Daudio hibrid

[Daudio]

Осврт на предходни пост,

 

Покушавам да одгонетнем шта конкретно утиче на шта,

генерално за доњи спектар је пресудна индуктивност примара(иако по математици за дату шему треба 13Н за 15 хертца,са 14Н се једва и 20 дотиче пропусног опсега),

за средњи спектар је све јасно нема толико утицаја ни индуктивни ни капацитивни отпор,

за горњи спектар су пресудни капацитет навоја и расипна индуктивност.

Из досадашњег искуства расипна индуктивност је пресудна више за излазне трафое имајући у обзир сам трансформациони однос примара и секундара као и укупан број навоја који је обично мали тако да капацитивност нестиже да дође до изражаја.

Код међустепених трафоа ова капацитивност игра битну улогу.

У посту број 109, представио сам резултате који су добијени бифиларно мотаним секундаром и то је доказ теорији да овакав вид мотања има веома велики капацитет (иако су измерени исти капацитети навоја секундара као и код обичног мотања)који драстично обара горњи спектар.

У посту број 110 секундар је мотан из 2 индентичне половине и скоро па индентичним капацитетом навоја као и код бифиларног мотања,са разликом да се исти крајеви налазе на истом потенцијалу гледано према примару те отуда је пуно мањи капацитет између примара и секундара.

 

Овде би све било јасно да ми једна следећа ствар мало не боде очи,

Јелаковић тврди да уметањем фолија око примара,као што сам навео у предходном посту на наведеном линку,умањујемо капацитет навоја.Код мене је измерена већа капацитивност прикључењем ових фолија.

Још више ми запада у очи да ова капацитивност итекако умањује и појачање у доњем спектру иако то неби смело да се дешава.

 

Све ово ме наводи само на закључак да је трафо веома комплексна направа и мало је тешко предвидети његово понашање.

Испада да је најпростије мотање и лепо сложена жица најбоље решење.

Мислио сам да нешто знам,но како сам се занимао претежно излазним трафоима,сво то знање ме је одвело у супротном правцу.

Но добро,најтеже се учи на својим погрешкама.

[Mentok]

Čitam, čitam, pratim, štošta ne razumem, ali onda opet iščitavam, a pratim i ostalo što si pisao vezano za trafoe, a pogotovo linijske, a što je razbacano po ostalim temama. Hvala na ovim detaljnim zapažanjima, inače je teško naći ovakve informacije.

 

Ako može jedno nevezano pitanje za ovu temu, ali kažem, razbacane su neke ideje po više različitih tema, pa možda ovde da postavim pitanje pošto je najskorija - da li je pametno, u teoriji, motati linijski trafo (konkretno za jedan kompresor, eventualno i za mikrofonski preamp, mada je to manje bitno) na jednostruko C jezgro sa primarom i sekundarom na zasebnim kalemovima, pošto ovako na prvu loptu mi se čini da bi to bila dobra ideja. Svakako ću to i probati kad se oslobodim nekih drugih nagomilanih poslova i dograbim vremena za to, ali me baš interesuje tvoje mišljenje pošto vidim da si baš zagrizao u materiju.

 

Ako pitanju nije mesto u ovoj temi, izvinjavam se.

 

Hvala još jednom na korisnim informacijama 

[Daudio]

немој се извињавати

 

Из мог досадашњег искуства,

 

за мале сигнале реда до 3-4V без предмагнетисања најбоље резултате ћеш добити на феритном језгру(из компјутерских напајања) то мотајући бифиларно и примар и секундар,али не више од 1800-2000навоја.Ово наравно захтева ситну жицу 0,09 највише 0,1мм.

До тог броја навоја капацитивност намотаја није критична,преко почиње да утиче.Расипне индуктивности код оваквог мотања практично нема.

постижу се индуктивитети од 2-10Н у зависности од среће да се налети на боље језгро.

 

За веће сигнале најбоље је мотати на дуплом С језгру из разлога да је већи пресек гвожђа што захтева мањи број навоја,самим тим се смањује и могућност нежељене капацитивности и расипне индуктивности.

 

Литература која се бави овом тематиком је стала 60-тих година да описује оно што би ми сада хтели.

Пропусни опсези за то време су били 50hz-10khz, и није их даље занимало шта се дешава,те је мало незгодно ослањати се само на такве информације.

Затим материјали од којих су се израђивала језгра се данас драстично разликују(у смислу технологије и параметара),

и оно најважније никада незнаш на какво ћеш језгро да налетиш осим ако не наручујеш из каталога у коме су скоро дати сви подаци.

 

Кога год да сам питао за савет наилазио сам на сличне одговоре,мало ко се озбиљно бави овом проблематиком да би ти дао конкретан одговор.

[bata bane]

baveci se slicnom problematikom, a po pitanju oblaganja folijom slojeva P-S, natracah negde, nekad, na netu da postoji tacno shema spajanja, da nije samo "uzemljenje" slojeva.  I da se prakticno samo tako dobija efekat ponistenja.

 

A gdi je to sad nemam pojma.....

[Zen Mod]

da nije u oni knjizi sto ti poslak ?

 

na zalos' , godine druzenja sa ruskom teknikom , nam nacinise Daudia neuroznim na pomen englesko pisane literature ..........

[bata bane]

da nije u oni knjizi sto ti poslak ?

 

na zalos' , godine druzenja sa ruskom teknikom , nam nacinise Daudia neuroznim na pomen englesko pisane literature ..........

 

Nije, mislim da sam nasao na netu, aj ako stignem mozd ga izguglam ijopet...

 

Ne volim kad mi se daudio sekira, znas da mu odma krene na prsljenove...

[Mentok]

Hvala na odgovoru, korisni su saveti, kontam da za linijski može da se proba tako kako si rekao, motanje mikrofonskog bi već bio sonofabitch, doduše što si rekao u drugoj temi, ti kompjuterski feriti znaju biti različitih karakteristika, tako da ako bih pravio stereo balansirani kompresor bio bi poprilični pakao napraviti identične trafoe. Imam nešto C jezgara pa ću probati na više načina dok dođem do toga, doduše veći problem u svemu ovome će biti to što nikada nisam motao trafoe, za sada samo prikupljam materijal i informacije.

 

I još jedna stvar, kako meriš odziv ? Vidim u drugoj temi da si radio određena merenja na osciloskopu, osciloskopče imam, a mogu da nabavim i ozbiljniji, ali za neka prva-ruka testiranja trebalo bi da je dovoljan i loopback sweep preko kompjutera, zar ne ?

[Daudio]

baveci se slicnom problematikom, a po pitanju oblaganja folijom slojeva P-S, natracah negde, nekad, na netu da postoji tacno shema spajanja, da nije samo "uzemljenje" slojeva.  I da se prakticno samo tako dobija efekat ponistenja.

 

A gdi je to sad nemam pojma.....

ББ има ,јесте има,

марш у ћошак на кукуруз.

Па ја ставих линак ка спајању фолија,куд ћеш јасније описивање и то на српскохрватском!

погледи пост 110,ред 4.

[Daudio]

@ Менток немој користити компјутер за испитивање-није поуздан .

 

Ево ти најједноставнији начин

 

Извор сигнала тест ЦД  пуштен из ЦД плејера,

мериш напонски унимером на подручју за наизменичну струју на најмањем опсегу.

То ти је прилично тачно,

 

За пробу пустиш тест ЦД и на излазу из плејера измериш сигнале разних фреквенција које он даје, чисто да имаш увид у то шта ти мери унимер.

 

Тест ЦД имаш скинути на нету,ја користим Сонијев,

Обзиром да имаш осцилоскп још лакше-не треба ти унимер,само тест цд и цд плејер.

[Mentok]

Sve jasno, eto mene za mesec-dva sa nekim rezultatima, ma kakvi god bili..TNX 

 

@Zen Mod

 

Hmm, knjiga ? na engleskom ? Ako je u elektronskoj formi može li se to nekako dobiti ? Preko veze ? 

[Zen Mod]

javni se BB-u  . bice brze

 

trazio je i da se ubijem ne znam gde je snimih

 

mozda je samo link za negde bio

[Daudio]

Још мало података чисто да се потврди очекивано

 

Мерења са оптерећеним секундарима

 

 

фреквенција   5к 10к

 

20hz 15,13dB   16,16db

100hz   17,53dB 19,08dB

1khz 17,28dB 18,71dB

5khz   17,46dB 19,14dB

10khz 18,38dB 19,68dB

16khz   17,99dB 20,62dB

20khz 17,55dB 21,31dB

[ZZZ]

Daudio evo jednog metoda za odredjivanje

dinamičke permeabilnosti lamela jezgra.

potrebno je samo da namotas recimo 500 1000 i 1500 namotaja.

moze i manje za standardne srednje permeabilnosti

i menjaš gap. Onda uradiš po formulama sa slike

i dobiješ vrednosti koje se razlikuju za grešku merenja,

pakovanja lamela i gap, ALI je to uvek neka normalna vrednost.

Ovo je jedini postupak koji daje u praksi tačne rezultate.

Na osnovu toga dobije se induktivnost za zadati broj namotaja

a moze se proveriti i dalje da li odgovara max zadatoj indukciji, fustini magnetnog polja itd...

.

to je polazna osnova.

kasnije sledi izračunavanje kapacitivnosti i rasipne induktivnosti

Kapacitivnost je složenije predvideti ali moguće

A rasipnu induktivnost je isto moguće izračunati ALI ne sa jednom formulom kao što je to uprošćeno dato kod jelakovića i uostalom u skoro svakoj literaturi...

Zbog toga su i rezultati netačni a ceo posao ispada kao gledanje u pasulj...

.

Za rasipnu induktivnost je potrebno posmatrati layere kao skup malih trafoa u medjusobnoj vezi...

svaki sa svojim susednim.

.

Pogledaj u radiotronu i RCA design booku 

odnose Lp i C za ponasanje u visokim Fo

nije samo dovoljno da jedna od te dve komponente bude mala...

Cak ako je Lp previše malo u odnosu na C dolazi do poremećaja

itd

Lako se vidi kada se formule transformišu grafik

a menjaju se ulazni parametri...

na slici su osnovne jedinice mere

mju o = početna permeabilnost (H/m)

mju r = relativna premeabilnost (nema jedinicu mere)

mju d = dinamička permeabilnost (H/m)

Lc = dužina magnetnih silnica (m)

ro = magnetni procep (m)

Lc/ro najbolje u intervalu od 400 do 800

N = broj namotaja

L = induktivnost (H)

Q = površina preseka jezgra

[ZZZ]

provereno za permeabilnosti od 200 do oko 2500

za velike permeabilnosti mora drugačije

recimo za M102 Siemens sam dobio oko 5000 sa ovim brojevima namotaja i fixnim gapom od 1mm

takodje i za neke male visoko permeabilne lamelice...

ali za standardne je to tačno recimo iskra C jezgra su relativne permeabilnosti oko 800

stari limovi koji na oko izgledaju OK i standardni industrijski limovi

su praktično neupotrebljivi za veće induktivnosti od 5-10 Hy

imaju nisku permeabilnost oko 200 do 400

itd...

[Daudio]

Хвала,

али опет по обичају касниш

 

Трафои су готови и представљени су финални резултати.

[Fukushima]

Merenja izgledaju ok za trafo. Kakvu impedansu ce ti trafoi da pogone bese, ulaz nekog solid state buffera koji ce raditi sipi? Jel znas kakva je impedansa u pitanju , r i c komponenta?

[Daudio]

Не Борко,

Ја радим све, ништа Сипи, његова је била само идеја.

Ради се о класичном баферу тако да ме не занимају улазни отпор и капацитивност јер као што знамо бафер је бафер и он управо служи да преслика улаз на излаз.

 

Наравно трафо мора да се пригуши са пуно мањом отпорношћу од улазне отпорности бафера,што свакако упућује да она  овом случају није битна.

Бафер можеш посматрати у овом случају као и улаз осцилоскопа,с тим што у случају бафера имаш чистији улаз него осцилоскоп

[ZZZ]

Хвала,

али опет по обичају касниш

 

Трафои су готови и представљени су финални резултати.

Možda je bolje da kasnim, barem nisam (po običaju, predvidivo) zlurad

ima i za kapacitivnost i za rasipnu induktivnost

Ali mislim da je za matlab software? Ako iskopam šaljem

[Fukushima]

Ok, razumem, mada je buffer sirok pojam... Sta imas u planu?

[Daudio]

полако- биће презентовано,

прича иста од самог почетка, небих да се понављам

[Daudio]

[Beli_Ninja]

Sad si nas iznenadio. Mi smo mislili da i duvan motas