo za ubeđivanje elektriciteta da se ravnomerno rasporedi po mylaru": tečnost koju možeš kupiti u bolje opremljenim hobi-prodavnicama i farbarama, granule koje sadrži i koje ostaju nakon sušenja na membrani potenciraju da se ona ponaša "poput češlja koji je ravnomerno naelektrisan nakon provlačenja kroz kosu" (otprilike citiram konstruktora). Perforirana metalna ploča: po jedna za obe strane mylara. Zafarbana izolacijskom farbom da 1500V ne beži kojekud pri hvatanju zvučnika prstićima. Ne preporučujem nikakvo vršenje fizioloških potreba po ovakvom zvučniku ni ako si jako nezadovoljan sa zvukom. Kažu da su tek jako male struje prisutne ali jebiga nisam ja Tesla da bih u to verovao. Ram za zvučnik sa kutijom pri dnu za elektroniku: ovaj deo baš nisam najbolje razumeo ali suština je da se tu nalazi trafo koji će da napravi visoki napon da bi se utegao mylar kako to i treba da bude. Kako napraviti zvučnik: a) teži način: uzeti mylar, iskrojiti ga na potrebnu dužinu, fiksirati ga na DIY ramu za utezanje (španovanje), uz pomoć dinamometra kontrolisati kolko si sile utegao u duži deo mylara, zatim bočne delove navući prema stranama sa selotejpom. Ovako našpanovan mylar zalepiti na jednu od ofarbanih "cediljki", sa bočno nalepljenom dvoslojnom 3M trakom. Ako bolje pogledate, traka nije samo sa strane nego i poprečno i tako dobijete kvadratiće mylara koji su u dve veličine. Elvis kaže da manji rade visoke a veći srednjetonsko područje. Logično. Zatim se namaže na mylar "Sredstvo za ubeđivanje elektriciteta da se ravnomerno rasporedi po mylaru" i proveri megaommetrom da li je ravnomerno razmazano. Otpornost bi trebala manje-više da bude ista na celoj površini membrane. Zatim lepljenje bakarne folije na mylar, grejanje pištoljem sa toplim vazduhom, lemljenje kontakta na bakarnu foliju. Lepljenje na ovako urađem kompleks "cediljka"-mylar i sa druge strane druge "cediljke" opet sa dvoslojno lepljivom 3M trakom... Smeštanje zvučnika u ram, povezivanje sa "crnom kutijom". lakši način: moliti Elvisa da ti to lepo on uradi. Možda sam se zeznuo. Možda je ono potonje ipak teže. No, šta tu još treba: Panel za midbas/bas. Planiran je i on, a dok on ne stigne, bas izigravaju Bose subvooferi. Skretnica, faza, time-delay su rešeni elektronskom skretnicom. Zvuk? Jebiga, ima dosta uzan sweet-spot, i za sad nema ništa što bih nazvao iritirajućim, a i dalje tvrdim da je Elvisom podrum najbolje mesto odakle su proterani krompiri koji klijaju, pijandure koje se zavlače da piju i pišaju po odbačenim madracima, starim novinama i delovima za bicikl. Mesto koje Elvis poput Svetog Petra čuva kao ulaz u raj samogradnje u Dalmaciji a i šire. Živija Barba!

Iskreni naklon konstruktoru na posvećenosti oko ovog projekta. Iako ne razumem ni deo ovoga što je Zflazar napisao, impresioniram sam idejom, a još više načinom realizacije.

http://www.thevintageknob.org/luxman-AD8000.html stigao mi luxman 8030 step up trafo za MC glave niske impedanse (3-5 oma, znaci ortofon, koetsu i slicno). srebrna zica izvucena tankim prticima japanskih devica, motali monasi japanskog predstavnistva manastira shaolin na toroidnom jezgru od permaloja. kamioni avioni. trazio sam ovo vec duze vreme. imao sam kratki kontakt sa verzijom 8020 nesto vise impedanse (pase za denon 103) koji me je ostavio na pola, jer nisam imao sam step up na probi nego kompletan luxmanov preamp u koji se sama kapsula trafoa ugradjivala kao MC opcija. preamp je bio star i prilicno izakan, zujao je i brujao pa je utisak bio nekompletan ali mi se ucinilo da potencijal postoji, cinilo mi se da je 103 kroz ovaj trafo dobila kvalitet jedne holisticke reprodukcije koji mi je nedostajao prakticno sa svim trafoima koje sam pre toga koristio. ipak, tada sam vec bio digao ruke od 103 pa me je to ostavilo ravnodusnim. kako sam u sistem ubacio novu verziju legendarne ortofonove SPU glave (spirit), traje potraga za transformatorom koji ce izvuci maksimum. da ne pominjem sta smo sve eci, neskor i ja slusali, ali mogu da kazem sa visokom sigurnoscu da je ovo prava stvar. od A23 koji mi je do sada bio referenca (u mojoj sobi) svira bolje, ne za klasu, nego za pola svemirske godine. od onoga sto je pre A23 sviralo u sobi, da ne pominjemo. sad, od tog A23 trafoa je bitno bolje svirao lundhal 1933 (?) koji ima neskor. ostaje da sacekamo njegov povratak sa mora da utvrdimo cinjenicno stanje, tek, imamo novog ljubimca u sistemu. nema sta puno da se kaze, osecaj je onaj kada prosto cujete dobru spravu i kazete, to je to. detalja ima da se smrznes ali nista ne ometa muzicki tok, fokus je uvek na detalju koji nosi temu, instrumentu koji je u tom trenutku najvazniji. dinamika je zastrasujuca, PRaT takav da bi ajvor tifenrbun trazio casu ladne vode i ratluk da dodje sebi - ovo sto svira kod mene je garrard 301 u reviziji martina bastina, fidelity research FR64fx, ortofon SPU spirit - phono sekcija je kenjalova verzija mu stage seme rona welborna (compleat). eto, jedno prijatno subotnje vece uz iznenadjujuce dobru novu spravu u sistemu:

Uspeo sam napraviti par fotki u Elvisovom labu. Tema je bilo na pretek, vremena malo. Interesantan pristup, sa dosta prostora za eksperimentisanje. Pozdrav Elvisu i ovim putem, vreme provedeno kod njega je za čistu peticu.