vladd

Ali ode 500mm, ne ide tako dobra racunica. Aluminijum lose provodi a odlicno predaje toplotu, gradijent prolaza toplote kroz rebro je mizeran, vise hladi osnova ako je bez duvaljke.

Ima jedan rule of tumb, kada vidis hladnjak koji nema konusni presek rebara, taj nije za prirodnu konvekciju, a pojacalo sa ventilatorom nije za...fine decake.

Ovako sam izgledao kod zubarke posle 3 sata brusenja 8 zuba i dve promenjene majce.

Nemam pojma

I dodati par desetina oma min 5W da se spusti napon za 10'ak volti na pocetnu vrednost sa selenom. Da se ne izgubi originalna radna tacka lanpe pevaljke.

Ta treca bi se mogla deklarisati na 2-2,5 navoja sto je nesto preko mm na sitnom koraku. Zbog plicih rupa, tesnaca sa prostorom i brojem navoja.

Podseti me Andol na stari vic, ulazi muzikant u apoteku i trazi Gispirin, kaze apotekarka mislite Aspirin, ma da, As i Gis je isto...

Gde je taj lokal sa fiskalnim?

Daleko od 5kW, ,to jedva prebaci 1000W, i to da sve prikaceno radi odjednom....eventualno fen za kosu, pobednik u snazi, a i on radi nekoliko sekundi 5kW ide na druge tehnike prikljucenja...bakarne papucice, ozbiljna kljesta, pozeljno hidraulika, i zatezanje kilo kljucem...nije to za po kuci.

Zavisi od prikljucka. A i hilzne znaju da su pretanke, pa ih sraf razbuca, utisne se, pa mora da se krimpuje, malo spljosti prednji deo, zakalaise, pa montaza, Na ovim razvodnim prikljuccima, letvama za polo , je mrsuljav kontekt, odnosno nosac srafa, i nema povrsine, hilzna se nasloni na plastiku pa dok izdrzi plastika. Viljuskice su bolje resenje za pod sraf. ali nema vise veleizbora, pa da moze da se krimpuje 2,5 kvadrata u 3mm, i da izolacija stane u prostor za prikljucak. Sada su profi kontakti sa nozem i oprugom, bez srafa i teraj, blankiraj i udeni, neke treba uvrnuti, ove stare tehnike ubise kinezi sa stednjom materijala. Kao da su radjeni sa krutu zicu i formiranje usice. Ponekad voli da uradim omcu oko srafa, skinem sraf, kalaisem pa da glumi papicicu. P.S. A i hilzne su mesingane, pa kalajisane a to ubija zvuk

A obmotana sa obe strane pa napravljena omca? Kada je na jednoj strani izgura je sraf u dobroj meri i manje dodirnog kontakta. Inace su nesto interno testirani raspolozivi pribori, moze da se pravi top lista ali su samo par u standardu. Jeste lakse za proizvodnju zanitovati dva profilisana limceta i poslati botove da baju o sonicnosti, ali nije to poenta prikljucka...

Dobro bi bilo da imas dve trece, pa da jednu poravnas do punog navoja, da odradi rezanje do patosa.

E to to, znaci da ne slusam rutere, kompjutere, kako falsiraju Jeste multipova, ali su sine i kontakti za ozbiljnu struju. Par godina ronda na vakuum pumpi par kW i ne greje se. Brojne letvice su izginule na tom poslu. Sta tu ima da svira to muzicari znaju, ja to ipak nisam P.S> Na slicici koju je Nesic postovao se vidi oprugica na kontaktu, i to uglavnom razdvaja kvalitet letvi, posmatrano sa strujne strane i pouzdanosti kontakta, ostalo je labudova pesma...

Koristio sam ALTUGLAS za prozore komore, istina proziran, proziran kao staklo i otporan. Seku na meru, za boga ne znaju kada pisu racun http://www.timct.rs/files/cenovnici/cenovnik-tuplex.pdf

Letva je taman za taj kabal, veci ne bi bilo lako uglaviti bez hirurgije, inace odlicna. Krenuo da prepakujem malo prikljucna mesta...

Ovo je isto ono sto je Nesic prosto uradio, bez fensi zakacki za smirglu, ionako se drzi rukom, uz dodatak nagiba na ivicama, bolje je smirgla zategnuta, ne pravi trbuh i obezbedjuje ravnomeran pritisak.

Slabo moze da pomogne dzigeranje. Ono sto google kaze je da je spravu radila poljska Unitra pod pokroviteljstvom Torensa i da nema puno veze sa Torens linijama ni rada ni kvaliteta. Ono drugo sto kaze google je da velika vecina problema brzine potice od motora. Motor moze da se rasklopi, pregleda, mozda da se neki delici tipa cetkica i lezaja prebace sa slicnog kasetofonskog ili kojeg god. Sto se opticke regulacije tice, ona je idejno dobra realno je varijabilna u radu. Prvi element je lampion, koji vec ima svoj prozor, fazetu, da bi optickom coperu omogucio korektan rad. Kod ozbiljnijih optickih sistema, bitno je da je vlakno paralelno sa prozorcetom, ovde ne znamo potrebni intenzitet svetla i ne znamo da li je menjana. Recimo da jaca ne bi smetala pri generisanju impulsa...ali dodatno bljestanje izaziva efekte na ivicama copera. Opticki coper moze samo sa ima lufta u osnovi i da se ne vrti u skladu sa motorom, da bi izazivao variranja regulacija. Fotootpornik je od jeftine, galijum arsenidne fele i podlozan je degradaciji, fotokatalitickoj degradaciji, i menja krakteristike vremenom. Pride mu je odziv desetak milisekundi, pa to impulsima daje kose ivice i limitira moguce frekvencije rada. Ono sto bi moglo, izmeriti trenutne impulse, okvirno, napon i sirinu, pa dovesti slicne signale generatorom u bazu trenzistora, (otkacen fotootpornik), i probati konzistentnost, menjanjem amplitude ili frekvencije, pomalo, tada bi se izolovao problem u opto zoni... Da li je vredno vremena...i truda?

PA fotootpornik moze da hvata nekorektno svetlo, obicno se stavi neka fazeta na sijalicu da nema rasipanja a i pri probanju ne sme spoljno svetlo da prihaja na RPP. Sledeci korak je sam motor, cetkice, kolektor, neki namotaj neuredan....

Sta je to uopste, Limundo bekstejdz?

Ima Nebojsa i 1:1...za po 20 evra DAC na stranu, za neki fini interstejdž

Evo uspavljujem hrcka u sebi....

Sve su duple triode na tim pozicijama je bitno da im interne triode budu sto prbliznije sa karakteristikama. A rastur kod random kupljene lampe moze da bude znacajan. Probaj pride da nadjes "cleartop", vole ih ljubitelji muzikalnih komponenti, inace su pocetne verzije 12AU7, sa bocnim geterom. Ovima sto prodaju delove za muzikante nisu te finese bitne, bitno je da kada crkne na terenu moze da zameni lampu i nastavi posao.