Sve aktivnosti

Rece neko podji od banalnih stvari.

Petre!

Ljubav bez istine je šlajm, istina bez ljubavi je pendrek, Hristos drži oba. Kad jedno fali, rađa ili nasilje ili prazninu… kod nas sad: nasilje ide po kružnom toku, praznina drži megafon, a mi svi vičemo ‘stoj, bre!’ dok semafor misli da je narodna vojska. Ostatak što bih napisao je za kafanu.

Prava vjera i duhovnost se ne veže ni za kalendar, ni za tlo, ni za naciju. Izostanak duhovnosti nije povezan niti s komunizmom niti sa znanosti, ali ću za svakoga tko svoju vjeru nije u stanju odvojiti od nacije ili tla pretpostaviti da je u duhovnom deficitu. Nauk ljubavi i integriteta koji postavlja takve granice, ma koliko labave bile, više nije nauk ljubavi nego bodljikava žica na rubu sela s jednim prezimenom.

Orph

Najveće razočarenje, prodao se za tursku reklamu

Neke stvari koje sam danas video… ama, toliko su odvratne i degutantne da nije primereno čak ni ovde da se postavljaju.

24.484 Aufrufe · 9.131 Reaktionen | Ulazak u novu godinu! | Meca Cazin WWW.FACEBOOK.COM Ulazak u novu godinu!

Zar to nije jedan od ciljeva u životu? Blago onom ko rano poludi

Zanimljivo je pisanje AI n aovu temu: Преглед вештачке интелигенције +1 Srpski tradicionalni kalendar (Godišnjak, Mesečoslov) je skup nepisanih pravila i običaja koji su se vekovima koristili paralelno sa crkvenim kalendarom, baziran na staroslovenskim verovanjima i imenu, koristeći vizantijsku eru (od 5508. p.n.e.) i stara imena za mesece, defined by praznicima i sezonskim promenama (Đurđevdan za leto, Mitrovdan za zimu). Bio je službeni kalendar srednjovekovnih srpskih država do 19. veka, a datumi su se pisali po njemu, čak i na čuvenim spomenicima kao što je Smederevska tvrđava (6938. godina). Ključne karakteristike: Osnova: Iako se bazira na crkvenom (pravoslavnom) kalendaru, prilagođava ga narodnim verovanjima i staroslovenskoj mitologiji, menjajući imena praznika i meseci. Era: Koristi vizantijsku eru (računanje vremena od 5508. p.n.e.). Početak i kraj godine: Godina je deljena na leto (počinje na Đurđevdan, 6. maj) i zimu (počinje na Mitrovdan, 8. novembar). Ime: Nazivan je "Mesečoslov", a pominje se i reč "Kolo(dar)". Značaj: Bio je službeni kalendar u Srbiji od 1219. (kada ga je uneo Sveti Sava) do 19. veka, a datumi iz tog doba se nalaze na poveljama i spomenicima, piše na Srpskom saboru. Primeri:** Preobraženje (19. avgust): Važan dan kada se, po verovanju, "menjaju gora i voda". Kosovska bitka (1389.): Po srpskom kalendaru, dogodila se 6897. godine (prema datiranju na spomeniku).

Zašto onda bilo kome smeta Srpski crkveni kalendar? Neka gleda svoj kalendar i svoja posla, i odjebe u kratkim skokovima. Neka pusti "zaostale" i "zatucane" da žive svojim životom, kakav god bio.

Brate, ajde da budemo realni. Broj ljudi koji stvarno ide redovno u crkvu u Srbiji je praktično statistička greška. Ako gledaš svaki dan ili svake nedelje po blokovima na Novom Beogradu, priča je ovakva: od 200.000 ljudi možda 100 stvarno ulazi u crkvu. Ostali? Briga ih za kalendar, spavaju, bleje po kafanama ili sipred dragstora, pričaju abrove, a hrišćanstvo im nije ni deo načina života. Za većinu ljudi, vera se svela na „idem jednom godišnje, za Božić ili Uskrs, i to je to“. Sve ostalo je ili folklor, tradicionalizam ili neka magija. Ali nikako stvarna svakodnevna praksa. Kad pogledaš realno, mi smo u stvari više pagani nego hrišćani, samo što oblačimo kostim pravoslavlja kad zatreba. Demonizovana gomila individua u matriksu, zakacena na rijalitije kao na infuziju. Komunizam je pobedio..

Ukrajinska sela i polja prekrivena fiberoptičkim vlaknima koja ostaju odmotana nakon letova borbenih dronova. Užas nad užasom. Sve će to završiti u tim oranicama i prostoru u kome, čini mi se, daljeg normalnog života nema. Ako i bude, teško onom ko će tu živeti i decu podizati.

Kinezi koriste svoj kalendar za tradicionalne praznike i obeležavanje svoje Nove Godine. Istovremeno za poslovne aktivnosti i "progres" koriste gregorijanski kao većina ostalog sveta. Prvi kalendar ne sprečava nikoga da ostvari progres u poslovanju i razvoju. Problem predstavljaju zabetonirani mozgovi i prazne glavudže koje lične neuspehe i defetizam opravdavaju lošim brojanjem dana. Sloboda je više stanje uma a ne rezultat merenja i brojanja sekundi, minuta, dana i ....

Suština je prosta: uzor je bila Sveta Gora (monaška država)