Zflazar

prvi mora da bude 47uF
 
drugi (izlazni) i ne mora , zavisno od line stage ulazne impedanse
 
kako god , ne bi trebalo doterivati bas sa smanjenjem prvog od 47uF , smanjio bi se bas ali bi se ihaj pocela uvrtati faza
 
pre bi se trebalo poigrati sa vrednoscu ulaznog 47K otpornika ....... ta pozicija je fakticki varijabilna u skladu sa upotrebljenom MC zvucnicom

ne bi verovao koliko je njih guralo signal kroz elko ........ pa konzumenti svrsavaju
 

u vezi stvari koje Banat pominje , uz opasku da smo svi mi matori ljudi kojima se neminovno desilo da im se zalepi poneki puter na glavu ........ a da ne bude da ja drzim bilo njegovu bilo DVV stranu , ovo je predmetni post :
 
http://www.diyaudio.com/forums/solid-state/230492-audio-power-amplifier-design-book-douglas-self-wants-your-opinions-62.html#post3584781
 
edit : ja se ne bih bavio komentarisanjem .

Evo uspeh da zakačim slike, moj "tweakovani" kupus što sam pominjao pre par strana.
 
U njemu više nema opampa, ali dok sam se igrao s time svidelo mi se kako rade AD826 i za nijansu bolje AD817, mada sad su i oni već metuzalemi, ove novije nisam nič čuo.

malo zaebavanja ne fali.
ALI.. ti durexi su snake oil, tačnije budalaština.
oklopi sa oprugom ili ove federnjače što je štajnika okačio svakako imaju smisao tačnije
namenu.

Dok ste se vi sprdali sa japanskim kanistrom od 5 litara dimenzije 3x3x3cm, Japanci ga izmislili, proizveli i već rade na MkII verziji od 1x1x1cm!

@ stein post No 35:

HUH BRATE SAD MI JE LAKSE MNOGO LAKSE ...u stvari i nije...nisam presao ni pola puta...
Šalu na stranu, malo nas ima sistem koji će baš da otkrije poslednju neispravnu dlačicu u izvoru zvuka...ali ako ga već imaš i stekao si ga napornim radom u smislu časova i časova razmišljanja, pitanja, dosadjivanja kolegama sapatnicima, potom švajsovanja, udara struje, uspeha/neuspeha, zašto ne probati poboljšanje i samog digitalnog izvora.
Koliko razumem "pos'o" sve se ovo radi iz jednog ili više razloga:
a. zabave
b. zabave
c. zabave
d. sirotinje
e. inata (ili želje da se ponovo ne plati porez na budale u mom slučaju)
Toliko o motivima tweakovanja.
 
Primedba o novim player-ima je potpuno na mestu: novi apsolutno imaju veću rezoluciju čitanja i reprodukcije u odnosu na "dede". Samo i sada kao i ranije imaš istu priču:
Svaka firma izbaci gamu playera u rangu od par stotina eurica do par hiljada. U skoro svakom slučaju cela gama ima isti DAC i mehanizam. Razliku u ceni od najjeftinijeg do najskupljeg uvek su pokušavali i pokušavaju i dalje da opravdaju utroškom delova od par desetina evra.
NPR. od NADa za 260 eura stignes do NADa za 2600 eura sa utroškom od par desetina evra za bolje umrtvljeno kućište, bolje OPAMPove, nešto kvalitetnijih kondova, tranzistora i sl...
 
A onda dolaze TWEAKDZIJE sa pravim stvarima, mitovima, preuveličavanjima, prevarama i sl.
Otud ova tema...mozda se neko zabavi, neko nešto nauči, neko nešto uštedi, neko skrati put do nirvane i slično.
 

Ja sam u životu imao priliku samo dva puta čuti neka "brutalna" pojačala u D klasi. Kad kažem "brutalna", mislim prvenstveno na specifikacije tipa snage od 600W, izobličenja izražena na dvanaestoj decimali... Ne znam. Na prvi mah deluje strašno uverljivo i imresionira na prvu loptu, ali posle pola sata do sat, nešto me u svemu tome počne iritirati. Poželim da bude tiše, a u stvari ni do tada nije bilo glasno. Otprilike bih ja to uporedio sa super-duper-ultra-high-definition snimkom na TV ekranu gde se vidi svaka pora, svaka dlačica i njena senka i svaki ožiljak iz detinjstva na licu glavnog glumca. Super je što je toliko oštro, ali posle nekog vremena počne da iritira oči i boli glava od "viška informacija".
 

 
Postoji neki razlog zašto majka priroda nije i čoveku podarila super njuh i super sluh i super vid kao nekim drugim životinjama nego mozak i neke druge sposobnosti... Da imamo i takve sposobnosti da na kilometar iznjušimo tartufe, čujemo ljubavni zov ženke na pet kilometara i vidimo i u mraku kao da je dan, mozak bi nam eksplodirao.

Evo, ja se slažem da mnogo zavisi i od lične percepcije linearnosti. U tome bar imam iskustva. Svako ko je čuo moje kutije je imao drugačije opažanje, sem dvojice veoma iskusnih audiofila, koji su jedini konstatotvali da su kutije neobično ispeglane po odzivu. Što i jesu, u kritičnom rasponu 40-18.000 Hz imaju odstupanja od najviše +/- 1,5 dB, što je tolerancija profesionalnih studijskih magnetofona. Ako se tolerancija poveća na +/-3 dB, kako to industrija radi, onda im je opseg 38-22.000 Hz. Po kometarima pojedinaca sam lepo prepoznao njihove ukuse u vezi zvuka prema kutijama koje oni imaju i na koje su se navikli. Na primer, jedan je konstatovao da mu nedostaje malo energije u gornjim opsezima, što me nije iznenadilo, jer njegove kutije po meni imaju malo istaknut opseg od otprilike 3 do oko 10 kHz, pa meni ponkada malo "vrište". Zato uvek kažem, može slušanje mojih kutija, ali pod uslovom da doneseš sa sobom tvoj referentni programski materijal, da ti bar to bude dobro poznato. Treba da čuješ ceo sistem kako radi, a ne samo kutije. Razlog tome je što su, koliko je meni poznato, moje kutije ekstreman primer lakoće pogona, nominalna impedansa 8 Oma, maksimalna oko 12 Oma, minimalna 6,5 Oma, zato što imaju ugrađene kompenzacije i za impedansu, i za fazne pomere, koji su stoga neverovatno mali, najgori slučaj je jedva -25 stepeni, tamo gde se prosek obično nalazi izeđu -40 i -60 stepeni. Stoga su neverovatno lake za pobudu, tako su projektovane da može da ih sasvim lako pobuđuje i neki SET od 5W, sve dok smo na normalnim nivoim glasnosti. I pride su solidno efkiasne sa 92 dB/2.83V/1m, primaju 100/150W sinusno/programski, u oba slučaja manje od onoga što moj pojačavač može da isporuči - nema zagušenja u pobudi, kutija je konačni ograničavajući faktor. U sobi od nekih 14 m2, to je dovoljno da mi policija dođe na vrata. Ali to je i ukupna dinamika od oko 114 dB/1m, dovoljno da sve može u propisnom redosledu, od timpana do činele.
 
Čudi me koliko malo proizvođača zvučnika ne ugradi takve korekcije, nije to ništa specijalno, to se radilo još od početka 70ih godina. Ne cela, ali dobar deo BBC serije monitora je to imala, bez obzira ko ih je pravio. Sada ih baš briga, neće da se bakću sa razvojem, to dosta košta, a danas to malo koga i zanima, danas se sve završava sa cenom i imenom proizvođača. KOliko sam čuo, dakle iz druge ruke, to B&W radi, ali samo na najvećim i najskupljim kutijama.
 
Oko tvog komentara ospega čujnosti, samo jedan mali komentar. Sve je to s... kroz gusto granje, kada smo Mirko Bevenka (B&M Acousics) i ja razvijali moje kutije, pola panela su nam bili stariji ljud, 60-72 godine, inače profesori na mzičkoj akademiji. Oni možda ne čuju 15 kHz, ali sve ostalo čuju da ne veruješ, čim nešto ne valja odmah se pobune i ukažu na to gde je greška. Čujni opseg se odnosi više na kvatitet, ali nema baš mnogo veze sa kvalitetom. Da sam ja na tvom mestu, ne bih se mnogo obazirao na takva "obrazloženja" prodavaca magle.

Pa baš i nemaš neki sluh, bar frekventno. Ja imam 62. godine i još uvek čujem 10/10 frekvenciju na 16 kHz. Imam lagan debalans, levo uvo mi je oko 0,5 dB osetljivije nego desnog, što se smatra normalnom razlikom, niko od nas nema jednaku osetljivost na oba uha, reče mi otolaringolog da se sve do 1 dB razlike smatra normalnim. Doduše, rekao mi je i to da nema baš mnogo mojih vršnjaka sa tako (još uvek) dobrim rasponom, po njemu neki prosek mojih godina se kreće 13-14 kHz. Nemam razloga da mu ne verujem.
 
Oko Rupićevih zvučnika - ne znam šta tu ima da se diskutuje, Takve su kakve su, dok ih čovek ne posluša ne zna o njima bilo šta bitno.U idealnom slučaju, diskutovao bih o njima kada bih mogao da ih dobijem na slušanje kod kuće, dakle u poznatom ambijentu, sa poznatim sistemom. Ako bih te kutije poslušao kod njega, zbog toga što su mi nepoznati i izvorni sistem i akustički ambijent, stekao bih u najboljem slučaju neki opšti zaključak, po sistemu "Ovo mi prija" ili "ovo mi ne prija". Što opet realno nema veze, jer kako sa shvatio, on ih je razvio za svoje potrebe a ne za komrcijalu, pa je prema tome jedino bitno to da li se one njemu dopadaju.

6V6 je voleo i pokojni Nikola, slušao sam kod njega u kući (ne u laboratoriji) starinski radio-prijemnik u koji je ako se dobro sećam stavio 6V6 P-P pojačalo i topio se od miline kad je pričao o toj lampi u P-P konfiguraciji.
 
...u bogte, ala si se razradio i razvrednio, trenutno mislim da tebi ide prelazna zastavica radiše Foruma!

nabavljeno prije desetak dana none stigo da se pofalim
 

 
najesen slijedi refreš - sređivanje napajanja i šasije pa puštanje u rad
 
izlazni trafoi Acro TO-300

Ništa nije savršeno, sve ima svoju cenu. Blag filter prvog reda objektivno ima najbolje tranzijetno ponašanje jer ima najmani fazni zaokret, ali je pakleno težak da se ugodi kako valja. A to znaći da se preklapanja poklope tako da na njihovim mestima ne dođe do neželjnog izdizanja odziva jer je poklapanje dugačko. Za maler, to se retko kada postiže proračunom, obično ispadne bolje kada se pažljivo sluša, jer su i specifikacije navedene za drajvere obično samo aproklsimacije, dok je njihovo ponašanje u konkretnim slučajevima manje ili više drugačije. Traže da onaj koji to podešava ima stvarno dobar i utreniran sluh da bi pogodio sve baš kako treba.
 
Posluaš jeftine i traljavo odrađene dvosistemske kutije i čućeš da mnoge od njih imaju to manje ili više lagano povećanje nivoa odziva negde oko tačke tranzicije sa basa na visokotonac. Ali, ako jeste dobro podešena, onda je to milina slušati.

sound burger je sound burger.
 

 
kad sam spominjao gramofon, ranije, mislio sam o pravom gramofonu.
 
sto bi rekao Stein - za penziju.
 
polako ali sigurno zavrsavam sistem za penziju.
 
zadnja stavka je gramofon, trenutno se radi o nekoliko varijanti ozicenja
 
rucke. jedan opasan chicha, koji me je uveo u svet gramofona pre mnogo
 
godina se bakce sa stvarima kojima ja ne treba da se bakcem. da ne bi pojedine
 
kolege drzao u neizvestosti, radi se o LP 12 gramofonu. zasto LP 12 - jebiga.
 
dosta vremena sam probavao razne gramofone, sto licno sto kod nekoga i od
 
prilike je neki uzi izbor pao na sledece :
 
1. Xerxes 20
2. Transcriptor
3. Pink Triangle
4. LP 12
 
izbor je pao na LP 12 ponajvise zbog zahtevnosti, najzahtevniji je i po meni je
 
gramofon sa boga mi najvise polemike. ali nije to samo gramofon, i to je to.
 
baza, pa dzigerice, pa ovo ono, pa ozicenje, pa napajanje, pa malo nerviranje ...
 
zadnja stvar, koja mi je zadala najvise nerviranja - rucka. glava ne toliko, jer cu
 
imati dosta dobrih i na probu a i da kupim. posle dosta palamudjenja sa mojim
 
gramofonskim guruom, kako ga ja zovem chicha, i posle edukacije sta, kako i koliko
 
izbor je pao na 9 inca rucku - 50% zbog modela, 50% zbog montaze, koja je blago
 
receno da se useres. stelovanje je skoro bajka, ali je naravno izvodljivo.
 
sad, skoro ce kraj agoniji, agonija prelazi u nirvanu.
 
bice tema, slika, naravno kvalitetnijih, ne koristim vise Nokiu N75

Milion?

abre što komplikujete.
ko kaže da ne može i gramofon i more?
može al ne zajedno, ko je lud da vuče vrtuljak na plažu.

sta je komplet? ako saljes u koetsu tamo izvade iznutrice, sve bace I stave ti sve novo, magnet, kalemove, suspenziju, konacno cantilever I iglu. to kosta 80% cene nove. opcija 2 je da saljes u spec servise za opravku I restauraciju glava, gde ces proci jeftinije ali neces dobiti 100% koetsu mada ne mora znaciti da ces dobiti gore. koetsuov profil nije tajna pa se to moze zameniti 100% tacno, isto kao I damper. kalemovi se mogu namotati sa velikom tacnoscu a nekada I bolje. u zavisnosti od toga sta se radi cena ide od 220 do 500e.

U slučaju Tergitola se tečnost kupuje jednom u životu, a mogu je naslediti i praunuci.
Ima visoku koncentraciju, tako da je za jedan litar radnog rastvora u kojem se peru ploče, potrebno samo pola mililitra(!) Tergitola.
Iz jedne litre Tergitola dobijamo 2.000 litara rastvora za pranje.
U kadicu Knosti uređaja staje pola litre, znaci moze se napuniti 4.000 kadica.
Ja u proseku operem 10 - 15 ploča po punjenju.
Znači, sa jednim litrom Tregitola sa moze oprati nekih 40.000 do 60.000 albuma!!!
Imajući to u vidu, ne morate biti ni racionalno štedljivi i čekati da vam se skupi određena količina ploča za pranje.
Možete oprati slobodno samo jednu ploču, a pola litre rastvora baciti ili čak sačuvati u flaši za sledeći put.
 
Knosti uređaj košta 50 eur, sa dva komada ja sam završio posao i rezultati su fenomenalni.
 
Imam par retkih punk i new vawe albuma koji su od neslušljivih (ulepljeni prosutim pivom i umašćeni ko zna čime), na moje ogromno iznenađenje postali skoro mint primerci. 

Dobro, shvatio sam, nema Na Drini Ćuprije na kojoj već ekspert nije lepše hodao, Labudovog jezera na kome nije brže plivao i Ane Karenjine koju nije ...pročitao.
...ali, tema ecija nije ocena-procena-nostalgija nego valjda poklon nekom od vas. Ako vam se ne dopada, znate, gratis konju se u zube ne gleda.
Mene malo i sramota.

Ja takođe koristim Knosti, ali sa tragovima sušenja sredstva za čišćenje nemam problema.
Doduše koristim dva Knostija, sredstvo ispiram uz pomoć destilovane vode, višak vode upijam lint-free mikrofiber krpama.
Ploče su odmah posle pranja skoro potpuno suve, nema nikakvih tragova na njima i rezultat je uporediv sa mašinskim pranjem.
Umesto originalne Knosti tečnosti koristim Tergitol 15 S7, po preporuci Američke kongresne biblioteke:
http://www.loc.gov/preservation/care/record.html
 
Postupak:
U prvom Knosti-ju držim Tergitol, a u drugom destilovanu vodu za ispiranje i uklanjanje "hemije" iz brazdi, 
Između dva Knosti-ja, znači pre kupke u destilovanoj vodi a posle pranja Tergitolom, tuširam vinil sa jakim mlazom vode uz pomoć tuš glave za masažu. 
Kada zavrsšim tuširanje, uz pomoć ručne prskalice natopim ploču destilovanom vodom pre nego što je stavim u drugi Knosti za finalno ispiranje (neki put ovaj deo i preskočim).
Posle Knostija sa destilovanom vodom, ploče stavim u sendvič između dve Vileda NanoTech Micro microfiber krpe, one guste što ne puštaju dlačice.
Pritiskam i trljam rukama sve zajedno, tako da se sav višak vode upije u krpe.
Posle toga, ploca je skoro potpuno suva.
Slika sa TNT sajta, ovako otprilke izgleda i moj setup:

Vileda krpe koje koristim za sušenje:
 
 

Uf, pa još vi se se sprdate kad mi sa cevovima tvrdimo da one različito zvuče kod drugih proizvođača ?
BrAvo momci, samo napred, iscedite mast iz tih Pass-ova,daobog da ih čujemo u Boljevcima.
P.S. da li mogu i ja da kuvam kotlić od divlje svinje & domaće srne i da donesem phono stage?

Vatreno krstenje  i Aleph zurka uz puno alkohola  .
 
  Aleph 2 mono blokovi    i  Aleph J - vlasnistvo kolege Bajlaga
 

Obična srbijanska Multip letva, crne boje, kabl 3x1,5 mm2, takođe crn, moguće i domaće proizvodnje. Ima i atest. Puna kuća muzike.
 
Eto, tako kod "nas" dole, kod "vas" gore ne znam šta trošite. Možda da nađeš neki "vaš" forum gore a ostaviš "nas" ovako neuke, viš da ne ide da nas prosvetliš. Stari smo mi pagani...
 
 
 
Što je najbolje dali ljudi maksimalnu disipaciju osigurača (na nominalnoj struji). Lepo digitron u ruke pa sračunati otpor sem ako neće neko baš da ih uparuje za monoblokove
 
EDIT: Biznis ideja, prodaja uparenih osigurača. Zapljunuo sam prvi

Prestao sam obraćati pažnju na takve detalje koji su "prikriveni, potisnuti, negde u pozadini, naglašeni, nenaglašeni"... I dalje ih čujem, međutim, više nemam potrebu da stalno obraćam pažnju na to koji će sledeći detalj izroniti. Kako stvari stoje, komotno bih mogao slušati i u mono tehnici... Većinu vremena kad slušam muziku, uopšte ne sedim ispred zvučnika nego sa strane, udaljen jedno pet metara. S druge strane, tačno i nepogrešivo čujem kada je snimak dobar, a kada "loš" (npr lossless vs mp3). Suština se svodi na to da ne tražim greške u sistemu, slabe karike itd i više ne razmišljam da li nešto, išta mogu unaprediti da bude bolje nego što jeste. Naprosto mi je sasvim dobro ovako kako jeste.

(podseća me na srednjovekovne metode provere da li je optužena veštica: ubace je u kotao sa ključalom vodom, pa ako ispliva živa i zdrava, onda je veštica pa je spale na lomači - ako ne ispliva, to znači da nije pa se uputi izvinjenje porodici, ono, kao, ups, malo smo se zajebunili...)