BokiTokiVoki

Već sam nabrajao zašto mi se koncept ne sviđa (kao i Majda i Koja). Ili mora aktiva, pa ispadne skupo, sa neizvesnim ishodom, jer to mora da radi tatamata....ili se kod pasive horna mora atenuirati sa 106-108 na 92-95 dB, što ne može proći bez čujnog uticaja na zvuk. Rasipanje 70-85% signala u otpornicima. Jao! Da ne pominjem da je tu rez posred (srednjih i viših) osnovnih tonova i drugih harmonika (nižih osnovnih tonova) instrumenata i glasa. Predlozi koje sam dao su u nekim razumnim granicama što se tiče finansija, i što se tiče komplikovanosti projekta. Guranje (pre)velikih horni koje će nisko da se seku povlači nekoliko loših stvari, kada pričamo o kućnom HiFi-ju: full custom aktiva (komplikovano), skupa CD jedinica, skupa horna, skup bass, i na kraju sve to ispadne JAKO VELIKO.

Pardoniram, Focal 7", onaj što ga Koja prodaje, Audiom 7 A2, i taj je eff. 96 dB, i RAAL 140-15d je eff. 96 dB. Između te dve jedinice pasivna skretnica bez otpornika za prigušenje na ribbonu. Bolje od toga ne može.

:acute:Govorio ja...........al' džabe. :indifferent22:Da ponovim svoj predlog za Milovana, bilo: bi-amping (trandže za bass, cevno pojačalo za srednji i visoki), opaki 12" bass u BR-u, nisko sečen, pa Audax 7" koji pokriva od 200-250 Hz do 2-2,5 kHz i RAAL ribbon 140-15d.Ako se insistira na horni, onda Sonido 12" do 1,2-1,3 kHz i 1,4" kompresiona jedinica sa odgovarajućim lavorom (1" je premalo za 1,2 kHz). Ako treba i bullet visoki za preko 8 ili 10 kHz. Bass diktira efikasnost, tako da bi to u realnosti bilo oko 92-93 dB, pa bi ceo zvučnik mogao da bude u pasivi i da se prži sa cevnim pojačalom od 20-30 W/ch.

Ne verujem. Taj bass liči na Vifa jedinicu koje nešto i ne ugrađuju u tim krajevima.

Zašto je odziv sa hornom tako kos naviše prema niskim frekvencijama?Zato što talas niže frekvencije ima veću energiju, tako da prema nižim frekvencijama ima manje gubitaka u horni, dok, što je viša frekvencija ona više "pojede". Da je materijal horne takav da su komponente: 1.prolaska kroz zid horne i 2. komponenta apsorpcije =0, a da je odbijeno =1 (100%) i da je geometrija horne savršena, onda bi odziv bio jednak onom odzivu bez horne, samo na višem SPL-u, za onoliko koliko je prostor emitovanja sužen sa polukugle (poluprečnika dužine horne) na veličinu usta horne. evo sa westhost linka upravo to kako horna doprinosi povećanju SPL-a: To je tačno, s tim da su procenti ipak dosta dalje od toga što si napisao. I različiti su u zavisnosti od frekvencije na opsegu. Što je niža frekvencija, veći je uticaj odbijanja od zidova. Vezano je talasnu dužinu i energiju talasa. Često se za zvučnike preporučuje udaljavanje od zidova upravo da bi se smanjio uticaj odbijenih talasa. Ako se zvučnik udalji od zadnjeg zida 50 cm i od bočnog 70 cm, već se u većoj meri eliminisao negativan uticaj odbijenih talasa za frekvencije iznad 500 Hz. Na nižim frekvencijama uvek je bio problem na relaciji zvučnik-prstorija, u većoj ili manjoj meri. I to svako individualno rešava na razne načine, od traženja najboljeg položaja kutija, preko akustičkog tretmana prostorije, itd. To je razlog zašto su dobra rešenja u studijima za snimanje urađena tako što je zvučnik ugrađen u zid. Na taj način emitovanje je u poluprostor sa drastično smanjim negativnim uticajem odbijanja od zidova.

muk !! ...nakon Kojinog posta. Ima odličnih visokotonaca koji imaju dobar odziv, pa čak i off-axis. Naravno, to je teško sa 28-30 mm kalotama, ali vrhunski 20 mm kao što je Hiquphon to odrađuje sjajno. Pri tome ni izobličenja na nižem delu spektra nisu visoka. Vrlo je dobar iznad 2,5 kHz, čak i od 2 kHz ako se seče oštro, sa 24 dB/oct. Evo slike sa realnih merenja Hiquphon OW1 (eff. 87 dB): Upravo tako. Veliko prigušenje visokotonca u pasivnoj skretnici je problematično po više stavki, od promene boje tona zbog uticaja otpornika, preko promene Ohmskog odziva i Q faktora jedinice,.... Slažem se. Solidna varijanta, barem kada je freq. odziv u pitanju. Ovde idu pitanja.Prvo, pitanje svrsishodnosti. Sa hronom se podiže efikasnost, ali ne ravnomerno na celom opsegu, već je SPL veći što je niža frekvencija. Jedini praktični dobitak su manja izobličenja na nižim frekvencijama. Stavljanjem jednog konda se odziv praktično "pegla" do 1,5-2 kHz i onda naglo pada. Dobitak je i to što se koristi filter u vidu jednog konda, ali je cela priča ironična. Koristi se horna da bi se povećala efikasnost. Postiže se rast SPL-a (ograničavanjem tj. sužavanjem polja emitovanja), ali neravnomerno i prema nižim frekvencijama, a to se onda pegla jednim kondom, da bi na kraju priče stigli na -3 dB SPL u odnosu na direktno emitovanje jedinice. Drugo, gde je otišlo tih 3 dB? Naravno, "pojela" ih horna, što znači da se sa zvukom koji nailazi na zidove horne dešava ono što se i inače dešava kod talasa: 1. jedan deo prođe kroz zid; 2. jedan deo (energije) se apsorbuje u zidu i pretvori u toplotu: 3. jedan deo se odbije od zida i nastavi da putuje, što neminovno znači i interakciju sa nailazećim talasima direktno emitovanim iz jedinice. -3 dB je 50% off od strane (zidova) horne, što znači da ipak utiče na sam originalni zvuk emitovan iz drajvera. Tu stižemo do neminovnosti da horna bude izuzetnog kvaliteta i po pitanju odgovarajućeg oblika za određenu striktnu namenu, ali i po pitanju materijala i tehničkog izvođenja na način da ima što manji uticaj na promenu boje zvuka koji stiže iz samog drajvera. Opet ne može jeftino. Iz navedenih razloga, razloga veličine sobe i potrebnog SPL-a za kućno slušanje, po meni, bolja je varijanta "klasične" zvučne kutije, dvosistemac ili trosistemac zavisno od veličine sobe, sa npr. pomenutim Hiquphon OW1 kao visokotoncem, nego sve ove komplikacije (drajver + horna i njihovo usaglašavanje, zatim dodatak super-visokog i usaglašavanje sa hornom, problem samog klvaliteta horne po više stavki, preklapanje u osetljivom području 700-1200 Hz i usaglašavanje sa velikom bass jedinicom, i druge glavobolje...) Nije loša varijanta sa sb29rdcn i nekom kvalitetnom hornom razvijenom baš za tu jedinicu. P.S. Ovo je bilo neko moje viđenje problema i dilema, sa tehničkog stanovišta, a ne nametanje stava o "klasičnim" zvučnim kutijama.

Tačno.Uređaj treba poznavati do poslednjeg ugrađenog dela, i svakom delu tačne karakteristike i funkcija u sklopovima i podsklopovima, inače se može napraviti više štete nego koristi.Mada, i proizvođači imaju gafova samo takvih i to u značajnom procentu. Po meni, više je nedovršenih ili loše izvedenih zvučnika na tržištu nego onih koji su dovršeni kako treba. Slično je i kod pojačala i CD/DAC.

Kada se već krenulo od humble sajta, da citiramo i poslednji pasus iz pomenutog testa kondova: In practice For optimum results all capacitors in a series filters should be of the same high quality, even the ones in correction and Zobel networks! Also the higher the quality of the hi-fi-system the more obvious the difference between the various capacitors will be. A higher rating doesn’t always mean “better”; it depends on the implementation which capacitor is “the best” for your situation. Just replacing everything with the capacitor with the highest rating isn’t always the optimal solution, try using different caps in different places throughout the crossover; it’s just like cooking! A bit of pepper here, a pinch a salt there, etc. and try to get your favourite “blend” of sound that way, and don’t forget the Vishay Roederstein MKP1837. To be continued!

Znači, Gagi ne izdaje fiskalni račun ni za zvučnike ni za svešteničke usluge (osveštanje kutija i slično)?

Ti si pretpostavio gomilu stvari koje nemaju veze sa životom, i nalupao se ko Maxim po diviziji. Izgleda da ti nisu sve na broju. Vidim da je i Zvu na istoj talasnoj dužini. Idite malo trčite ili vozite biciklo, pa se izduvajte.

Nije poenta u novcu, već gde se stiglo u visokovernoj reprodukciji...Ovo je diyaudio sajt.

High-End za male pare...??

Yeah, right! ...oće to tako....

Stvar je jednostavna - kupi se, pa se proba.

Da, cena ih precizno grupiše kada se priča o tome da je (mnogo) skuplji i (malo) bolji. Ali, da li se i isplati?Sve u svemu, situacija sa uporednim testovima kondova je skoro kao kod testiranja kabela. Postoje načini da se postignu bolji rezultati za manje novca sa kondovima koji su prošli "sa lošijom ocenom" na testiranju. Naravno, ako se zna kako, koji kondovi, kojih vrednosti i nom. voltaže, i kako to sve funkcioniše. Opet se sve svodi na to da je stvar u micro-nijansama, a da je u praksi mnogo važniji projekat zvučnika i kvalitet izvedene skretnice (shema), i to na šta će se prikačiti od pojačala i izvora.

Dešava se. Brzo će te proći to sa slušanjem muzike.

....progutala ga predizborna tiššššš***....

Nadam se da će Dule uspeti i da proda poneki...

Gde nađeš zgodno mesto, ti lampu posadi...

Pa, sad, pokušavam da smislim kako to što je neko radio (pre)veliku kutiju pa još sa pasivnom membranom može uopšte dobro da funkcioniše...(dobije se Fb koje je dosta niže od Fs, ali je i SPL niži od potrebnog....možda se računa na room gain?) Postoji veza između zapremine kutije, aktivne i pasivne jedinice, logično. Mms/Mp=h*h/(Alpha+Beta) gde su: Mms - težina kretnog sistema aktivne jedinice; Mp -težina kretnog sistema pasivne jedinice; h=Fb/Fs - odnos tjuning frekvencije (sistem sa pasivnom membranom je principijelno kao i bass-reflex); Alpha=Vas/Vb - odnos ekvivalente zapremine aktivne jedinice i zapremine kutije; Beta=Cms/Cp - odnos krutosti kretnog sistema aktivne jedinice i krutosti kretnog sistema pasivne jedinice Have a nice calculations!

Meni je interesantno što se koristi ISTA štampana ploča i ISTA konstrukcija i za CS4398 i PCM1798. (sa CS8416 reciverom i CS8421 upsamplingom)Da li može komentar nekoga ko se zaista razume u konstrukcije DAC-ova....?? Nekako mi univerzalna rešenja ni kod drugih tipova uređaja (pojačala, zvučnika,...) nikada nisu bila ona zaista dobra i optimalna...

Vidi, stvarno! Tannoy ko bass trap.

Ako si odlučio da ideš na četvoro-sistemac, neće to biti ni malo lako...

Nisi usamljen, jer ste na sličnom novou znanja, koje teži nuli.