vladd

Realno mu je 50-60mA max 80mA za rad i sving na adekvatnom potrosacu.. Ili 50mW na 32 oma(par volti svinga) kao sto kazu u nameni za sluske, sa ostankom u finoj zoni izoblicenja. Postoje dijagrami struje, i raspolozivog napona na izlazu, naravno pri temperaturama cipa, za 150mA, mora "pod led" Fin je opamp izrazito, ali nije za da mu se vadi dusa.

Nije taj za sluske, mala strujica na izlazu, vise i mu prijao bafer kao ispomoc, dok je Sparkos s svojih cetvrt ampera zarad diskretnih tranzistora, ozbiljna opcija za taj posao.

Rece Miro, pa ga kopirajte https://www.diyaudio.com/community/threads/dac-ad1862-almost-tht-i2s-input-nos-r-2r.354078/page-199#post-7033723

Pa gde to najslađe.

I mir u dusi konstruktorskoj...

Eh da je Jože živ, pa da takve demokrate upodobi napretku

Do 200 Hz okvirno nema direktivnosti basa, ne moze da se odredi odakle je izvor, neko osetljiv moze da prepozna i nesto nize od te pausalne granice. Ima tu ozbiljnih problema, paleta frekvencija koje su karakteristicne za sobu, ili prostor... fazna uskladjivanja signala, vremena trajanja impulsa u sobi...amplituda + duzina trajanja=proistice energija signala, kao povrsina ispod krive. Zato i mora Digiralni SP, ne moze analogija da okasnjava toliko signale.

Isao kod mladjarije da slusam aktivni Sonos komplet, sub, centralni, i sateliti, pustili demo, grmljavina i kisa u sumi, i sve na meni mokro i prepadnut od groma Macak zdimio negde nije ga bilo satima. Elem, taj nivo nije bas moguce odraditi all around DIY zahvatima, da to bude masovno zanimljivo, aktivna korekcija zvuka u vremenu i adaptivni striming podataka. Takav tip zvuka za relativno male pare ne videh ... Aktiva je ozbiljan i ciljani trud gde sugestivnost ili brendomanija nemaju nikakakav uticaj na zvucni efekat.

Nije obavezna situacija da novi kondovi donose nova zvucna otkrovenja. Mozda neko kod nekih Maranca uspe da cuje promenu ulaznih tantala na nonpolarne. Svako vreme ima svoje mode i stremljenja. Bilo je tu zanemarivanja trzista, arogancije, laudnes ratova, pomodarstva...jedno od tih je i ubacivanje suvih tantala, kao modernih mil komponenti, i realno kondova izuzetnih karakteristika u filtriranju napona. Ali se nisu snasli na putu signala. Drugo je bilo uvodjenje hibrida, vrlo zgodni, tranzistori prakticno u pelet varijanti, solidno upareni, precizno usaglasene karakteristike, ali ne i veselost zvuka koji izlazi iz tih sklopova. Komercijalno zgodni za proizvodnju a i servis, tada se i na to gledalo. 405 treba da dozivi vece promene od prostog rifresa, da bi bio prilagodjen danasnjim izvorima zvuka, i zeljama, da se tako izrazim, za odredjenim kvalitetom ili zanimljivoscu zvucne slike

Ta filozofija vintage uredjaja je upravo ono sto treba poznavati, kao i istorijat servisa starih kola. I da li je moguc i koja vrsta refresa, svaka komponenta se relativno pazljivo treba birati. Od te koncepcije i adekvatnog rifresa zavisi kako ce sprava svirati, ali su retki momenti da svira bolje nego u vreme nastanka.

Zapravo im je tehnicki posten fazon, sto bi inace pisali 85 ili 105C, za nase audio potrebe, ili 125, 150 ili 175 i vece temperature, za neke druge situacije. Pa onda daju karakteristike i rok trajanja za navedenu temperaturu i napon, a ponekad i MTBF krive pri radu na nizim temperaturama i naponima. Vrlo cesto je i desetostruko duze vreme. Pa se korisnik uklopi u zelje i potrebe. Kod ovih pojacala su kondovi manji problem, koliko stari japanski 2S tranzistori. SONY je mehanicki slozenije uradjen, dok je Yamaha nesto svidljivija vise u elektronskom delu.

Zapravo je tacna tvrdnja, ali vazi za nazivnu temperaturu, 1000-2000(vrlo retko do 10k za komercijalu) sati ali na 105C recimo, ako je na nizim, to se znacajno produzava.

Iz vremena kada su se žice pravile od svežeg i nerecikliranog bakra

Da razjasnimo, otvoreno i bez uvijanja. Ja ne spominjem nikakve titule niti su one bitne za hobi, posao se ne tice foruma. Ovde smo svi isti, igramo se i svi smo UCENICI ove igre, a ucenici se ne ocenjuju medjusobno jerbo bi ispao cirkus od odlikasa...to je jasno. Kao drugo, ovo je FORUM, tu se pise sta se pise, pride je, gle cuda i DIY, pa spoznaja desavanja u spravama nije "prljanje" teme. Postoje i hifi forumi i forumi za audiofile gde se pada u razne zanose i osecaje. Konkretna pomoc nije u mom domenu, ja mogu da pokusam da objasnim neka desavanja o kojima ipak nesto znam, bez mastanja. Sve je proverljivo i na internetu i van interneta, i u raznim formama i na raznim nivoima. Svaka moja tvrdnja ima podlogu, naravno, jezivo bi bilo da nema, prakticno je samo ukazivanje na karakter problematike i ukazivanje na pravce ko zeli da se ozbiljnije i temeljnije pozabavi hobijem, a ne samo povrsno. O primitivnom terminu ne bih da dajem komentar...sam termin vise govori o neiskrenoj posvecenosti ... Tako da je opcija ignore dobar lek da ne citas moje zamorne i opterecujuce price.

Kada se ne zna zasto grmi, onda se zapada u mistiku fantazije, bilo odkada sveta i veka, jedino sto nikada nije bilo da ucenik daje ocenu... Fantaziji i ne treba tehnika, moze se mantrati proizvoljno, ali nije svako pesnik u dusi.

Ma ne nisam i ne želim ni da težim nikakvim ekspertizamostima, jednostavno me igranjac u toj sferi raduje. U audio digitaliji za mene ima malo zanimljivog, realno vise mučnog posla poboljšanja nečega masovnog komercijalnog, čuvanja USB asihronog signala od smetnji da ne pokarabasi eventualni ekstrahovani klok, odvajanje masa ili gnd-a digitalija raznijeh i analognog dela, što uvodi u obavezu odvojenih napajanja, adekvatnih potrošačima, i šildovanje zona koje generišu emi zračenja, nekog opsega frekvencija koje su u igri, pa se u toj zoni i štititi. Kompenzacije takvih problema imadoh na poslu, sa drugim vrstama signala, značajno boljim protokolima i na drugoj opremi, pa mi aktivnosti oko audio digitalije ne čine ni plezir ni relax u hobiju...

USB gramafone

Drugi problem je što se frljaju sa cenama, iz mistićnih i propagiranih razloga. To može da svira i kao 12x i kao 25x100$, ne prate oni cenom realizaciju, više se oslanjaju na slatkorečivost pratećih medijskih trolova i generisanje, ne toliko popularnosti koliko poželjnosti. Suština je da im je lakši medijski mehanizam dizanja cene nego uradbeni, zasnovan na kompleksnim i skupljim rešenjima koja povećavaju troškove proizvodnje i nose rizike efektivne funkcionalnosti. A priče uvek funkcionišu, zna im se cena i priče se pamte..

Ne treba neka nauka za to. Mehanizam delovanja je prost a varijacije kombinacija beskrajne. Nemas odvojene zemljovače, digitalnu i analognu, nemaš ni šildove "bučnih" blokova, a imas zvrčanje digitalija naokolo(malo ranije rekoh da rf utiče na nf a ne obratno) pa si u nekoj grani pomerio fazu indukovanog strujnog šuma što je očito dovelo do nekih potiranja amplituda smetnji, grubo i jednostavno rečeno. To je komercijalna sprava cene 100$, a na tržištu ispunjenje flozofije uređaja diktira cena, zato se i bavimo sa DIY, da bi održali kvalitet tamo gde komercijala štedi zarad profita. Ipak, svetski je pritisak da smo vaspitani da nam je novac fascinacija i kriterijum, a mnogima bog i smisao života i tu je zloupotreba tog našeg osećaja planetarno legitimna. Pa sad nije lako upovoljiti odnos cene i kvaliteta.

Vreme kada je bio raj na zemlji, treci gimnazije

Kod kombinacije digitalija +analogija bi trebalo praviti dva zvezdista. Bruma ne moze da bude(sluh otpada kao merilo) posto analogni deo ne zagadjuje digiralni vec digitalni truje analogni, i tu se petlja uzemljenja penje na MHz opseg gde je i sum. Tu je narocito gadan proksimiti, blizinski efekat, kada VF signal i njegovo promenljivo polje, gnjavi protok struje susednih kablova u svom ritmu. Moglo bi recimo da digitalno zvezdiste ide na prikljucak mreznog napajanja, a zvezdiste analogije na gnd interkonekta, pa da ga pojacalo svede na mrezni gnd, izdignut za diode...npr

Konstatovano je da je problem u zoni STK, pa nema potrebe više za tom vrstom probe koja ne vodi popravci. Samo dodatnu štetu može da napravi. Osloboditi štampanu ploču na kojij se nalaze STK ili prići sa donje strane, gde su lemna mesta i proveriti lemove STK kola i stanje same štampe da nije došlo do pucanja i naprslina prigodom nekog recimo pada i rasklimavanja hladnjaka. To kuckanje vodi više ka spaljivanju zvučnika i većoj šteti u pojačalu, pošto takvo izbijanje kompromituje i interne zaštite.