sstrsat

Ima u toj logiki puno tocnoga. Ali onda ti jednog dana dojde neki "sismis" i popljuje ti svu tu zeljezariju kako joj fali visokih. :buehehe:Nazlost je kod topologija sa interstage trafima neminovno da se za utiravanje manjka visokih u neke prihvatljive granice triba debelo isprsit sa papiricima Jebiga, stvarno dobri a ujedno i jeftini trafi ne postoje.

A jebo ih ja ili ih jebo ti ili ih jebali skupa :buehehe: , oni su ipak uvik tu.Ali u pravu si, ako se tebi svidja kako to zvuci sa njima stavi ne 3 nego 6 ili 7 trafa a cijevi ili tranzistori neka buferiraju medju njima. Ki jebe to ca ce ih bit previse ako tvojim usima pase tako (samo za svaki slucaj izvadi ekran iz osciloskopa da ne padnes u kakvo iskusenje )

A sad, mozemo do sutra pricat da li te sheme "nesto vride"Mozda je bolje da ti ukazen na par cinjenica, npr za 833 amp. Iako je ona tu stavljena u za nju neuobicajeno niskonaponski rezim, to ne cini konstrukciju ampa nista laksom jer su zahtivi za trafom i dalje enormni. Brzi pogled na graf i na vridnosti napona sa sheme kaze da tu ona dela sa cca 300mA struje mirovanja i da ce tribat bit opterecena sa cca 2,5K u anodi. A to znaci punih cca 20H primarnog induktiviteta da amp ne bude "tanak u basu". Imas li predodzbu ca znaci postic toliki induktivitet pri toj struji?Iako je to cak i ostvarljivo, jako tesko da ce istovremeno i osobine trafa na visim frekvencijama bit dobre. Trafi su stvar ciste fizike i njezinih zakona tako da se neke granice ne mogu pric. OK, Tango koristi bogtepita koje custom jezgre ali kakve jesu da jesu ni one ne mogu iskakat izvan fizickih zakona elektromagnetike.Ima doduse nekih nacina sa specijalnim tehnikama motanja da se i u tim uvitima dojde do kvalitetnog trafa ali to bi bili enormno veliki trafi sa jos daleko vecim cijenama od inace strasnih cijena Tango trafa.Kako sam upravo aktivan na jednom projektu slicne snage (SET sa GU81) i kako san zbog toga moral itekako razmatrat koje jezgre upotribit, onda ti moren rec da sa virovatno najboljim audio jezgrama koje se mogu u Europi normalno nabavit (ne govorin o custom jezgrama), nima sanse da se na jednom trafu ostvare osobine potribne da taj amp bude stvarno visokokvalitetan. U tom projektu ce ic cak 3 medjusobno povezanih trafa i time ce se postic da amp gre od 10Hz pa do najmanje 70kHz-a pri punoj snagi. Naravno, takav propusni opseg ce se ostvait tek sa nekim cakama pri motanju tako da nima sanse da ikoji profesionalni motac bude spreman potrosit toliko vrimena za motanje pa ce preostat jedino rucno motanje.Zac ti ovo govorin? Zato ca ce tamo GU81 delat sa istih 300mA koliko i 833 na ovoj shemi koju si zalipil.Ajmo dalje, ovdi je odabran nacin pobude sa interstage trafom a to je po meni jedan od najlosijih nacina. OK, kapacitivna veza ovdi ne gre jer se radi sa (poprilicnom) strujom resetke ali trafo tu nije dobro rjesenje (jako katodno slidilo bi bilo neizmjerno bolje rjesenje)Ta ideja o koristenju interstage trafa za pobudu cijevi koja vuce struju resetke zasniva se najvecim dilom na (poprilicno smjeloj) pretpostavki da ce amplitude struja u primaru i u sekundaru imat jedna u odnosu na drugu konstantan omjer pa ce se time uz pogodno izabrane brojeve zavoja postic ponistenje predmagnetizacije u jezgri.Na papiru to gre ali u praksi struja resetke tih emisionih cijevi zna imat itekakva odstupanja od specificiranih vridnosti tako da osnova te koncepcije pada vec na prvom ispitu.Da ne govorimo o tome da je interstage trafo zapravo i tvrdji orah od izlaznog trafa i da zbog generalno potribnih vecih induktiviteta zahtiva jos puno vise akrobacija u motanju.A da dodan i ovo. Ca je vise trafa priminjeno u ampu, to ce mu propusni opseg bit jadniji (a ovi amp iz tvoje sheme ih ima cak 3). Mogu se neki kunut u "superiornost" trafi ali cak ni "zlatne usi (koje oni virovatno misle da imaju :buehehe: ) ne mogu preskcit zakone fizike. Takve izjave zapravo ponajvise spadaju u podrucje psihoakustike.

Sitnica. Dvi 845 ili 211 ili ca god slicno u paralelu sa napajanjem 1000+ volti i evo ga. Ili npr GM100 ili GU81.....Tesko ce to u praksi ic. Nije naravno neostvarivo ali jesi li spreman lovit se u borbu sa tolikim naponima napajanja, vrlo specijalnim izlaznim trafima, vrlo velikim zahtivima za driver itdPostic takvu snagu u cijevnoj SE topologiji je skopcano sa poprilicno zapreka. Kako san rekal, nije nemoguce ali nosi sa sobom i jako velike troskove. Plus ca postoji vrlo bolno pitanje izlaznog trafa za takve snage u SE topologiji. Ono ca se eventualno moze nac ka gotovi trafo tesko da ce udovoljit i najmanjim zahtivima tako da za iole bolji rezultat dolazi u obzir jedino vlastito motanje.Za negdi upola manje snage sve bi to islo puno lakse

E nasa si koga ces citirat :buehehe:Ma dobro, tema jos uvik moze ic u dobrom smjeru. Kad se Scope izjasni koliko zapravo snage triba (mada mislin da je vec rekal da mu je ono ca daje tipicni SET premalo) onda se moze pokusat mu konkretnije pomoc.A usput mozda i malo razbit neke mistifikacije. Pa mozda dobijes jos koji novi citat za zbirku :buehehe:

Pa zat ti nisan odgovoril????U postu broj 4 san ti navel ono ca je manje vise najoptimalnije za EL156 (uz prakticno najmanje troskove oko realizacije i sa maksimumom jednostavnosti) a mislin da je tekst toliko jasan da bi ju i oni ki je juce naucil shematske simbole mogal bez problema po njemu nacrtat.Jel to opet dolazimo na ono da se "dobre" sheme stvaraju i crtaju negdi drugdi u svitu a oni koji zivu u balkanskim i pribalkanskim brdima i selendrama mogu samo sa postovanjem rec "Da, ta je dobra"Vidi ovako, taj pojam da li je nesto "dobra" shema i da li netko zna za neku takvu je totalno besmislen. Sve su to sheme koje su nastale pred 50, 60, 70 i vise godina i koje se i dalje koriste u raznim varijacijama tako da nikome ki pozna cievnu tehniku nije potribno da negdi po netu trazi "dobru" shemu. I nemoj mislit da je ikom od poznavalaca te problematike potribno da neku shemu pretoci u konkretnu fizicku realizaciju da bi znal da li je "dobra" ili nije. Datasheetovi cijevi daju sve podatke po kojima se moze unaprid predvidit kako ce se naka cijev ponasat u nekom sklopu i odatle se vrlo lako izvodi zakljucak da li ce neka shema bit "dobra" ili neceIli mozda pojam "dobra" shema znaci nesto ca je neki napravil, dal sve detalje o izradi....... i naprical hrpu bajki o njezinoj "savrsenosti"Uostalom, kako te je vec Zen zamolil, navedi ca stvarno trazis od pojacala (snagu, za kakve kutije itd) jer tek onda tema moze dobit neki smisal.

Jos u mom prvom postu san ti rekal glavni detalj koji je los na obadvi sheme koje si stavil.Ovi meni lici na onaj tipicni sindrom da se apriori viruje nekome ki se zove John, Jack, George iil kako vec dok god zvuci "zapadno" a da se nikom i Hrvatske, Srbije, Bosne... (svejedno) ne viruje. Ali nebitno, vidjeno i previse puta

Dejane, "disanje" koje moze pravit DC servo (pogotovo u uvjetima random signala kakav je glazbeni) ima puno vise uzroka od ta dva. Tu su i brzina reakcije samog serva, njegovo smirivanje, ukupni fazni kutevi u ampu na izuzetno niskim frekvencijama (tu u igru ulazi i kalkulacija kapacitivnih otpora i faznih kuteva filterskih i rasprezajucih elka) itd.A puno manju mogucnost da ce on "prodisat" (ca je zapravo jedna forma oscilacija) li barem da ce manje "disat" imas ako mu stavis trostruki filter di preklopne frekvencije svakog od filtera nisu u harmonicnom odnosuTako da nije nikakvo cudo nego je zapravo gotovo pravilo da u uvjetima nekih "teskih" signala DC servo dovede do puno vise stete nego do koristi. Zapravo tu imamo situacija da u tim "teskim" uvitima (kliping, jaki tranzijent...) amp reagira na jedan nacin a dodatni DC servo na drugi nacin i da tu nastane lipi cuspajz.Ja ga manje vise zbog tih razloga bas i ne volim i zapravo ga ponekad (ritko) koristin samo kod protutaktnih pojacala koja imaju izlazni transformator (znaci kod nekih cijevnih PP izlaza) i to samo iz razloga da mi malo smanji mogucnost disbalansa DC struja kroz cijevi koji bi dovel do predmagnetizacije jezgre. I ne izveden ga sa opampom ogromnog pojacanja nego sa diskretnim tranzistorima u sklopu koji ima zapravo vrlo malo pojacanje.U ovakvom poluvodickom ampu di se bez ikakvih problema moze osigurat jacina DC npv-a koja se zeli, ja ga ne bin koristil. Ca vridi ca ce on u simulatoru pri manje vise statickim uvitima testiranja (pa neka budu i dinamicka koliko god ih simulator omogucuje) ispast da DC servo obavlja posal kad je izuzetno velika mogucnost da ce ga tako varijabilni i nepredvidivi signal kakav je glazbeni izjebat u glavu i izblesirat. Problem je ca uho to registrira.Naravno, ako ga ti zelis priminit u ovom ampu, to je tvoj izbor ali moje misljenje o "korisnosti" DC serva je ovo koje san iznil. Tu po meni ipak prevladavaju minusi

Bukvalno, kazes?Pa onda recimo ovako, triba si odma napisat da ti trazis gotovi uredjaj ili u krajnjem slucaju eventualno kit komplet koji daje 30 do 40W pa ne bin ni gubil vrime da se javljan u ovu temu.Ali dobro, mozda ovih par informacija koje san iznil budu nekom drugom od koristi

Tako nesto ("karakteristicni miris klase A") ne postoji.Svi uredjaji koji disipiraju odredjenu snagu prilikom prvog paljena i u pocetnim satima svog rada oslobadjaju odredjen miris (ili smrad, kako god ki oce nazvat) ali taj miris mora ubrzo nestat.Ako on i dalje postoji u uredjaju koji ima podosta rada iza sebe, onda tu postoji ili neispravnost neke komponente koja se pregrijava ili se komponente koje disipiraju vecu snagu doticu kakve plastike (ili neceg slicnoga) pa je pri svakom paljenju griju i onda ona mirisi / smrdi.To pojacalo triba pod hitno netko pregledat i ustanovit di je izvor tog mirisa / smrada jer je u takvom stanju vise nego potencijalni izazivac pozara.

Odgovor na naslov teme " Šta čini neki Zvučnik High End uređajem?" ..... usi i ego onoga koji ih slusa (ima)

A cemu? Cemu uopce to podesavat? Uz pretpostavku da je barem priblizno uparivanje tranzistora izvrseno, offset ce uz dovoljno jaku npv (onu za DC, naravno) tesko pric 10-ak mV. A to sa aspekta uticaja na zvuk nima doslovno nikakvog efekta. Mos mislit koliko ce nekom od zvucnika u kutiji (generalno najcesce samo bas driveru) smetat ako dobije tu saku jada od predmagnetizacije.Oko DC serva su misljenja inace prilicno podiljena. Neosporno je da ce on minimizirat DC offset (koji se ionako uopce ne "cuje" sve dok je u nekim normalnim granicama) ali kod njega uvik postoji mogucnost odredjenog "disanja" (ca se moze itekako cut). OK, moze se i ta mogucnost izbic ali tek uz upotribu trostrukog filtera (prije, u petlji i iza DC serva). Ja ako vec negdi stavin DC servo (istina ritko kada), onda ga obavezno izveden sa 3 filtera i pri tome itekako pazin da im preklopne frekvencije ne budu ni u nikakvom harmonicnom odnosu

A da ipak pustimo kragu taj nesritni naziv "high end"? Ovdi je teziste teme ipak na jednom tvom dizajnu ampa pa mislin da je bolje da se koncentriramo na njega nego da gremo u beskrajne rasprave tipa "ca je high end" jer koliko god da se o tome gre raspravljat, tesko da ce iki prominit svoje stavove. Evo zasad na prvu ovo. Znan da ti jako volis DC servo i virujen da ovdi ocekujes da ce on odrzavat offset na izlazu manjim od recimo 1mV. Medjutim, oce li? Mislin da nece jer je osnovni preduvit da bi servo odrzaval tako mali offset to da njegovo napajanje bude apsolutno stabilno. A ovdi to ipak nece bit slucaj, stavil si da se on napaja iz stabilizatora sa golim zenericama (D17 i D22) a one ipak nece odrzat bas toliko stabilno napajanje DC serva. OK, nece to sad povecat offset na ki zna koju mjeru ali ako bas pucas ne te offsete ispod 1mV (kako virujen da pucas), onda bis ipak tribal stavit nec bolje u napajanju DC serva. Npr umisto zenerica recimo shunt regulatore TL431.Dobro, necemo sad o kriterijima potribnosti i nepotribnosti DC serva ali si ovdi komotno mogal izac i bez njega. Ok, da ga direktno izbacis, imal bis ipak tesko prihvatljivi offset na izlazu jer si stavil da su i AC i DC open loop gain ampa jednaki i zapravo prilicno mali. Ali da ono spojiste otpornika R45 i R48 vezes na masu preko kondenzatora a ne direktno kako je sada, dobil bis da ti je AC gain isti ka i sada (tako da se tu ne bi nista prominilo u ponasanju ampa) ali bi zato DC open loop gain bil vrlo visok i vec bi sama npv u ampu odrzavala sasvim pristojne vridnosti DC offseta na izlazu. Virovatno i znatno ispod 10mV s obzirom da gres na punu stabilizaciju napajanja za cili amp

Ako je za tebe dobra strana neke sheme to ca imas pcb za nju, moran iskreno rec da u sve ove godine nikad nisan cul za takav kriterij rangiranja shema.A ca se tice te dileme koju imas, poslusaj prvi dobar SET pa je neces vise imat. A usput, ima na forumima i hrpa materijala o tome. Podosta toga san medju ostalima i ja napisalZa dobru shemu SET-a se nima ca puno rec. Vec san ti rekal da je EL156 izvanredna cijev a dobra joj je svaka shema koja je storena po pravilima struke i di su vridnosti komponenti izracunate kako triba. Na ovoj to moze proc (katodni otpornik EL156 je paralela 390 i 820 oma ca daje nekih 260 oma) ali je skroz krivo oznacen napon na katodi koji bi tribal sa tim katodnim otpornikom bit oko 23V a ne 19,5V. Tih 3,5V razlike uopce ni malo kad se radi sa cijevima prilicne strmine i prilicnog faktora pojacanja. Ako je ovo stvarno napravljeno i ako su vridnosti napona na shemi dobivene mjerenjem onda je tu koristena ili stara iscrpljena cijev ili kakav kineski srot. Iz te sheme se moze (u slucaju koristenja nove friske cijevi) dobit skoro nekih 8W koje naravno triba umanjit za 10 do 15% tipicnih gubitaka u izlaznom trafu ca finalno daje negdi malo ispod 7W realne izlazne snage. Vise nego dovoljno za SET sa visokoositljivim zvucnicima.Za driver bin ti ipak preporucil da uzmes nec ca je strujno malo jace od ovdi stavljene 6U8. Ulazni kapacitet EL156 u triodnom spoju ni bas mali pa je itekako pozeljno da driver bude strujno ipak malo jaci. Ima dosta i trioda i pentoda vezanih u triodni spoj koje bi odlicno obavile taj posal. Pogotovo ca ovdi ne triba neko veliko pojacanje drivera. Za standardnu ositljivost ampa od 1Veff je dosta ostvarit pojavanje drivera od malo preko 16 puta.Osobno bin tu stavil najklasicniji spoj zajednicke katode sa C3g u triodnom spoju sa 3,9 K u anodi i 75 oma (neblokirano) u katodi, napajano sa 222V i time postigal upravo pojacanje koje tu triba. 20mA koje bi tu teklo kroz C3g bi se sasvim lipo nosilo sa ulaznim kapacitetom EL156.Naravno, sve skupa bez ikakve nfb, pogotovo ne takve koja je povucena preko trafa

Ma nece Dejan zamirit ako se jos koja kaze mada stvarno tribamo bit kratki da mu bas skroz ne razvucemo temu.Znaci shema M60 je ipak javno dostupna? U pravu si, ja sam bil skroz zaboravil da si ovdi bil pokrenul temu o tome. OK, bacit cu oko na nju i na shemuCa se tice kanceliranja izoblicenja u circlotron spoju, sve je to tocno dok govorimo o parnim harmonicima. Ali se ne smi zaboravit da je i circlotron isto protutaktna topologija koja kancelira parne harmonike ali zbraja (povecava) neparne. Izoblicenja tako nominalno postaju u % manja ali im i struktura postaje puno nepovoljnija. Tako da bi ja tu u svakom slucaju dodal neku manju decibelazu npv. Ipak je "linearnost" 6AS7 jako daleko od linearnosti npr 6C33.Ali zasad nebitno, o svemu tome se uvik moze jednom prilikom detaljizirat diskusija u toj postojecoj temi ili nekoj novoj. A sad ako se slazes, pustimo u ovoj temi cijevne OTL-e sa strane i provajmo eventualno vidjejima njegove sheme sa strane pomoc Dejanu oko njegovog projekta (ako bude trazil pomoc).

Te sheme su manje vise gotovo klasicne mada i jedna i druga sadrze jedan detalj koji se meni nikako ne svidja. A to je potezanje npv preko izlaznog trafa ca je potencijalni (a vrlo cesto i stvarni) izlet u nestabilost.Osim toga, ova druga (PP) sadrzi i ulazni transformator a ta komponenta ako oces da ti ista vridi ne moze bit jeftina. Svi ti interstabe i ulazni trafi su jos daleko tvrdji orah od izlaznih trafi. Razumljivo, to su uglavnom visokoimpendantni trafi koji su najcesce motani na relativno malim jezgrama tako da tu nima govora o jeftinoci ako uopce ocemo govorit o kvaliteti.Inace, sama EL156 je izvanredna cijev. Njezina linearnost u triodnom spoju se moze mirit sa linearnosti najlinearnijih trioda tako da neces pogrisit ako gres sa njom nesto radit. A zbog relativno visokog faktora pojacanja u triodnom spoju (> 10 puta) su i zahtivi za pobudom puno umjereniji nego kod tipicnih direktno grijanih izlaznih trioda.Govorim naravno o originalnoj EL156 iz Tfk i Siemens produkcije. Bilo je na trzistu (a virovatno jos uvik ima) nekog kineskog skarta koji nije ni blizu pravoj EL156. Mada su se navodno Kinezi prije nekog vrimena dokopali original Tfk licence za nju pa su sadasnje iz njihove produkcije iste ka i original. Sad, je li to zaista tako, stvarno ne znam.

Ma sve je to u redu, odredjena logika postoji u svemu tome ca navodis da to radi duboko u klasi A2 pa da time postize donekle tolerantna izoblicenja, cak mogu prihvatit da je i pazljivim izborom radnih tocki drivera i ulaznog stupnja postigal u prilicnoj mjeri i "distortion canceling" pa ta izoblicenja jos donekle smanjil. Isto tako niman razloga sumnjat da si sve to verificiral uvidom u shemu (koja inace nije javno objavljena i ne moze se nigdi nac)Ali..... pogled na graf tih izlaznih cijevi govori neke stvari koje mi bude sumnje da li shema koju si rekal da imas (i na kojoj virujen da nima nfb-a) zaista odgovara stvarnosti. Naime, na resetke tih cijevi se ne moze dovest bas prevelika pozitivna pobuda. Virujen da ti je dobro poznato ca se desava kad trenutna amplituda napona na resetki postane visa od trenutne amplitude na anodi. Tako da bi ovdi napon napajanja moral bit poprilican da se izbigne to da resetka ikad postane pozitivnija od anode ako se dovodi velika pozitivna pobuda na resetku. U teoriji to tako gre ali to je guranje cijevi u jako opterecen (vrlo virovatno i preopterecen) rezim.A osim toga, imamo tu i pitanje izlaznog otpora ampa. OK, sa guranjem u pozitivnu pobudu cijevi on bi tokom pozitivne poluperiode signala jos i bil sasvim u redu za npr upotribu sa fr zvucnicima ali tokom negativne poluperiode bi bil cak i za fr zvucnike neprihvatljivo visok. Nelinearni izlazni otpor ampa (pogotovu sa tolikim njegovim nelinearnostima koje bi bile sa tom cijevi) nije ni u kojem slucaju pozeljna stvar.A malo je i simptomaticno da sheme AS OTL-a nisu nikad javno objavljene. Pa makar i onakve gole, bez vridnosti komponenti, bi svakome ki to pozna omogucile da sa sasvim dovoljnom tocnosti analizira amp i izracuna vrlo priblizne parametre (izlazni otpor, thd itd) koje taj amp moze postic bez npvZakljucno da kazem ovako, ako je itko pristalica "zero nfb" onda sam to ja i necu je upotribit dok god mogu izac bez nje. Ali sa ovim cijevima bi je itekako upotribil iz gore navedenih razloga. To upravo i je misto di bi nfb donila puno vise prednosti nego mana i prilicno besmisleno bi bilo odricat je se "na silu". A kako bi bilo suludo virovat da RK ne pozna te cijevi i da ne zna kako se one ponasaju, onda nikome ne triba bit cudno da i dalje imam poprilicnu skepsu prema tome da li deklarirano "no nfb" zaista odgovara stvarnosti.Ali to sve moze bit predmet neke druge teme da bas previse Dejanu ne zagadjujemo temu offtopicom. Dosad nas jos ni sve skupa poslal kvragu ali ki zna nece li ako nastavimo sa offtopicom

Ovdi si upravo opisal manje vise tocno ono ca dobar SET od par vata snage izvodi sa dobrom fr kutijom. A on je sve samo ne "ïdealni naponski generator"Dejane, ovdi se vrtimo u krugu. Niman ja naravno nista protiv da se tebi svidja pristup ampu ka "idealnom naponskom generatoru" koji dela sa protutaktnim stupnjem u klasi AB ali cu opet naglasit da ta koncepcija ne moze postic iste zvucne domete ka SE topologija. I stvarno sebe mucim ali opet cu napisat da pri tome ne mislin samo na SE topologiju sa cijevima nego i sa poluvodicima. Sve drugo (oce li to bit vise naponski ili strujni izvor itd itd) je nadgradnja te osnovne postavke (Se topologije). Kad vec pricamo o high endu.Isto tako, niman nista protiv da gres dalje sa ovom shemom koju si objavil. Virovatno cu ti sutra ili preksutra dat neke komentare na nju a oces li ca od toga uvazit, to ces sam odlucit

Hmmm, dejane, ja san uvik jako skeptican prema takvim zvucnim nazivima a iskustvo me je naucilo da sam u navecem broju slucajeva imal dobar nos. Pa kvragu, ako neko pojacalo ne koristi nfb, ca nije logicno i normalno zalipit mu u naslov etiketu "no nfb" ili "zero nfb" a ne mu izmisljat neke take nazive koji bi valjda tribali impresionirat neiskusnog kupca.Po nekom mojem (mozda uvrnutom i konzervativnom) shvacanju, stvari triba zvat pravim imenom jer se tako najbolje i najlakse izbigavaju nerazumivanja. OK, ne tvrdin da ovi koje si navel ne delaju bez npv (ne znan, nisan imal uvida u njihove sheme) ali takve bombasticne etikete ka taj "Real time processing" me itekako odbijaju od nekog uredjaja. preko 30V na 8 oma kazes? OK, ajmo malo racunat. Ovdi su jedini stupnjevi koji mogu soitit prominu tereta izlazna slidila dok vec na driverskom slidilu ispred njih mozemo potpuno zanemarit uticaj tereta.Ovdi si stavil po 4 paralelna tranzistora u svaki par i kroz svakoga od njih protiral 120mA ca daje ukupno 480mA. Znaci da trenutna amplituda struje kroz izlazne tranzistore (zbog rada u AB klasi) nece padat ispod tih 480mA kad se gledaju ukupno svi izlazni tranzistori, onako kako teret vidi njih i oni njega. OK, odbijmo od te teoretske vridnosti nesto zbog nelinearnosti i eventualne neujednacenosti njihovih karakteristika pa ajmo rec da je to najmanje 450mA. I budimo cak i jos konzervativniji pa ajmo rec da cemo u svakom slucaju imat najmanje 400mA (mada cemo u stvarnosti bit puno blize onih teoretskih 480mA). Zanemarimo i sve otpore vodova i lemnih spojeva (recimo onako kako to radi simulator) pa ajmo vidit ca dobivamo. Kod bipolarnih tranzistora je njihova strmina direktno ovisna o struji kroz njih i za svaki mA struje vise se strmina povecava za cca 32mA / V. kako ovdi imamo (najmanje) 400mA struje onda cemo tu imat strminu od najmanje 12800 mA / V ili da krace napisemo 12,8 A / V. Dalje necu, sam ces (a moze i biloki drugi koga to zanima), siguran san da ti je jednadzba za "pojacanje"slidila poznata. Pa lipo sa rezultatom koji dobijes za "pojacanje"izlaznog slidila ces vrlo lako ustanovit koliko dobivas na 8 oma sa istom pobudom pri kojoj dobivas 28,3V na 2 oma tereta. Pazi, ovdi smo jos u stadiju da nismo ukljucili npv i lako cews ustanovit da vec i u tom rezimu dobivas "gotovo idealni naponski generator" a kad jos sa dobivenim rezultatima odes u formule za proracun pojacanja cilog ampa sa npv, vidit ces i sam da si dobil upravo "idealni naponski generator" koji ce dat prakticno isti signal i na 8 oma i na 2 oma. Ali ce taj signal bit naravno bitno razlicit na samom teretu kad se u racun uzme oni otpornik koga si stavija izmedju ampa i tereta. Pa da ti pozelin dobrodoslicu u svit "neidealnih naponskih generatora"

Hvala na informaciji. Nisan znal za to ali mogu rec da mi je prilicno cudno da bas oni ne koriste nfb s obzirom da se tu radi o OTL circlotronima u kojima radi veliki broj paralelno vezanih inherentno vrlo nelinearnih cijevi (6AS7). Za tu cijev se vrlo cesto u zajebanciji kaze da "uvik radi u klai A" iz tog razloga ca ju je zbog vrlo rastegnutog roll-off (zakrivljenosti transfer karakteristike) gotovo nemoguce "ugasit" nekim razumnim naponima (kakvi se koriste u pojacalima) na njezinoj resetki). I sa vise od -200V na njezinoj resetki ce jos uvik tec nec struje kroz nju i cijev ce i dalje nominalmo bit u klasi A (kut vodjenja nece past ispod 360 stupnjeva) ali ce pozitivna i negativna poluperioda bit drasticno razlicite pa ce i generirana izoblicenja bit izuzetno velika.OK, "hiperbolickim" postavljanjem radne tocke pri njihovom radu u klasi AB (zapravo sa tom cijevi uvik ovako "rastegnute" klase A) se kod circlotrona ili PP ampa nesto od toga moze kancelirat ali ce i dalje ukupni iznos izoblicenja bit itekako visok i tesko prihvatljiv. Pogotovo ca se radi o vrlo velikom broju paralelno vezanih cijevi koje ni bas lako uparit da bas sve budu apsolutno jednake.Moje pitanje je da li je taj podatak da njihova pojacala delaju bez nfb iz materijala koje su oni objavili ili si ga osobno verificiral direktnim uvidom u samo pojacalo ili u najmanju ruku u njegovu shemu. Bez takve direktne verifikacije mi je malo tesko povirovat da tu nima bas nimalo nfb. Slicno ka ca i Graaf navodi da je u njihovom 6C33 circlotron OTL-u priminjeno svega 6dB nfb a vec brzi izracun na bazi objavljenog podatka o izlaznom otporu ampa govori da debelo lazu ili o iznosu nfb ili o iznosu izlaznog otpora.Dejan virovatno nece zamirit zbog ovog offtopica i nekako i ne mislin da je on bas toliki ljubitelj Atma - Spherea da je bas njihova pojacala duze slusno evaluiral. Ali stvarna verifikacija da li taj amp stvarno ne koristi ili ipak koristi npv bi bila itekako zanimljiva

Bi ti bil problem da navedes barem neke od njih, koji modeli i iz cije proizvodnje?Koliko ja znam, takvih ampova uopce nima "podosta", pogotovo ne iz tvornicke produkcije. Zapravo, osim SET-ova kojih ima i tvornicki proizvedenih, ja iskreno receno ni ne znan za nijedan komercijalni amp koji je izveden bez nfb. I sve to ca je bez nfb je barem prema mojim saznanjima je iz diy radionica. A nekako bi me jako cudilo da je netko tko kao ti daje apsolutnu prednost tranzistorima nad cijevima isal preslusavat bas SET-ove bez nfb da bi stekal upravo taj utisak da pojacalima bez nfb "nesto fali" Naravno, ako postoje modeli komercijalnih pojacala bez nfb (pogotovo ako ih je podosta), bilo bi mi jako drago da saznam koji su to. Bez tog saznanja tvoja tvrdnja da "pojacala bez nfb djeluju nekako nedovrseno" potpuno gubi i na tezini i na valjanosti. Tek na konkretnom primjeru nekog pojacala bez nfb mozemo analizirat zac je tebi "kod njega nec falilo" jer bez toga tvrdnja koju si gore iznil gubi svaku tezinu. A ca bi drugo tribal podrazumivat pod pojmom SE nego upravo to. Ka da uopce postoji drukciji single ended amp nego takav? I ja tu ne vidin nikakvu terminolosku zbrku, stvar je sasvim jasna bez obzira da li se radi o samo jednom aktivnom elementu ili vise njih vezanih paralelno. I bez obzira da li je SE amp izveden u cijevnoj ili poluvodickoj tehnologiji.Ili ako moran bas ic u definiciju, single ended je takav ustroj kod koga jedan (ili nekoliko paralelnih, svejedno) aktivnih element ima kut vodjenja od 360 stupnjeva. Ca se tu ima dodat toj prastaroj definiciji da ci sve bilo jasno ca je SE topologija? Doslovno nista, u njoj je sve receno. I da, nije da ja to podrazumivan nego je to stvarno stanje a za neka pretumbavanja te definicije i izmisljanja terminologije niman nimalo razumivanja. Greska u polaznoj pretpostavki. Ki ti je rekal da ja uopce imalo drzin do toga da pojacalo triba bit "idealni naponski generator sa nultim unutrasnjim otporom"? Ili da smatran da takav pristup ima neku veliku vridnost?Ta ideja "idealnog naponskog generatora" je zapocela prakticno pojavom komplementarnih izlaznih stupnjeva i onih ogromnih kolicina npv koje su u najvecem broju slucajeva koristene. A kroz sva ta desetljeca se pokazalo da je to poprilicno daleko od optimalnog. Npr, virovatno se sicas kako je zvucala ogromna vecina pojacala iz te ere kad je bilo jako popularno kurcit se nekakvim ogromnim damping faktorima (100 puta, 200 puta, 500 puta pa i vise). A ta pojacala su , svidilo se to tebi ili ne, upravo "idealni naponski generatori" i tako su se i ponasala sve dok su im njihovi ispravljaci mogli isporucivat dovoljnu struju (znaci negdi oko 95% vrimena u prosjecnim uvitima kucnog slusanja). Prica oko toga ca je optimalno za koji zvucnik je zapravo jako dugacka i moze se cila knjiga o tome napisat ali ovdi u okviru ove teme cu te samo podsitit SPL ne proizvodi napon nego snaga koja se razvija na zvucnicima. Zakljucke izvedi sam.... Da ne pricamo koliko ideja o "idealnom naponskom generatoru" vridi kad se koriste fr single driveri koji zbog odredjenih fizikalnih razloga bas i traze da izvor signala ima pokoji om unutrasnjeg otpora. OK, ja znan da je tebi ideja "idealnog naponskog generatora" draga i da stalno pricas i pises o njoj ali upravo u ovoj temi si je (virovatno nesvisno) potpuno odbacil stavljanjem onih 0,22 oma na izlaz pojacala (izvan dohvata nfb). Pa ajmo to malo pretocit u brojcani primjer deriviran iz vridnosti koje si dal za ovu shemu (100 / 200 / 400W na 8 / 4 / 2 oma). Pri 400W snage na 2 oma ce amplituda napona bit 40V a amplituda struje 20A. A tih 20A ce na ovih 0,22 oma pravit pad napona od 4,4V (11 %). Pricamo li i dalje o "idealnom naponskom generatoru"? Inace, gotovo idealni naponski generator se moze dobit i sa SE topologijom bez ikakve nfb ako kroz izlazno slidilo tece dovoljno velika struja. Ako njezina trenutna amplituda ne padne ispod ne padne ispod nekih 500mA, razlika u "idealnosti" izmedju 8 oma i 2 oma ce bit nekih 0,2dB a u slucaju ampa kroz koga tece npr 3A struje mirovanja pri malim signalima razlika izmedju 8 oma i 2 oma bit nekih 0,03dB. Puno?? Je da se tu naravno ne mogu dobit snage od 400W ali kome one uopce i tribaju

Dejane, ako vec neki imaju poteskoca sa razumivanjem onoga ca san napisal, od tebe to ni u kojem slucaju ne ocekujen. Ajde se provaj malo podsitit ca san ovdi pisal i vidit ces da klasu A spominjen ka nesto organski vezano sa SE topologijom (koja jasno ni ne moze delat u nijednoj drugoj klasi nego u klasi A).Ili da kazen ovako, mozes i PP stupanj storit da radi i u klasi A (ka ca ga mozes stavit i u klasu AB pa i u klasu B ali on nikad nece dosic domete SE topologije. Nemoj me tirat da ponovo pisen iste stvari zac je to tako. Vise ni ne znan koliko san tipkovnica istrosil pisuci o tome

Deane, ovdi uopce ni bila ric o nametanju stavova. Ali kako si vec u uvodnom postu zatrazil misljenje ca ki smatra za high end onda je sasvim normalno da san rekal neke stvari kako ih ja vidin. Nazalost, zbog upada takvih koji su valjda jedva docekali da pocnu pljuvat po fr zvucnicima (a evidentno je da sa njima nimaju ni slusnih a pogotovo ne konstrukcionih iskustava), tema je otisla u skroz drugom smjeru. A ca ces, ja san vruca juznjacka krv i na neke tvrdnje cu uvik reagirat. Forumi i nisu mista di triba mucat. Iskreno receno, ima. Vec u onoj osnovnoj premisi koju ja vidin ka najvazniju a to je da amp koji puca na najvise domete mora bit u SE topologiji i podrazumivajucoj klasi A.Naravno, o detaljima sheme se uvik moze razgovarat. Ali, zbog ove sapunice koju je Notax cili dan priredjival nisan pravo ni stigal pogledat shemu (osim onako ovlqs) a tesko da cu to i sutra stic. Kako smo na remontu u skveru, sutra cemo imat black out u trajanju od par uri pa moze potrajat podosta nakon toga dok nam se veze opet ne uspostave. Tako da cu tesko moc rec nesto o njoj prije ponediljka.A ca se tice "cijevi vs tranzistori", mogu se naravno i sa poluvodicima storit sjajni uredjaji. To niki ozbiljan nece negirat. Ali najvise domete se ipak moze ostvait samo ako uredjaj (bilo cijevni bilo tranzistorski) radi u klasi A u SE topologiji.A stvarno me vec bole prsti od tipkanja kad pomislin koliko puta san iznosil argumente zac to smatran za tako po svim forumima na kojima san prisutan. I interesantno, nikad ih niki ni pobil validnim tehnickim protuargumentima nego je uvik rasprava odma skretala u neke druge (za takve teme nebitne) tokove

Šta čini neki pojačavač High End uređajem? Započeto od dvv, Danas, 08:06 Prvo osnovno da je cijevni Dis takve razglasne snagatore trpat u high end?

Nece bit bas virovatno da taj aktivni zvucnik pravi toliko opterecenje da toliko poveca potrosnju analognog dila (mada nije ni skroz nemoguce )Prije ce bit da je shunt malo poddimenzioniran za potrosnju koja tu postoji. Ca imas u "serijskoj" grani shunta? Ako ti je tu CCS sa fetom, povecaj malo struju kroz njega korekcijom source otpornika a ako umisto fet CCS-a tu imas samo otpornik, malo mu smanji vridnost pa vidi ca dobivas. A da iskljucis uticaj tih aktivnih PC zvucnika, stavi na izlaz samo kakve otpornike