Lemić

@paja959  slike (da ih ne kopiram )
Ovo ja zovem MK2 Jelacicevom ruckom a gledano realno ovo jeste Jelaciceva rucka bez obzira sto je uzet princip sa WTA rucke a ona predhodna koju ja zovem MK 1 verzijom  je u stvari kopija WTA samo je Jelacic pravio masovno i jeste najbolje uradjen klon u bukvalnom smislu reci klon. (pozitivnom) ali je ipak WTA klon a ne Jelacic kao sto je MK 2. Nista lose ne mislim pod tim i sudeci da sam jednu posedovao a drugu slusao mislim da su 99 % identicnog zvuka ali je Jelacic malo komotnija ( i po meni dosta lepsa ali je to samo moje misljenje).

Kvantas je prvi i počeo da kopira Jeličićevu ručku, tj. davo strugarima na AB-u ondašnjem, a bilo ih je još, jednako ko što se danas još uvek pojavljuju Bradačevi zvučnici, više ih ima nego kad ih je on radio, a uradio ih je jako malo. 

Kvantas je prvi i počeo da kopira Jeličićevu ručku, tj. davo strugarima na AB-u ondašnjem, a bilo ih je još, jednako ko što se danas još uvek pojavljuju Bradačevi zvučnici, više ih ima nego kad ih je on radio, a uradio ih je jako malo. 

@Doktor-Pre bi rekao da je nedostatak farbe njegova koloracija i to je ono zbog čega ga i ja vrednujem, svira sve analitički jednako, nešto poput FR zvučnika u tom smislu. Poslednje ozbiljno slušanje je bilo sa Petrovićevim pred pojačivačima i RIAA-ma, bio je i treći ugledni audiofil, jedno od zapažanja je bilo upravo diferencija produkcije koja ne može  uvek da se uoči, sve zvuči poslično. Naravno, ima dobrih izdanja i PGP-u al su više retkost nego pravilo.
@Pajo-U skupljem sistemu su obično MC glave koje su redovno niske komplijanse. Doktor je dobio ručku sa ređim punjenjem za svojevremeno neki AKG MM i to se pokazalo dobrim za niz igala koje je promenio. Moje ulje je neuporedivo gušće, uvek je bio problem da se nabavi iako ga je radila Iskra u Bariču, raspon viskoziteta je od recimo od 5 do 10.000, neke nebuloze ala tovatna mast, imam negde možda tehničku brošuru. U načelu ti je Kuzma dobro odgovorio. Bilo je početnih problema sa mekim glavama ala pomenuti AKG, ali sa različitom gustinom je i to rešeno. Radio je Jeličić i tanju cev ali se pokazalo bespredmetnim, a takođe ni kod 12 cola nije bila deblja uprkos logičkom očekivanju da će da vibrira više nego od 8", jednostavno, ulje rešava mnogo toga. Moram da napomenem da su se sporadično pojavljivale ručke kopiranog Mocarta, spolja iste međutim bez nekih skrivenih detalja, ne znam kako zvuče iako sam imao prilike da ih viđam.

Nisam ja ćimirđija.
Čist pragmatizam u in vokabularu, beda životnim rečima. Devedesetih se pojavio Čet Hasam sa 180gr vinilima i odma sam kupio jednu ploču, 50DM i poštarina 20DM. Imao sam nešto direktno rezanih ploča kao i onih na 1/2 i na 45 obrtaja, mađutim, ovo je nešto što mi se mnogo dopalo uz još nekoliko komada. Iako sam tad imao dosta para za razliku od danas, skapirao sam da nemam mogućnosti tako da su rezanci  jedini izlaz. Nisam kolekcionar ničega niti privrženik bilo čemu i bilo kome, ne vrednujem prva izdanja samo zato niti se povodim sličnim kriterijumima, već jednostavno volim da čujem nešto dobro i da istovremeno zvuči isto tako. Problem je što su gotovu sve ploče, pogotovu roka, jako tanko i snimane i loše printovane i u tom nekom tehničkom smislu ne ispunjavaju kriterijum. Sa druge, mračne, dobar CDP zvuči zaista dobro, 304-orka čeka na nov život, zaboravio sam da odnesem nov pogon na ugradnju, jednostavno nemam vremena da slušam od životečne borbe. Da ne otvaram diskusiju +/-, preslušo sam realativno dosta vršnih glava, doduše ne novije generacije pa ne mogu da tvrdim apsolutno, Blek K je jedina glava koja može donekle da izvuče živost iz tupog vinila a ove ala 180gr da isvira do kraja,  zato je čuvam uprkos lepšim tonovima koje sam čuo sa nekim, inače me baš briga što je Otac Sugano u potpisu, operisan sam od toga. Treba da se razdužim, kad oladi malo moto sezona BMW-a, intenziviraćemo malo slušanu, jesam tvrdoglav po pitanju činjenica, al nisam baš neumoljiv.
 

Nisam ja ćimirđija.
Čist pragmatizam u in vokabularu, beda životnim rečima. Devedesetih se pojavio Čet Hasam sa 180gr vinilima i odma sam kupio jednu ploču, 50DM i poštarina 20DM. Imao sam nešto direktno rezanih ploča kao i onih na 1/2 i na 45 obrtaja, mađutim, ovo je nešto što mi se mnogo dopalo uz još nekoliko komada. Iako sam tad imao dosta para za razliku od danas, skapirao sam da nemam mogućnosti tako da su rezanci  jedini izlaz. Nisam kolekcionar ničega niti privrženik bilo čemu i bilo kome, ne vrednujem prva izdanja samo zato niti se povodim sličnim kriterijumima, već jednostavno volim da čujem nešto dobro i da istovremeno zvuči isto tako. Problem je što su gotovu sve ploče, pogotovu roka, jako tanko i snimane i loše printovane i u tom nekom tehničkom smislu ne ispunjavaju kriterijum. Sa druge, mračne, dobar CDP zvuči zaista dobro, 304-orka čeka na nov život, zaboravio sam da odnesem nov pogon na ugradnju, jednostavno nemam vremena da slušam od životečne borbe. Da ne otvaram diskusiju +/-, preslušo sam realativno dosta vršnih glava, doduše ne novije generacije pa ne mogu da tvrdim apsolutno, Blek K je jedina glava koja može donekle da izvuče živost iz tupog vinila a ove ala 180gr da isvira do kraja,  zato je čuvam uprkos lepšim tonovima koje sam čuo sa nekim, inače me baš briga što je Otac Sugano u potpisu, operisan sam od toga. Treba da se razdužim, kad oladi malo moto sezona BMW-a, intenziviraćemo malo slušanu, jesam tvrdoglav po pitanju činjenica, al nisam baš neumoljiv.
 

Nisam ja ćimirđija.
Čist pragmatizam u in vokabularu, beda životnim rečima. Devedesetih se pojavio Čet Hasam sa 180gr vinilima i odma sam kupio jednu ploču, 50DM i poštarina 20DM. Imao sam nešto direktno rezanih ploča kao i onih na 1/2 i na 45 obrtaja, mađutim, ovo je nešto što mi se mnogo dopalo uz još nekoliko komada. Iako sam tad imao dosta para za razliku od danas, skapirao sam da nemam mogućnosti tako da su rezanci  jedini izlaz. Nisam kolekcionar ničega niti privrženik bilo čemu i bilo kome, ne vrednujem prva izdanja samo zato niti se povodim sličnim kriterijumima, već jednostavno volim da čujem nešto dobro i da istovremeno zvuči isto tako. Problem je što su gotovu sve ploče, pogotovu roka, jako tanko i snimane i loše printovane i u tom nekom tehničkom smislu ne ispunjavaju kriterijum. Sa druge, mračne, dobar CDP zvuči zaista dobro, 304-orka čeka na nov život, zaboravio sam da odnesem nov pogon na ugradnju, jednostavno nemam vremena da slušam od životečne borbe. Da ne otvaram diskusiju +/-, preslušo sam realativno dosta vršnih glava, doduše ne novije generacije pa ne mogu da tvrdim apsolutno, Blek K je jedina glava koja može donekle da izvuče živost iz tupog vinila a ove ala 180gr da isvira do kraja,  zato je čuvam uprkos lepšim tonovima koje sam čuo sa nekim, inače me baš briga što je Otac Sugano u potpisu, operisan sam od toga. Treba da se razdužim, kad oladi malo moto sezona BMW-a, intenziviraćemo malo slušanu, jesam tvrdoglav po pitanju činjenica, al nisam baš neumoljiv.
 

https://forum.bjbikers.com/index.php?/profile/6989-đunta/
-----------------------------------------------------------
Kreaciju Mocart, osim naravno  Ive, znao je pokojni Laza Milutinović, koji je izvršio modifikaciju kontra urvanoteženja i sam nosač glave po uzoru na prednje oslanjanje motorcikla, zna Profa, a i sebe računam ali doduše u pozadini. Kamaru ozbiljnih test ploča je bilo u Jeličićevoj arhivi, danas su pohranjene na sigurnom mestu, ovo što je preporučio Neskor je odlično.
@Grau, moja prva "ozbiljna" ručka nakon kompakt gramofona je bila upravo Hedkok 22x, ali ne unipivot od koga su me odvratili ondašnji doajeni hifija. Mocart, ukratko, napravljen je po uzoru na VTA koji je prvi osmislio mekano kačenje na postolje, unipivot je u tom smislu kruta veza. Po sopstvenoj težini jeste laka, kruta legura aluminijuma punjena perlitom, izolacionim granulama niske specifične težine, znači male efektivne mase, a izborom gustine silikonskog ulja se vrši usaglašavanje njene krutosti, bez nus pojava koje imaju velike mase i uobičajeni ležajeve ma koje preciznosti, tako da je moguće ostvariti punu kompatibilnost. Ulje nije primarno u funkciji dampiranja iako vrši tu funkciju, izvorno je bilo tri različita viskoziteta određenih empirijski, slušanjem raznoraznih vrhunskih glava koji ih je tada bilo daleko više na beogradskim gramofonima nego danas, recimo, nekoliko Deka uključujući i Gerot i svakako raznoraznim Kuetsuima. Lično sam podešavao i preslušavao kamaru kombinacija i sve su bile dobitne uključujući i mekane glave sa retkim punjenjem, koja god da je ručka bila predhodno, postojao je napredak, ostala mi je Zeta u pamćenju kao izuzetno dobra, SME nikad nisam zavoleo i tako ostalo zaključno sa peticom ako se ne varam, postoji svojevremeno objavljen  uporedni test u Austriji. Napominjem da su i vrteške u gradu bile koje se mnogi samo mogli da vide u novinama, izuzetak je bio Torens 160, uglavnom sve sa niskim rezonacama, Orakl je kolko se sećam  na 3Hz, Bradačev Torens 2Hz, daleko ispod uobičajenog titranja ručke i glave.
Da bi gramofon zvučao kako treba, potrebno je pored položaja baze  i da geometrija glave bude što idealnija za čije podešavanje je potrebno malo alata, umeća i strpljenja, džabane naravno. Susretao sam niz audiofila kojima je to ko pijano i tu nema zbora o dobrom zvuku bez obzira na izbor. Mocart je iznimno težak za podešavanje, izvlači se usled frikcije brazde, pritisak igle se pomera sa nagibom i tu je naj lakše napraviti promašaj, kad treba da ga radim pripremam se nekoliko dana verovali ili ne. Juče kod Doktora je nova igla pokazala nešto veću gaznu silu, prvim pomeranjem tega sam dobio 1,14 grama, a da bi dobio deklarisanih 1,20 morao sam više puta da pomeram teg uz pauze i na kraju osta 1,21 gram, da se ne zna specifičnost Mocarta, očas posla bi ostalo neprimećeno i 2 grama i zvučala bi ko da je slon zajaho i naravno da bi zaključak bio pogubno pogrešan.
Nova igla je na prvih par tonova pokazala veliki potencijal, pedesetak sati pa možda isporedimo sa gaženom. Ne zna se razlika u izradi ali je težina bila za 0,37 grama viša što je indikativno nekoj promeni, na bolje u najavi.
@Njinja-šteta što se nismo letos sreli, delimo iste pasije. U motorciklizmu se redovno srećem sa internet publikom, simptomatična je težnja da se nešto virtuelno sučeljava opipljivom, drugim rečima, saznanje bez ikakvog razumevanja, ne čak ni neko znanjce, nasuprot rezultirajućoj praksi.  Ovde naravno nije ni približno ko u moto "svetu", vrlo uvažavam većinu komentara i zaista samo iznosim svoje zapažanje zasnovano na ličnom iskustvu, ponekad i preneto tuđe verodostojno ko da je sopstveno, ističići tu razliku uvek. Sa gornjeg video klipa, može da se "nabudži",  od onda i nadimak.
 

Samo se zezam sa hvalospevima koji osvanu u oglasima .... 
Ja vrlo dobro znam sta mi treba a sta ne, u stvari, nista mi ne treba... osim, mira medju ljudima

Neko voli da se žulja, neko da se ljulja, to nije sporno a i normalan je lični ukus na kraju krajeva. Ja sam imao sreće u životu da u vrlo ranoj fazi svog hifisanja dospem u krug viđenih hajfiista i autoriteta u svom domenu. Pokojni Viktor Bradač je jedan od prvih imaoca tada malo poznatog Koetsua uopšte u svetu, Wood,  dobio ga je gratis od Sugana kao ugledni Yu konstruktor  i ja sam imao prilike i da ga pipnem i slušam, to je bilo praktično utemeljenje po pitanju analogije. Imao sam već tada solidno iskustvo slušajući dobre sisteme u beogradskoj avangardi i zaključio da moram da se otvorim za skupocenu glavu. Dugo sam se lomio između Deke Gerot i gerotiranog Rosewood Koetesua, slušao sam i običan kao i nekoliko kasnijh modifikacija, za moj ukus naj lepši ton šta god da reprodukuje, Deka Gerot jednako dobro, a zanimljivo je da Gerot glava nije ni blizu mogla da priđe pojedinim modifikovanim  i nikad nije doživela slavu. Međutim, doajen Buca Maričić me je usmerio da izaberem Koetsu Black ali Goldline koji je tek tada izašao na mesto običnog crnog, upravo potencirajući njegovu neutralnost, ili ne imanje tona, kako ja volim da se izrazim, on je slušao Deku London sa Parohovim vrhom, to je meni isto ostao zapamćen izuzetan ton. Igrom slučaja su bile u ponudi istovremeno i Deka Gerot i Koetsu Blac Goldline po jednakoj ceni, tek nešto jeftinije nego kao nove, obe glave od poverljivih ljudi, i bez obzira na nužan prepre, opredilio sam se za Kuetsu koji je koštao jedno 7 puta više  nego neki odlično ocenjeni Goldring MM. Jedno vreme sam kod sebe slušao Crnog a kod drugara pomenutog gerotiranog u vrlo sličnoj postavci i na istim pločama, uz svu lepotu tona Drvenka više sam voleo  hladnoću Crnog pa i kad sam imao prilike kasnije  povoljno da dođem do Drvenog koga sam ja prvi i montirao, nisam ga uzeo, sad mi je žao čisto iz sentimentalnih razloga. 
Preslušao i namontirao ko zna kojih glava, mahom sve u haj klasi, jako malo ih je bilo koje nisu previše farbale, Ortofon nikad nisam nešto naročito cenio, kartiro sam ga sa nekim Konkord modelom japanske izrade, model sa crvenom tačkom od par soma maraka. Ovoj Grejs zvuči po mom ukusu, odnosno ne zvuči. Voda na izvoru mora da bude čista da bi bila pitka, lako ju je ofarbati a pročistiti nije. Zvučnik kao takav je naj veći farbač sistema i daje  predominantni ton, ako su oba kraja zamućena, sistem to teško da izbalansira od čega  god da je, ali ko što rekoh, lični ukus je presudan.
Doktor i ja smo se zbratimili pre četvrt veka preko planarskih zvučnika koje smo oboje imali kad je to bila moda, ne zna ni on ni ja koliko puta je hteo da pobaca gramofon kroz prozor jer uvek zamena zvučnice napravi neki problem, pa kad proradi zaigra šotu, ne znam sam dokle ćemo tako, ima godina od kad sam mu diskretno rekao pred suprugom da mora da se učipi za dobru iglu, ovaj Grejs je u tom smeru, ne mogu baš da ga vrednujem na osnovu nekoliko sati slušanja al svakako ima atribute po mom ukusu i kriterijumu.
Deka ima naj manju komplijansu koliko ja znam, jednaku po obe ose,10/10 Koetsu nešto manju samo po jednoj, ovaj Grejs je takođe tvrd, 20/10, i kuriozitet je jako nisko opterećenje od svega 1,2 gr što nije karakteristično za krute igle i bio sam malo rezervisan, međutim sama Jeličić ručka obezbeđuje savršeno trakovanje iako nije punjena uljem viskoziteta za ekstreme. Sama kompenzacija protivklizne sile kod nje ume da pravi problem i bojao sam se da neću moći da je smanjim i prilagodim malom gaznom pritisku, ali i to uspesmo, na jesen će ručka na seciranje da eliminišem zezanje svaki put. Po mojoj proceni, glava može još vrlo malo da se optereti, deklarisanih maksimalnih 2 grama mislim da ne može da istrpi, dok svog Kuetsua teretim iznad predviđene i tako bolje zvuči, manje se liže vrh i haba sama brazda ploče. Kad premotam film, nameće mi se da je niska komplijantnost vrlo značajna za neutralnost i lakoću odsviravanja, čista mehaika,  po pravilu MM igle su mekanije od MC-a što iziskuje i drugojačije brušenje vrha pa kako ispadne. Ne bavim se MM glavama uopšte, Deka je atipična i teoretski idealno konstruisana, nema promene napadnog ugla pri oscilovanju, Mr. Sugano je tim rukovođenjem mislim prvi napravio tvrdu iglu, kratk i krut kantilever  kako danas svi malte ne primenjuju, sa razlikom da je na Kouetsu višeslojni po uzoru na sečivo samurajskog mača, da li se to tako danas radi ne znam, kao što već dugo ne pratim uopšte dešavanja na tom polju. Toliko od mene na ovu temu.
       

Neko voli da se žulja, neko da se ljulja, to nije sporno a i normalan je lični ukus na kraju krajeva. Ja sam imao sreće u životu da u vrlo ranoj fazi svog hifisanja dospem u krug viđenih hajfiista i autoriteta u svom domenu. Pokojni Viktor Bradač je jedan od prvih imaoca tada malo poznatog Koetsua uopšte u svetu, Wood,  dobio ga je gratis od Sugana kao ugledni Yu konstruktor  i ja sam imao prilike i da ga pipnem i slušam, to je bilo praktično utemeljenje po pitanju analogije. Imao sam već tada solidno iskustvo slušajući dobre sisteme u beogradskoj avangardi i zaključio da moram da se otvorim za skupocenu glavu. Dugo sam se lomio između Deke Gerot i gerotiranog Rosewood Koetesua, slušao sam i običan kao i nekoliko kasnijh modifikacija, za moj ukus naj lepši ton šta god da reprodukuje, Deka Gerot jednako dobro, a zanimljivo je da Gerot glava nije ni blizu mogla da priđe pojedinim modifikovanim  i nikad nije doživela slavu. Međutim, doajen Buca Maričić me je usmerio da izaberem Koetsu Black ali Goldline koji je tek tada izašao na mesto običnog crnog, upravo potencirajući njegovu neutralnost, ili ne imanje tona, kako ja volim da se izrazim, on je slušao Deku London sa Parohovim vrhom, to je meni isto ostao zapamćen izuzetan ton. Igrom slučaja su bile u ponudi istovremeno i Deka Gerot i Koetsu Blac Goldline po jednakoj ceni, tek nešto jeftinije nego kao nove, obe glave od poverljivih ljudi, i bez obzira na nužan prepre, opredilio sam se za Kuetsu koji je koštao jedno 7 puta više  nego neki odlično ocenjeni Goldring MM. Jedno vreme sam kod sebe slušao Crnog a kod drugara pomenutog gerotiranog u vrlo sličnoj postavci i na istim pločama, uz svu lepotu tona Drvenka više sam voleo  hladnoću Crnog pa i kad sam imao prilike kasnije  povoljno da dođem do Drvenog koga sam ja prvi i montirao, nisam ga uzeo, sad mi je žao čisto iz sentimentalnih razloga. 
Preslušao i namontirao ko zna kojih glava, mahom sve u haj klasi, jako malo ih je bilo koje nisu previše farbale, Ortofon nikad nisam nešto naročito cenio, kartiro sam ga sa nekim Konkord modelom japanske izrade, model sa crvenom tačkom od par soma maraka. Ovoj Grejs zvuči po mom ukusu, odnosno ne zvuči. Voda na izvoru mora da bude čista da bi bila pitka, lako ju je ofarbati a pročistiti nije. Zvučnik kao takav je naj veći farbač sistema i daje  predominantni ton, ako su oba kraja zamućena, sistem to teško da izbalansira od čega  god da je, ali ko što rekoh, lični ukus je presudan.
Doktor i ja smo se zbratimili pre četvrt veka preko planarskih zvučnika koje smo oboje imali kad je to bila moda, ne zna ni on ni ja koliko puta je hteo da pobaca gramofon kroz prozor jer uvek zamena zvučnice napravi neki problem, pa kad proradi zaigra šotu, ne znam sam dokle ćemo tako, ima godina od kad sam mu diskretno rekao pred suprugom da mora da se učipi za dobru iglu, ovaj Grejs je u tom smeru, ne mogu baš da ga vrednujem na osnovu nekoliko sati slušanja al svakako ima atribute po mom ukusu i kriterijumu.
Deka ima naj manju komplijansu koliko ja znam, jednaku po obe ose,10/10 Koetsu nešto manju samo po jednoj, ovaj Grejs je takođe tvrd, 20/10, i kuriozitet je jako nisko opterećenje od svega 1,2 gr što nije karakteristično za krute igle i bio sam malo rezervisan, međutim sama Jeličić ručka obezbeđuje savršeno trakovanje iako nije punjena uljem viskoziteta za ekstreme. Sama kompenzacija protivklizne sile kod nje ume da pravi problem i bojao sam se da neću moći da je smanjim i prilagodim malom gaznom pritisku, ali i to uspesmo, na jesen će ručka na seciranje da eliminišem zezanje svaki put. Po mojoj proceni, glava može još vrlo malo da se optereti, deklarisanih maksimalnih 2 grama mislim da ne može da istrpi, dok svog Kuetsua teretim iznad predviđene i tako bolje zvuči, manje se liže vrh i haba sama brazda ploče. Kad premotam film, nameće mi se da je niska komplijantnost vrlo značajna za neutralnost i lakoću odsviravanja, čista mehaika,  po pravilu MM igle su mekanije od MC-a što iziskuje i drugojačije brušenje vrha pa kako ispadne. Ne bavim se MM glavama uopšte, Deka je atipična i teoretski idealno konstruisana, nema promene napadnog ugla pri oscilovanju, Mr. Sugano je tim rukovođenjem mislim prvi napravio tvrdu iglu, kratk i krut kantilever  kako danas svi malte ne primenjuju, sa razlikom da je na Kouetsu višeslojni po uzoru na sečivo samurajskog mača, da li se to tako danas radi ne znam, kao što već dugo ne pratim uopšte dešavanja na tom polju. Toliko od mene na ovu temu.
       

Ma de je roming phone.
Igla je pun pogodak, bez tona, puna dinamike i volumena instrumenata, iznenađujuće za MM i u basu, lako svira svaki materijal,...ukratko, karakter Kooetsua Goldline.
 

Ma de je roming phone.
Igla je pun pogodak, bez tona, puna dinamike i volumena instrumenata, iznenađujuće za MM i u basu, lako svira svaki materijal,...ukratko, karakter Kooetsua Goldline.
 

Kod BMW-a je obrnuta priča u odnosu na gotovo sve ostale motorcikle i tu je problem. Agregat je šasija na koji se kače bukvalno svi ostali delovi ukljućujući i centralni štender i bočnu nožicu recimo. Na njega ide menjač i to čini monolitnu celinu koja nosi sve. Na menjač ide kardanski sklop koji je ujedno zadnje vešanje na kome se nalazi točak i tu nema mogućnosti ama baš nikakve prepravke, sa njega ide vertikalno amortizer koji se na gornjoj strani kači na nosač sedišta i ta tačka je strogo definisana u prostoru. Nosač sedišta se kači na agregat i na mernjač i naziva se pod ram, subframe i nema nikakav broj, obične zavarene cevuljage. Prednje vešanje, paralever se takođe kači na agregat direktno, na njemu je noseća veza prednjeg vešanja, štapovi i amortizer sa oprugom, sam amortizer ima gornji oslonac na vratu na kome je i gornji trougao gde se kači  korman i  na koji su vezani krajevi štapova, i na tom vratu je broj koji se upisuje kao broj šasije odnosno rama. Kod nekih modela postoji prednji subframe, isto cevuljage, koje nose far,vizir,instrument tablu,...Praktično je nebulozno insistirati da taj vrat bude drugojačiji zarad različitosti kad celo prednje vešanje kao takvo mora da ima strogo definisane veze.
Druga je priča što se može izvršiti prepravka celog prednjeg vešanja ko što je Njinja kupio, al to onda nema mnogo veze sa BMW-om čije je vešanje unikatno u serijskoj proizvodnji motorcikala. Jesu KTM vile nesporno dobre ali kao ni kod većine motora ne pružaju mogućnost podešavanja kao što je to moguće na BMW-u, recimo banalna promena opterećenja koja utiče na geometriju i samim tim na ciklistiku upravljanja. Drugi ram nije problem napraviti da bude jak i bezbedan, ali jeste da se svi uglovi i ose dovedu u centar što se kaže. Osnovno je pitanje, da li eliminisati paralever oslanjanje, lično ga volim i smatram da ima niz prednosti i po pitanju same performanse i kao bezbedonosni faktor. Ukratko, uz neke specifičnosti u ponašanju, radi kao GP motorcikl a istovremeno i kao enduro vešanje koje je skroz suprotno i to ga čini neprikosnovenim u nekoj univerzalnosti kad je svakodnevna upotreba, od recimo Navak piste u Beogradu, do prolaska kroz Gobi pustinju. Ne bih ga menjao ni za šta, ali ima naravno i potupno suprotnih mišljenja i opredeljenja.

Sad je diskutabilno šta je to isto, možeš recimo da uradiš spoljašnost da uopšte ne liči na postojeći a da bude konstruktivno identičan, što se  ne informišeš detaljno šta se misli pod pojmom različitog i ko je merodavan da to propceni i na osnovu čega, odnosno koje se tehničke ili druge karkteristike uzimaju za referentne. Recimo, katalaški broj vrata koji se kupuje kao rezervni deo, razlikuje se između R i RT modela i samim tim je različitost nepobitna. Napraviti od BMW-a Hondu ili KTM je nemoguće i ako to neko podrazumeva kao nužnu razliku je budala, odnosno, ne razume se ni malo u materiju. 
Imam ja nešto slika, možda i linkova, raznoraznih prepravki pa ako budeš išao u tom pravcu poslaću ti.

Da, problem kad je vozilo proglašeno da je za otpad jer se smatra da opravka nije moguća a da vozilo bude bezbedno. Ram jeste osnovni ili vitalni elemenat motora jednako kao što šasija, odnosno karoserija kod automobila na čijim konstruktiovnim delovima nije dozvoljena popravka u dosta zemalja. I BMW podpada pod iako nema ram u uobičajenom smislu, al ajd to objasni,  osim "fork stanchions"-cevi vila prednjeg vešanja, paralevera- rame, A arm, swingarm, još samo može da se pokrivi cevasti nosač sedišta, sve ostalo je pravo ili puklo jer su sve do jednog liveni komada, ajd, korman je čelična cev ili heblovi. Vrat, na koji se nosi korman i oslanja prednji amortizer je takodje liven i puca, jeste na njemu utisnut broj koji se zbog formalizma uzima kao da je  šasija, odnosno ram a praktično nije. Ako je dozvoljeno da uradiš sopstveni ram i uradiš homologaciju, uzmi polovan vrat i ukloni mu broj, pretrljaj ga da bude gladak recimo i kaži da si ga sam izradaio a da ti je uzor fabrička konstrukcija, sigurno nigde ne stoji da diy ram mora da bude skroz različit ili u nekom vidu od originala.
Ne sećam se da sam pročitao da si palio agregat niti sam opazio da su cilindri udareni, pri udarcu od preda hoće da napuknu cilindri, nekad i brezon okrnji malo blok, sve se to sredi ali često se ne vidi neka pukotina dok se agregat ne zagreje i ulje ne ovlaži spolja, pažljivo pregledaj sva rebra za hlađenje naokolo i ako negde fali parče tu naročito obrati pažnju.

Da, problem kad je vozilo proglašeno da je za otpad jer se smatra da opravka nije moguća a da vozilo bude bezbedno. Ram jeste osnovni ili vitalni elemenat motora jednako kao što šasija, odnosno karoserija kod automobila na čijim konstruktiovnim delovima nije dozvoljena popravka u dosta zemalja. I BMW podpada pod iako nema ram u uobičajenom smislu, al ajd to objasni,  osim "fork stanchions"-cevi vila prednjeg vešanja, paralevera- rame, A arm, swingarm, još samo može da se pokrivi cevasti nosač sedišta, sve ostalo je pravo ili puklo jer su sve do jednog liveni komada, ajd, korman je čelična cev ili heblovi. Vrat, na koji se nosi korman i oslanja prednji amortizer je takodje liven i puca, jeste na njemu utisnut broj koji se zbog formalizma uzima kao da je  šasija, odnosno ram a praktično nije. Ako je dozvoljeno da uradiš sopstveni ram i uradiš homologaciju, uzmi polovan vrat i ukloni mu broj, pretrljaj ga da bude gladak recimo i kaži da si ga sam izradaio a da ti je uzor fabrička konstrukcija, sigurno nigde ne stoji da diy ram mora da bude skroz različit ili u nekom vidu od originala.
Ne sećam se da sam pročitao da si palio agregat niti sam opazio da su cilindri udareni, pri udarcu od preda hoće da napuknu cilindri, nekad i brezon okrnji malo blok, sve se to sredi ali često se ne vidi neka pukotina dok se agregat ne zagreje i ulje ne ovlaži spolja, pažljivo pregledaj sva rebra za hlađenje naokolo i ako negde fali parče tu naročito obrati pažnju.

Dobro došo u "sektu", ,razumem se pomalo u BMW pa...HP model je rađen bez prednjeg ramena, ima i nekoliko prepravki na klasičnu viljušku ovaj tvoj motor, ali je upravo vešanje  telelever / palalever specifukum i prednost iako mnogi ne smatraju tako. R BMW-i nemaju ram, sve se kači na agregat i menjač, prednji vrat, na kome je broj šasije se kači na nekoliko šrafa bez rizika da se geometrija poremeti, možeš ga naći na ebay-u redovno kao i sve što je potrebno za prednji kraj, mislim da bi to što imaš dobrim delom, ako ne i sve, pokrilo. Položaj sedenja je turing, sa dodacima za korman se može dobiti enduro koji je uspravan. Možeš ga upakovati na RT ili GS ali to već traži dosta periferije, a naravno ima i niz ličnih kreacija da biraš do mile volje i pustiš mašti na volju.

Slike koje sam postavio i to po prvi put javno, su iz lične kolekcije. Iskustvo vezano za saobraćaj jeste dragoceno s tim da je sve manje mogućnosti da se stekne, recimo vožnja po makadamu po serpentinama kuda kamioni vuku građu i gde se gine od udarca balvana ako se ne postavi dobro pri mimoilaženju, ko što su nekad bili putevi po ondašnjoj Bosni. Kad su 2 točka u pitanju, iskustvo u smislu tehnike ili veštine upravljanja ne znači baš ništa ili jako malo, bez obzira na  više decenijski staž čak i kod onih za koje se smatra da mogu da podučavaju i  čine to. Ceo život sam automobilista ali sam zazirao od motora iako su mi drugari moto ex šampioni, tek pod stare dane sam zaseo iz čisto praktičnih razloga na moped, u prvoj sezoni sam utuko nekih 4,5 k, dosta zajedno sa suprugom:

Na kraju sezone pad upravo zbog ne znanja upravljanja, ništa ja nisam mogao da naučim od svojih drugara, čisto nagonsko voženje i preživljavanje zahvaljujući svom iskustvu na 4 točka, tero skuter mene a ne ja njega. Sledeće sezone tek polaganje za kategoriju, dobio sam ekstra čestitke od policijskog člana komisije, ali je to za kretanje u saobraćaju, dandanas školski vozim automobil, dajem žnigavac kad polazim ispred svoje garaže recimo. Prvi forumski kurs na kome sam naučio osnovne elemente kontrole motorcikla, 8,5K i obiđena cela Srbija sa suprugom na mašini od 150 ccm-a:

non stop vežbanje naučenog i sticanje uzajmnog poverenja, prevashodno supruge u mene kao vozača na 2 točka i to je jako bitno, jer suvozač mora da ostane pasivan do kraja  šta god se dešavalo i jedino tako može da pomogne, a to je vrlo teško postići, pokazalo se to presudno pti jednom paničnom kočenju pri 180kmh na auto putu u Nemačkoj, da se iole pomerila destabilisala bi motor i ko zna kako bi prošli. Mi muškarci volimo da se k... i tako dokazujemo, devojke i još manje supruge to vole i ako u startu zaključe da su nesigurne kao suvozači, jako teško da steknu poverenje i budu bezbedni suvozači. Ja sam svoju suprugo vozio polako dok sama nije rekla: "jel možeš ti to malo brže", i postepeno sam je navikavao na brzinu i obaranje motorcikla, danas kad hoću da jurcam kucnem je po desnom kolenu, tad se ona promeškloji i zauzme pravilan položaj i isteram kera što se kaže. Pojedine škole imaju dodatni trenig vožnje sa suvozačem.
Cela poenta moje priče je da se mora znati šta i kako se radi, odnosno upravlja na dva točka. Auto škole i instruktori nemaju znanja i sticanje kategorije znači samo dozvolu da se učestvuje u saobraćaju. Neuk čovek može da ima bogato iskustvo koje je pogrešno, čak i ne imanje nezgode ne znači da je znalac već samo ubeđenje u to, sa nekoliko čunjeva se to vrlo lako rasčisti. Kao dobro obučen i suosnivač moto škole koja se istina završila po serbskom sindromu, kad bi se rukovodio statistikom rekao bih 100%, naravno da ne može  da bude baš tako ali jeste iznenađujuće veliko i to kad je reč o osnovnim elementima tehnike upravljanja.
 

Tematski celovitije tamo plus ima niz korisnog od mnogo ljudi, mada je slična atmosfera svuda, no, nije problem, mogu i ovde nešto da laprdam, samo kaži, ili kažite.
Ovo je dobar šlagvort, početak i kraj sezone su kritični po motorcikliste. Sada je podloga još uvek hladna i ne obezbeđuje dovoljno visoku temperaturu grejanja gume, takođe je puna iznenađenja, negde mokro, blato, lišće, rizla od putara je naročito opasna i jako dugo se zadržava na izletištima ala beogradska Avala. Vozači četvorotočkaša su zaboravili na dva točka, a inače se ne obaziru na nas i u špicu sezone, tako da je šansa za previd uvećana. Mi smo se delimčno takođe odvikli od motora i nismo u formi i potreban je trening ko i za sve, a željni smo vožnje i eksponiranja, recept za kiks. Takođe ni sama funkcionalnost motorcikla nije u punoj performansi, prvenstveno kočnice a i sami pneumatici koji su i ostarili za jednu godinu plus su figurativno oksidirali, skrutili, i imaju umanjenu elastičnost i sposobnost prianjanja, takozvani grip. Osnovno je prekontrolisati pritisak jer se gume za motore podložnije samoispuštanju. Sama zaštitna oprema je takođe skrućena i sputava finoću pokreta, nisko je sunce i potrebno je da se vizir kacige besprekorno očisti, naročito sunčani pod vizir. Trenutno ove spoljne temperature deluju višlje nego što jesu i to zavarava, još uvek je neosetno hladno ekstremitetima i oni ne funkcionišu onom brzinom i mekoćom koja je potrebna za bezbedno upravljanje. Otprilike su ovo neke kratke smernice o kojima treba voditi računa da se ne bi sezona završila pre nego i počne.

^
Vidi @Alex.
Da li bih ovo ja sada trebalo da shvatim kao da si ti neki "Advokat" od ovog momka gore sto je pisao ?
Administratoru i moderaciji - nije mi prvi put i sledite vase principe sto se mene tice. 
Thnx na saradnji.

^
Mozda bolje, sta ti zelis sa ovim pitanjem na forumu samograditelja ?
Recimo, ja to ne razumem. Pojasni.
 
Da se razumemo, nisam samograditelj, za razliku od tebe koji si radio/radis diy.
Da li ne kapiras izazov ovih ljudi ovde ili ne zelis to, njihov plam, zelju, da naprave bolje u svim parametrima ( izgled, zvuk, cena ) ?
Ja mislim da oni to mogu mogu i navijam za njih. 

Malo, malo, pa procitam ovaj moj spisak gramofona, ali . . . .  nisam se setio, a ni napisao ovde onaj PRVI . . . . gramofonski setup-a kada sam i shvatio sta je u stvari ta "magija" zvana vinil.
Supraphon. 
A onda i dve singlice koje sam maximalno rabio svakodnevno, na rodjendanima, kako i privodjenjima. . . .

Detalj konstrukcije i kuciste motora koji je tezak 7 kg i potpuno odvojen naravno od svega.

Apsolutno si upravu. Često dolazimo do nekih kompromisa i skretanja lijevo ili desno oko rijesenja problema zbog nedostatka tehnologije, sredstava ili ponekad vremena. Konacna satisfakcija je neprocijenjiva. Cesto posezemo za rijesenjima koja nisu primjenjiva u serijskoj proizvodnji jer su neisplativa i komplicirana pa mozemo doci i do znatno boljih rezultata. Ono sto je jos vazno da je krajnji rezultat uvijek neizvjestan posto nismo u mogucnosti raditi bezbroj proba i testiranja.
Preostaje nam jedino iz godine u godinu ici u novi projekat uglavnom poboljsan od prethodnog,....a to traaaaajeeee i traaaajeeee...
Jedna od varijanti ovjesa sto sam probao...