Najbolji članovi

ja nisam

Šta je ovo, niko da me kritikuje? Vladd, Zen, živi li ste?

^ nisam, originalu ništa ne fali

Tacno tako:

nekada davno Petar Luković je (dok je bio normalan), u punom naletu novog vala, smislio kovanicu - hotel wave; odnosilo se to na beskrvno, konfekcijsko aranžiranje i izvođenje tada popularnih pop-rock kompozicija, od strane prosečnih tezga bendova na letnjim terasama.. Satijeve Gnosiene u izvedbi Daniela Houpa (vidi ih gore) obogaćuju tradiciju hotel wavea klasičnom muzikom; sve je, ali baš SVE je u Danielovom izvođenju Satija pogrešno - ezoteričnu, tamnu temu je pretvorio u muzičku podlogu dostojnu reklamnog spota; tišina kojom se Sati poigravao, bez jasno naznačenog tempa je mnogim pijanistima ostavila dovoljno prostora za iskazivanje nečeg ličnog.. Houp je iskazao bezlično. naš @Doktor je svojevremeno partituru Gnosiena i Gimnopedia smestio u zadimljeni kafe na Pigalu, gde pijanista pred jutro, u sred alkoholnih isparenja i dima (Gitanes), svira više za sebe nego za publiku.. nekada davno u novosadskom Studijju M, Mitar Subotić - Rex Ilusivii i Branka Parlić su potpuno poštujući Satijevu partituru poigrali, i zahvalili gospodinu Roršahu.. tada je Daniel Houp bio mali, a Novi Sad je bio Svet