dvv

Vladdo, ako smem da primetim, (pre)često problem nije u slew rate-u (10-90% snage) nego isto to u obrnutom smeru, settling time (90-10%). Neverovatno veliki broj uređaja pada baš ovde, jer mu karakteristima brzine nije simterična, u idealnom slučaju treba da bude jednaka u oba smera, ili da razlika bude sto manja. Ta tehnologija je već odavno pečena na Analog Devices op ampovima, a sada i drugde, gde je vreme smirenja ponekada manje od 0,01%. Ko zeli da mu se membbrane na zvučnicima slobodno kreću i kada je udar prošao, to samo muti tonsku sliku.

Ova serija Marantz uređaja obuhvata 1078-1980 godine i poslednja je koja je "Designed in U.S.A., Made in Japan". Pored toga, ona je i poslednja serija koju je projketovao (kao vođa tima) Sid Smith, čije se ime vezuje (pored drugih, ako recimo Dick Sequerra) za zlatna vrema firme, kada su bili vrlo ubedljivi lideti na tržištu po kvalitetu zvuka, istina po ceni većoj od proseak, ali još uvek dostupnoj mnogima. Ako pogledaš servisne sheme tvog i mog pojačavača snage, videćeš da se radi o jednom te istom uređaju, tranzistor na tranzistor, sa mnimialnim izmenama nametnuih drugačijim naponima napajanja. Predpojačavači su već drugačiji, mada u osnovi slični, ipak su to dva odvojena uređaja, što, sa obzirom na njihove cene, nije neko čudo neviđeno. Moja jedina zamerka originalnom izdanju pojačavača jeste onaj izbor onih blentavih duplih koncentričnih elektroliita od 2x12.000 uF svaki. Mesta jer bilo koliko hoćeš, istina u ležećem položaju. Zato sam ih, prilikom osvežavanja kompletno zamenio sa dva BC Components (ex Philips) elektrolitima od po 22.000 uF svaki, što je povećanje u dnosu na original od lepi +83,3%, štose i te kako lepo odmah čulo, a dinamička snaga je takođe odmah porasla. I to bih svakome savetovao.

Jao, ko te ne zna još bi ti i poverovao. Ti da ga ne središ za verbicu? Idi begaj, derane, to je kao da kažeš da mali deca ne vole čokoladu.

Ko hoće da tera mak na konac, mora da poseduje standardne test trake prema kojima će štelovati mašinu. I začudo, ništa manji problem je nabavka dobro demagnetizera glava, ima ih kao kusih pasa, a troše 10, 12 pa do 20 W. Zašto je to malo saznaš čim nabaviš onaj Sony demagnetizer koji troši 60W i trese ti ruku od vibracija kada radi. U ono vreme sam ga jurio dobre dve godine, a imam ga i dan-danas, ni moj kasetfon nie ravnodušam, drugačije radi kada se lepo servisira nakon neki 10 sati rada, ili tu negde. O češćoj upotrebi medicinskog alkohola i štapića sa vatom da i ne govorim. Poenta je, R2R je kao i gramofon, ima svoju proceduru rada, održavanje i pripremu, ali te zato nagrađuje odličnim zvukom.

VRHUNSKI sigurno da ne može, nema načina da se zaobiđe barijera brzine, šta god, i kako god, 4,75 cm/s kasetofona će uvek davati inferiorniji zvuk od 38 cm/s, posebno ako je R2R još i dvokanalac. Možda se nisam dobro izrazio - moje poređenje se odnosilo na kasetofon prema R"R na 19 cm/s, što je kućna brzina za Hi-Fi. Bivša Evropa u celini, a posebno Jugoslavija, je bila domen firme Studer/reVox, totalna dominacija. Koja, kao i sve dominacije, pokrivala stvarost. Nisu Amerikanci bez veze kupovali Studer mašine tvrdeći da imaju sjajno zamišljenu i izvedenu mehaniku, ali da zvučno baš i nisu nešto, pa su neki ljudi, na primer John Curl, ptavili drugačije pločice za snimanje i reprodukiju. Nemci su opet obožavali njihove proizvode, ali su ipak dozvoljavali da su i drugi jednako dobro ako ne i za dlaku bolji, kao na primer, ASC 5002 i 6002, i na ktaju Philips 4520, koji je zaenio reVox u laboratotirji čaospisa Stereo kao referentna mašina, a bio je par stotina maraka skuplji od reVox B77. Jedini japanski mag koga se sećam sa setom je bio Sony 65x (četvorokanalna verzija), to je po meni bio kralj svih magnetofona u lično prenosivom formatu (oko 19 kg, kućna mašina). Odličan zvuk u to vreme je imao i tda novi Uher SG 630/631 Logic, koji je imao sve atribute Uhera, ali bez kapstana za pogon, koristio je "Omega" drive, odnosno sistem prenosa poznat iz profesionalnih video rikordera. Na žalost, stigao je isuvuše kasno i nikada nije pročišćen kao zreli proizvodi nakon nekoliko godina proizvodnje, kada su povađene sve deije bolesti. (Sve ih možete videti na Youtube). Akai, TEAC, Dokorder i slični su bili dobre mašine, ali nikada nisu postigli evropske vrednosti. Slični ali uvek malo ispod zbog ovoga ili onoga. Neko je izrazio divljenje prema Telefunken R2R - ne zaboravite da je Telefuken napravio prvi magnetofon još krajem 30-ih godina, svi ostali su došli tek godinama kasnije.

Zašto se vezivati samo za R2R mag, kada su i kasetofoni na kraju dostigli nivo koji je jako blzu magnetofona (sa metal trakom)? Ključna razlika je inicijalno bila mala brzina kasetofona, koja jednostavno nije mogla ni da liči na dinamički opseg maga pri 19 cm/s na visokim učestanostima, a onda se daje pogoršavala sa često sumnjivom mehanikom kasetofoma, gde su magovi bili daleko ispred. Međutim, već od 1990. godine naovamo kastofoni su jako napredovali - dobili su višemotornu mehaniku, 3 glave su postaje standard, Dolby B je zamenjen sa Dolby C, i najzad pojavio se B&O sistem HX Pro. Dotle, ni Nakamichi Dragon nije mogao da izbegne dinamički problem od snimanja na visokim učestanostima većim od -8 ... -10 dB relativno ka 0 dB VU, ali to jr sa upotrebom pomeutihsistema srezano na + 5 sB VU, što je isto koliko i R2R pri 19 cm/sec bez pomagala (kao što su Dolby i DBX sistemi). Ovo nije teoretisanja, govorim na osnovu posedovanja R2R još od 1967 (Uher Report Stereo), Uher Royal de Luxe (1970.1981) sa blokovima glava sa 4 i sa 2 traga i Philips N4520 (4 traga, brzine 9,5/19/38 cm/s, NAB ili IEC ekvalizacija eksterno podešavanje bias-a, itd) (1981-1996), kada sam kupio Sony TC-K, koji ima maltne SVE u sebi (Dloby B i C, HX Pro, 3 motora, kvarcnu kontrolu Dual Capstan pgona, itd, i STROGO ručno podešavanja bias-a i ekvalizacije sa dve tačke 333 Hz i 9 kHz). Izuzetno je retko i teško pronaći razliku između njega i R2R na 19 cm/s, a i kada je ima, veoma je mala. Rekao bih da je zanemariva. Magnetofonske sprave (R2R i kasetofoni) neizbežno unose modulaciju izazvanu svojim magnetnim poljem i mikro neravninama na glavama, ali na subjektivan način "pojačavaju" zvuk snimljen sa LP-a, što je mislim u bar 99% slučajeva i kojim se koristio snimanje. Ja sam tako sačuvao moje LP od prevelikog habanja, a pomenuto velika dinamika na visokima mi je pomogla da se odreknem magnetofona kao sprave. Njima je jednostavno isteklo vreme, koliko znm niko ih danas više ne pravi u bilo čemu što bi se moglo nazvati kućnim formatom. Plus, cene traka su poprilične - kada ih uopšte nađete nove, a to nije lako.

Nije, Sir Olivere, Ideja je bila da se iz cevi iscedi sve što je razumno očekivati, znači ako može bez NFB. Slična logika je upotrebljena i u druge dve verzije, one sa bipolarcima i one sa FET ulazima i MOSFET izlazim, pri čemu tamo jeste upotrebljen NFB, ali sa dve razlike. Ukupni NFB je oko svega 20 dB ali je za uzvrat upotreblejno i DC Servo kolo sa LF 411, da se izvuče maksium tih topologija.

@Beli_Ninja Hvala lepo na prebacivanju i u normalan format i u odgovarajuću temu. Sada još samo da izbunarim i preostale slike, radim na tome. Samo da ponovim: D7, zener 68V, se izbacuje, ne ide unutra, potrebno je imati napon od 200V

Greškom postavljeno u udrobljenu gram, temu.

U prilogu osnovna shema cevnog predpojačavača(ampa za slušalice i napajanja na bazi MOSFET-a. Jedna reč napomene - i seriji od tri zener diode (11, 100, 68 V), treba kratko povezati mesto za onu od 68V, koja izlazi iz kombinacije, jer se kao idealno nakon testiranja pokazalo napajanje od 200V. Pošto kao što vidite ovde nema izaznog trafoa, cevi su direktnoj sprezi sa izlazom, preko filterskog elektrolita na izlazu. To odlično radi, ali je osetljivo na radno opterećenje, jer cevek nisu baš oduševljene većim strujama. Radiće i tako, ali će glasnosti biti ograničena. I nema paralelne pobude sliški i recimo pojačavaa snage bez bitnog pada glasnosti. Još treba da prokopam par slika u vezi njih, kao što je komandna pločica sa glasnisti, balansom, stereo/L+R mono i ulaz A ili B, te power on preklopnikom. I našom verzijom štampe. Biće naknadno. Tube Headphone amplifier.pcx TUBE_PS2.pcx

Ne ide to tako - popiješ pilulu i sve bude OK. Veruj mi na reč, supruga mi je predavala farmakologiju na Med. fak. u Beogradu do septembra prošle godine, kada se penzionisala, nema boljeg priručnika za lekove od nje. Moj problem je u tome što su mi se ukrstile dva problema, em sam navukao dijabetes 2, em sam dobio prirodnim slaganjem i zapušavanjem preseka kanala na kičmenoj moždini, pa su sa normalnih 11-13 mm prečnika pali na 7 mm i počeli da pritiskaju splet nerava koji kontrolišu rad nogu. To sam elminisao kao problem u septembru prošle godine putem operacije 4. i 5. kičmenog pršljena, ali mala vajda, nisam dobio bilo šta značajnije. Uprkos fizio terapiji, ja mislim da će mi MOŽDA pomoći neka ozbiljna akupunktora, ona je dušu dala za baš ovakve probleme. Idem na dogovor u petak, videćemo.

Izvinjavam se Sir Oliveru i InSides za kašnjenje u odgovoru, bio sam u frci oko pregleda, magnetne rezonanse i sličnog u vezi sa mojim nogama, to je neiscrpna crna rupa za vreme.

Za dokazane ljubitelje sluški, mogu da budu i public domain. Pošalji mi na PM neku tvoju adresu koja može da istrpi malo veće fajlove. Reč upozorenja - ovo nije baš jeftin projekat. Moj stav je da se ne obazirem na cenu koštanja, nego da to na kraju bude stvar koja će ionako da bude među boljima koje se nude na tržištu, komercijalno ionako daleko skupljim. Konstruktor je moj drugar Oliver Isailović, stari audiofil i obožavalac cevi i ako one baš ne mogu, onda FET-ova. Ja sam razvio shunt napajanje i par pomoćnih kola a on osnovna audio kola.

Pa, računam da ako mogu da poteraju kućne floorstanding zvučne kutije (sa jedinim ograničenjem u vidu napona napajanja), valjda će moći i neke sluške (nemam pojma šta je to "K-1000").

@sax.hifi Ama Aco, nema spora da se mali step-up pojačavač može lako i brzo napraviti, ali kako god da ga napraviš, to jeste jedan dodatni sloj kroz koji zvuk prolazi. Najiskrenije, i ja bih verovatno uradio slično tebi, jedino što bih išao na ultra niskošumni spoj sa 4 op ampa u seriji. Jeste malo skuplje, ali time linearizuješ stepen do apsolunog maksimuma za koji je sposoban, a to znači da će signal/šum verovatno dostići lepih -80 dB. Razlog zbog koga nisam ni razmišljao o tome si i sam spomenuo, i ja mislim da MC zvučnice nisu dovoljno bolje od dobro usaglašenih MM zvučnica sa ručicom i dobrim RIAA stepenom da bi opravdale beslovesne cene koje se za njih traže. Naravno, ima tu i ličnog ukusa, hteo-ne hteo čovek se posle 40 godina pomalo navikne na zvuk (u mom slučaju) Ortfona-a, koga sam ispeglao koliko sam mogao kod mene. Znam da može još, ali verujem da ona razlika nije vredna truda.

Ala ste se raspričali o MC zvučnicama u temi o MM zvučnicama ... Poštujem princip rada MC zvučnica, ali mi smeta nužnosti uvođenja još jedne varijable, bio to ulazni trafo ili kompleksnija elektronska konstrukcija sa nekim obliko MC predpojačanja. Utoliko pre što su i mene par puta ljudi pitali da li ja to koristim MC zvučnicu, a naravno ja koristim MM ili Moving Iron ili VMS Ortofon 2MBlue, strogo pri preporučenih 1,8 gr pritiska, probao sam i manje i više, po meni to i jeste idealna vrednost.

Verovatno je tačno da veliki deo ljudi koji danas poseduju i koriste gramofone to radi iz mode jer je to sada "in", ali ima i onih drugih slučajeva. Na primer, imam nekih desetak LP ploča koje datiraju iz 1960. godine, pa čak nisu ni stereo nego čisti mono, ali su takvo muzičko blago da bih bez njih bio stvarno nesrećan. Naravno, nisu se pojavile u CD formatu, pa ako hoću da ih poslušam, LP na gramofon pa vrti majstore. A imam i par CD izdanja starih LP-ova koji su toliko lako čujno lošiji od LP verzije da tu nema potrebe za mnogo priče (na primer, "Greatest Hits", The Animals, izdanje MGM). Dakle, imam jasnu situaciju, nemam šta mnogo da se dvoumim, a mislim da je i veliki deo starih audiofila u sličnoj situaciji, pogotovu ako imaju velike kolekcije LP-ova.

Na kraju krajeva, Thorens je za nemačke radio stanice, za koje je EMT bio beslovesno skup, smotao onaj svoj model na direktan pogon. I onda se teško nabavljao, jer je Thorens želeo da odži auru belt drajva, retko se nude a kada se i nađe, i dan danas se ni na nemačkom e-bay-u teško nađe ispod €1.500.

I ne smeta idler? Alal vera, majstore!

Samo da se nadovežem na Grauovu poruku, pomenuti Dual 1019 koji sam imao i dan-danas živi i radi kao i 1968. godine, sa sve automatikom, kod mog dobrog drugara koji je elektro inženjer, inače održava sisteme u Vinči. On tvrdi da mu bolji ne treba, izveo je čuveni test da podigne basove do maksa i odvali pojačavač do daske. Tek blizu maksimuma (oko 70Wrms/8 Oma, zvučnici AR 11, bas 12") se začulo jjedno tiho brujanje tamo negde dole, koji se normalno ne bi čulo jer bi je pokrio gromoviti signal. Da navedem da je idler bio zamenjen početkom 2000-ih, novim koji je kupljen kao rezervni deo od Dual-a za neke sitne pare. Jednom dobro urađeno će da živi i živi, radi i radi. Isto važi za sve.

Vodite računa o tome da su i merenja bar delimično subjektivna. Naime svako od nas odabira šta će da meri i pod kojim opštim uslovima i do koje granice će da odvede predmet merenja. To može biti nalik nominalnim standardima, a ne mora, takođe može biti i ispod ili iznad njih. Nikada ne bih tvrdio da rezultati merenja mogu da opišu kako neki uređaj zvuči, ali tvrdim da baterija testova može da ukaže na VEROVATNOĆU o kvalitetu zvuka. Čisto kao primer, ako merim recimo neki pojačavač (snagaš ili pod-kolo unutar recimo pre ampa), pa dobijem da su harmonijska izobličenja u proseku recimo 0,05%, ali da sedmi harmonik ide i do 0,1% ali je maskiran uprosečenim opštim brojem, potpisujem da to kolo neće zvučati dobro. Ova činjenica vezana za baš sedmi harmonik je odavno poznata, pominje se u priručniku o telefoniji iz Australije iz 1942. godine, ali do dna današnjeg nije objašnjena, još se istražuje. Niko ne zna zašto baš sedmi a ne i šesti ili osmi harmonici. Harmonici od drugog do petog se smatraju delom osnovng signala i ne samtraju se previše bitnim, mada naravno ima slučajeva kada i oni mogu biti smetnja. Poenta je da kada po prvi put merim neko kolo, pa dobijem izražena izobličenja sedmog harmonika, znam šta mi valja činiti, postoji niz koraka koje očigledno treba da preduzmem jer imam problem. Mogu da odahnem tek kada je nivo izobličenja sedmog harmonika najmanje ispod deset puta nivoa prvih pet harmonika, a idealno ispod nivoa od 0,01%. A pazite, ako uzmemo 10 kHz kao poslednji ultra bitan signal jer je njegov drugi harmonik na 20 kHz što je kraj čujnog opsega za ljudski rod i zato što se osnovni ton na 10 kHz uzima kao kraj potrebe za punom nominalnim snagom jer dotle idu osnovni tonovi svih instrumenata (sem sintezajzera), realno mi čujemo do drugog harmonika tog tona. A sedmi po tome pada negde oko 70 kHz, što mi teorijski više ne čujemo. Koliko proizvođača audio opreme znate koji n navode ponašanje njihovog uređaja na 70 kHz pri nominalnoj snazi? To ni jedan meni poznar standard merenja ne traži. Zašto? Na ovu temu ste imali nedavno jednu opširnu diskusiju na američkom DIY forumu, u temi "John Curl's Blowtorch Preamplifier", pre otprilike mesec-dva.

Vlado, čudi me da nisi primetio jedan zabrinjavajući opšti trend u svetu, a to je sve veće i veće izbegavanja, gotovo apstrahovanje theničkih normi i standarda. Svaki dan nailazim na sveveće diskrepance izmeđui do sada važećih standarda i najnovijih proizvoda. Pre neki dan, primetim da jedan IEC kabl za napajanje "Made in China" visi maltene u vazduhu jer mu je plastični utikač (muški deo) doboljno uži od ženskod dela, pa ima tendenciju da se olabavi tokom redovne uptrebe monitora, koji inda naravno izgubi sliku. A uopšte se ni ne dodiruje, sve kontrole se obavljaju elektronskim putem. Bilo je slučajeva i ranije, na primer, originalni reVox IEC kabl sa mog tjunera ne ulazi ni u jedan drugi ženski utikač za IEC koji imam u kući. Svaka čast Kinezima na brzoj industrijalizaciji, ali ako brzo mogu da se kupe mašine, to ne znači da se od poljoprivrednog stanovništva čas posla dobija industrijsko. I sada bi ti da imaš zajedničke procedure i metode merenja, koje još imaju i smisla. Nakašljiki se bre, brate Vlade.

Ćuti, zamisli da voliš magnetofone/kasetofone, pa da iz ljubavi malo-malo menjaš blokove glava, zamajce i zatezne opruge, plus naravno bias oscilator ...

Vlado, Grau je subjektivista, on bi merio rumble na onoj slici sa damama, na subjketivni osećaj, rukopipatelnom metodom. More, nije on tako naivan kao što se hvali.

Ne znam šta je čudno kod čoveka koji ima neki gram za koji ne zna šta je, a uživa kao sretan? Zar iko ovde misli da se ja držim ovog mog Dual-a onako iz sporta ili nostalgije? Ili da se zbog neke evrofilije držim Ortofon glava? Rehkao sam i ranije, sada ponavljam, kada čujem neki drugi normalan (dakle, serijski, a ne sklapani) gramofon koji može da izvuče iz Ortofonovih "high compliance" glava sve što ovj moj čiča može, razmisliću o zameni. Ne mislim samo na 2MBlue, nego i na daleko jeftiniji F15 III, koga i dalje imam na drugom headshell-u. To nije neka high end glava, pre bi se rekla strogo ekonomska klasa, i jasno je da nije u istom društvu sa 2M bratom, ali je opet jedna korektna mada pomalo dosadna glava. Za kraj gramofonske linije, RIAA korektor ili iz Luxman C-03, ili iz Harman/Kardon 6550 RIAA pločice (koja se tada, 1993. godine, plaćala nekih DM 180 doplate, ali vredi svaku paru). To stvarno mnogo dobro radi, a gramofon je strogo serijala, nema ni jedan šraf drugačiji od fabričkog modela, čak ni slip mat, ima samo centralni teg-držač od 325 gr Made in New Now (propraćem ost prodajnom uslugom kakva se retko sreće bilo gde, svaka čast). Aca Sax - druže, ti imaš problem prenopsa odgovornosti sa nepažljivih i neukih korisnika na firmu. Isti takvi će jednako rasturiti i bilo koji Thorens ili Technics, nagledao sam se tuge i jada, a verovatno si i ti. Dual se tu vidi jer ga ima više od drugih, isto kao što i Boeing 707 pada češće od durgih modela jer ga ima više od ostalih modela, a u procentu po komadima u upotrebi pada manje tih drugih.