NIXIE

Evo podataka o vrednosti otpornika za +-10V PSU2. To pasuje za digitalni deo AD1862 čipa. Može i +-12V samo voditi računa da negativno napajanje digitalnog dela mora biti malo manje negativno od negativnog napajanja analognog dela. Najniži radni napon digitalnog dela je +-5V a analognog beše valjda +-10V, piše u datasheet za AD1862. Zbog svega navedenog sam odabrao +-10V za digitalni deo i +-12V za analogni deo. To sve dođe na jednu PSU2 pločicu, i ostaje napajanje za JLS i AK kartice, ko šta voli. Pojavile su se neke nove SPDIF risiver kartice, slične ko prethodne samo je umesto AK4113 na njima AK4118 čip. Ima li nema li razlike u zvuku, pojma nemam.

Ja pazim kad lemim i ne punim previše centralni pin na bilo kom konektoru. Samo koliko je neophodno da se žica zalemi. Tako da nema realno potrebe ni da ga uklanjam. Samo dodam malo fluksa i zalemim ponovo. Na kraju još očistim od ostataka fluksa.

Ne bi ja ni nudio da je puno posla. Suština je u fluksu, i jakoj lemilici.

@krca44 donesi mi te RCA kad počnem da radim za 10 tak dana. Pištolj lemilica i malo fluksa, biće ko novo.

To mi prvo palo na pamet.

Možda ovi novi propisi o zaštiti pešaka?

Ovaj što je @Brijac pazario je obaška lepa sprava. Njemu će to svakako često trebati, meni bi čučalo po par meseci u ormanu nekom. Meni u radionici fali samo nekoliko podesivih napajanja za probe. E sad toga treba dosta ako se ozbiljnije radi. Možda i visokonaponsko jedno.

Moj osciloskop najviše liči na toster. Al sve radnje radi.

Mene stra i da gledam, da ne osciluje dak neki slučajno.

Ma gde skupo, a gde su ruka i bušilica.

Jok more, ja bi uzeo gotovo, ovo od gipsa, već izbušeno. Ne znam koliki uticaj ima raspored rupa, naročito na nižim frekvencijama, verovatno nikakav. Ali prečnik i broj rupa su verovatno glavna stvar, plus zapremina komore i količina dampinga.

Ko neće da se zeza, ima onih perforiranih gipskartonskih ploča, bušenih na raznorazne načine. Puno je raznih uzoraka, ali ne znam šta se kod nas od toga prodaje.

Treba valjda da bude haotično izbušeno, bez neke simetrije?

Gornji i donji deo su mirror image, neće da valja tako.

Znam na šta si mislio, a znam i ja da sam mislio na one papričice u gajbi.

Osećam da bi umro na licu mesta samo jednu da pojedem.

Možeš sam da meriš sve. Priključi dak preko trafoa, kompenzovanog naravno sa 1k5 na sekundaru, pusti online generator i gledaj šta pokazuje osciloskop. Stavi i interkonekt kabl i otpornik 100k na kraju tog kabla, ako ti je 100k pot na pojačalu i tek tu zakači sondu osciloskopa. I onda vidiš tačno šta ti ulazi u pojačalo. Posle probaj šta je bolje zvučno, obično treba malo povećati kompenzacioni otpor na sekundaru čime zvuk postaje "svetliji". Rezultat će biti sličan tom drugom trafou. Plus na sve to je da onda imaš i balansirani izlaz iz daka.

Vidi ovako Krco, nisam stavljao RC član na izlaz trafoa. Stavio sam paralelno otpornik koliko se sećam 1k5 i trimer 2k na red sa otpornikom da mogu da podešavam od 1k5 do 3k5 i gledam četvrtke na osciloskopu i daku. Stavio sam i jedan jumper da mogu da odvojim otpore i izmerim ih. Mislim da sam objavio neka merenja u temi o DDDAC. Niske frekvencije su odlične bile, a što se tiče visokih može se namestiti četvrtka na 1kHz bez prebačaja, ali bolje zvuči ako četvrtka ima mali pik jer imaš i otpor pojačala u paraleli sa sekundarom i kapacitet kabla. Tako kompenzovan trafo ima zaobljene četvrtke na 20kHz i ide do 60k ravno ili sa malim skokom pred kraj opsega i onda se samo surva skoro ko brickwall filter. Sličan je i taj drugi, ali njemu ne treba kompenzacija. Treba mu barem 100k na izlazu ili manje, ali ne manje od 20-30k. Što je manji paralelni otpor na sekundaru, manji je pik na četvrtkama odnosno sve se više zaobljavaju.

Predlog za to je: ostavi 47oma za sada i probaj Iskre, pa kad sve bude sviralo kako treba, e onda samo skloni te otpornike i zalemi direktno žice na RCA. I to je to.