NIXIE

Ne spavaš u 5 ujutru?

Večeras sam krenuo malo ranije u slušanje, našlo se vremena. Burson V5 je bolji od Kineza. OPA1641A je bolji u ovom daku (AD1856) i od Bursona i od Kineza. Zašto se 1641A toliko ističe u ovom daku, pojma nemam zaista. Nešto mu tu odgovara. Kinez ima malo mekši i fluidniji zvuk, nije isključeno da se to nekom bolje uklopi u sistem. OPA1641A ima čvršći zvuk, sve je bolje definisano sa tim OPA nego sa ostalim. Nastaviću još malo Kineza da maltretiram, da vidim oće li se šta promeniti.

Ik kupio bi par samo da znam koji su extra.

Ja verujem da je neki od tih Kineza i bolji zvučno od Sparkosa, samo treba utvrditi koji. Ima ih milion, a slabo se piše o tome. Na zapadu to ignorišu kao i mnoge druge stvari.

Imaju skupljih modela, kompleksnijih, mislim na istu tu firmu. Ovaj je najjeftiniji koji postoji. Plus one kopije Sparkosa što si mi slao, mada oni koštaju skoro ko original, to se ne isplati, osim ako baš isto svira.

Mumetal imam, a srebro je zlo u kuću. Bakar je moj izbor, plus što je jeftinije. Imam i neku motaljicu, ako zapne imam i druga koji to zna bolje od mene. Ali to sa motanjem je teška priča, to ostavljam za neke bolje dane sa manje obaveza da prvo malo proučim. Ima i nekog možda softvera i tako to. Mada nesam planirao ništa komplikovano, sitno nešto samo.

Meni to deluje prilično jednostavno. Na sekundar staviš veliki otpornik, trafo ga preslika na primar sa kvadratom prenosnog odnosa i to je to. Tu se doda i sopstveni otpor oba namotaja, i na sekundaru dobiješ povećan napon ali i veliku impedansu. Onda ti trebaju fetovi ili lampe da to pojačaš i dobiješ malu izlaznu impedansu i potreban napon. Najviše očigledno utiče kvalitet tog trafoa

Pa to. Tongenerator bi trebalo da ima što manju izlaznu impedansu recimo 50oma je kod mene. Četvrtke će biti ružne, sa izraženim pikovima na vertikalnim ivicama. Stavi neki trimer od 5k na sekundar i sa tim ga kompenzuješ polako da nemaju taj prebačaj. Ako namestiš lepe čiste četvrtke od 40Hz do recimo 5kHz upotrebljiv je za nešto.

Pa i Iskra je za telefoniju napravljena, al radi širi opseg. Možda se mogu otvoriti i premotati ako je dobro gvožđe. U principu, žice ima de oćeš, jezgro je bitno.

Može gde oćeš. Ali prvo ih nekako premeri da vidiš šta mogu.

To je njegova koncepcija, puno struje, puno dakova u parelelu i mala izlazna impedansa. Nešto mu je trebalo da eliminiše DC offset od 2,7V, da zadrži BAL i SE izlaz, a ubeđen je potpuno da je konverzija I/V sa otpornikom najbolja stvar na svetu, više puta je to napomenuo. Pošto sam to već napravio tako kako jeste, a tada nisam ni znao za bolje, samo je preostalo da nađem što bolji trafo 1:1, a da ne platim 400eur za par Sowtera njegovih. Ovi drugi su koristili Cinemag i druge sa lošijim rezultatom. Onaj Rus iz Kazahstana mu je dao njegove trafoe na probu, no koliko znam nema povratnih informacija, verovatno je bolji od Sowter. Sa drugim izlaznim delom sam verovatno mogao sve da završim jeftinije sa par dakova umesto 8komada. Doduše, nikad nije kasno, imam par rezervnih PCM1794A. Ne treba mi ni Doede, JLS tera to direktno. A PCM1794 ima dobru izlaznu struju, potencijal veliki je to.

Jeste kad ih stavim na izlaz, ima tu i više od 2V RMS, trafo 1:1 razdvojni. Ti misliš na one za I/U to je druga priča, tu je manje mV.

Mnogo su mali, ne valja, za 2V RMS treba veće jezgro.

Pa u pravu je, mislim cena je bezobrazna.

Slažem se, naravno. To bi bio svakako bio poseban sklop jer u dip 8 ne može stati ništa tako veliko. Ovo sa OPA je za standardnu Mirovu pločicu, ko neće da se dodatno angažuje, a to je većina, onda ostaje da se eksperimentiše sa raznim OPA. Ko hoće da ide dalje, mora praviti poseban sklop, to je jasno, kao @djmilicic. Ja sam se odlučio prvo na ovu jednostavnu verziju sa OPA i trafoom na izlazu, sa svim mogućim ulazima, a sledeći sklop je sa lampama i samo USB ulazom. Za to mi i ne treba Mirova pločica, kad izbacim šift registre i operacione pojačavače, ostaje u upotrebi samo jedan deo te pločice sa samim DAC čipovima. To može i na raster board de se stavi, odmah ispred lampi, i da bude dual mono, pa da veze budu što kraće od Iout do rešetke lampe. Zatim da mogu posle da eksperimentišem sa I/U otpornicima većih dimenzija ako zatreba, i sa onim Zenovim kondenzatorima na Iout, i sa još ko zna čime što mi u međuvremenu padne na pamet.

Piše da su koristili cevi, konkretno triode.

Evo njihove šeme i nekih podataka. LED nije tu radi šminke izgleda mi.

Pa znaš šta bolje peva. Evo je jedna šemica sa 8 tranzistora.

Jeftinije dve lampe.

8kom.

Od tranzistora su bolje samo lampe. Mislim da su uzaludni svi pokušaji da se preskoče lampe za vrhunski dak. Ima i drugih mišljenja naravno. Nisam ja baš neki tube manijak ko neki ovde , rado bi ih preskočio da ima alternative u solid state zoni.

Jadno. Taj dak radi 384kHz bez problema.

Mnogo si guglao Bursone.

Sinoć sam ih malo slušao, nisu na nivou Sparkos SS3601 naravno, teško je bilo to očekivati. U početku neki čudan zvuk, kao da je sve povučeno unazad i stidljivo, no to je prošlo posle 10-tak minuta. Zvuk im se polako menja, očigledno postoji neki period razrade. Za sada, nema nekih zlih zvukova na visokim, vrlo su detaljni, zvuk je malo mekši nego kod Sparkosa, prilično neutralan, ali se menja na bolje vremenom. Imaće poređenje ovih dana sa Bursonima, OPA1611, OPA1641A itd.

E kako zvuče, o tom potom, kad probam u daku.