Lemić

Прочитах тему, но нисам схватио чиме да залијем трафо, тј. како да смањим зујање старог, квалитетног ЕИ трафоа из појачала.

i pivo im dodjes

Naravno, il šta već vole.

Kada čovek recimo pogleda izjutra u krevetu na mobilnom, vremensku prognozu i ako na displayu stoji sunčano, obuzeće ga osećaj vedrine vrlo verovatno, a ako pak stoji oblačno i kišovito, velika šansa da će biti tmurnog raspoloženja. U obe varijante bez gledanja kroz prozor i fizičke percepcije čulima, samo na osnovu saznanja će predefinisati svoje raspoloženje. Zašto ne bi bilo isto i sa audio percepcijom.
Odličan Mikanov edukativni link, takođe i Kujin, ali... Uobičajeni podaci za memoriju sadrže frekvencu i latenciju, iz priložene formule se izračuna prava, "true", koja je u stvri ona prakrična. Tačno je da snižavanje frekvrnce smanjuje latenciju, ali  ne videh da se navode ti podaci, već sam jedna frekvenca i latencija, pa prakrično nije moguće tačno znati koja bi bila prava latencija na sporijoj magustrali. Neka preporuka je da se prvo pokušaju naći memorije koje odgovaraju brzini ploče,  pa onda među njima birati sa što nižom latencijom, granica je novac. Neko slikovito poređenje bi bilo, prevoz broja jedinica Ferarijem i kamionom do nekog odredišta u odeđenom vremenskom intervalu, cilj je da bude što više prevezeno, mali broj iz više puta brzo ili više iz manje puta sporo. 
Pošto moji NUCovi podržavaju svega 2400, najbliže što sam našao je na 2666, među par, jedan Kingston ima nisku latenciju i nižu pravu, nego tamo neki na 3200, spada pod gejmerski RAM, skuplji je ok 15% u odnosu na inače naj jeftiniji mogući modul DDR 4 za laptop i mini PC.
(  Momci, dođem Vam ćevape.)

Uravo tako. Nikakva razlika se nije čula kada sam menjao RAM module različitih brzina.
Razliku naravno nisam ni tražio, samo sam probao da li sam ih dobro ubo u matičnu.

Da sam se rodio na Kriptonu pa da čujem razliku. 

Ko što sam kazao, jesam zaključio tako nešto, ali zbog istog tog "ako", smatram da moj zaključak nije merodavan i zato priupitah ovde.
 
"Sit gladnom ne veruje", nema potrebe da se ljuti na nekog ko ne zna, a gladan je da sazna tek malo.
Hvala na gore iznetom.

Mika podvuko crtu, samo on prica 😁😛

Ovo nema mnogo veze sa slušanjem muzike onako kako mi to radimo.
Ima veze kada u DAW-u (Digital Audio Workstation, znači u pitanju je audio produkcija a ne reprodukcija) imaš aktivnih više desetina kanala sa gomilama učitanih semplova.
 
Why do sample libraries need so much memory? And how do you know what sort of RAM to buy? Read on for everything you always wanted to know about RAM but were afraid to ask. . .
RAM is one of the biggest bottlenecks when it comes to smooth playback of digital audio, especially when large sample libraries are involved. We’ve all been there: splurging on some juicy Black Friday deal only to find that the monster 50 GB library we’ve just installed now causes our whole template to grind to a halt. At some point, an upgrade is inevitable.
 
 

Evo ja prvi nisam znao tačan odgovor na to pitanje, ali mi nije bilo teško da pitam Google.
Jedan od rezultata pretrage:
https://superuser.com/questions/1582324/if-you-run-fast-ram-at-a-slower-clock-speed-will-the-latency-timings-improve
---=== Timings at Standard Speeds ===--- AA-RCD-RP-RAS (cycles) as DDR4-2666 19-19-19-43 AA-RCD-RP-RAS (cycles) as DDR4-2400 17-17-17-39 AA-RCD-RP-RAS (cycles) as DDR4-2133 15-15-15-35 AA-RCD-RP-RAS (cycles) as DDR4-1866 13-13-13-30 AA-RCD-RP-RAS (cycles) as DDR4-1600 11-11-11-26  
Ako sam dobro razumeo ovo gore, spuštanje brzine memorije poboljšava latenciju.
Znači, umesto da se nerviramo i ljutimo na Miku, lepo u Google ukucamo nešto tipa: "does latency change if I use faster RAM in a slower motherboard".
 

Baš me briga . Sad ja malo da smaram. 

Ali to ne radi Lemić!
Sludećemo čoveka načisto!
Nije pitao kakav RAM mu treba za rad sa gigabajtima bibloteka semplova.
 

Ja to nisam pominjao.
U mom slučaju, igra sa RAM-om nije imala veze sa kvalitetom zvuka, već sam hteo da klincu pojačam memoriju u laptopu, pa sam gledao da mu se gađaju moduli po pitanju specifikacija.
Izvršio sam rokadu RAM-a između NUC-a i laptopa i to je bilo to.
Kao što već rekoh, imam pametnija posla od testiranja maksimalnih dometa kompjutera.
Recimo da ga koristim za ono za što je namenjen - slušanje muzike.
 

To bi jedino imalo smisla kada bih imao native/full DSD DAC.
Ovako, poptpuno je besmisleno da u letu PCM konvertujem u DSD, da bi moj DAC (koristi PCM1704 čipove, ali može da primi DSD na ulazu) taj DSD ponovo konvertovao u PCM.
 

Ja sam zbog neke kombinatorike nevezane za audio, vrteo nekoliko RAM modula između NUC-a i laptopa mog klinca.
U pitanju su bili moduli različitih "megahercaža" i latencija.
Nikakvu razliku u zvuku na NUC-u nisam čuo.
Na kraju je, čisto zbog uparivanja modula istih latencija u laptopu, u NUC-u završio brži RAM sa većom latencijom, umesto sporijeg sa nižom koji je bio originalno instaliran.
Kao što rekoh, nije bilo nikakve razlike u zvuku.
Zato Lemiću, kupi slobodno jeftiniji RAM i ostatak potroši na ćevape!

To što se meni dopada ne može u moj stan da stane . I ništa onda ćutim. 

O čemu pričamo o izvornom HiFi ili šta se kome dopada?
Saglasan sam onima koji misle da čovek treba da izabere (u ovom našem hobiju) šta mu se dopada, naravno uz poštovanje naučnih postulata: Matematike i fizike i njenih oblasti (akustika, elektronika ......) pri kreiranju sopstvenog sistema.
Zastupam ovaj stav upravo zbog psihoakustike jer je mozak najvažniji organ u organizmu a ne samo u slušnom lancu.
Koga briga za visoku vernost kada retkooooo ko od nas ima potvrdu od čika doce da mu je sluh uopšte dobar da bi o bilo čemu mogao da da sud.
99% diskusija, čak i na ovom forumu (nažalost), ne koristi kao argument: nauku, izmerenu vrednost, dijagram ..... već se uglavnom poziva na vis major argument: čuje se, čujem, bolje je ..... ŠTO JE NARAVNO DOMEN PSIHOAKUSTIKE. 
Izmerene vrednosti, dijagrame nauku, na ovom forumu, u 99% napisanih postova koristi samo ZEN kada nam dokumentuje svoje projekte pri tome pokusavajući (za nas) da te argumente dovede u korelaciju i sa onim drugim-slušnim najčešće gospodina @Woland.
TO JE, PO MOM MIŠLJENJU, JEDINI  ISPRAVAN I ZA MENE JAKO ZANIMLJIV-INTERESANTAN PRISTUP ZBOG ČEGA I VOLIM OVAJ FORUM.
Uz dužno poštovanje G. @VukJov zašto ste ubeđeni da to što Vi čujete je apsolutna istina. Možda baš Vi imate problem da sluhom pa zato najčešće niste saglasni sa velikim brojem nas sa foruma oko nekih Vaših stavova.
Naravno, stavio sam smeška u prethodnoj rečenici, upravo da bih istakao apsurdnost  isključivosti bilo čijeg stava jer ponavljam nikoga (ne samo na ovom forumu) izgleda da ni ne zanima VISOKA VERNOST REPRODUKCIJE (osim ZENA), što bar ja, takođe razumem.

.................................................
Moradoh da ponovim, molim decidan odgovor koji bi mi pomogao za odabir, krajnje prost i bez offa.

Tačno tako.
 
 
A koristim i Viber 

kako ja razumeh, Mikum je komentarisao hardware razlike, podrazumevano da se koristi korektan muzicki fajl u poredjenju

A i kod samog YouTube zavisi koji kanal - i koji je kvalitet upload-a.  Masa njih je sranje. Ali ima ljudi direkt sempluju sa LP i uploaduju - to zvući jako dobro i razlikuje se.  Ali najčešće imaju posle problem sa autorskim pravima. Brišu ima kanale. Recimo :
https://www.youtube.com/@MrVinylObsessive

Štagod...Neće čuti veliku razliku ako matična ploča nije optimizovana za zvuk fabrički. Odabir  hardverske platforme za audio je ključna stvar.
Nebitno kakav je procesor i memorija. To što je potrebno ne može fizički da stane na PCB 10x10 cm
 
I onda se celo vreme igraš sa kompromisima kad matična i napajanje joj nije bezkompromisno. I tako u beskonačno. 

Možda nije potpuna lista – sledeće ima uticaja na „kašnjenje u baferovanju zvuka“.
Audio programiranje je manje-više „meko programiranje u realnom vremenu protiv hardvera“ – tako da ima potpuno iste vrste ograničenja.
1.  Audio hardver - audio kola sa DAC-om i taktom / baferima / pristupom koji koristi kartica, JLS.....
2.  Prenos podataka do audio hardvera - Da li podaci putuju preko USB-a,  S/PDIF ili ide preko magistrale u Audio codec (ALC)  kroz Schmitt trigger-e.
3. Odabir“ hardverske platforme za audio –  loša kombinacija hardverskih prekida i zakazivanja magistrale može značiti probleme sa konstantno niskim kašnjenjem (npr. WiFi/Bluetooth kartice su pravi problem za ovo).
4. Brzina procesora
5. Brzina memorije
6.  Rasprava o kešu - keširanju operativnog sistema
7. Planiranje Latencije (Linux) operativnog sistema, maskiranje prekida, afinitet CPU-a itd. (Tuned aplikacija, rtirq, rtkit)
8. Način pristupa zvučnom sistemu - direkt na ALSA - ili kroz  Pipewire.
Brzina RAM-a će uticati na kašnjenje – ali za tako relativno malu količinu u poređenju sa uticajem svih drugih faktora to je uglavnom irelevantno.
Jbt. napisaću doktorat na ovu temu....

@Vule
nije tvoje da odredjujes opravdanost bilo cijeg fetisha
niti da opravdavas svoj fetish bilo kome
ukratko, ako problema nema, nemoj ni da ga izmisljas

NE opterećuj se glupostima. Nuc je takav kakav je. Radi posao. Koliko para toliko muzike.