zocky

Spoji napajanje kao na slici i svi će problemi nestati.

Šta si promenio pa je nestao brum?Ja bih ponovo vratio one sive kondove, ovako treba da se poveže filter:Iz tačke "CTM" povuci:- minus zvučnika- masa kanala (ako postoji PGND, nemam Šemu)- masa ulaza ka pločici ampa (SGND)- otpornik ka uzemljenju/kućiŠtu

Neznam kako si uspeo da u dual-mono napraviš petlju u masi ali po onome što kažeš, definitivno jesi :)Sumnjiv momenat je da se brum javi i smanji kad izbaciš jednu banku kondova u filtru... to nema logike.Prvo sumnjivo mesto:Ovo zaokruženo, ne mogu da provalim dal' je i na gornjem kraju kratkospojnik između šina.Pošto imaš odvojene sekundare na kanalu, masa ampa i minus zvučnika treba da se postavi na poslednjem paru kondova; minus konda iz pozitivne grane napajanja i plus onog iz negativne grane - tačno na sredini između te dve tačke je CTM za taj kanal.Aj probaj da nacrtaš sve kondenzatore koji su u filtru za jedan kanal (uključujući i one koje si izbacio) tačno onako kako su bili povezani.Inače, 10-ka za rad i trud!

Zbog svih tih "sitnica" oko parametara sonde ovde sam ih potražio, ako neko ima nešto pouzdano u ponudi... sonde se ne kupuju svakog dana a želim da budem siguran da ono što vidim na skopu jeste produkt DUT-a.Vredi li da jurim nešto od ovog što je ispred pomenuto?

Potrebne dve sonde koje će ispravno i pouzdano raditi do 20MHzObzirom da se u dosadašnjem radu nisam sreo sa potrobom za sondom koja ima neku atenuaciju, mislim da neće trebati ni u buduće, dakle dva komada "X1"Ponude na PP (PM) ili e-mail:zockyal(et)hotmail(dot)com

@ZZZU AN su koristili 680E a blok prema masi je opciono ako otpornikom ne može da se eliminiše prebačaj. Pošto nije moglo ni sa 2K ja sam ubacio 200p i tek na 100E dobio traženo, zapravo ne u potpunosti, na slici se ne vidi, ima još sasvim malo prebačaja ali on ne nestaje pre velikog zakošenja bokova četvrtke, dobija se lep trapez daljom kompenzaciom.što se tiče signal intiggrity-a, ispred OP-a četvrtka ima vrlo kratko vreme uspostavljanja i opadanja, tek iznad 90% ide blagi luk do maksimalne vrednosti napona impulsa (situacija pre kompenzacije). Na samom izlazu OP-a i dalje do drugog kraja voda oblik signala se ne menja - otpornici utiču samo na amplitudu.Ideja je bila da se spdif vod napaja iz kola koje je predviđeno za rad sa niskim impedansama a ovaj OP je upravo to. Da je moglo da se ide sa invertujućim ulazom možda bi samo regulaciom povratne veze mogao da se kompenzije overshoot.Znam da je ovo prilično dobra četvrtka čak i sa prebačajem jer sam viđao na net-u oscilograme prilično skupih plejera koji su ličili na sve samo ne na četvrtku...Osciloskop je holandski, Philips PM3208, 20MHz dvomlazni. Solidan je za moje potrebe ali treba preklopnici malo da se očiste i svakako sonde koje nisu krpljene (takvog sam ga dobio).@Sipisećam se te Acine priče, dobio je veći jitter sa kwak-om nego bez njega, ostala je sumnja da je uzrok tome svičersko napajanje koje je koristio...U CD4000 kog ću preraditi ide Hag klok, videću kako će on da se pokaže.

Zar S/PDIF nije kompleksan signal u kome su prisutni CLOCK i DATA signali pa otud "duhovi" na oscilogramu?"S/PDIF is used to transmit digital signals of a number of formats, the most common being the 48 kHz sample rate format (used in DAT) and the 44.1 kHz format, used in CD audio. In order to support both systems, as well as others that might be needed, the format has no defined data rate. Instead, the data is sent using biphase mark code, which has either one or two transitions for every bit, allowing the original word clock to be extracted from the signal itself." biphase mark code Šta je ono Što se na osciloskopu vidi kao "primarni signal" a Šta su "duhovi"? (ovo "Š" odlepilo, ja kucam malo a ono samo raste u veliko... Miko!?)

@SipiMoguće da je klok nestabilan ali moguće i da me osciloskop malo zeza (kao onda kad sam lovio duhove sa tvojim "sipida" preampom)...Kako-god, probe koje sam uradio sa OP-om dale su sledeći rezultat:1.TP1 = ncC105=ncR112=ncR114=1K2.TP1=100EC105=200pR112=1KR114=1K3.TP1 = ncC105=ncR112=ncR114=2K7Zaključak:Najprihvatljiviji oblik signala je iz prve "konfiguracije". Bilo kakva kompenzacija overshoot-a na način koji je preporučen u "AN" degradira signal više nego što će se to desiti sužavanjem BW-a (treći osc.)Činjenica je da se OP ponaša baš kako je opisano u application notes-u AN-813.Pošto mi je Sipi ubacio crva sumnje po pitanju kloka (kwak clock je u sklopu), pozabaviću se malo i time, pre svega moram da sredim osciloskop, odavno traži temeljno čišćenje preklopnika i zamenu sondi.Hvala svima na učešću u temi.

Stavio 2K7 (i prema masi), ništa se nije promenilo.Definitivno samo elementi na ne-invertujućem ulazu utiču na overshoot.Sa ovakvom povratnom vezom BW je oko 10MHz po specifikaciji.

U onom "AN" kažu da otpornikom u povratnoj vezi može da se reguliše BW, time može da se utiče na overshoot kad je OP upotrebljen kao invertujući (upravo je to način za kompenzaciju). Za ne-invertujući sklop kompenz. ide preko ulaza.Pre ubacivanja ovog RC-a R114 je bio 470E i isti je prebačaj kao i sa 1K... aj probaću da dižem njegovu vrednost.

Kompenzacia:Trimer podešen na 100E sa 200p daje signal sa prvog oscilograma (kod drugog osc nema trimera i konda).Varirao sam vrednost rednog otpornika i konda, sa vrednostima sa šeme je najmanje zakošenje bokova impulsa bez overshoot-aBez konda, sa rednim otpornikom do 2K prebačaj se smanjuje do 50% ali ne nestaje.

Pokušao sam da otklonim overshoot.Prebačaj znatno smanjen ali je poraslo vreme uspostavljanja impulsa.šta je bolje za prenos S/PDIF signala - strma ivica impulsa uz mali prebačaj ili ovo sa gornje slike?Da podsetim kakav je bio signal pre kompenzacije OP-a:Koje od ova dva da ostavim da radi?

U knjizi "Audio Power Amplifier Design Handbook - Self" je sve to lepo objašnjeno...Pronađi je i prouči šta te zanima, u međuvremenu evo odgovora na tvoje pitanje,pogledaj:Tranzistor koji bi ti da uvališ između baza izlaznih je VAS a ne Vbias komponenta. Umesto celog sklopa sa tranzistorom koji si viđao na drugim šemama u tvom ampu je trimer.Tvoja šema je "školski primer" NF pojačavača u kome nije primenjena ni jedna "caka" koja bi ga svrstala u kategoriju savremenih "audiofilskih" ampova.

Zen napisao a ja sam nacrtao. Nije mi jasna funkcija ovog blidera, valjda će zvučnik svojom termogenom otpornošću odrađivati taj posao...@PigyGeneralno, "blider" je otpornik koji služi za pražnjenje kondenzatora posle isključenja napajanja.Vrednost otpornika u kolu izlaznih tranzistora je definisana topologijom, željenom radnom tačkom za taj tranzistor. Nije pravilo da mora 0.47R.Edit: Preteče me Zen

Ovaj sklop je na pločici u Marantz CD63, tu je i klok i nije bilo zgodno da sečem štampu na ulazu OP-a da bi to kompenzirao. Mislim da prebačaj nije veliki i da neće značajno uticati na zvuk.Radim na prepravci CD4000, tu ću uraditi sve kako treba.

Zadržao me rad na 12b4a pa je ova tema ostala nedovršena s moje strane. Pročitao i proučio dosta "štiva" oko terminacije i drajvovanja spdif voda i evo kako sam ja to skontao: Otpornikom u povratnoj vezi kod LM6181 se definiše propusni opseg OP-a, za maksimalnu širinu vrednost otpornika je 820R. Ja sam upotrebio 1K i time smanjio BW na 40MHz što je više nego dovoljno za drajvovanje spdif signala. Više o tome u AN-813. Sa 470R i 90R, bez terminacije voda na strani osciloskopa (koristio sam kabl kojim u sistemu vodim spdif signal između transporta i dac-a) napon je 1Vpp. Sa terminacijom od 75R napon pada na 0,5Vpp Evo kako izgleda spdif signal propušten kroz kolo sa šeme: Merni opseg skopa sa ove slike je; VB=200ns/del a amplituda je 0,2V/del. Isti signal meren sa VB=2us Ja mislim da je ovo dovoljno dobar S/PDIF signal, šta vi mislite o tome?

Ovo je stvarno odličan film!

Rise of the Planet of the Apes (2011) Odličan SF! http://www.imdb.com/title/tt1318514/

Upravo sam se vratio od ortaka sa referentnim sistemom... U pravu je Boban, treba malo da svira, situacija sa visokim je bila malo bolja ali i dalje ostaje onaj utisak da je sa Si grecom sveukupno zvuk bolji. Zašto i kako... ne znam. Napraviću A/B preklopnik za silicijum i lampe da bih bio siguran da je ova tvrdnja ispravna.Poređeni su kondovi u napajanju (oni uz 12b4), uljni Continental i polipropilenski motor run Icar, oba od 30uF... razlika vrlo jasna u korist uljnog, sa njim je pozornica skroz "tamna" a instrumenti dobijaju na volumenu i jasnoj poziciji na sceni. Da li je razlika u zvuku opravdana razlikom u ceni ovih kondova (500 RSD prema 50$ po komadu) diskutabilno je. Vredelo bi probati i nešto treće...@ZZZNekako je logično da veća prigušnica više utiče na bas područje, jeste potenciometrima podešena raspodela pada napona u filterskom delu tako da na izlazu bude ista vrednost kao pre (160VDC). Ostaje da onaj hibridni grec nešto menja u visokim. Do sad nije bilo nikakvih izmena oko 12b, samo u napajanju... nije mi teško da vratim Si grec i utvrdim šta kako utiče na zvuk...Da preciziram, da se budući graditelji ovog preampa ne bi pokolebali, sve ovo o čemu pišem je daleko od nekih ozbiljnih i neprihvatljivih nedostatak, u pitanju su finese, klasično teranje maka na konac. Ovaj preamp lepo svira i tu nema spora.

Hvala, učim se pedantnosti ... finalni će biti pravo lep Slabo se ja razumem u cevnu tehniku, Sakumin rad ne poznajem ali ako se pravilno izvedena masa sklopa ogleda SAMO u potpunoj tišini iz zvučnik u odsustvu signala - ovo sam uradio dobro. Na slici podnožja lampe u krupnom planu vidi se mali keramički stubić - sa leve gornje strane dolaze vodovi mase sa izlaza i potenciometra i RC iz kola katode, na donjem "pinu" je kraj otpornika od 500K sa ulaza. Sa desne strane su ti pinovi kratkospojeni i provodnikom vezani na poslednji kond u napajanju (Continental Cap), tu dolazi i 33K iz C4S-a pa provodnicima ide van kutije do napajanja. U napajanju ne postoji "CTM", mase su spojene na debljem bakarnom provodniku. Tako sam uradio zbog toga što na trafou nema centralne tačke na sekundaru, za ispravljanje je upotrebljen grec u kome su ispravljačice dopunjene diodama u "minus" grani (kao na šemi ispred). Mogao sam da spojim sekundare i formiram CT, onda bi napajanje bilo limitiranom strujom jedne ispravljačice (max 70mA) i ne bi moglo da se proba sa šant regulatorom. Primedba u vezi zvuka ovog preampa: prva postavka napajanja je išla sa poluprovodničkim grecom i prigušnicom od 1.2H na svakom kanalu (dual mono), izuzev malo slabije kontrole basa (ništa drastično) zvuk je generalno bio baš dobar. Uvođenjem ispravljačica i prigušnice od 10H bas područje se popravilo ali su visoki nekako postali previše meki, izgubila se prirodnost tog dela spektra... šta se tu zapravo desilo, kako korigovati visoke? Kako način grejanja cevi utiče na zvuk? Da li se ispravljačice smeju spajati paralelno da bi se dobila veća struja? @ bata bane Hvala! P.S. Na električnoj šemi nije prikazano "podizanje potencijala" grejanja za 12b4a i još jedan otpornik od 2K2 koji ide sa ulaza na drugi kraj rešetke.

Postah i ja ponosni vlasnik 12b4a preampa. Reč je o probno-eksperimentalnom uređaju a finalna verzija će se kasnije praviti i taj će sigurno dugo ostati u mom audio sistemu. Stručni konsultant na ovom projektu je Nešić, zahvaljujem sa na velikoj pomoći! Električna šema konstrukcije: 12B4A sch.pdf Uređaj upakovan u dve kutije od nekih starih ispravljača, dimenzijama su bile idealne za ovo, mogao sam lepo da ih ofarbam u crno i baš bi lepo izgledale ali nisam jer bi tako i ostalo, ko zna kad bi se naterao da ga finalizujem. Napajanje i prateći sklopovi odrađeni su od materijala koji se našao u radionici, jedino su lampe, podnožja i blok kondenzatori namenski nabavljeni. Svrha ovog rada je da se probaju razne kombinacije podsklopova kao što su šant regulatori, CCS, cevno i poluprovodničko ispravljanje VN-a, LED u kolu katode i td. Trenutno stanje je kao na prikazanoj električnoj šemi. Napon anode je 133V, na katodi 13,8V i struja 23,7mA. Sledeći korak će biti ubacivanje LED stringa u katodi i spuštanje struje na 20mA, posle toga će doći Salas šant regulator a onda slede "kombinacije sa ponavljanjem". Biće ovo malo duža igranka ali na kraju neće biti dileme šta kako zvuči sa ovom lampicom. Naravno, zvuk je već sada fenomenalan, možda bolje od ovog i neće moći ali ja prosto moram da probam i čujem sve ispred nabrojano. Evo nekoliko slika toka gradnje: Toliko za sad, u toku je faza slušanja, primedbe i predlozi su dobrodošli.

Ko pita, ne skita... :scratch_head:Uštedeli ste mi nekoliko sati zamlaćivanja. Zahvaljujem na brzom odgovoru!

Prigušnica je motana na feritnom prstenu spoljnog prečnika 30mm, induktivnost je 2H a termogeni otpor 200R. Da li ovako nešto može da se koristi u napajanju za 12B4A? Za probu bi išlo sa trostrukim LC filtrom (C=85uF) sa klasičnim grecom, dual mono. "PSU designer" kaže da može, nema riple napona na poslednjem kondu za nazivno opterećenje ispravljača. Ono što nije znao da kaže tiče se vrste prigušnice odnosno da li je primenjljiva u napajanju preampa.

Kod ampova u AB klasi ti kondovi su neophodni, u ovom slučaju su stvar "dobre prakse". Ta razlika je zbog profita koji je neophodan proizvođaču - mi ne moramo oko toga da se brinemo; sa 8x15mF kako sam Pass kaže, imaš dovoljno dobar zvuk a mi stavljamo "anti profitnih" 8x... i uz još nekoliko "caka" dobijemo bolje zvučeći amp od originala... tako bar kažu neki...

Ovo je minimum za jedan kanal: