Woland

^ od njih sam i počeo 25 dana je bila na carini.. danas je 21 dan od kada su Betovenovi klavirski koncerti (isto Brendel) na carini.. upropastiše me načisto

..

^ vido

^ štreberu

nije Strudel

znam ja, znam ja

@progster vidiš, ovo je interesantno i jeftino

quasi stereo - dva mono telefona

eee - puštali mi to preko youtube, bez osigurača

ranim, dok ne porastu malo je to, čini se veliko na slikama.. cvrkutali smo na terasi pola sata da ih navabimo al džaba

vabim ptice.. feniks, tviti, štagod

28.04.2018. Atelje 212, Fedor Šili - Noćna Straža, režija - Boris Liješević komedija.. gledaoci se smeju, pojedini čak i grohotom.. pa - povremeno jeste smešno, možda ne baš toliko, ali ne zameram publici ni glumcima, smeh je danas retka pojava.. često se, u Ateljeu, zapitam da li bi Mira Trailović pustila predstavu pred publiku - verujem da bi.. nije ovo Kralj Ibi, Kičić nije Zoran Radmilović, ali na svom je, uloga kao da je pisana za njega, ističe ono u čemu jeste najbolji.. pustila bi to Mira, ako ni zbog čega drugog, zbog dvosatnog bežanja iz stvarnosti.. pisac i reditelj nisu preuzeli nikakav rizik - nema crnog humora, tekst je jasan, pravolinijski i predvidiv, na granici je banalnosti, režija logična, scene se menjaju brzo, Rembrant (Noćna Straža) i Dada (Dadaizam) su u kontekstu malograđanskog poimanja umetnosti, i , prosto neverovatno - nema baš ni jedne psovke.. msm, ne zgražavam se na psovke, ne na one koje su izrečene u kontekstu, ali često se desi da u nekoj sceni ponižen lik izgovori gorku psovku i izazove smeh koji je van konteksta.. toga ovde nema.. biće ovo posećena predstava, publika će se smejati, a glumcima će to prijati i voleće da je igraju.. jedna od onih sigurica, koje pune sale i blagajne, a ne srozavaju ugled pozorišta..

Ispod 50€, tako stoji u našem zakonu.. nije neka razlika ali Carinici je povremeno primete

istina - koncentraciju je teško održati u sobi kad se sluša muzika XX veka.. nema na čemu [emoji106] nego, Crnogorci se aktivirali, vid oglas u novom Gramophone:

ma Stravinski je moj drug, zgotivismo se sinoć, malo je falilo da se smuvamo

Kolarac 26.04.2018. - Beogradska Filharmonija, Dirigent Gabrijel Felc, Benjamin Šmid A. Borodin - Polovecke Igre P.I. Čajkovski - Koncert za violinu i orkestar I. Stravinski - Posvećenje proleća barem 50 ljudi je ostalo pred vratima sale, kasnili - pustiše ih posle prve kompozicije, zagubio se negde onaj običaj da se dođe 5 minuta ranije, sada se dolazi 5 minuta kasnije.. ali i oni koji su došli na vreme su imali nešto važno da kažu osobi pored, pa su me sa iskrenim zaprepaštenjem (naviklo da se bahati i da joj to prolazi) gledali kad sam pitao da li baš i sada moraju da pričaju (koncert je već počeo).. nisam dao da mi pokvare Borodina.. a Borodin beše magičan, romantičan, sentimentalan - baš onakav kakav je i bio pre nego što su počeli da ga dopevavaju u nekakvom pop maniru.. pravi uvod u veče Ruskih kompozitora Benjamin Šmid svira na Stradivariju u vlasnišvu Narodne Banke Austrije (još uvek iskivaju Franca Jozefa ) - sjajan instrument.. prvi put sam uživo slušao Violinski koncert Čajkovskog.. taj je jedan od najtežih, tokom 35 minuta, violinist skoro da i nema pauzu.. on je taj koji zapravo vodi Orkestar, a to je Šmid i činio, ali pozornica na Kolarcu je mala, udaraljke i duvači su u pozadini, u tunelu, nisam siguran da su mogli da dovoljno dobro čuju violinu, pa čak ni da vide dirigenta (svi sede u istoj ravni osim udaraljki koje su na stepenici iznad).. bilo je povremenih nedoumica uzrokovanih, verujem tim stvarima.. Felc je napravio nešto drugačiji raspored instrumenata ' violončela u sredinu, harfa desno a kontrabasi levo, verujem da je to bilo zbog skučenosti pozornice, imalo je efekta.. Šmid je bio dobar (samo jedan ton na početku nije bio ubedljiv), nije mu bilo lako, imao je konkurenciju od desetak najboljih violinista koji su izvodili Čajkovskog a koje sam slušao po senzibilitetu najviše podseća na Ane-Sofi Muter, jasno je bilo da pred sobom imamo sazrelog muzičara koji je u sjajnoj formi i koji partituru iščitava dosledno i precizno.. verujem da bi mu Betovenov Koncert za violinu više ležao, ali izborio se i sa Čajkovskim, ništa lošije od Muter.. Kogan i Ojstrah bi rekli da je bilo očin harašo i još nešto malo u vezi duše ipak Šmid i BGF i Čajkovski su bili praznik muzike i na kraju sam se izmirio sa Stravinskim, konačno smo se sporazumeli Žar Ptica i Petruška mi baš i nisu legli, nije ni Posvećenje dok ga ne čuh uživo.. a bilo je spektakularno, praskavo i bombastično - pravi, izvorni rokenrol BGF zaista može da odsvira SVE.. i Felc je bio odličan (nešto ga ne vole u BG, pojma ne znam zbog čega)

Sinagoga, Novi Sad - NOMUS 21.04.2018. Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Dirigent Timoti Redmond, Signum Saksofon Kvartet i Matija Dedić L. Bernštajn - Tri plesne epizode B. Mincer - Ritmovi Amerike (Saksofon Kvartet) Dž. Geršvin - Rapsodija u plavom (M. Dedić) Dž. Geršvin - Porgi i Bes peti red po sredini (zapravo treći, dva su demontirali da prošire scenu), previše blizu, ali boljih nije bilo.. ništa osim lokalpatriotizma me nije odvelo na ovaj koncert - ne volim simfonijski džez.. i baš ništa ne bih propustio da nisam prisustvovao.. u prvoj kompoziciji orkestar se pronalazio, nađoše se srećom, dirigent mlad kao i većina orkestra, perspektivu imaju, potencijal takođe, ali za ozbiljniji performas treba još dosta rada.. Mincer mi je bio nepoznat, jasno je na kraju i zbog čega, 4 saksofona (alt, tenor, sopran i bariton) behu bleda, međutim dobiše i bis, nekakvu impotentnu varijaciju na Majlsovu Sketches of Spain, prođe i to nekako od Matije Dedića nisam očekivao vrhunsko izvođenje, istina Rapsodija nije preterano zahtevna za izvođenje, ali bilo je lošije (mnogo, veoma loše) od tih malih očekivanja - ni jedan pasaž nije uspeo da odsvira pravilno, svi (ali baš svi) su bili nedovoljno artikulisani i nesigurni, note se preskakale - užas sliku je upotpunilo panično (i veoma glasno - iritirajuće) hvatanje ritma udaranjem noge po podu.. Matija je na žalost bio najlošiji muzičar na sceni.. lep osećaj koji ima za muziku svog oca, nije dovoljan za nešto ozbiljnije.. instrument na kom je svirao, je zvučao jadno, kao da nije bio isti onaj od pre dve večeri.. nije bilo bisa, jedva je dočekao da siđe sa scene.. Porgi i Bes, behu odlični, prvenstveno zbog duvačke sekcije i udaraljki, koje je svirala prva postava Novosadskih džez muzičara.. e, to je zaista bilo odlično - vidi se da ljudi sviraju svakog dana.. bilo je energično, jasno, glasno i sa potrebnom merom - dovoljno za konstataciju o perspektivi. greota je bilo gledati iz blizine veliki Steinway klavir - sav otučen, prljav, masan od prstiju tehničara koji su ga gurali kao kolica sa betonom kažu da je trebalo da bude repariran još pre 30 godina - originalne točkove su mu zamenili sa nekakvim sklepanim platformama od neobrađene blažujke sa po 4 plastične kugle.. to je za streljanje.. kapiram da nema para, ali ne kapiram da neće da ga obrišu.. taj klavir je slika stanja u kulturi u Novom Sadu

^ pa baš i nije primer lepote, za te pare bi mogli barem da uklope furnir na boku i gornjoj strani, msm - moj će biti lepši

falavi @skrstic to skrečovanje je noćna mora posvećenih korisnika gramofona - probudim se kad se setim da nemam DD gramofon jesvala još malo pa će SME da zapleše Teškoto Oro

SME M2-12R + još jedan shell - klasika u novom izdanju.. za Lenca ili Garrarda 401

malo sam u frci sa vremenom, kasnije ću duže, ali evo osnovnih utisaka: Matija Dedić je ipak tek samo sin poznatih roditelja, Vojvođanski Simfonijski Orkestar postoji u prirodi - nije fikcija, saksofon se uklapa u simfonijski džez, a simfonijski džez je impotentni bastard klasike i džeza i duvačka sekcija VSO nas je oduvala [emoji4]

sve je OK dok ne počne da rukopolaže

^ sve sam ja to fotošopovao da se ne vide brljotine

^ nema slički, pločice i sve ostalo su kod Zena

^ stoji to na promaji, ali ako je zima topla, a bila je takva, tada mora da se ubaci u zamrzivač, da se ona lepota ne bi pokvarila.. SFRJ je bila prava država zato što je propisala da 29.X bude hladno, a često i sa snegom, pa je svinjokolj proticao bez prisustva letećih insekata zbog toga su kobasice u SFRJ bile nenadjebive